|
| |
Autor | Poruka |
---|
zjovan29
Poruka : 2503
Godina : 63
Lokacija : CRIKVENICA
Učlanjen : 18.09.2011
Raspoloženje : nikad bolje
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sre 28 Sep - 20:37 | |
| |
| | | gagasasa
Poruka : 9685
Godina : 46
Lokacija : Jug
Učlanjen : 02.04.2011
Raspoloženje : Pozitivno
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sub 15 Okt - 10:29 | |
| Najbolja svetska vina Lepote najboljih francuskih, italijanskih ili španskih vinograda i podruma većini vinoljubaca uglavnom nisu nepoznanica, ali na svetu je još mnogo vinskih zemalja ili regija u kojima se proizvodi vrhunska kapljica i svakako bi ih vredelo posetiti.
Završena je berba grožđa, već su dobijene prve kapljice mladog vina, pa je sad najbolja prilika za virtualnu šetnju vinskim regionima koji, uprkos kvalitetu, nisu toliko izvikani, ali i onima gde se proizvode najskuplja i najtraženija vina sveta.
Nove nade - Portugal, Austrija, Izrael Portugal je odavno poznat kao domovina slatkog desertnog vina porta koje je po legendi nastalo kada su engleski trgovci vinom došli na ideju da u bačve uliju malo konjaka kako kući ne bi doneli vinsko sirće. Iako je najpoznatiji portugalski izvozni proizvod, podaci govore da porto zauzima tek manji deo u ukupnoj portugalskoj vinskoj proizvodnji. Većina, pak, otpada na crna suva vina poput tourige, tinta barocca, tinta rioza i drugih čiji se postotak alkohola retko spušta ispod 13 ili 14 posto. Specijalitet su i lagana bela vina poznata kao vino verde koja se piju mlada. Najpoznatija vinska regija je Duoro na severu, a od ostalih portugalskih vinorodnih područja značajne su unutrašnje regije Dao i Bairrada, južni Alentejo i Ribateja pa i ostrvo Madeira.
Za Austriju mnogi greše da je u pogledu vinske kulture ista kao Nemačka. Iako je u obe zemlje zastupljen rizling reč je o dosta različitim vinima. Posebno u južnim austrijskim regijama gde se više pažnje pridaje suvim vinima. Najzasađenija loza je zeleni veltliner koji se često koristi kao podloga za razne kupaže, dok su najpoznatije vinske regije Wachau, Kremstal, Kamptal i Donja Austrija. Od crnih sorti najzastupljeniji je zweigeld i plavi portugizac, a dobro se primio i uvozni cabernet sauvignon koji odlične rezultate daje u celom svetu.
Ta se sorta odomaćila i u Izraelu, zemlji koja je uglavnom prevruća za uzgoj vinove loze, ali ona ipak uspeva u Galileji i oko Jeruzalema. Poznavaoci izraelskog vina često ga porede sa kalifornijskim koja su, po mnogim mišljenjima, najbolja vina Novog sveta. Osim cabernet sauvignona, u Izraelu je čest i chardonnay, a posebnost je i tzv. košer vino. To podrazumeva da se grožđe ne sme prerađivati prve četiri godine od sadnje i da zemlja svake sedme godine mora da miruje, a na njoj u međuvremenu ništa drugo ne sme biti zasađeno.
Vina Novoga sveta
Prva među vinskim regijama u SAD koja je privukla međunarodnu pažnju i pohvale je dolina Napa u Kaliforniji, poznata kao dom nekih od najvećih i najuspešnijih svetskih vinarija. Uzgoju vinove loze najviše pogoduje klima koja je nalik mediteranskoj i tlo bogato okeanskim fosilima i vulkanskom prašinom. Toj kombinaciji treba pridodati i kaubojski mentalitet koji je uporno želeo da uspe u nečemu za šta su svi govorili da nema šanse. Uz već pomenuti cabernet, u Kaliforniji dobro uspevaju merlot i crni pino od crnih i chardonnay od belih sorti. Jedno od najpoznatijih kalifornijskih crnih vina je i zinfandel.
Čile se proslavio povoljnim, uglavnom crnim vinima (cabernet sauvignon, merlot) mekanih i sočnih okusa, no ova se zemlja poslednjih godina orijentisala na vrhunska, nova i osetno kvalitetnija vina. Najbolji primer je regija Casablanca na severu Čilea koja je zbog hladnije klime odlična i za bele sorte poput sauvignona ili traminca. Od mnogih sorti uvezenih uglavnom iz Francuske, u Čileu se odlično primio carmenere koji je u Bordou, odakle je potekao, gotovo nestao. Zemlja između okeana i Anda mnogo vinograda ima zasađenih i sortama syrah i crni pinot.
Australijska vina odlična su za sve vinoljupce koji u svom omiljenom piću žele da uživaju u izraženom voćnom ukusu. Iako anegdota kaže da australijski vinari tvrde da njihovo vino prvo udara u glavu, a potom zube izbacuje na ulicu, činjenica je da su vinski podrumi u toj zemlji među najsavremenijima na svetu. I pošto su decenijama ulagali u razvoj tehnologije, Australijanci su se u poslednje vreme intenzivno prepustili poboljšanju kvaliteta i proizvodnji najviše klase vina pa širom sveta njihova najbolja vina uspevaju da dostignu vrlo visoku cenu.
Francuska, Italija, Španija Iako se Francuska često spominje kao zemlja najboljih vina, to je sada veoma diskutabilno, ali činjenica je da većina najpoznatijih svetskih sorti koje su se odomaćile u mnogim zemljama potiče upravo iz Francuske (chardonnay, cabernet sauvignon, merlot, syrah). Ono što je Francuze izdvojilo od ostatka sveta jeste poseban odnos prema podrumarstvu, odnosno umeću izrade, dozrevanja i oplemenjivanja vina. Najpoznatije vinske regije Bordeaux, Burgundija i Champagne ponose se raznim vrstama vrhunskog crnog i belog, slatkog i suvog vina, a Champagne i istoimenim penušavim vinom.
