Svašta po nešto

**Učlanjen** : 09.02.2014

Nabasah ovo na net-u, od NN-a.. happy

A uvjek sam zavidila drugim ljudima
sve sto sam mastala nekom se vec desilo
i kad su patili i kad ih je boljelo
moje unutra je makar i to zeljelo...

Eto morala sam to negdje da kazem
dugo me predugo iznutra izjedalo
htjedoh u zemlji iskopati rupu
i njoj da kazem sve sto me mucilo..

Neko bi reko, al je ova glupa
ko voli da ga boli, bol zna biti skupa
al ne znaju oni kako je prazan biti
nit zeljeti bilo kakvu strast osjetiti...

**Učlanjen** : 06.06.2011

Nikol Kraus

"Velika kuća"

"Ima trenutaka kada i ljubaznost neznanca samo pogoršava stvar jer čovek shvati koliko mu je ta ljubaznost očajnički potrebna, a da je njen jedini izvor - neznanac."

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Svašta po nešto - Page 2 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Frederik Begbede "99 Franaka"

"Zašto svi jurimo za lepotom? Zato što je svet toliko ružan da ti se od njega povraća. Želimo da budemo lepi jer želimo da budemo bolji. Jedina ideologija koja nam je preostala jeste estetska hirurgija. Svi imaju ista usta. Svet je užasnut perspektivom ljudskog kloniranja, iako to već postoji ii zove se plastic-surgery."

"Juri za lepim devojkama zato da ne bi morao da se zapita zašto to radi. Na to pitanje vrlo dobro zna odgovor - radi to zato da ne bi morao da ostane samo sa jednom."

"Kad jedan advertajzer umre, ne dešava se ništa, samo ga zameni živi advertajzer."

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Svašta po nešto - Page 2 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Znaš, prijatelju, ja sam nju volio. Ono mislim, baš volio. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, ali uvijek sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto... Baš sam njoj najviše bola donosio. Nisam mogao prihvatiti činjenicu da volim pa sam ju tjerao od sebe, stalno joj se vraćao, a ustvari bježao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sljedećem dokazao sam da sam đubre. I najgore od svega, kad god bih se vratio ona je bila tu.

A sada... -A šta sada? Prebolio si ju?

-Ma kakvi! Ima trenutaka kada je zaboravim na tren, ono kad alkoholom ubijem zadnji komad sebe.

-Zašto sada ne odeš do nje i kažeš joj sve?

-Eh, vidiš... Uspio sam što sam htio. Otišla je od mene. Sad kad se vratim više je nema. Kažu da voli drugog, ali znam da to nije istina. Ali..

-Idi do nje onda. -Ne mogu.

-Zašto? -Uključila je razum.

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Svašta po nešto - Page 2 2294901356

**Učlanjen** : 06.06.2011

Gledaj na to ovako: ja sam najbolja stvar koja ti se nije nikad dogodila, a ti si najbolja stvar koju sam ja ikad imao. Znam da izgleda loše, a tako i zvuči. Ali, ne mari. Ovo je posljednji put da smo poželjeli najbolje za sebe. Sada barem znamo da je pogrešno pokušati samoubojstvo u obrani. Gledaj na to ovako: nikada nećeš saznati što si propustila i to je najbolje u cijeloj priči. Jer, istina je precijenjena. Svatko jednom, u trenutku nesmotrenosti pomisli da će sve ovo vječito trajati, da će njegova ljubav ostati ista: jednostavna i čista.

Zato budi pažljiva kad sljedeći put nešto želiš.

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Svašta po nešto - Page 2 2294901356

**Učlanjen** : 08.08.2011

[center][/c Svašta po nešto - Page 2 29c8jvb

enter]

**Učlanjen** : 08.08.2011

"Ako hoćeš da budeš mudar, nauči pametno da pitaš, pažljivo da slušaš, mirno da odgovaraš i da prestaneš kad nemaš više šta da kažeš".
Lafater

**Član** **Poruka** : 184 **Učlanjen** : 16.11.2015

S pesmom će ovom
tvoj lik da se budi

Kad poredim tebe s lepim danom leta,
ti si mnogo lepša, više ljupka, nežna;
Pupoljak se smrzne u maju kad cveta,
lepota je leta vrlo kratkosežna.

Katkad sunce s neba odveć vrelo sine,
njemu lice zlatno oblak često skriva,
sva lepota žene sa vremenom mine –
priroda il’ udes čari joj razriva.

Al’ tvog leta sunce nikad neće zaći,
ti ostat’ nikad nećeš bez sadašnjeg sjaja;
Van života ti se nikad nećeš naći,
dok u pesmi ovoj večnost te osvaja.

Sve dok oko vidi, i dok dišu ljudi,
s pesmom će ovom tvoj lik da se budi.

Vilijam Sekspir

**Učlanjen** : 06.06.2011

Kao kada na praznik...

Kako kada na praznik da polje vidi
Izlazi ratar, izjutra, posle vrele
Noći iz koje munje osvežavajuće
Padahu stalno, a daljinom još tutnji grom,
Među obale svoje opet ulazi reka,
Svežinom tle se zeleni
A od nebesne kiše radosnice
Čokot prokapljuje i blistaju
Na mirnom suncu drveta gaja:

Tako u naklonom podneblju stoje
Oni koje ne učitelj samo, koje čudesno
Sveprisutna, zagrljajem lakim izobražava
Moćna, božanski lepa Priroda.
Pa kad u neko doba godine ko da spava
Na nebu ona, ili među biljkama il narodima
I lica pesnika kada su u tuzi;
Čini se da su sami, al uvek slute.
Jer sluteći miruje i ona.

