Neznanje, nerazumevanje, manipulacija u slikarstvu

meni nije jasno jedno. koliki slikari su za života bili bez priznjanje, slave, para, nepriznati i umrli u bedi. 

tek iza smrti se ustanovilo kako su oni genijalni.   

kako to? 
da li je ceo umetnički svet u njihovo vreme bio glup pa nije uvideo njihovu genijalnost?
da li su se zamerili nekom moćniku pa je umetnički svet bio manipulisan i imao zabranu da ih hvali?
da li je svet sazreo u umetničkom smislu i otvorio oči?
da li je dosta godina iza njihove smrti neko skupio hrpetinu njihovih slika i manipulacijom ih proglasio za majstore, genijalce, zaradivši tako ogromne pare?

šta je istina? 

ne mora da bude samo slikar u pitanju. može i vajar, kompozitor, pisac,..... 

Van Gog - priča o umetniku slavljenom tek posle smrti

Izvor: Blic

[You must be registered and logged in to see this image.]


Ovaj umetnik je svom slikarstvu stvorio poredak koji se suprotstavlja haosu stvarnosti kakvom je bio okružen. Njegova umetnost bila je pokušaj da uredi svet sa kojim, očigledno nije mogao da izađe na kraj.

Van Gogov umetnički dar priznat je tek posle njegove smrti. Građansko društvo čiji mu je sistem vrednosti čitavog života bio oduran, sada ga je nazivao genijem.

Moderno doba voli da se poigrava sa predstavom usamljenog, neshvaćenog umetnika, i sudbina Van Goga je savršen primer za predstavnike avangarde, koji prvo biva proganjan i osporavan, a kasnije postaje cenjen i slavljen. Autsajder umetnosti sa periferije društva, on sada postaje važna umetnička ličnost i decenijama posle smrti jedna je od najuticajnijih figura u umetnosti.

Van Gog je za svog života prodao samo jednu sliku, a njegova najbolja dela nastala su za manje od tri godine i to pred kraj života. Specifična su po strastvenim pokretima četke, intenzivnim bojama, kao i u kretanju linije i forme.

Među najpoznatijim su dela iz serije "Suncokreti", zatim "Irisi", autoportreti, "Žitno polje sa čempresima"... Bio je veoma plodan umetnik, s obzirom na to da je za 10 godina, koliko je slikao, napravio oko 900 dela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Postavljena još tokom 18. veka, u filozofskim delima Edmunda Berka i Denija Didroa, estetika ružnog postaje odlika Van Gogovog dela, a deformacije i vrišteće boje postaju njegov lični doprinos umetničkoj kreativnosti.

Njegov slikarski jezik je uvek ostao utemeljen u konkretnoj stvarnosti isto koliko je bio komentar na nju. Bio je i toliko ličan da bi ga primena opštih konvencija slikarskog jezika potpuno uništila.

Od kada mu je umro otac, 1885, život mu je u Nojnenu, u kojem je živeo, postajao sve teži. Meštani su zazirali od njegovog nepredvidljivog ponašanja. Mada je voleo te ljude i osećao da je deo njih, ipak nije pronalazio način da im se približi, tako da je odlazak u Antverpen označio promenu ne samo u njegovom ličnom životu, nego i tematsku promenu unutar njihovih dela.

Osim što je bio veliki umetnik, Van Gog je ostao poznat i po svojoj ekscentričnosti i ćudljivoj naravi što je i pokazao kada je u napadu besa i ljubomore sam sebi odsekao uho.

Početkom 1886. godine odlazi u Pariz gđe upoznaje Anri de Tuluz-Lotreka, Pola Gogena i Pola Sezana. Iako u Parizu niko nije želeo njegove slike, smogao je snage i vere u sebe da nastavi da slika.


Iz Pariza odlazi u Arl, na jugu Francuske, gde je našao nadahnuće za svoja dela, a tu mu se u jednom momentu pridružuje i Gogen pre odlaska na Južna mora.

Zbog duboke depresije 1889. godine na vlastiti zahtev je primljen u psihijatrijsku bolnicu u San Remi, a sledeće godine, u svojoj 37. godini, puca sebi u prsa i umire nakon dva dana, 29. jula 1890. godine.

