Kratka istorija kozmetike

Istorija kozmetike, kao uostalom i većine drugih stvari koje bi vam mogle pasti na pamet, počinje u drevnom Egiptu. A tu nailazimo i na prva umetnička svedočanstva važnosti kozmetike za život Egipćana...




Čuvena bista kraljice Nefretiti pleni lepotom i 3.300 godina kasnije, do te mere da se u potpunosti previđa činjenica da ona zapravo i nije dovršeno umetničko delo, već samo model po kome je delo tek trebalo da nastane. Dugi, elegantni vrat egipatske kraljice, crvenom bojom naglašena puna senzualna usta, crnom istaknuta linija obrva i krejonom podvučene oči čiji je bademasti oblik postao znakom zavodljivosti, ostaju suštinske crte ženske lepote otporne na estetske kaprice epoha.



Kleopatra, pod čijom je vladavinom ova drevna civilizacija doživela svoj konačan kraj, manje se pamti kao poslednja vladarka a više kao žena čija je fatalnost menjala tok istorije. Njena lepota prešla je u sferu mitskog a mi je danas zamišljamo onako kako ju je Holivud za nas preko Elizabet Tejlor izmaštao.



Priče o tome kako je Kleopatra čuvala i naglašavala svoju lepotu fantastične su i bizarne – od kupanja u mleku magarice do .... do recepata čije bi objavljivanje zahtevalo oznaku X kao upozorenje pred čitanje.



Čuvala, odnosno negovala, i isticala, dve su reči od suštinskog značaja za dalju istoriju ljudske taštine. U pitanju su dva ključna aspekta na kojima globalna kozmetička industrija zasniva svoj marketing i obrće nebrojene milijarde dolara zarade – negovanje lepote koja se u ovom konkretnom slučaju izjednačava sa mladošću i potrebom za njenim produžavanjem, i isticanjem, ili pak ispravljanjem pojedinih fizičkih karakteristika, koje se drže za posebno poželjne u estetskom ili, eksplicitnije rečeno, seksualnom smislu. Tako bi Kleopatrino kupanje u mleku magarice bilo mera u cilju produžavanja mladosti čija se prolaznost odrazi najpre na koži a nanošenje senke od tucanog poludragog kamenja na kapke mera koja ističe njenu lepotu.



nadlanu

Kod Egipćana ništa ne ostaje bez magijskog aspekta pa tako ni šminkanje. Naglašavanje očiju crnom bojom sem što je imalo praktičnu svrhu – crno oko očiju neutralisalo je blještavilo pustinjskog sunca – imalo je i magijsku: zaštitu od urokljivog pogleda. Zavodljivost izražajnih očiju naglašenih šminkom u paru sa senzualnošću koju sugerišu usne namazane karminom, preživela je od Egipta do Holivuda uprkos hrišćanskim optužbama za veštičarenje.
Magijski aspekt šminkanja koje je uvek bilo pomoćno sredstvo zavođenja održao se i onda kada se moda, a sa njom i šminka koja je početkom 20. veka počela industrijski da se proizvodi, postala dostupna širokim masama a ne samo bogatima.



Holivud se, kroz svoje ikone Marlen Ditrih, Gretu Garbo, Džin Harlou pa i Rudolfa Valentina, postarao da je inkorporira u umetnost glamura i načini je nezaobilaznim delom imidža – demokratizacija je u redu ali šminka više nije stvar staleža, ona sada kao podlogu ne zahteva puder već ličnost jakog integriteta.
Pop kultura kraja veka i početka novog milenijuma pokušala je, s promenljivim rezultatom, kroz modu i FTV da demokratizuje i glamur. Za sada se ispostavlja da je tajna glamura još uvek baš to – tajna.

Ali, od Egipta do Holivuda dug je i neravan put.

I vodi, kao i svi putevi, u Rim.

grupisanje.rs

"Žena mirise i losione kupuje s preljubom na umu“, pisaće rimski pesnik Juvenal.



A uvek trezveni Seneka sklonost Rimljanki da se doteruju i šminkaju vidi kao znak moralnog propadanja imperije. Rimljanke se ovim povodom nisu oglašavale ali da nisu mnogo marile za ove filozofske opomene da se zaključiti na osnovu jednog člana čuvenog rimskog zakona Lex Oppia iz 189. godine p.n.e. koji pokušava da ograniči uvoz skupe kozmetike, pre svega iz dalekoistočnih krajeva. Potražnja za ovom robom bila je tolika da je ozbiljno ugrožavala rimske državne finansije.

Rimljani su nekako još i odobravali "očuvanje lepote“ ali njeno isticanje tumačili su kao znak labavog morala. Jaku šminku nosili su glumci i prostitutke. Tradicija šminkanja muških glumaca koji su u svojim nastupima često ismevali državne dostojanstvenike protegla se do modernih drag queen-ova i njihovih kabaretskih nastupa u kojima se uz autoironičan otklon, ismeva sve što je društveno prihvatljivo i politički korektno.



