ZAGONETKE Ove slike bolje da nikada nisu nastale. Pogodite šta je na njima

Novi serijal zagonetnih slika je pred vama! Znate igru - mi vam predstavimo slike iz prošlosti, a vi pokušajte da pogodite šta je na njima! Ako ne uspete, nema veze, pošto se iza svake slike krije priča koju možete pročitati u posebnoj vesti...a ove priče, bolje da nikada nisu ispričane.



1. Grad senki


Iako sasvim bezazlena, ova slika sumira u sebi jednu od najvećih tragedija 20. veka. Ovo mesto je simbol trenutka kada je stradalo na desetine hiljada ljudi, a posledice tog trenutka osećamo i danas.

Senke Hirošime - najtužniji trenutak Japana urezan u kamen

Ljudi koji su taj dan stradali ne mogu da ispričaju njihovu priču, ali senke urezane u kamenu mogu. Posle eksplozije nukearne bombe u Hirošimi, neverovatna stvar je primećena. Ljudi koji su stradali u trenutku ekspozije ostavili su za sobom svoje senke. Koje će večno biti tu, i posećati nas da jedan trenutak istorije koji više nikada ne sme da se ponovi.

"Hito Kage No Ishii"- senka urezana u kamenu


Atomsko bombardovanje japanskih gradova Hirošime i Nagasakija dogodilo se 6 i 9. avgusta 1945. To je bilo prvi put u istoriji da je nuklearno oružje upotrebljeno u ratu. Sam čin i danas je kontroverzan, iako je njime završen Drugi svetski rat. Oko 140.000 ljudi je stradalo, što od prvog udara, što od posledica zračenja.

Američke snage ušle su u Hirošimu devet meseci posle bombe kako bi dokumentovali efekte napada. Neverovatne slike i snimce pričaju tužnu priču o poslednjim trenucima njegovih stanovnika.


Efekti te oluje bile su senke koje su obojile Hirošimu u sivo. Biljke, životinje i ljudi su u trenutku spaljeni, a iza sebe su samo ostavljali senke.




Jedna od najpoznatijih slika je "Hito Kage No Ishii"-  ili "Ljudska senka urezana u kamenu".


Ona je načinjena na ulazu u Sumitomo Hirošima banku, i pretpostavlja se da je ju je napravila osoba koja je sedela na stepeništima ispred banke u trenutku kada je eksplodirala bomba. To mesto je udaljeno 260 metara od hipocentra, mesta gde je bomba eksplodirala.


I prvom trenutku, nakon što eksplodira atomska bomba, temperatura u njenom centru dostiže nekoliko miliona stepena cenzijusa, u dijametru od 28 metara. To traje samo jednu stotinku sekunde.


Sekundu kasnije, toplotni talas se širi i uništava svaku organsku materiju pred sobom. Temperatura u tom trenutku je oko 5.000 stepeni celzijusa. Tri sekundi posle eksplozije, temperatura je oko 1.700 stepeni celzijusa.


Još jedna senka iz Hirošime

Toplota se širi na prečnik od oko 3.5 kilometara, i toj kugli besni vatrena oluja koja topi sve pred sobom. U Hirošimi ona je trajala šest sati.



Slika "Ljudske senke urezane u kamen" obeležava mesto gde je stradala žena koja je čekala to jutro da se otvori banka. Njen identitet je dugo bio nepoznat, da bi se kasnije utvrdilo da se radi o Mitsuno Oći.



Senka je posle deset godina počela da bledi. Zato je taj komad kamena prenesen u muzej, a banka je renovirana.


Senke su izbledele, ali sećanje nije.


Užas prvog napada nuklearnom bombom na svetu nije u ogromnom broju njegovih žrtvi, već u posledicama koje je izazvalo. To je bio početak nuklearnog doba, kada čovek prvi put i istoriji poseduje moć da uništi planetu zemlju stotine puta sa oružjem koje je stvorio.  


blic

Novo doba


U ovom trenutku prikazanom na slici počela je nova era čovečanstva. Od tada, pa do danas, živimo u konstantnom strahu pošto smo prvi put u istoriji stvorili nešto što može da zbriše celu planetu Zemlju.

Triniti test - početak atomskog doba


Triniti test je prva proba nuklearnog oružja izvedena u SAD 16. jula 1945. godine. Tada je prvi put upotrebljena plutonijumska bomba, istog tipa kao one bačene na Nagasaki u Japanu. Smatra se da je u tom trenutku počelo jedna nova strašna era - atomsko doba.

Među posmatračima pala je opklada o rezultatu probe. Predviđanja su se kretala od nule (potpuni promašaj) preko 18 kilotona TNT-ja koliko je prognozirao Isidor Rabi, preko uništenja države Novi Meksiko do paljenja atmosfere i spaljivanja cele planete. Na kraju je Rabi dobio opkladu.


Za kalibraciju instrumenata izvršena je pretproba, eksplozija 108 tona trinitrotoluena (TNT), 7. maja. (Od tada se snaga nuklearne eksplozije izražava u tonama TNT-a.)

Za stvarnu probu nuklearna bomba sa plutonijumskim jezgrom, kojoj je dat nadimak „spravica” (engl. „the gadget”) je podignuta na vrh 20 metara visokog čeličnog tornja; time je simuliran i efekat eksplozije bombe bačene iz aviona.


U 4:45 ujutru stigao je povoljan meteorološki izveštaj, i u 5:10 ujutru počelo je dvadesetminutno odbrojavanje. Većina najvažnijih naučnika i oficira posmatrali su probu iz baze, 16 km jugozapadno od probnog tornja. Brojni drugi posmatrači bili su udaljeni 32 i više kilometara od centra eksplozije.

Decembra 1965. godine proglašeno nacionalnim istorijskim spomenikom.

VIDEO Prva plutonijumska bomba kako eksplodira:


blic