Italijanska vina imaju specifičan ukus jer se pripremaju gotovo isključivo od autohtonih sorti grožđa. Iako su i bela vina vrhunskog kvaliteta, posebno sa lokaliteta na severu (Veneto), najpoznatija su italijanska crna vina. U Pijemontu to su nebbiolo i barbera, a u Toskani i središnjem delu sangiovese, merlot, lambrusco i montepulciano. Najslavniji brend te regije je Chianti, a na ceni je i toskanski komšija Brunello di Montalcino. U poslednje vreme kvalitet proizvodnje vina podiže se i na jugu Italije i na Siciliji gde se takođe insistira na autohtonim sortama.
Osim kao jedno od najpoznatijih vinskih područja na svetu Španija može da se opiše i kao zemlja koja promenom načina proizvodnje, novim stilom i vinskim notama privlači nove poklonike. Pojavom modernijih svežijih crnih vina živahnijeg voćnog ukusa smanjilo se zanimanje vinoljubaca za tradicionalne regije poput Riohe koje ćete se najverovatnije prve setiti kada vas pitaju da spomenete neko špansko vino. Pod lupom enologa sada su područja gde se vino proizvodi vekovima, ali su nedavno ponovo otkrivena. Osim juga koji karakterišu desertna vina poznate regije su Navarra, Penedes, Toro, Ribera del Duero, Rueda, La Mancha i Valencia. Izvor: Tportal |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sub 3 Mar - 10:01 | |
| Čašica čistog hedonizma Gotovo da ne prođe dan da ne slušamo/čitamo o lekovitom dejstvu crnog vina i njegovom pozitivnom dejstvu na organizam. Uslov je, apostrofiraju lekari, da ne pijete više od jedne čaše dnevno. To je poznato i sa tim vas više nećemo zamarati. Umesto toga, donosimo vam recept koji će uznemiti sva vaša čula i približiti vas hedonističkim užicima dostojnih jednog Dionisa. Uživajte u ukusu crvenog kuvanog vina Sastojci: za 4 osobe 1 l slatkog crnog vina 4 kašike šećera (žutog, ako je moguće) 4 kašike meda 2 pomorandže 2 limuna 2 kivija pola konzerve ananasa biber u zrnu karanfilić cimet Čašica čistog hedonizma Način pripreme: Šećer i med staviti u šerpu i dodati dve čaše vode. Na jakoj vatri ostaviti 1 minut uz stalno mešanje, da šećer ne zagori. Potom dodajte vino i smanjite temperaturu. U međuvremenu iscediti limun, pomorandže, ananas i kivi u jednu posudu. Pred samo ključanje dodajte proceđene voćke, pa ponovo promešajte. Dodajte karanfilić i biber, ostavite još dva minuta na ugašenoj ringli i za sam kraj dodajte cimet. Ostavite još minut i eliksir je spreman za degustaciju. |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pet 27 Jul - 10:28 | |
| Vino je tečna ljubav Vino je oduvek zauzimalo posebno mesto kod svih koji od života traže nešto više. Do pre nekoliko godina i Srbija je više bila rakijska, nego vinska zemlja VINO je možda lakše napraviti nego o njemu napisati neku novu mudrost. Jer, toliko ima poznatih izreka o božanskom napitku i toliko je mnogo umnih i značajnih imena o vinu govorilo ili pisalo da je teško nešto reći a ne ponoviti se. U svakoj zemlji u kojoj je ono više od samo „još jednog alkohola“ izlaze mnogobrojni časopisi posvećeni temi vinarstva, svake ozbiljnije novine tamo imaju kolumne ili dodatke o vinu, čiji su autori naširoko poznati, a uživaoci čine posebnu sektu, u kojoj greške u proceni ukusa, arome ili godine nastanka nisu dozvoljene. Do pre samo nekoliko godina i Srbija je mnogo više bila rakijska, nego vinska zemlja. Vino se služilo u čaši od dva deci, iz koje se pila i voda i gusti sok, vinske karte su, ako ih je uopšte bilo, imale dve stavke (crno i belo), vino bez sifona ili kisele se nije ni služilo, čisto ga niko nije ni pio, flaše su bile litarske i bez pampura, kakva godina berbe, poreklo... Ali, malo-pomalo, Srbija se vratila svojim korenima, bar kada je o vinu reč. I bukvalno. Naime, danas su nekadašnje oaze vina, u župama i ravnicama, opet pod vinovom lozom, čokoti su pustili korenje, sve je više malih vinarija koje se bave ozbiljnom proizvodnjom, sajmovi vina su postali redovni u kalendaru i, što je najvažnije - od vina se opet može živeti. U svim restoranima sada znaju koje čaše idu uz koju boju vina, znaju da li treba da bude hladno ili da se služi na sobnoj temperaturi, sve je više konobara koji znalački pomažu u izboru. A vino kao nijedno drugo piće utisnuto je tako duboko u tradiciju ne jedne zemlje već našeg postojanja, mitskog ili stvarnog. Posle velikog potopa i Noje je posadio lozu, da li zbog užitka ili utehe, nije važno. Ništa se za pojam uživanja i otkrivanja filozofije života ne vezuje kao vino. Od grčkih slikanih vaza sa prikazima bogova, koji u njemu uživaju, do televizijskih emisija danas, sve je uvek ispunjeno nekom dozom strahopoštovanja i ljubavi. Vino se uvek vezuje za grožđe, od ovog voća i njegove prirodne fermentacije i nastaje, ali vino i grožđe se, verovali ili ne, jednostavno ne poklapaju. Grožđe koje je dobrog ukusa, najčešće ne daje dobro vino. Prava fina vina se prave od grožđa, koja nisu najbolja za jelo. A „piće bogova sa Olimpa“ ima svoj izvor u različitim vrstama grožđa kao što su pino noar, kaberne sovinjon, merlo (za crvena vina) ili šardone (za belo vino) i zavisno od procenta osnovne vrste grožđa u vinu ono nosi ime. Minimum je između 75 i 85 procenata jedne vrste grožđa u nastajanju vina da bi se ono moglo nazvati po toj sorti. U svetu vina postoje dve podeljene, „zaraćene“ i na sva neprijateljstva spremne strane - evropski proizvođači i svi oni drugi, koji vino ne proizvode na Starom kontinentu. Osnovni razlog je razlika u