Imućne Rimljanke su među kućnim robljem držale i cosmetae, robinje posebno vešte u šminkanju, pravljenju frizura i ukrašavanju. Ima neke poetike u činjenici da reč kozmetika i svemir imaju isti koren u starogrčkoj reči kosmos sa dvostrukim značenjem reda i ukrašavanja.



kozmetika.edu.rs

Definitivna pobeda hrišćanstva označila je kraj paganskom imanentnom pristupu životu i njegovim užicima koji gode telu i oku. Razmetljivost i nesputanost starog sveta je pod pritiskom novog morala zakamuflirana u skromnost i čestitost koja je polazila od pretpostavke da je sami Tvorac najveći make up umetnik, gle ironije, kosmosa, te da bi svaka naknadna intervencija na njegovom delu predstavljala težak oblik blasfemije. Ipak … strah od smrti slabiji je od ljudske taštine.



Gospe trubadura izbleđivale su svoja lica da bi delovale još smernije i otmenije, dovodeći često u opasnost i sopstveno zdravlje. Da bi izgledale što belje utrljavale su u lice olovno belilo, inače otrovno, ili bi čak puštale da im istekne nešto krvi. Srednjevekovni doprinos kozmetici je, u poređenju sa antičkim i potonjim renesansnim, dosta skroman. Glavna tekovina je otkriće parfema, poznat doduše grčko-rimskoj antici ali potonuo u zaborav, koji su iz Vizantije i sa Bliskog istoka u Evropu doneli krstaši. Proćiće vremena dok on ne postane ono što je danas – poslednji dodir sofisticiranosti koji upotpunjuje prezentaciju vaše ličnosti drugima. U ono vreme Evropljanima je služio za zabarušivanje posledica loših higijenskih navika.



Običaj izbeljivanja kože je, inače, jedan od najupornijih običaja kozmetičke istorije. Smatralo se naime da je bela, zapravo što belja koža, znak visokog roda i bogatstva, a osunčana koža niskog roda i siromaštva. Logika je krajnje jednostavna – bogataši i aristokrate nisu radili teške poljske radove. Bela koža za njih je bila statusni simbol. Na ovoj se modi posebno insistiralo u renesansi o čemu svedoči i Leonardova slika firentinske aristokratkinje Đinevre de Benči na kojoj je vidimo uredno počupanih obrva i bledog, gotovo porculanskog tena s jedva primetnom nijansom ružičaste nanete na jagodice. Avetinjski bledu na portretima vidimo i englesku kraljicu Elizabetu Prvu, a Sofija Kopola u svom filmu „Marija Antoaneta“, dočarava kako je izgledala toaleta jedne istinski bogate, moćne i dokone žene – puderisanje lica i doterivanje perike čini se da traje satima.



Do promene ovakvog stava dolazi tek u 20. veku – bogati i dokoni sebi mogu da priušte sve radosti i užitke mondenskih letovališta. Siromašni zauzeti egzistencijalnom borbom ne viđaju belog dana. Kozmetička industrija dobila je novi zamah podstaknut dvostrukom potrebom – za savršenom nijansom tena i njegovom zaštitom od štetnih sunčevih uticaja. Ipak, onih koji će radije pribeći kozmetici nego ubrzati starenje kože pod dejstvom sunčevih zraka i dalje je mnogo – Madonna i Dita von Teese, nikad se ne voze otvorenim kolima i nikuda ne idu bez jake zaštite od sunca.



kozmetika.edu

Moda izbeljivanja sasvim lako mogla bi biti i začetnikom jedne pojave koja će kulminirati s pop kulturom Holivuda, modne i muzičke industrije 20. veka – estetskog fašizma. Reč je o želji patoloških korena da se po svaku cenu liči na selebritija isfrabrikovanog uz pomoć mašinerije zabavljačke industrije. Bio je to početak buma plastične hirurgije i globalnog paradoksalnog fenomena – u eri individualizma i osvojenih sloboda za ispoljavanje različitosti svet su preplavili platinasti klonovi Plejbojevih zečica među kojima se Pamela Anderson ustoličila kao Vrhovna Zečica silikonskog Olimpa. Slučajevi ovakve krize identiteta nisu zaobišli ni svet slavnih. Majkl Džekson svakako je najbizarniji slučaj ove vrste.



Kozmetika je oduvek bila političnija nego što bi se to u prvi mah moglo da pomisli. Njen staleški karakter samo je vrh ledenog brega. Ona je bila i ostala jedno od glavnih oružja u bici za ravnopravnost polova. Feministkinje su smatrale da kozmetika žene pretvara u seksualne objekte i odbijale su da se šminkaju, čupaju obrve i bore se protiv bora. Istog je mišljenja bio i drugi tabor, kozmetika pretvara žene u seksualne objekte, da, a kako je seksualnost jako žensko oružje nema razloga ne korisiti ga u njegovoj punoj ubojitosti. Dve umetničke ifeminističke ikone dvadesetog veka predstavnice su oba ova stava – Frida Kalo i Tamara de Lempicka. Frida je odbijala da čupa obrve i skida brčiće dok se de Lempicka nigde nije pojavljivala bez crvenog ruža i laka za nokte.



Političnost se ovim ne iscrpljuje. Hitler je svojevremeno govorio da arijevkama kao superiornim ženama, šminka nije potrebna. Jedna druga totalitarna ideologija, komunizam, držala je da je preterana briga za izgled odraz kapitalističke dekadencije. Ostala je zabeležena anegdota o Ljiljani Petrović, prvoj jugoslovenskoj predstavnici na takmičenju za pesmu Evrovizije, koja je po izričitoj želji Mike Antića, na čije je stihove pevala, na sceni, kao predstavnica jedne socijalističke zemlje, morala da se pojavi u krajnje svedenom izdanju. Islamisti u pojedinim delovima sveta upotrebu kozmetike zakonski sankcionišu i možda francuski pisac Mišel Uelbek ima pravo kada kaže da će opasnost od terorizma proći onda kada se muslimanke izbore za pravo da pokažu svoje lice u punom sjaju i time potvrde svoj integritet.