Van Gogova dela danas su među najskupljim na svetu, a mogu ih priuštiti samo najbogatiji, s obzirom na to da se slike, koje nije mogao da proda za života, sada procenjuju u milionima dolara.

Tačno tako..upravo je Vincent primer.Samo ja to nebih nazvala manipulacijom,mada ima i toga...
Više je to priča o nesrećnom i neshvaćenom čoveku,koji je bio u neskladu sa sobom a i sa svojom
okolinom..Beskrajno iskrenom čoveku,koji nije mogao da dokaže da on "vidi" kako prostor,vazduh,
nije prazan,već je živ i pun kretanja i dešavanja..Ako sam dobro shvaćena,drago mi je..
Manipulacije se dešavaju stalno,od samih umetnika,preko galerista,mecena i kolekcionara..do
samih država.

tražio sam izmenu naslova teme. mislim da bi ovo bolje odgovaralo. 

Neznanje, nerazumevanje, manipulacija u slikarstvu

Nemoj da staviš neznanje,vidiš da mene pojedoše zbog toga.Manipulacija i nerazumevanje 
umetnika i umetnosti..tako nekako

ne brini, volim ja gladne 

Niko nikoga neće pojesti..   taman posla.. na autoru je da po svojoj volji i znanju odredi i da naziv odredjenoj temi. Nečije (ne)znanje se neće i ne smije komentarisati u negativnom kontekstu, a sve drugo je stvar dogovora i medjusobnog uvažavanja.  Tema je odlična, samo nastavite. 

Manipulacije su iz niskih ili isključivo materijalnih pobuda.Zato su mnogi umetnici potcenili svoj
rad i talenat,i počeli da rade komercijalne slike,koje nikako nisu odraz njihovih sposobnosti,ali
su bili po volji mase...i lakše su se prodavale..Tako su zarađivali za život,platna i boje,ili u vajarstvu 
da bi odlili neku skulpturu..

Poly, nisam ja nešto u toj priči, ali da li znaš neki slučaj kad su likovni kritičari od nekog mućka uradili "priznatog umetnika"? 

Znam,ali pošto je savremenik,ne mogu to da iznesem,ali režimski slikari u vreme socrealizma
imali su sve privilegije..kao i u svim oblastima danas i uvek je tako bilo..Onaj ko se ne uklapa ,
taj je gubitnik..Ništa novo.

znači ima toga, to sam mislio pod manipulacijom. likovni kritičari ustvari modifikuju tržište i sami mogu da promovišu slikare "u modi". 

pitanje je da li tu padne i neka para. 

Pa sigurno..Lično sam galeristi prodala za jednu cenu,kasnije sam u izlogu videla svoju sliku,cena je bila trostruka..I šta reći?A imam i kolege koji mućkaju sa galeristima,a ovi opet sa likovnim kritičarom,koji objavi u štampi ono što mu je naručeno..i tako krug se zatvara tako što su pare obišle krug,i na kraju neku crkavicu dobio je i slikar...ali tako se pravi ime.Ima i drugačijih primera.

Još kao osnovac crtao sam u školi portrete svojih vršnjaka i to vrlo uspješno.. mnogi moji radovi su krasili panoe u hodnicima škole.. Odlaskom u srednju školu taj neki nit ljubavi prema crtanju naglo se prekinuo.. neka nova interesovanja su me preokupirala.
 Volim slikarstvo i dosta znam o njemu.. mnoge slikare sam ipak ovdje otkrio na forumu i saznao dosta toga.. ali ne mogu baš za sve biti saglasan da spada u neko slikarstvo a pogotovo da dobije epitet umjetnika.. 
Skoro negdjesam naletio na slikara Franca Klajna.. kako god bio fleksibilan njega ne mogu okarakterisati kao slikara.. kada ukucam na google pretrazi dobijem ovo;
[You must be registered and logged in to see this link.]
E, sad bih ja baš volio da ako može neko da mi objasni kako par ili nekoliko švrljotina iliti poteza se može okarakterisati kao umjetno djelo?? 
Šta bih rekao za njegov rad kad bolje pogleedam, mogu slobodno napisati da njegova slika može biti "nacrtana" za par minuta, sati pa eto i dana.. za razliku od nekih koji su jednu sliku crtali mjesecima, godinama.. znate. 
Što je još frapantnije, pogledajte za koliko je prodata jedna njegova slika; http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/353210/Slika-Fran.....ona-dolara 
Nemam ja ništa protiv tog slikara, ali za mene je to ništa.. 