mišljenju šta jedno vino čini posebnim - da li region u kojem vinova loza uspeva, mesto gde su vinogradi od čijih se grozdova vino pravi, ili vrsta grožđa. Tradicionalni Evropljani - Francuzi, Italijani i Španci pre svih, smatraju da je sve u regionu, pa su i njihove klasifikacije takve, vina nose nazive prema podneblju gde uspevaju - bordo, kjanti... Neevropljani su fleksibilniji, njihova podela se zasniva na vrsti grožđa, bez obzira na to gde su vinogradi. I zbog toga proizvođači vina u Evropi sa podozrenjem, iako bi bolja reč bila prezir, gledaju na sve ostale koji ne prihvataju njihov način razmišljanja kada je vino u pitanju. Istina, postoji i nekoliko izuzetaka, napa veli u Kaliforniji, kolumbija veli u Vašingtonu, barosa veli u Australiji, ali to je daleko od toga da zadovolji vinske tradicionaliste, koji veruju da je pravo vino samo ono koje dolazi iz određenog regiona ili vinograda. Francuzi su sinonim za „naciju vina“ u svakom pogledu: najveći su proizvođači, najveći izvoznici, njihov udeo na međunarodnom tržište vina je najveći (34,9), ali su i najveći potrošači - svaki Francuz prosečno popije 8,4 litra vina godišnje. U svim ovim kategorijama iza njih su Italijani, treći su Španci, osim u udelu na svetskom tržištu, gde su se pojavile neke nove vinske sile, pre svega Australija, treća, ispred Španije. Lekari su odavno ukazali na dobru stranu umerenog korišćenja vina. Antioksidansi u njemu čine dobro krvnim sudovima, ali ih sadrže samo crna vina. I još nešto što je utvrđeno: skuplja, bolja vina uvek sadrže veću količinu antioksidanasa. Bela, crna (kako ga mi zovemo, iako je reč o crvenoj boji) i penušava vina pripadaju takozvanim lakim vinima, jer je procenat alkohola u njima od 10 do 14 odsto. Dezertna, ali i aperitivna slađa vina, jača su, imaju od 14 do 20 procenata. Etikete na nekim bocama predlažu da se flaša otvori, ne bi li se vino „izdisalo“, nekoliko sati pre nego što se toči u čaše. Generalno, to su mlađa vina, koja ovakvim „disanjem“ dobijaju jer se tako oslobađaju aroma, mirisi i tekstura. Ukus je posle toga mekši i sav buke je dostupan. Ponekad se praktikuje i pretakanje iz flaša u posebne posude, ali je tu, kao po pravilu, reč o starim vinima, koja imaju sediment na dnu. Ovakva vina se piju odmah po otvaranju - u protivnom, gube karakteristike i intenzitet ukusa. Ali ova pravila su neobavezujuća i ne vezuju se za apsolutno sva vina. Baš kao što je i pogrešna pretpostavka da je vino bolje što mu je godina proizvodnje starija. Jer, vino je neophodno čuvati na stabilnoj temperaturi, ne izlagati flaše suncu, ne dozvoliti taloženje, česta pomeranja, kontrolisati čep... Svaka kap pravog, finog vina jeste priča o zemlji u koju je loza posađena, o suncu i rosi koji svako zrno okupa i zalije, o čoveku koji svemu na kraju daje meru. Piće sanjara i boema, hedonista i onih koji od života traže više. NAJVEĆI NEPRIJATELJ Vino se, naravno, osim od osnovnih sorti grožđa, pravi i od nekih hibridnih, nastalih ukrštanjem. Ali, genetsko ukrštanje dve vrste treba razlikovati od kalemljenja, kada se delovi jedne vrste loze ubacuju u drugu. To je bitno jer se upravo kalemljenjem evropskih i američkih sorti izbegava najveća opasnost za vinograde - filoksera. Ovaj golim okom jedva vidljivi insekt razara koren čokota vinove loze. Krajem 19. veka vinogradi gotovo čitave Evrope su bili opustošeni, što je uništilo proizvodnju na duže vreme. Upravo u to doba (1890-1895) Srbija se pojavljuje kao izvoznik vina u - Francusku! KAKO VINO NASTAJE Proizvodnja crnog vina počinje fermentacijom. Mehurići gasa izbacuju na površinu opnu od zrna grožđa, ali se ona vraćaju natrag, što utiče na njegovu boju i ukus, ali i na zdravstveni aspekt vina, jer se antioksidanti nalaze upravo tu. Po okončanju fermentacije, dolazi presovanje, za finija vina, po pravilu, manji pritisak. Belo vino ima nešto drugačiji proces. Prvo se pristupa presovanju, čime se odstranjuje kožica zrna, semenke i peteljke, (što znači da se belo vino može praviti i od crnog grožđa), pa tek onda dolazi do fermentacije pri temperaturi (idealno između 15 i 18 stepeni) što je bitno niže od fermentacije za crna vina (29-30). Proces uobičajeno traje oko šest nedelja. TEČNA LJUBAV Vino se ne pije tek da bi se nešto popilo, da bi se ugasila žeđ, nije ono za jednu čašu s nogu. Ne. Ono zaslužuje mnogo više od toga. Filozof Bela Hamvaš je u svojoj „Filozofiji vina“ napisao da je „vino tečna ljubav“, da se mogu razlikovati muška (suva) i ženska (bela), baš kao i jednoglasna i višeglasna, simfonična vina. DOBAR UKUS Kada je smešteno u prave podrume, sa potrebnom temperaturom i vlažnošću, vino zadržava svoj kvalitet, a u nekim slučajevima, dozrevanjem, poboljšava svoju aromu i postaje kompleksnije. Preporučena temperatura za zrela vina je 13 stepeni, za ostala 15, i to je manje-više svima poznato, ali ono što je manje znano jeste da je optimalna vlažnost (između 50 i 70 odsto) neophodna da bi vino bilo pravo. Jer, manja vlažnost može tokom vremena da izazove sušenje čepa (pampura), pa kiseonik ulazi u flašu i bitno umanjuje kvalitet vina. Portugal proizvodi polovinu čepova za vinske flaše, ali je u poslednje vreme sve više sintetičkih pampura. Nebojša STANKOVIĆ Izvor:novosti |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:46 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:47 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:47 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:48 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:49 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:50 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:50 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:51 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:53 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:54 | |