Nemoguće je zaobići zasluge kozmetike za demokratiju. Nije li jedno od temeljnih ljudskih prava pravo na lepotu? Ili negovanost u najmanju ruku? Jedna od velikih demokratskih tekovina je i pristupačnost mode i kozmetike najširim narodnim masama kojima je ostavljena sloboda da uz pomoć njih formira, ili pak lažira, svoje identitete. Ono smo što mislimo da jesmo. A rodonačelnik ove filozofije je siromašni jevrejski dečak iz Moskve, Maksimilijan Faktorovic, koji će planetarnu slavu steći kao Max Factor.



Maksimilijan, budući jedno od ukupno desetoro dece svojih roditelja, nije imao priliku za školovanjem tako da je veoma mlad završio kao pomoćnik jednog moskovskog apotekara. Ali umesto za recepte i lekove Maksimilijan je pokazivao zanimanje za spravljanje krema za negu lica i mirisnih ulja. Njegovi apotekarski eksperimenti ubrzo su postali osnova za rađanje kozmetike kao nove industrije. Prve mušterije bili su mu glumci jednog putujućeg pozorišta. Uskoro je za njega saznala i ruska aristokratija. Nedugo potom svojim proizvodima snabdevao je rusku carsku porodicu a postao je i zvaničan šminker Ruske Carske opere. Prvih godina 20. veka s porodicom se seli u Ameriku u kojoj svoje ime i prezime krati na Max Factor. Ko danas nije čuo za to ime? Bilo je pitanje trenutka kada će ga Holivud uzeti pod svoje, a kad konačno jeste, bilo je pitanje trenutka kada će se roditi industrija kozmetike onakva kakvu je danas znamo.



grupisanje.rs

Krug je zatvoren. Industrija lepote, jedna od najprofitabilnijih u svetu, danas radi na samosagorevajući pogon. Tržište joj je u neprestanom porastu, a ona sama vratila se organskim sastojcima s početka svoje istorije – biljkama, semenkama, medu, organskim dobijenim uljima i morskim mineralima. A ko može da priušti može da nosi i kristale na trepavicama.

Znati negovati se i znati ulepšati se postalo je deo obavezne opšte kulture – kulinarske emisije i prilozi FTV-a iz bekstejdža izdanci su iste filozofije novog hedonizma.



AleXandar Lambros

Kozmetika u drevnom svetu

Reč kozmetika potiče od grčke reči kosmetikos koja znači vešt u ukrašavanju. Danas kozmetikom smatramo sve preparate koji služe za ulepšavanje kao što su:šminka, lak za nokte, dezodoransi, parfemi, boje za kosu, šamponi, maske za lice i kreme za negu lica i tela...

Mnoge drevne civilizacije imale su razvijene preparate za negu i šminkanje i žena i muškaraca. U drevnom svetu, kozmetika se koristila za klasno raspoznavanje, zaštitu od vremenskih uslova pa i kao modni pravac. Znanja i različitost kozmetičkih proizvoda koji su bili poznati drevnim civilizacijama bila su na zavidnom nivou. Šminku kao važan deo kozmetike ćemo ovaj put zanemariti i prošetaćemo se kroz istoriju proizvoda za negu kože.
Egipat (3000 god. p.n.e.- 1070 god. p.n.e)



Nefertiti
Foto: Wikipedia

Prvi arheološki dokazi o korišćenju kozmetičkih preparata nađeni su u Egiptu i stari su oko 6000 godina. Egipatska civilizacija imala je veoma razvijena znanja o kozmeticikoja su bila brižljivo čuvana i zapisivana. Bez obzira što su višim slojevima društva tehnike ulepšavanja i nege bile su dostupnije nego običnim ljudima svi Egipćani su vodili računa o higijeni, zdravlju i lepoti. Kozmetički preparati pomagali su da kože ostane negovana na suvoj i vreloj pustinjskoj klimi.

Detaljan sistem nege koji su Egipćani razvili bio je zasnovan na njihovom velikom poznavanju biljaka. Za hidrataciju kože korišćena su biljna ulja sa dodatkom mirisa. Mirisi su pravljeni od bosiljka, majorama, lavande, kamilice, ljiljana, nane, ruzmarina i ruže a stavljani su u ulja badema, maslina i susama. Pesak i aloa vera korišćeni su za trljanje kože. Pored osnovnih kozmetičkih proizvoda, Egipćani su pripremali i proizvode namenjene specifičnim problemima kao što su tretiranje strija kod žena ili pospešivanje rasta kose kod muškaraca! Jedna od prvih knjiga sa tajnama lepote potiče od kraljice Kleopatre, koja je smatrana najlepšom ženom starog sveta.

Proizvodnja kozmetike je bila toliko razvijena da je njena trgovina bila odmah iza trgovine drvetom koje je bilo najvažniji trgovački proizvod starog Egipta!

Tajne drevne Kine( 1600 god. p.n.e. do 200 god. p.n.e.)



