Niste paranoični, istina je da vas neko prati i to svakodnevno!

Uz tehnološki razvoj, koji sve brže napreduje, dobijamo mnoge koristi, razne aktivnosti u životu nam postaju lakše, ali istovremeno ostajemo bez nečega veoma važnog – privatnosti

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ove godine su se mnogi uznemirili zbog otkrića na koje sve načine tehnološki giganti i njihovi klijenti mogu da prikupe naše lične podatke i koriste ih za svoje potrebe. Fejsbuk je, zbog afere sa agencijom "Kembridž analitika", morao da odgovara pred evropskim i američkim vlastima i objasni kako je moguće da je ta agencija dobila podatke miliona korisnika društvene mreže i koristila ih u političke svrhe.

"Gugl" je priznao da stotine kompanija mogu da imaju uvid u podatke korisnika g-mejla. Kompanija "Epl" ima softver čija je jedina svrha da gleda dok korisnici "ajfona" proveravaju stanje na računu u banci i da te podatke proda oglašivačima. Ovo su samo neki od brojnih primera, a sve se čini da će u budućnosti naši privatni životi biti još izloženiji.

O tome kako manjak privatnosti utiče na ljudsku psihu, govori psiholog Uroš Antić.

- Mislim da ne preterujem kada kažem da je jedina privatnost, koja je ostala nedirnuta, ona u našim glavama i mislima. Manjak privatnosti je postao standard koji kao da se očekuje. Koliko ljudi pročita u potpunosti uslove korišćenja softvera ili aplikacija? Tamo piše šta sve kompanija koja je vlasnik može da uradi sa našim podacima, a mnogo nas se prema tome odnosi olako. Velika količina podataka koja se prikupila i prikuplja se i dalje, može da nam otkrije puno o nama, ali ja imam utisak da u mnogim stvarima potvrđuje ono što već znamo - ljudi su bića navika, imamo veliku potrebu za kontrolom i predvidljivošću (neki psiholozi smatraju da su to dva stuba mentalnog zdravlja), i u vezi s time, strah je moćan način da usmeri naše ponašanje - kaže psiholog.

Prema njegovim rečima, ljudi su u velikoj meri sami rešili da se odreknu nekog dela privatnosti zbog komoditeta.

- Lakše je koristi "Guglov" nalog za sve, nego ručno prebacivati podatke sa diska na disk. Komoditet je nešto čega se kao ljudi teško lišavamo kada se jednom naviknemo na njega. Spremni smo da menjamo slobodu za sigurnost, kako kaže stara izreka, i mislim da ne moram da podsećam kako glasi drugi deo te izreke. Hoću da verujem da će privatnost u našim mislima ostati samo naša, još dugo vremena. Kada imate utisak da ste stalno praćeni i snimljeni, to s jedne strane čini da je vaše ponašanje neautentično, a s druge, ta neautentičnost se prenosi i na naš unutrašnji doživljaj sebe, tako da nam može biti sve teže da prepoznamo ko smo zaista mi i šta nam zaista treba, a šta je nametnuto spolja, bilo kroz posmatranje drugih, bilo kroz marketinške i advertajzing kampanje. Potreba za stalnom povezanošću na internet je bila nepoznata pre desetak godina. Probajte sada da isključite internet na nekoliko sati, dana ili meseci. Nezamislivo, zar ne? A to je bilo norma ne tako davno - rekao je on.

S druge strane imamo i veliki broj ljudi koji svesno svoje privatne stvari objavljuju na društvenim mrežama.

- Društvene mreže su, prema mom mišljenju, samo pojačale i istakle potrebe koje već postoje u ljudima. Svi imaju potrebu da budu prepoznati od strane drugih, da kažem viđeni i primećeni. Kao mali zamišljamo da smo u ulogama heroja ili heroina, doktorke ili astronauti. Kada god stavimo nešto na internet, lajkovi, šerovi i komentari su nešto što potvrđuje i našu vrednosti i daje nam "objektivnu" potvrdu da smo prepoznati, pa možda i voljeni. Digitalna revolucija nije promenila samo jednu generaciju, kako se u javnosti često govori kada pričamo o Milenijalsima ili generaciji Z. Svi smo se promenili - svi smo za telefonima ili za kompjuterima. Pogledajte samo kako izgledaju aktivnosti u gradskom prevozu - ljudi ili pilje u telefone ili u slušaju muziku. Retko ko gleda u druge, retko ko direktno komunicira, samo kad mora – zaključuje Antić.

Brojne aplikacije koje imamo na pametnim telefonima imaju skrivene funkcije. "Fejsbuk" i "Mesindžer" na primer imaju pristup SMS porukama i zapisu telefonskih razgovora. Prilikom njihovog instaliranja imate izbor ili da prihvatite da date pristup svemu što aplikacija traži, ili da je ne instalirate. Znajte i da besplatnu vaj-faj mrežu u raznim prodavnicama ne koristite skroz besplatno - prodavnice vas prate preko nje.

Pre daunloudovanja i instaliranja obavezno pročitajte uslove i pravila korišćenja. Međutim, ni to nije garancija, jer se mnoge kompanije bave pravljenjem programa koje mogu da vam ubace u kompjuter. Mnogi su primetili da na slikama Marka Zakerberga njegov laptop ima crnu lepljivu traku prelepljenu preko kamere. Kompanija "Emoušnal Analitiks" je razvila softver koji koristi veb kameru računara kako bi gledao i analizirao reakcije ljudi na reklame.

Kamere u prodavnicama nisu samo tamo da bi se sprečile krađe. Kompanije vas posmatraju svuda gde se krećete u prodavnicama prikupljajući podatke koje mogu da prodaju. Savremene kamere koriste tehnologiju prepoznavanja lica kako bi saznale godine, etničke pripadnosti i rodove kupaca i tako pravile profile svojih ciljnih grupa. Neki od tih programa, poput jednog koji je napravila kompanija "Amazon", treba da daju podatke policiji i onda će moći da vas nađu organi reda i zakona gde god vas snime.


Blic

[You must be registered and logged in to see this link.] ekstenzija za FF ili Chrome
[You must be registered and logged in to see this link.]

može da pomogne ima svašta nešto: masked emails,Block hidden trackers, stop secret data collection, start ad blocking, Mask your Credit Card

Zaštita od rudarenja...
[You must be registered and logged in to see this link.]