Ali sad sviće! Čekah i videh da stiže,
A to što videh, svetinja, nek mi je reč
Jer ona, ona sama, starija od vremena,
I nad bogovima zapada i istoka što je,
Ona, Priroda, sad se zveketom oružja budi,
I sa eterskog visa do u bezdan dole
Po zakonu čvrstom, ko nekad, iz haosa svetog rođeno,
Nadahnuće svestvaralačko
Oseća sebe s nova.

I kao što vatra sja u oku čoveka, kada
Veliko nešto zasnuje, tako
Snova je znamenima, delima sveta sada
Vatra užežena u dušama pesnika.
I što se dogodi pre, no oseti se jedva,
Tek sad je objavljeno.
A oni što nam uz osmeh obrađivahu polje
U liku sluge, sada su prepoznati
Ko sveživotne snage bogova.

Pitaš li ko su? Pesmom veje njihov duh
Kada iz sunca dana i tople zemlje ona
Izrasta, i oluja vazdušnih, i drugih
Koje sazrelije u dubinama vremena
I smislom punije i razaznatljivije nam
Hode između neba i zemlje i sred naroda.
To su misli zajedničkog duha
Što mirno se u duši pesnika dovrše,
Da ona zgođena naglo, beskonačnom
Davno znana, od osećanja uzdrhti,
I pesma, plod u ljubavi začet,
Svetim zrakom užežen, bogova i ljudi delo,
Posreći se, oboje da posvedoči.
Tako udari, pesnici kažu, munja u kuću
Semele kada vidljivog zažele boga,
Te ona bogom zgođena porodi plod oluje, svetog Baha.

I zato sada nebesku vatru piju
Bez opasnosti sinovi zemlje.
No nama je dano, o pesnici, otkrite glave
Pod olujama božjim da stojimo,
I munju Očevu samu, sopstvenom rukom,
Hvatamo i narodu pružamo
Pesmom zaogrnut nebeski dar.
Jer samo neka čista smo srca
Kao deca, i nevine nek su nam ruke.
I čista Očeva munja neće da oprlji,
A srce duboko potreseno, sapatničko
Patnjama jačeg, u olujama božjim što se ruše
S visina kad On se približi, ostaje čvrsto....

....
Fridrih Helderlin (1770-1843) (pesma je ostala nedovršena)

Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta Svašta po nešto - Page 2 2294901356

**Učlanjen** : 24.11.2015

Kao što jecavi vjetar kroz noć žuri,
tako moja želja tebi hrli,
tako se moja čežnja za tobom budi.
O, ti zbog koje bolujem,
šta znaš ti o meni!

Polako gasnu ova kasna svjetla,
dolaze dugi i besani sati.
Noć ima tvoje lice,
i vjetar koji o ljubavi priča
osmjehuje se kao ti!

-Herman Hesse

**Učlanjen** : 07.04.2011

Veličine nema gdje nema i jednostavnosti, dobrote i istine.

Lav Nikolajević Tolstoj

**Učlanjen** : 04.01.2012

"Usamljenos se ne leci u dodiru sa drugim ljudima,
vec dodirom sa stvarnoscu"

I.K.

**Učlanjen** : 04.01.2012

Zovem se Crni
Ja, pas
Mene ce nazvati ubicom
Ja sam vas Teca
Ja, Orhan
Zovem se Crni
Zovem se Ester
Ja, Sekure
Ja sam drvo
Zovem se Crni
Mene zovu Leptir
Mene zovu Roda
Mene zovu Maslina
Ja, novac
Zovem se smrt
Zovem se Crveno
Ja, Konj
Majstor Osman
To sam ja
ja, djavo
Mi, dvojica lutajucih dervisa
Ja, zena

Orhan Pamuk

**Učlanjen** : 17.03.2015

Svašta po nešto - Page 2 Dd214fcd2ca715d2cfd753b48785fa4d

sreća je kad je svuda sivilo

a tebi u srcu duga

**Učlanjen** : 17.03.2015

sreća je kad je svuda sivilo

a tebi u srcu duga

**Učlanjen** : 04.01.2012

Čovjek je nomad po srcu svom, po misli svojoj, po idealima
svojim. On je nomad po volji Božjoj, koja ga je stavila među
ogromna prostranstva neba i zemlje. Davnašnja i današnja
strast, da se leti, putuje bez putanja i stanica i granica, to
je proboj nomadstva čovječje prirode. Volja Božja: to su
staze i rijeke, putovanja i sretanja i nizovi života i drugova;
a ne države i granice, kolje i bajoneti, palanke-tamnice u
kojima slobodnog čovjeka kao miša davi gospodar, susjed,
običaj, kritika. Tristan od množine želja nije mogao da umre;
a svaki čovek ima krik onog pesnika koji je zapisaoi:
Ili asketstvo ili putovanja, jer ništa drugo nema!...

Isidora Sekulić

-

**Učlanjen** : 17.03.2015

sreća je kad je svuda sivilo

a tebi u srcu duga

**Učlanjen** : 17.03.2015

Svašta po nešto - Page 2 Flower-887443_960_720

sreća je kad je svuda sivilo

a tebi u srcu duga

**Učlanjen** : 04.01.2012

Daleko od planine
Sve mracnijim stazama lutam
Da bih te jos jednom ko nekada srela.