Tajne drevne kine
Foto: Baitong333

Prvi pisani izvori o upotrebi kozmetičkih preparata u kineskoj civilizaciji datiraju iz vremena vladavine dinastije Šang (1600 god pne -1046 god.pne). Najveći uticaj na razvoj kozmetike u drevnoj Kini imala je moda! Odeća žena u Kini tog doba pokrivala je celo telo, pa su lice i stopala postali najvažniji delovi tela, a lepota žene merila se bledilom njene kože lica i mekoćom kože njenih stopala.

Kod Kineza kao i kod Egipćana, lepota i zdravlje bili su povezani. Tradicionalna kineska medicina posvećivala je veliku pažnju zdravlju i izgledu kože. Prvi sačuvani sistem za negu kože, razradila je jedna carica za vreme dinastije Kin (361god. pne -206 god. pne) koja je verovala da je zdrava i lepa koža rezultat čistoće, upotrebe herbalne medicine, zdrave ishrane i dobre cirkulacije. Iz želje da zadrži mladalački izgled, razvila je više detaljnih tehnika za negu kože. Lice je čistila mešavinom algi i meduza. Jela je pasulj i susam. Lice je svakodnevno masirala i radila vežbe za mišiće lica da bi poboljšala cirkulaciju.

Antička Grčka (750 p.n.e. – 323 p.n.e.)



Lavender Flowers
Foto: m_bartosch i dusky



Grci za razliku od Egipćana nisu morali da uvoze sastojke za kozmetiku, već su zahvaljujući blagoj mediteranskoj klimi proizvodili svoje. Gajenje i korišćenje voća, povrća i koštunjavih plodova, doprinelo je daljem razvoju kozmetike, ali i prilagođavanju kozmetičkih preparata njihovim potrebama. Grci su razvili metode destilovanja esencijalnih ulja iz začinskih i drugih biljaka a kožu su mazali losionima i kremama napravljenih od kombinacije ulja i biljaka. I muškarci i žene su za hidrataciju koristili med. Smatra se da su Grkinje izmislile maske za lice, mešajuči mleko sa šumskim voćem. Ovako napravljenu pastu utrljavale su na lice i ostavljale nekoliko sati.

Tokom klasičnog perioda, kriterijumi lepote i nege tela su se promenili. Muško telo u punoj snaži postalo je sinonim za lepotu ali su bez obzira na to, načini nege ostali isti.

Hipokrat se smatra ocem moderne medicine, ali i dermatologije pošto je prvi počeo da dijagnostifikuje i tretira problemena koži. Neke od metoda koje je on sa svojim učenicima uspostavijo dermatolozi koriste i danas!

Rim (500 god p.n.e.- 400 god n.e)



Foto: bonvivant

Rimljani su veoma cenili čistoću tela i ličnu higijenu. Bogatiji građani su imali kupatila u svojim kućama, dok su ostali koristili javna kupatila koja su bila građena po ceoj imperiji. Rimska kupatila su postala model koji se i danas kosliristi u wellness centrima i banjama.

Većina običaja vezana za negu kože lica i tela bila su slična Grčkim. Ulja sa ekstraktima različitih biljaka koriščena su za zaštitu kože od sunca a pčelinji vosak se koristio za omekšavanje kože. Kod žena se cenilo bledo lice koje je ukazivalo na pripadnost višoj klasi.

Rimljani su širili svoje običaje, ali su rado prihvatali i običaje teritorija i naroda koje su osvajali, što se naravno odnosilo i na kozmetiku. Nove biljke i ulja koje su otkrivali uvodili su i izradu starih kao i osmišljavanje novih kozmetičkih preparata i tehnika. Preuzeli su korišćenje mineralnog aluma koji se na bliskom istoku koristio za trljanje kože a tamjan i mirta koje su koristili Egipćani postao je čest sastojak u rimskoj kozmetici. Razvijene su tehnike depilacije.



Bez obzira što se život modernih ljudi veoma razlikuje od života ljudi u daljoj prošlosti, kozmetika i njena svrha sličniji su nego što nam to na prvi pogled izgleda. Problemi koji su tada mučili ljude, oslikavaju i naše probleme. Staraegipatska skripta pod naslovom: „Kako staro napraviti mladim“, i danas bi lako mogla da bude pravi internacionalni bestseler.


Radionicaprirode.

Egipat (4000 godina pne)



U drevnom Egiptu nalazimo prve arheološke dokaze kozmetike. U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. Takođe su mešanjem olova i bakra dobijali smesu koja se naziva mesdement, koju su koristili za šminkanje očiju. Zelenu nijansu su uglavnom nanosile na donje kapke, a tamnije sive tonove na gornje kapke. Tadašnje žene su nokte mazale bojile kanom, koristile su mirisna ulja, a obrve su mazale mešavinom ovčijeg loja, olova i čađi. Za usne i obraze su koristile crvenu glinu pomešanu sa vodom. Sastojci koji su se koristili su često bili veoma otrovni i štetni za kožu, tako da je šminka u drevnom Egiptu bila ujedno i veoma opasna.

Azija (1500 godina pre nove ere)



U Kini i Japanu je za bojenje lica u belo korišćen puder od pirinča. Obrve su brijane i čupane, a zubi bojeni zlatno ili crno. Kanom je bojena kosa i lice. U Japanu, zemlji izlazećeg Sunca, šminka se zasnivala od tri boje: bela, crna i crvena. Njihov ritual šminkanja i doterivanja je i dan danas neiscrpna inspiracija. Na slikama možete videti gejšinu frizuru, gejšin ritual šminkanja, šminku i alat koji koriste gejše.