| |
| | | Ivkic
Poruka : 16424
Godina : 41
Lokacija : Negde u Srbiji
Učlanjen : 05.09.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pon 26 Nov - 16:54 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sre 28 Nov - 2:32 | |
| |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Ovo su najbolja srpska vina Sre 12 Dec - 11:46 | |
| Ovo su najbolja srpska vinaNajbolje srpsko vino 2012. je "kuve broj jedan", iz 2008. proizvedeno u vinariji "Zvonko Bogdan", odlučeno je na dvodnevnom "Velikom blajnd testu". Na drugom mestu liste Deset najboljih srpskih vina, je "mamot" iz 2007. vinarije "Milijan Jelić", na trećem "crveni zapis" iz 2010. podruma "Janko", "kaberne sovinjon rezerva" iz 2009. produma "Radovanović" je na četvrtom, objavio je elektronski magain "Vino.rs" Na petom mestu, a na prvom među belim vinima, je "trijumf selekšn" iz 2010. vinarije "Aleksandrović", zatim iz iste vinarije sledi "rodoslov" iz 2006, potom "merlo selekšn" iz 2008. podrum "Do kraja sveta", kao i "tamjanika" iz 2009. vinske kuće "Minić". Sledeći na listi su "grand kur belo" iz 2010. gazdinstva "Cilić" i "kuve život teče" iz 2010. vinarije "Zvonko Bogdan". "Blajnd test" ili "test na slepo", je sve popularniji način ocenjivanja vina u svetu, a podrazumeva testiranje vina tako što se ne zna ni podrum, ni godina proitvodnje. Stručnjaci smatraju da postoje predrasude u pogledu kvaliteta vina, pa se najčešće dešavalo da se po automatizmu za najbolja proglašavaju francuska vina. Stvar se promenila kada su uvedeni takozvani blajnd testovi. mondo |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Uto 18 Dec - 1:11 | |
| Vino koje pijete govori mnogo o vašem karakteruJeste li ambiciozna osoba, vedra i bezbrižna ili volite "švrljati" po društvenim mrežama više nego se družiti – otkrit će vam naklonost jednoj vrsti vina...Ne čudite se ako vam netko na sljedećoj zabavi priđe i zapita vas: Piješ li crno samo danas ili ga uvijek piješ? Naime, najnovija studija pokazala je da svaka vrsta vina ima svoje poklonike, a prema uživanju u određenoj vrsti ljudi se mogu "prepoznati". Istraživanje na 2000 ispitanika koje je naručio French Wines with Style, a provedeno je u V. Britaniji, otkrilo je da su ljubitelji crnog vina sebe najradije opisali riječima kao sigurni, opušteni, jaki i inteligentni. Ljubitelji bijelog vina opisivali su se pridjevima poput praktični, pametni, sramežljivi i tihi, a oni kojima je prva ljubav rose za sebe govore da su glasni, topli i šarmantni, piše Daily Mail. Crno vinoLjubitelji crnog vina bogatiji su, obrazovaniji i zadovoljniji u životu. Više od polovice ljubitelja crnog vina ima sveučilišnu diplomu te zarađuje u prosjeku 400.000 kuna godišnje. Oni su češće u braku i češće piju. Njih je 81 posto trenutačno je sretno na poslu, a 65 posto još uvijek je vrlo ambiciozno i žele napredovati u karijeri. Više od 80 posto sretno je u svojim vezama. Četvrtina onih koji uživaju u čaši crnog vina godišnje tri puta će otputovati u inozemstvo. Bijelo vinoIzbor bijelog vina govori da su njegovi ljubitelji vedre i opuštene osobe i draža im je domaća atmosfera u kojoj se ono ispija. Ne mare za napredovanje u karijeri jer su uglavnom zadovoljni svojim položajem na poslu. Obično ljubitelji bijelih vina ljetuju u svojoj zemlji. Zarađuju od 180.000 do 230.000 kuna godišnje, a samo ih 43 posto ima diplomu. Čak 85 posto tvrdi da su zadovoljni svojim solo statusom, što upućuje da bi lako mogli ostati samci. RoseZa razliku od ljubitelja crnog vina koji više preferiraju stvarne odnose, ljubitelji rosea posjećuju socijalne mreže poput Facebooka više puta dnevno i imaju prosječno oko 146 prijatelja. Njih oko 55 posto završilo je školovanje u dobi od 18 godina te zarađuju oko 230.000 kuna godišnje, piše Daily Mail. (Večernji.hr) |
| | | frosti Elita
Poruka : 2794
Učlanjen : 02.02.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sre 16 Jan - 12:33 | |
| |
| | | frosti Elita
Poruka : 2794
Učlanjen : 02.02.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sre 16 Jan - 12:39 | |
| |
| | | dusajuca
Poruka : 8125
Lokacija : Banat
Učlanjen : 09.08.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Uto 5 Feb - 20:40 | |
| Domaća vina iz berbe 2012. moraju biti deklarisana u skladu sa novim pravilnikom čija je primena počela 1. januara, kaže savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Darko Jakšić. Novi Pravilnik o deklarisanju vina usklađen je sa regulativom Evropske unije (EU), a svako novodeklarisano vino, odnosno etiketa dobiće kontrolni broj, rekao je Jakšić na predstavljanju tog dokumenta.
To znači da Ministarstvo poljoprivrede proverava sve navedene podatke kroz posebnu proceduru i odobrava koje podatke proizvođači vina mogu da stave na deklaraciju, objasnio je Jakšić na skupu u Privrednoj komori Beograda.
Pravilnik se odnosi na sva vina osim aromatizovanih vina - "bermeta", vina za destilaciju - sirće, vina za sopstvene potrebe i proizvode namenjene izvozu, i to ukoliko ispunjavanju posebne uslove i uz odobrenje Ministarstva poljoprivrede, ukazao je Jakšić.