Razvojni put tih slikara je uglavnom sličan..i povinuje se tokovima vremena,a ne svom unutarnjem
biću.Jer slikar koji ne slika ono što mu njegov um i duša govori,to je manirista..i slika stihijski ono
što se dopada nekim slojevima društva.I zato su to slike bez duše i emocije..To je kao u muzici..
jedan Monteno,Dedić,Balašević..i dr.Nikad nisu podlegli ukusima mase.Zato su za mene veliki.Ima
mnogo primera,ali da vidimo taj razvojni put našeg Franca K.

Od ovoga..

Uvjeren sam da tu njegovu sliku nije kupio pravi poznavalac umjetnosti nego neko ko vjeruje da će je prodati još skuplje..  složio bih sa ovim komentarom.. možda je to kupio neki umišljeni kolekcionar da bi se istakao i pokazao da je iz visokog društva.. 
na nama je izbor, kome se svidja, ok kome ne, Bože moj.. neko u nečemu vidi neki sklad, dinamičnost a neko običnu švrljotinu..
U sferi umjetnosti, kulture mnogi se trude pa postignu savršenstvo ali ovdje u ovom slučaju je to daleko od toga.. barem po meni. 
Procijeniti da je nešto umjetno djelo ili ne je vrlo diskutabilno pogotovo što u zadnje vrijeme ima mnogo slikara koji bježe u pravcu da ih slabo ko može da razume.. možda je u tome poenta.. vjerujem da se umjetnost vrednuje kroz publiku, posjećenost, u pozitivnim komentarima, obožavanju njihovih djela..

Kolekcionari jesu veliko zlo,jer se bogate preprodavanjem,a neretko i pranjem prljavog novca..
Ako treba da se opere neki novac,onda se ne pita kolika je cena,a profit raste za obe strane..

neno ::Još kao osnovac crtao sam u školi portrete svojih vršnjaka i to vrlo uspješno.. mnogi moji radovi su krasili panoe u hodnicima škole.. Odlaskom u srednju školu taj neki nit ljubavi prema crtanju naglo se prekinuo.. neka nova interesovanja su me preokupirala.
 Volim slikarstvo i dosta znam o njemu.. mnoge slikare sam ipak ovdje otkrio na forumu i saznao dosta toga.. ali ne mogu baš za sve biti saglasan da spada u neko slikarstvo a pogotovo da dobije epitet umjetnika.. 
Skoro negdjesam naletio na slikara Franca Klajna.. kako god bio fleksibilan njega ne mogu okarakterisati kao slikara.. kada ukucam na google pretrazi dobijem ovo;
[You must be registered and logged in to see this link.]
E, sad bih ja baš volio da ako može neko da mi objasni kako par ili nekoliko švrljotina iliti poteza se može okarakterisati kao umjetno djelo?? 
Šta bih rekao za njegov rad kad bolje pogleedam, mogu slobodno napisati da njegova slika može biti "nacrtana" za par minuta, sati pa eto i dana.. za razliku od nekih koji su jednu sliku crtali mjesecima, godinama.. znate. 
Što je još frapantnije, pogledajte za koliko je prodata jedna njegova slika; http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/353210/Slika-Fran.....ona-dolara 
Nemam ja ništa protiv tog slikara, ali za mene je to ništa.. 

ima on i komplikovanih slika 

[You must be registered and logged in to see this image.]


evo, njegov slučaj mi podloga za scenario. čovek umro 1964, neko se primio posla i nabavio za male pare kamion njegovih slika, umetno s nekim stvorio priču i klimu o Klajnovoj genijalnosti i nakon toga namlatili dva kamiona para prodajući onaj kamion slika s početka priče.