Grčka (1000 godina pre nove ere)



U Grčkoj pripadnici vladajuće klase su nosili perike. Ovo se odnosilo na oba pola. Opet, svi su želeli da istaknu belilo, pa su stavljali na kožu kredu ili olovni puder za lice. (Nema izveštaja o opsegu trovanja olovom u antičkoj Grčkoj). Kada su žene želele “malo boje” na licu, birale su oker glinu pomešanu sa crvenim gvoždjem kao ruž za usne. Premazivale su dlanove crvenkastom kanom, verovatno da bi izgledale mlađe.



Dalje možete videti slike iz VII-VIII veka p.n.e na kojoj je uslikana kozmetička paleta za boje i na drugoj slici kamena posuda za kozmetiku iz IX veka p.n.e

Rim (100 godina p.n.e)



Rimski filozof Platus je pisao ”Žena bez šminke je kao hrana bez soli”. Ovi super-civilizovani preci, stavljali su ječmeno brašno i maslac na svoje bubuljice, i ovčji loj i krv na nokte radi sjaja. Njjihov krunski doprinos kozmetici bio je praktikovanje blatnih kupki sa dodatkom krokodilskog izmeta (svrhu za dodavanje ovog neobičnog sastojka je ostala nepoznata). Muškarci su često bojili svoju kosu u plavo. Od prakse bojenja kose medju muškarcima i ženama se odustalo, jer je boja bila prepuna sode što je izazivalo opadanje kose. Imali su specijalno određene robove koji su se bavili nanošenjem kozmetike (prakozmetičare?).

Na slikama možete videti frizure Rimljanki, alat, rimski kozmetičko-frizerski salon i kutiju za kozmetiku.

XIV vek.



O kozmetici je vladalo mišljenje da je opasna po zdravlje zato što su smatrali da bi poremetila odgovarajuću cirkulaciju. U Elizabetanskoj Engleskoj, u modi je bila crveno obojena kosa. Dobrostojeće žene su stavljale belance na lice da bi ga posvetlele i spavale sa parčićima sirove govedine na licu, kako bi se oslobodile bora. Jedan engleski pozorišni pisac napisao nešto tim povodom – ”Lepa žena je kao delikates”.
Na slikama možete videti portret Elizabete, figuricu iz XIV veka na kojoj se jasno vidi frizura od napred i pozadi i parfemsku bočicu.

XV – XVI vek.

U Evropi, kozmetiku je koristila samo aristokratija. Italija i Francuska su bile centri proizvodnje kozmetike. Francuzi su usavršili umetnost kreacije novih mirisa i kozmetike, mešanjem sastojaka. Taj radni proces doneo je začetke moderne kozmetike. Međutim, često je proces krenuo pogršnim putem, pa je dolazilo i do smrtnih ishoda. Naime, umesto olova (koje ih je trovalo postepeno) u puder za lice je ponekad stavljan arsenik, sa ciljem da brže ubije onoga ko ga nosi.

Na slici ispod možete videti frizuru iz XV veka i kutiju za kozmetiku iz XVI veka pronađena u Vijetnamu.

XVII i XVIII vek.

Kozmetika je bila u opštoj upotrebi, osim za najsiromašnije slojeve stanovništva. Crveni ruž je intezivno upotrebljavan da sugeriše zdravlje, bogatstvo i dobro raspoloženje.

Na slikama možete videti kozmetičku kutiju iz Choson dinastije iz Koreje iz XVIII veka, portret iz XVIII veka, frizuru iz XVIII veka na narednom portretu i mađarsku farmaceutsku bočicu iz XVII veka koja je služila za čuvanje šminke za oči. (Kohl)

XIX vek.

Ponovo Francuzi. Oni su razvili hemijske procese kojima su zamenjivali parfeme dobijene prirodnim metodama. Cink oksid postaje redovno korišćen puder za lice, zamenjujući smrtonosne mešavine olova i bakra koji su ranije korišćeni. Druge otrovne supstance se još uvek koriste u senkama za oči, ruževima…

Na kraju ovog prvog dela možete pogledati par slika iz XIX veka. Drugi deo teksta “Istorija kozmetike” sledi za neko vreme, a u njemu ćete moći videti razvoj industrije kozmetike kroz XX vek, kada se pojavljuju i danas poznate kozmetičke kuće.

Na prvoj slici možete videti tajlandsku bočicu za parfem iz XIX veka, urađenu u zlatu sa dijamantima, englesku kristalnu bočicu za parfem sa srebrnim zatvaračem iz XIX veka, frizuru XIX veka i prvu komercijalnu pastu za zube u Japanu koju je lansirao Shiseido.

U periodu od 1800. do 1900. bio je aktivan veliki broj kompanija koje su poznate i danas. Najviše kompanija iz Evrope i Amerike. Tada su to bile male radnjice ili farmaceutske prodavnice. Još 1806. William Colgate je osnovao svećarsko-sapunsku radnju u Njujorku. 1898. ova kompanija predstavlja sapun kao kombinaciju palminog ulja i maslinovog ulja (palm i olive) i tada se pojavio prvi Palmolive sapun.



Procter and Gamble je bio poznat po belom sapunu 1879. Hans Švarckopf je imao svoju apoteku u Berlinu 1889. Arinobu Fukuhara, osnivač Shiseido kozmetike, još 1872. je osnovao apoteku po ugledu na Evropske apoteke tog vremena. 1887. Nagase Shoten je osnovao Kao korporaciju, danas poznatu japansku kozmetiku.