Na deklaraciji se moraju naći obavezni podaci, takozvana "velika desetka": naziv proizvoda (trgovačko ime), vrsta proizvoda, nazivna zapremina, sadržaj stvarnog alkohola, naznaka zemlje porekla, odnosno naznaka odakle piće potiče...
Jakšić je podvukao i da se na deklaraciji ne smeju navoditi podaci koji na bilo koji način mogu da dovedu potrošače u zabludu.
Predsednik Udruženja vinogradara i vinara Srbije "Vivis" Gvozden Radenković istakao je da ima puno gorućih problema u primeni novog pravilnika, te da proizvođači smatraju da treba odrediti prelazni period.
"Pravilnik jeste usaglašen sa zakonima i pravilnicima EU, međutim u EU države su mnogo organizovanije i već imaju utvrđenu proceduru i sistem koji funkcioniše, kao i sisteme kontrole koji koda nas još nisu razrađeni. Smatramo da je prethodno trebalo da se donese niz drugih pravilnika, na primer osnovni pravilnik o vinarskom i vinogradarskom registru na osnovu koga bi se vršile dalje kontrole", kazao je Radenković.
(Tanjug) |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Sub 9 Mar - 20:03 | |
| RAJAČKE PIMNICE Rajačke pimnice, kao jedinstven arhitektonski kompleks vinskih podruma u Negotinskom vinogorju o kojima prvi zapisi datiraju iz 19. veka, predstavljaju važan deo srpske baštine, a kandidat su za Listu svetske kulturne baštine. Pimnice su naselja vinskih podruma u Negotinskoj krajini i omiljena su destinacija ljubitelja vina na putu po Srbiji. Vinova loza se u tom kraju gaji još od rimskog doba, a u srednjem veku, ova grana poljoprivrede bila je toliko važna da su neka domaćinstva imala čak sto hiljada čokota vinove loze. Početkom prošlog veka krajinska vina su nosila epitet najjačih u Evropi, a medalje su osvajala na izložbama u Londonu i Parizu. Proizvođači vina iz vinogorja koje se danas prostire na oko hiljadu hektara, kažu da to vino ne opija. Ono podstiče da se dobro misli, bolje govori, a najbolje peva. Od autohtonih sorti neguje se bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka. U negotinskoj krajini bogatu vinarsku istoriju imaju sela Rajac, Rogljevo i Smedovac za koja kažu da imaju najmirisnija crvena vina, nastala iz srećnog spoja dobre zemlje, puno sunca i nadmorske visine od 150 do 250 metara. U tim selima, ili izvan njih, ali uvek daleko od svake vrste zagađenja, građene su pimnice. Zidane su od kamena ili od brvana, zidova debelih i do 60 centimetara. Podrumi u kojima se čuvalo vino delimično su ukopani u zemlju, kako bi se održavala konstantna temperature vazduha. Bili su pravougaonog oblika i tu se moglo smestiti nekoliko bačvi za pet hiljada litara vina, desetak buradi zapremine oko 700 litara, još mnogo manjih buradi i vinskih sprava. Na spratu su prostorije u kojima su u vreme berbe boravili vinogradari, a bile su i mesto za degustaciju vina i razna slavlja. Zbog porodičnih veza, često se u nizu zidalo po nekoliko pimnica Rajačke pimnice su građene od polovine 18. veka do 30-tih godina prošlog veka oko trga, gde je zbijeno 270 jedinstvenih kuća za vino.Kuće su ušorene i povezane krivudavim sokacima. Imaju dva naspramna ulaza ili prozora kroz koji se postavljao drveni oluk – gurma za sipanje grožđa u kacu. U pimnicama se odvijao ceo proces proizvodnje vina, pa se zato i kaže da su to kuće u kojima je oduvek stanovalo vino. U selu Rogljevo ima oko 150 pimnica koje su uglavnom građene od mekog, kamenog peščara. Svaka iznad ulaza ima uklesanu godinu gradnje, pa najstarija, kamena, datira iz 1861. godine, dok su pimnice brvnare daleko starije. Kuće za vino sačuvane su još u dva sela koja su nadomak Negotina, ali je mnogo više nestalo. U to doba, svako domaćinstvo je imalo vinski podrum koji je često bio kvalitetnije građen od kuće za stanovanje, jer je vino bilo važno i neizbežno u svim životnim ciklusima. Do pre desetak godina ovi podrumi su bili dosta zapušteni, ali sa obnavljanjem vinogradarske tradicije i vinskog turizma u Srbiji, obnavljaju se i pimnice. Rajačke pimnice godišnje poseti oko 15.000 znatiželjnika iz raznih krajeva sveta.
