Dekalog: serija koja slika sam život

Filmska umetnost shvaćena u njenom pravom, najširem značenju je način da se na filmskom platnu ili TV ekranu, koristeći se simbolima i osobenostima filmskog jezika, predstave i gledaocu prenesu mentalni procesi i unutrašnji doživljaji koji kroz simbole najčešće izviru iz najmračnijih dubina čovekove podsvesti.

Prava filmska umetnost bavi se filozofskim apstrakcijama i moralnim dilemama, etičkim izazovima. Istražuje neka od najdubljih i najkomplikovanijih ljudskih psiholoških stanja. Najčešće je društveno angažovana, pa se u njoj obično prepoznaje uticaj umetničke avangarde.

Dobar film treba da prati razvoj drugih društvenih disciplina i pravaca u umetnosti, posebno u filozofiji i psihologiji, gde se sa njima stapa i prožima i ne može se jasno od njih odvojiti.

Sve to radi serija Dekalog.

Serija Dekalog – osnovne teme

Serija Dekalog poljskog autora Kšištofa Kješlovskog bazirana je na deset božjih zapovesti, a vremenski okvir dešavanja je Poljska osamdesetih godina prošlog veka u toku promena političkih sistema. Kiezlovski je izbegao svakodnevne aspekte života u Poljskoj toga vremena, a bavio se onim temama koje su univerzalne.

Sa stanovišta različitih društvenih činilaca serija je ocenjena na različite načine, pa je stoga možemo označiti kao kontroverznu. Doživela je veliki uspeh na renomiranim filmskim festivalima i naišla je na veliki odjek među publikom, posebno u Zapadnoj Evropi i SAD.

Likovi, koji su živeli život izvan organizovanih religioznih pravila, suočeni su u određenom trenutku sa moralnim problemima koje moraju da reše. Svi su oni stanari jednog kompleksa zgrada, a pojavljuje se i jedan momak koji ništa ne govori, a koji može da predstavlja samog Hrista.

U svom eseju o seriji Kiezlovski kaže:

"Ja ne znam ko je on, samo se pojavljuje i posmatra nas… Nije baš zadovoljan nama. Neki misle da je reč o anđelu, ili anđelima, koji na određeni način svedoče o ljudskim životima, ali jednostavno trpe i ne mogu ništa da promene…"

Ova mini serija se sastoji od deset epizoda koje nisu striktno vezane za pojedine zapovesti. Neke obuhvataju više njih, a neke celokupan etički sistem koji treba da prikažu. Tematika ovih priča je religijska, a struktura biblijska. Kao što je rečeno, bazirana je na deset božjih zapovesti, ističući njihovu aktuelnost. Postoje i pokušaji uparivanja, odnosno korelacije, ovih deset priča sa deset zapovesti.

Prva priča Dekaloga sa računarom kao lažnim bogom

Tako prva priča, prema jednom od tumačenja, odgovara prvoj zapovesti: "Ja sam tvoj Gospod Bog, nemoj imati drugih bogova osim mene." Ističe se uloga računara kao lažnog boga. Naime, u ljubavi između sina i oca, u prvoj epizodi, pojavljuje se kompjuter kao posrednik-medijator, koji je, moguće, lažni bog.

Otac hoće da pokloni sinu klizaljke kao božićni poklon, ali pre toga uz pomoć računara proverava da li je debljina leda na reci na određenoj temperaturi dovoljna da ne pukne pod teretom dečaka. Led je ipak pukao, iako je računar dao „tačne“ podatke. I ne samo da je računar dao podatke nego i otac proverava debljinu i izdržljivost leda skačući po njemu. Na kraju je rezultat ipak tragičan. Osporava se na taj način, ne samo vera u računare nego i vera u empirijske nauke uopšte.

Prva priča Dekaloga sadrži nekoliko rasprava, a ključna je suprotstavljanje empirijskog duhovnom shvatanju života. Na dečakovo pitanje o smrti otac daje medicinski odgovor, a na pitanje o postojanju duše otac odgovara da su jedine stvari koje mogu da nas nadžive dostignuća i sećanja.

Ova prva priča Dekaloga bavi se i drugim filozofskim temama kao što su relativnost moralnih shvatanja kroz suprotstavljanje religioznog morala i relativnog vladajućeg morala, pa onda priroda smrti, posebno kada dečak ugleda mrtvog psa.

Druga epizoda Dekaloga govori o abortusu

U drugoj epizodi serije Dekalog žena koja je trudna sa muškarcem koji nije njen muž traži od doktora da se izjasni da li će njen bolesni muž živeti ili umreti. Ona to mora da zna da bi odlučila da li da abortira ili ne. Doktor se tome odlučno protivi. On ne želi da glumi boga. Sve su to poigravanja sa filozofskim apstrakcijama i etičkim izazovima kojih su ovakva filmska ostvarenja prepuna.

Sama priča, narativno, podseća na sapunsku operu, ali razlika je u tome što na kraju nudi kompleksno i neočekivano rešenje, na indirektan način. Veliki pisac Dostojevski i čitavo njegovo grandiozno delo govore o tome da je čovek isuviše širok i da ni u čemu ne vidi konačnu, poslednju reč. On smisao ljudskog života vidi u tom otporu konačnosti.

Umetnička uspelost serije Dekalog

Nijedna od deset priča serije ne predstavlja moralne dileme kao jednostavne, crno-bele. Ne može se predvideti ishod budućih događaja sa dovoljnom tačnošću, onako kako predviđaju empirijski podaci.

Zaključak je da se u ovih deset priča slika sam život, ali ne na naučni nego na umetnički način. Kamera nas, u prvoj epizodi, suptilno uvodi u priču kroz duboku simboliku – prateći goluba koji sleće na prozor stana u kome živi dečak Pavel. Nedostatak muzike, odnosno zvuka, u najvažnijoj sceni Dekaloga čini doživljaj upečatljivijim. Preovlađuju sivi eksterijeri, mali i sumorni stanovi i kancelarije.

Preciznije, serija Dekalog je uputstvo kako da se na umetnički način naslika priča koja što vernije odslikava život, a krajnja poruka bi bila jasna – gledaoci treba da, ako imaju sa kim, razgovaraju o svakoj od ovih priča. Ili, ako nemaju sagovornika, da razgovaraju sa sobom, kao što to čine i junaci u seriji Kiezlovskog.

kultivisise.rs



Roger Ebert, koga mnogi smatraju najboljim filmskim kritičarem svih vremena, o "Dekalogu"...





Krzysztof Kieślowski je bio genijalan umetnik, njegova genijalnost isijava iz ove maestralne serije.