Amerikanci Andrew Jergens Sr. i Charles Geilfus su osnovali Jergens 1882. godine. 1900. je Jergens kupio Woodbury Company, da bi na kraju, u novijem vremenu, japanska Kao kompanija kupila obe zajedno. Pra firma današnjeg Avona, California Perfume Company je prodavala kozmetiku u Americi belim ženama po principu od vrata do vrata još 1890. godine.



Na slikama možete videti prvu Colgate reklamu iz novina još davne 1917. godine, bočica Colgate uljanog parfema-sapuna Dactylis iz 1866. godine. Ispod je slika kolonjske vode Imperial od firme Guerlain iz 1953., parfem koji je kreirao Alfred Wright sa dekorativnom tkaninom oko flaše iz 1880. i parfem francuske firme Piver pod nazivom Le Trefle Incarnat iz 1896. godine.






Kremasica.com

1900.

Annie Turnbo Malone je počela da prodaje tretmane za kosu, uključujući i tretmane za ispravljanje kose bez oštećenja, kondicionere za kosu, preparate za rast kose po sistemu od vrata do vrata. Ona je sama formulisala svoje proizvode.




1903.

Hemičar Hans Švarckopf koji je imao svoju prodavnicu još od 1898. godine je prodavao šampon u prahu rastvorljiv u vodi, „Šampon sa crnom glavom“, kao alternativu za grube sapune i skupa ulja koja su se tada koristila za pranje kose.





1904.

Max Factor je migrirao u Ameriku iz Poljske, a četiri godine kasnije se preselio u Los Anđeles gde je počeo da prodaje šminku filmskim zvezdama. Ovo je prva šminka koja je bila postojanija i duže sveža. Možete pročitati više o liku i delu Maks Faktora ovde. Francois Coty je pokrenuo svoju kompaniju sa parfemom La Rose Jacqueminot. Danas je Coty poznata kompanija sa prestižnom i potrošačkom kozmetikom.

Na slici možete videti Coty parfem La Rose Jacqueminot.




1905.

Sarah McWilliams je krenula sa prodajom preparata za rast kose principom od vrata do vrata. Sarah je bila afroamerikanka koja je i sama počela da gubi kosu zbog čega se udružila sa ranije već pomenutom Annie Turnbo Malone. Sarah je bila odličan menadžer, a Annie je formulisala specijalan šampon za afroamerikanke. Sarah se posle udala za Charles J. Walkera, pa je u svetu poznatija kao Madam C.J. Walker. 1911 je osnovala kompaniju u Indianapolisu.

Na slikama možete videti portret Madam Walker i njen šampon za rast kose koji je njoj pomogao.




1909.

Francuski hemičar Eugene Schueller je razvio prvu bezbednu komercijalnu farbu za kosu koju je predstavio u časopisu La Coiffure de Paris. Naredne godine je ovaj hemičar imenovao svoju kompaniju kao L’Oreal. Iste godine, žena biznismen Florence Graham iz Kanade i kozmetolog Elizabeth Hubbard otvorili su salon na Petoj Aveniji u Njujorku, koji će kasnije Graham preimenovati u Elizabeth Arden. Na slici je prikazan časopis La Coiffure de Paris sa kolumnom.




1911.

Doktor Oscar Troplowitz je razvio Eucerit koji je kasnije postao osnova Nivea kreme. Na slici je čovek Paul C. Beiersdorf po kojem je Nivea kompanija dobila ime Beiesdorf.




1912.

Pojava prve Nivea kreme. Nivea je uvek reklamirana kao potpuno univerzalna krema koja može da se koristi za lice, ruke i telo. Podjednako mogu da je koriste žene, muškarci i deca. Na slikama možete videti razvoj pakovanja Nivea kreme kroz 60 godina. U prvom redu slike iz 1912., 1924., 1925., u drugom redu slike iz 1931., 1943. i 1959. godine, da bi konačno 1970. godine dobila svoj sadašnji oblik.





1914.

T.J. Williams je osnovao Maybelline koji se specijalizovao za maskare. Maybelline kozmetika je dobila ime po William-ovoj starijoj sestri Mabel koja mu i predložila da treba da napravi tamniju šminku za oči. Coty je iste godine izbacio kozmetiku pod nazivom Air Spun puder koji možete videti na slikama ispod.







1915.

Karmin je predstavljen u cilindričnom metalnom obliku koji i danas poznajemo. Shiseido je predstavio tonik za kosu namenjen uklanjanju peruti i protiv opadanja kose koji možete videti na slici. Na crno beloj slici možete videti još jedan Coty parfem iz 1914. godine.




1917.

Shiseido izbacuje preparat za izbeljivanje kože Hydrogen Peroxide Cucumber. Pored ovog, na tržište su izbacili puder u prahu u raznim bojama. Ovo je bilo potpuno neobično japanskom tržištu pošto je beo ten gejša i dalje bio aktuelan. Do ove godine u Japan su se uvozile kopije parfema iz Pariza, da bi se konačno proizveo prvi parfem u Japanu koristeći cveće koje je karakteristično za Japan. Na slikama je prikazan ovaj parfem pod nazivom Hanatsubaki i puder za lice u više boja.




1920.