Poslednji izmenio lana dana Ned 23 Okt - 13:41, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pet 17 Maj - 0:04 | |
| Proglašeni pobednici Velikog Blind Testa 2012 Najbolje srpsko vino na tržištu u 2012. godini je Cuvée No.1 2008, Vinarije Zvonko Bogdan. Tako je odlučio jedanaestočlani žiri tokom dvodnevnog ocenjivanja na ovogodišnjem Velikom Blind Testu. Pobednik u kategoriji belih vina je Trijumf Selection 2010 Vinarije Aleksandrović, dok je titulu šampiona među rozeima ponelo takođe vino iz Vinarije Zvonko Bogdan – Rose 2011! Mlada subotička Vinarija Zvonko Bogdan i njihov Cuvée No.1 2008 dobitnik je priznanja Grand Prix Vino.rs Velikog Blind Testa 2012 kao najbolje ocenjeno vino u sve tri kategorije koje su posebno bodovane, i kao šampion u kategoriji crvenih vina. Drugi put uzastopno, kao i na prvom VBT 2011, u nadmetanju belih vina trijumfovala je Vinarija Aleksandrović sa vinom Trijumf Selection, ove godine sa berbom 2010. U oštroj konkurenciji rozea, onaj sa providnom etiketom i gotovo narandžaste boje - Rosé 2011, Vinarije Zvonko Bogdan, ostavio je najbolji utisak među članovima žirija, dodatno utvrdivši senzacionalan uspeh ove vinarije. U svečanoj sali Zira hotela u Beogradu, u prisustvu predstavnika vinarija, uvaženih gostiju iz sveta kulture, umetnosti, politike i medija, te uz degustaciju pobedničkih i najbolje plasiranih vina, jazz note i u sjajnoj atmosferi, dodeljeni su trofeji i diplome Velikog Blind testa najboljih srpskih vina 2012. Top 10 najbolje ocenjenih vina u svim kategorijama 1. Cuvée No.1 2008, Vinarija Zvonko Bogdan.......................89,37 poena 2. Mammoth 2007, Vinarija Milijan Jelić..............................88,00 poena 3. Crveni zapis 2009, Podrum Janko......................................87,75 poena 4. Cabernet Sauvignon Rsv 2009, Podrum Radovanović.....87,62 poena 5. Trijumf Selekcija 2010, Vinarija Aleksandrović.................86,87 poena 6. Rodoslov 2006, Vinarija Aleksandrović.............................86,75 poena 7-8. Merlot Selection 2008, Podrum Do kraja sveta..............86,62 poena 7-8. Tamjanika 2009, Vinska kuća Minić...............................86,62 poena 9. Grand Cur Belo 2010, Gazdinstvo Cilić...............................86,37 poena 10. Cuvée Život teče 2010, Vinarija Zvonko Bogdan..............86,12 poena - Ovo je izuzetno vredno priznanje za nas. Renome Vino.rs i spisak osoba koje su bile u žiriju VBT 2012 daje posebnu važnost ovoj nagradi – izjavio je Zlatko Živanić, direktor Vinarije Zvonko Bogdan. – Nagrada je potvrdila da nije slučajnost što više u Srbiji ne postoji kvalitetan restoran bez barem jednog našeg vina, a sve to postignuto je u svega nekoliko godina! Vaše priznanje, kao i sva druga koja smo u svetu dobili ove godine za naša vina, dokaz su da se kvalitet uvek prepozna. Zato, hvala vam još jednom i iskoristio bih priliku da poželim srećnu 2013. godinu i da svima bude uspešna, kao nama ova! Samo dva dana pre završetka VBT 2012, urednik Vino.rs na degustaciji vina vinarije Castello Di Ama, primetio je naglas za Chianti Classico DOCG 2007 da podseća na vina Vinarije Zvonka Bogdan. - Malo preteruješ, suviše daješ na značaju Zvonku, ipak je ovaj kjanti dobio 93 poena na najprestižnijem vinskom žiriranju – reče prisutni vinski stručnjak. Ne znam šta da mislim! Posle pobede Zvonkovog Cuveea No.1 na Velikom Blind Testu 2012, možda i nisam preterao. U svakom slučaju, ako je trenutno najbolje srpsko vino slično jednom od boljih italijanskih i ako se dobar rad nastavi, eto nama „konja za trku“ na najvećoj sceni u narednih par godina. A čini se da kajase zasada suvereno drži Zvonko Bogdan. Božidar Aleksandrović, čiji je Trijumf Selection po drugi put pobedio na Velikom Blind Testu, nije krio zadovoljstvo. - Nagrada mi apsolutno znači mnogo, pogotovo što se to događa uzastopno već drugu godinu za redom. Ako se jedno isto vino Vinarije Aleksandrović dva puta proglasi za najbolje, onda je u pitanju prepoznavanje jednog stila koji mi pokušavamo da izgradimo i negujemo. Jer, da bi danas uspeli na jednom tržištu i bili prepoznatljivi, naša vina jednostavno moraju imati određeni karakter. Moraju da imaju ime i prezime, odnosno da budu zaštićena etiketom. Nadam se da smo uspeli, čim su ocenjivači to prepoznali. Takođe, imam i sugestiju: Blajnd test podrazumeva visoko znanje i odgovornosti ocenjivača, pošto u vinskom biznisu imate ljude koji su uložili puno znanja i energije i svakako žele da se merodavno ocenjuje njihov rad. Zato predlažem da uvek težite tome da kvalitet ocenjivača bude iznad kvaliteta samih vina. Jedino tako možemo da napredujemo – izjavio je prvi čovek Vinarije Aleksandrović. Kakav god žiri sastavili, kakve god ocene taj žiri doneo, najgora strana ovakvog odmeravanja snaga na vinskom tržištu je neprijatan osećaj da neće svi biti zadovoljni postignutim rezultatom. I to je tako – pretendenata za nazive najboljih po kategorijama uvek je mnogo, a ove godine sasvim sigurno i više nego lane. Nema šta, konkurencija u vrhu srpskog kvalitetnog vinarstva se zaoštrava, o čemu upravo svedoče i rezultati VBT 2012. Jer, među prvih deset rangiranih etiketa čak osam su iz različitih vinarija! To znači da više ne figuriraju samo pojedine vinarije, koje su u prethodnoj deceniji odskakale od ostalih. Istina je slepa! Da li mislite da sommelieri i vinski poznavaoci mogu da varaju i na blajnd testu sa sigurnošću prepoznaju vina koja preferiraju ili protežiraju, pa im samim tim daju i bolje ocene? „Ni vinari u 90% slučajeva