U Americi manufakturna proizvodnja parfema i kozmetike dovodi do masovnog tržišta. Bilo je u redu da žene odbace viktorijanski izgled, da se doteruju i koriste kozmetiku, zato što je takvo ponašanje obezbeđivalo profit i donosilo novac proizvođačima. Masovna pojava i tržište za kozmetiku obezbeđeno je pojavom lanca radnji. Nivea izbacuje mleko za kosu pored ostalih proizvoda za negu.

Na slikama možete videti Niveinu kolekciju iz 1920. godine zajedno sa mlekom za kosu. Na drugoj slici je Shiseido hladan krem koji (cold cream) se pojavio nešto ranije, 1918. godine.




kremasica.

1921.

Na tržištu se pojavljuje Nivea sapun za brijanje. Te iste 1921., 5. maja, na tržistu se pojavljuje parfem Chanel 5 koji je tog momenta zasenio sve prethodne parfeme i postao jedan od bestselera. Veliku popularnost Chanel je stekao nakon izjave Marilyn Monro da ona u krevet ide samo sa dve kapljice Chanel No 5.

Na slikama možete videti reklamu za Chanel iz 1921. Ispod možete videti Marilyn Monro sa Chanel-om No 5 iz 1950-tih godina i Nivea penu za brijanje iz 1921. godine.





1922.

Pojavila se masovna upotreba ukosnica za kosu kojima su uspevali da uređuju bob frizure koje su tada bile jako popularne.

1926.

Pronađen je način da se kosa učini trajno talasastom, što je dovelo do toga da mnoge žene imaju “prirodno” kovrdžavu kosu.

1927.

Hans Švarckopf lansira prvi tečni šampon i samo godinu dana posle regenerator za kosu.

Na slici Swarzkopf tečni šampon iz 1927. godine i Mon Parfum parfem firme Bourjois iz Pariza.




1930.

Tih godina u Parizu se intenzivno pojavljuju različite farbe za kosu. Svaka nova izbačena farba je bila po nečemu bolja od prethodne. Na početku su to bili samo kolor šamponi da bi se kasnije prešlo na permanentne farbe za kosu. Filmske zvezde počinju da utiču na stil i korišćenje šminke. Bledilo lica zamenjeno je holivudskim potamnjenim tenom. Maks Faktor je predstavio novi izgled proistekao iz filmskih potreba.

Na plakatu levo možete videti reklamu za kolekciju Irresistible iz 1930. godine i reklamu za Coty puder i samopotamnjivač za tamniji ten iz 1929. godine.






1932.

Charles i Joseph Revson, distributeri lakova za nokte i hemičar Charles Lackman su osnovali Revlon. Prezime Revson je prepravljeno u Revlon dodavanjem L od prezimena hemičara Charles Lackman. Revlon se proslavio po prodaji lakova za nokte u raznim bojama.

Na slikama redom: Coty reklama za čudesni Air Spun puder i Revlon Indelible Creme karmin koji se ne razmazuje! Laughing Na malim sličicama odmah ispod je Kao Sekken sapun iz 1890. godine i pored njega poboljšan Kao Sekken sapun iz 1931. godine japanske kompanije Kao. Na trećoj maloj slici nalazi se reklama za šampon za japansko tržište takođe Kao kompanije. Ovaj šampon je uveo reč “shampoo” na japansko tržište.






1933. godine Švarckopf je patentirao šampon bez alkalija (baza) koji je dan danas prototip za moderne šampone.

1935. Max Faktor je predstavio kamene pudere koji su dizajnirani da dobro izgledaju na glumicama u filmovima.

Na slikama možete videti Loreal Ambre Solaire samopotamnjivač iz 1935. i Loreal Dopal prvi šampon bez sapuna iz 1933.



Na slikama posteri na kojima se reklamira Max Factor pan cake kozmetika na slici levo, a Max Factor karmin iz 1939. godine koji ne suši usne je na slici.

1945. Loreal je predstavio prvu ‘ladnu trajnu za prirodne lokne pod nazivom Oreol. Na slikama možete videti Oreol za hladnu trajnu i Deborah reklamu u novinama s kraja ’40-tih godina.




1946. Žika Pavlović formulisao je svima poznatu Pavlovićevu mast koja je mogla da se nabavi u apoteci ”Veljko Dugosevic” u Beogradu. Ova krema je vrlo brzo osvojila evropske gradove. Više o Pavlovićevoj kremi ćete naći na ovde.

1950. Počela je moderna era biznisa zvanog kozmetika, onakvog kakvim ga mi danas znamo. Puderi za lice, šminka, ulja za potamnjivanje kože i parfemi, masovno su izbacivani na tržište esencijalno novom društvu nakon Drugog svetskog rata (društvu koje je bilo umorno od oskudice). Popularni sponzori radio sapunskih opera, prebacuju svoje reklame na novi medij -TV.

Na slikama u prvom redu možete videti reklame za Pond kozmetiku, Angel Face, koja je i danas veoma aktivna još od 1950., reklamu iz novina za Dorothy Gray salon u kojoj postavljaju pitanje: “Da li vaš muž izgeda mlađe nego vi?” iz 1950. U drugom redu možete videti reklamu Revlon liniju kozmetike Fire and Ice iz 1952. i reklamu za Seventeen kozmetiku iz 1947. godine.






1953.