ne mogu da prepoznaju sopstveno vino – tvrde članovi našeg žirija! I to je činjenica. Istina, kada se gledaju ocene, nije dodeljeno nijedno veliko zlato. Ali se čak šest, među prvih deset „zlatnih“ etiketa nalazi u rasponu od svega sedam desetih delova boda! I ne samo to, nego razlika između vicešampiona i desetog na listi je svega 1,88 poena, što ukazuje na izjednačenost najboljih domaćih vina i veoma olakšava put konzumentu pri otkrivanju pravog kvaliteta. Takođe, identični rezultati u stoti deo decimale (Mammoth 2007 Pinot Noir), te većina približnih vrednosti u poređenju istih vina sa prethodno održanim VBT 2011, samo potvrđuje kvalitet i fokusiranost žirija koji je vina ocenjivao. Nagrada još vrednija Thomas Seeger, tvorac vina Cuvee No.1: - Uzimajući u obzir iskustvo zaposlenih u vinariji, kao i tehnologiju, koju nema niko u Vašoj zemlji, moja ideja je bila da vina šaljemo na ocenjivanje samo na 5 najvećih sajmova na svetu, a da domaća takmičenja prepustimo manjim srpskim vinarijama. Ove godine na takmičenjima smo osvojili 2 zlatne, 7 srebrnih i desetak bronzanih medalja, ali uvek najviše prijaju nagrade iz svoje kuće. Koliko sam čuo, žiri su činili najveći poznavaoci vina u Srbiji i ta činjenica ovu nagradu čini još vrednijom. Ja jedino još mogu da vam obećam da ćete i u budućnosti uživati u našim vinima. Ne bežimo od činjenice da je na prethodnom blajnd testu bilo šest vina bolje ocenjenih od ovogodišnjeg vicešampiona i da je prema tom pokazatelju ukupni kvalitet vina na ovom ocenjivanju nešto niži, ali sa druge strane, ujednačenost kvaliteta može biti daleko značajniji faktor kada se vina nađu na pijaci. U tom smislu, izuzetno raduje saznanje da vino sa Oplenca, Trijumf Selection Vinarije Aleksandrović već drugu godinu za redom suvereno vlada na sceni belih vina. Kontinuitet kvalitetnog rada je ono što je nedostajalo srpskom vinarstvu. To će potvrditi svaki inostrani kupac i na toj činjenici baziraće svoju odluku da kupi slabije, manje interesatno, ali kontinuirano i garantovano očekivano vino iz, recimo, Italije, Španije ili latinoameričkih zemalja. Sve u svemu, ostvareni rezultat je značajan pomak i uspeh, ne samo pobedničke vinarije iz Subotice, već i čitavog jednog novog pokreta vinara i vina koji ukazuje da je vinarstvo trenutno možda jedina privredna grana u usponu u Srbiji. I još... Identitet etiketa i redosled služenja vina ostao je tokom blajnd testa u potpunoj tajnosti za članove žirija sve do završetka glasanja. Zvanični rezulltati čuvani su u tajnosti, s tim što smo nagrađene vinarije lično obavestili po sabiranju rezultata. Pregledana su ukupno 572 sudijska listića, sa po 10 kolona na svakom, sabrano je više od 5.500 pojedinačnih ocena! A onda proverano više puta! Tačno nedelju dana trajala je neprekidna borba sa onima koji bi da saznaju rezultate pre drugih. Naravno, kao i uvek u ovakvim situacijama biće onih koji će postavljati pitanja zbog čega baš ova vina, zašto ne ona... Istina je da na srpskoj vinskoj sceni ima barem još ovoliko etiketa koje bi na nekom paralelnom žiriranju takođe dobile dobre ocene. Ali, mi smo negde morali da „podvučemo vrtu“, jer ukupan spisak vina predloženih za VBT 2012 na osnovu glasova čitalaca Vino.rs i anketiranih stručnjaka prelazio je 300! Zašto smo presekli spisak na 52? Jednostavno zato što smo za toliko vina bili sigurni da će žiri moći kvalitetno da oceni tokom dva dana, koliko smo imali na raspolaganju, i zato što je prošle godine spisak od 50-ak najboljih srpskih vina na tržištu bio nekako – taman. Možda dogodine doista treba spisak učesnika proširiti... U svakom slučaju, ovaj Veliki Blind Test rezultat je našeg zajedničkog rada, te vas pozivamo da i rezultate primite kao maksimalno objektivne i zajedno zaplješćemo pobednicima, ali i svima koji ulažu u budućnost srpskog vinarstva. Samo zajedno možemo biti bolji. Do sledećeg ocenjivanja, vaše Vino.rs. CRVENA VINA TOP 10 1. Vinarija Zvonko Bogdan – Cuvee no. 1 2008 2. Milijan Jelić – Mammoth 2007 3. Podrum Janko – Crveni zapis 2009 4. Mali podrum Radovanović – Cabernet Sauvignon Reserve 2009 5. Podrum Aleksandrović – Rodoslov 2006 6. Do kraja sveta – Merlot Selecton 2008 7. Vinarija Zvonko Bogdan – Cuvee Život teče 2010 8. Kraljev podrum Oplenac – Suveren 2010 9. Belo brdo – Alma Mons 2010 10. Vinarija Matalj – Kremen 2011 BELA VINA TOP 10 1. Podrum Aleksandrović – Trijumf selekcija 2010 2. Minić – Tamjanika 2009 3. Cilić – Grand Cur 2010 4. Podrum Aleksandrović – Trijumf barrique 2009 5. Vinarija Jelić – Morava 2011 6. Vinum – Sauvignon Blanc 2011 7. Bononia – Chardonnay 2011 8. Vinum – Zlatni italijanski rizling 2011 9. Belo brdo – Sauvignon Blanc 2011 10. Mali podrum Radovanović – Chardonnay selekcija 2010 ROZE VINA TOP 3 1. Vinarija Zvonko Bogdan – Roze 2011 2. Stemina – Minna 2010 3. Temet – Roze 2011 / Vinarija Matalj – Dušica 2011 Žiri 01) Igor Luković, glavni i odgovorni urednik magazina Wine & Fine, predsednik UO SERSA i predsednik Udruženja somelijea Vojvodine, vinski kritičar, degustator (predsednik žirija VBT 2012) 02) Miroslav Radojčin, predsednik SERSA 03) Minja Petrović, prvi somelijer Srbije 04) Đurđa Katić, potpredsednik SERSA, urednik nekoliko vinskih kolumni, ocenjivač zvaničnih državnih laboratorija 05) Stevan Rajta, somelijer 06) Saša Vukašinović, viši stručni saradnik u kontrolnoj organizaciji Jugoinspekt Beograd 07) Nenad Lukić, somelijer restoran Žabar 08) Dušan Jelić, social-media menadžer agencije Wines of Balkans 09) Oleg Jejina, System Wine Trade, uvoznik vina; 10) Darko Živkoski, somelijer restorana Piccolo u hotelu Zira 11) Mićo Uzelac, vlasnik Srpske kuće vina |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pet 17 Maj - 0:19 | |
| Cuvée No.1 2008, Vinarija Zvonko BogdanOvaj harmoničan Cuvée sastavljen je od tradicionalnih sorti crvenog grožđa. Mirisi koji se postepeno razvijaju u čaši su crna ribizla, divlja višnja i crveno i crno šumsko voće. Cuvée Zvonko Bogdan je sazrevalo skoro 2 godine u malim hrastovim buradima, zato i ne čudi činjenica da je dobitnik brojnih svetskih priznanja. U filozofiji Vinarije Zvonko Bogdan vinogradi su prioritet broj 1. Osim zemljišta, kontrolisano mali prinos roda po čokotu, isključivo ručno branje i stroga završna selekcija grozdova su preduslov za vrhunski kvalitet vina. Smeštena pod nebo nad subotičko-horgoškom peščarom, na istočnu obalu jezera Palić, Vinarija Zvonko Bogdan je moderna vinarija iz koje potiču vina za svaku priliku i za svačiji ukus. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Vino - piće bogova Pet 17 Maj - 0:27 | |
| Najnoviji doprinos večitoj igri ocenjivanja najboljih vina dao je nedavno i Luca Gardini, italijanski sommelier proglašen 2010. godine za najboljeg na svetu. Po njegovom sudu, najbolje vino koje sebi možete danas da priuštite jeste - Quinta do Noval Silval Vintage Port 2003! Nakon 15 godina istraživanja Gardini je sada objavio obimnu „Enciclopedia del vino", u kojoj je po svom sudu pobrojao čak 3.000 najboljih vina na svetu i 100 najboljih vinarija. Na ovom kapitalnom delu saradnici su mu bili profesor enologije Pierluigi Gorgoni, urednik magazina Spirito diVino Andrea Grignaffini i novinar Marco Pozzali, a uz izbor najboljih vina i vinarija enciklopedija sadrži i iscrpne informacije o istoriji, vitikuluri, sortama grožđa i degustacijama. Izdvojili smo za vas TOP 10 vina po Gardiniju: 01-Quinta do Noval Silval Vintage Port 2003 Najbolje vino na svetu je porto! Ovo magično vino misteriozan je fenomen koje se proizvodi u ekstremno limitiranim količinama i samo nekoliko puta u jednoj dekadi. Nacional je veliko vino zbog samog grožđa od kojeg se pravi, a ne zbog načina proizvodnje. Ima jedinstven karakter, izvanrednog je intenziteta, pa čak i nakon mnogo godina odležavanja zadržava mladost. 02.Romanee Conti Grand Cru 2008, Domaine de la Romanee -Conti Plemićko vino, somotasto, zavodljivo i misteriozno. Najizražanijeg prustijanskog karaktera od svih velikih vina koja u sebi nose ukus davnih vremena. 03-Musigny Grand Cru 2008, Domaine Leroy Zagasito crvene boje, sa mirisima crne kupine, sušenog cveća, mineralnosti i tla prekrivenog gomoljicama. Divno usklađeno u ustima, sa skrivenom energijom tamnih bobica, začina i mineralnih ukusa. Sjana završnica sa aromama koje dugo ostaju. 04-Chambertin Grand Cru 2008, Domaine Leroy Ovo vino počinje sa primaljivim začinskim notama koje prethode aromama crnog bobičastog voća. Ukusi kupine i crne višnje su sve što vam je potrebno u velikom crvenom vinu iz Burgundije – svilenkasti tanini, neverovatna gustina i ekstrakt, sjajna kiselost i mineralnost. Zaista senzacionlano! 05-La Tache Grand Cru 2008,Domaine de la Romanee Conti La Tâche označava eleganciju i strogoću. Ispod repetitivne tvrdoće tanina, javlja se strast i otmena elegancija. 06- Chambertin Grand Cru 2009, Domaine Armand Rousseau Vino neverovatne aromatičnosti, slatko i sočno, sa notama cimeta, savršen odraz Burgundije. 07.Champagne Brut Oenothèque 1996, Dom Pérignon Tajna Dom Perignon stila je u suptilnom i intrigantnom balansu mladosti i zrelosti. Oenothèque ukazuje da je vino dostiglo ili drugi vrhunac starenja (15 do 20 godina nakon berbe) ili treći (nakon 30 godina odležavanja na talogu). Jedini ko može da utvrdi da li je vino dostiglo optimalno stanje jeste cellar master i jedino tad može da ponese etiketu – Oenothèque! 08-Brauneberger Juffer Sonnenuhr Riesling Trockenbeerenauslese 2007, Fritz Haag Riesling je definitivno kralj belih vina. Smatra se da ime Brauneberger Juffer (devica) potiče od vlasnika čije su ćerke izbegavale brak kako bi se posvetile proizvodnji najboljih vina iz ovog regiona. Druga priča je da je veliki deo regiona bio pod vlasništvom obližnjeg manastira. Ovo vino, od kraljevske sorte, pa još od kasne probrane berbe sušenog grožđa, ostaviće vas bez daha – bogatog i slatkog ukusa biće poput specijalnih efekata u ustima. Bez daljnjeg, vino intenzivnog ukusa koje ne smete propustiti. 09 Chateau Margaux 2009, Chateau Margaux Vino magičnog bukea, čist kvalitet kašmirske mekoće na palatu, zapanjujućeg mirisa i čistoće, napravljeno od 87% Cabernet Sauvignon, 9% Merlot, 2% Petit Verdot i 2% Cabernet Franc, jedno od pravih predstavnika vina iz Margaux vinograda. 10.Montrachet Grand Cru 2007, Domaine de la Romanee-Conti Očigledno najbolji Chardonnay iz Côte d'Or i najverovatnije među najboljim belim vinima iz celog sveta. Ovo je divno izbalansirano vino sa kompleksnim mirisima bele kruške, akacije, egzotičnim žutim voćem koji savršeno upotpunjuju bogate i postojane ukuse i teksturu koju je skoro moguće žvakati. Osećaj u ustima je svilenkast, zamotan u blago tostirajuću notu koja ukazuje na besprekoran balans i neverovatno dugo trajanje. vino.rs |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Vino - piće bogova | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 7 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 339 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 339 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|