Estee Lauder se pojavljuje sa svojim uljem za kupanje Youth Dew koje je moglo da se koristi i kao parfem. Ovo je bio jako prodavan proizvod ove, tada nove, kompanije, jer su žene imale priliku da po ceni ulja za kupanje kupe parfem. Tako je Estee Lauder započela svoj uspeh kvalitetnim proizvodom po niskoj ceni.
Na slici možete videti parfem-ulje Estee Lauder Youth Dew.




1954.

Loreal sarađuje sa Vichy da bi se približio profesionalnoj kozmetici i salonima. Kasnije 1980. Vichy se pridružuje Lorealu.



1955. Pojava Taft laka za kosu od Swarykopf-a. Izraz “Tafting” ulazi u jezik kao sinonim za ”prskanje lakom za kosu.”

Na slikama možete videti Diorissimo parfem kompanije Dior koja se pojavila 1956. godine i Taft lak za kosu iz 1955.





1960.

Ovo je vreme promena u industriji parfema, promena koje nisu uvek išle ka boljem. Vraćaju se u modu ljubičaste usne i Egipćanski ajlajner, a leptiri su slikani na bukvalno svakom delu tela. Ne zaboravimo lažne trepavice za oči. Pojedini biljni sastojci bivaju korišćeni za prozivodnju (šargarepa, krastavac, lubenica), kombinovani da stvore povratak prirodnom izgledu, mirisu i stavu.

Na slici Igora farba za kosu od Swarzkopf-a iz 1960. godine, Deborah reklama iz novina iz 60.-tih godina. U drugom redu Lustre Creme šampon iz 60.-tih i šminka moderna u ovoj dekadi.

1963.

Evropljanke otkrivaju tajnu rituala kupanja Japanskih žena. Ovaj ritual je poznat pod nazivom o furo, koji Evropljani i Amerikanci preuzimaju i ovo postaje svojevrstan trend.

Na slici je Zen parfem Shiseido kompanije iz 1964. godine i tradicionalno japansko o furo kupanje.



1970.

Izvesni sastojci su izbačeni iz upotrebe u proizvodnji kozmetike da bi se zaštitile ugrožene vrste životinja korišćene za laboratorijske opite. U ovom periodu se prvi put nailazi na pitanja porekla sastojaka u kozmetičkim proizvodima i testiranje na životinjama.

Na slici je Palette farba za kosu iz 1970. godine.



1980.

Ključna reč – raznolikost. Nov izgled, kozmetika i reklamiranje lepote zajednički stvaraju industriju enormnih razmera od preko $20 milijardi godišnje. Svakog dana smo svesni kozmetike, parfema, proizvoda za kožu i kosu, budući da se na nas vrši masovni pritisak reklamama u štampi i na televiziji.


kremasica.

Istorija parfema



U antičko doba verovalo se da se upotrebom parfema postaje sličan božanstvima. Interesantan je i podatak da se stanovnici Versaja nisu baš često kupali. Umesto sapuna, obilato su koristili parfeme i kozmetiku. I danas se priča o kralju koji se za četiri godine samo jednom okupao.



U srednjem veku crkva je osuđivala alhemičare, koji su važili za proizvođače parfema. Smatra se da je osamnaesti vek period u kome počinje da se prati moda. Dvor Luja XV tada je nazvan "dvor parfema", a dvorani su bili obavezni da svakog dana upotrebljavaju drugi parfem. Carica Žozefina trošila je bogatstvo na egzotične mirise, a sam Napoleon imao je naviku da nanosi kolonjsku vodu. Tako je bilo nekada. Kako je danas?



Moderne parfimerije pojavljuju se u periodu od 1860. do 1900. godine, a krajem ovog veka industrija se usmerava ka potrebama žena iz srednje klase. Tada se pojavio i prvi parfem sa sintetičkim sastojcima, što je veoma važno jer se danas sve više prirodnih sastojaka kao što je, na primer, mošus, iz humanih i etičkih razloga zamenjuje sintetičkim. Početkom dvadestog veka mirisi postaju luksuzni proizvodi sa prestižnim imenom i u prelepim bočicama. Na tržištu se pojavljuju i pioniri mode parfema. Nakon toga žene se osamostaljuju, a industrija počinje da napreduje. Posle rata, parfimisanje postaje svakodnevni ritual i tako je ostalo do današnjih dana. Pedesetih godina dvadesetog veka pojavile su se i prve toaletne vode za muškarce.

Takođe, treba znati da su svi laki letnji mirisi pravljeni tako da se kraće zadržavaju na koži. Zato se ovi laki mirisi i nanose nekoliko puta dnevno; recimo, to bi bile kolonjske vode sa mirisom lavande, limuna, mandarine ili orhideje.



Sedamdesetih godina muškarci počinju da koriste i mirise koji nisu povezani s ritualom brijanja. Nastaju pravi muški parfemi. Osamdesetih žene počinju da koriste jake parfeme kako bi istakle svoj poslovni uspeh, a počinju da se koriste i voćni mirisi. Devedesetih je skoro sve podređeno ekologiji. Nastala je grupa mirisa koji bude nežna sećanja na detinjstvo povezujući ukus i miris kreme, slatkih nota vanile, karamele i mleka. Toaletne vode imaju miris okeana, bilja i cveća.



krst.

Kolonjska voda



Kolonjska voda napravljena je u 18. veku. Stavljala se u kupke, dodavala vinu, uzimala sa kockom šećera za osvežavanje daha i koristila u medicinske svrhe kao dodatak toplim oblogama.