Knjizevnost nije skup knjiga , napisanih, objavljenih, iscitanih...knjizevnost je spektar mudrosti , iskustva i istine od iskona do beskraja...

 
 
 
 
 
 
 


 
 
 
 
 
 
 
 

„Čitalac živi hiljadu života pre nego što umre… Čovek koji ne čita knjige živi samo jedan.“

Džordž Martin, "Ples sa zmajevima"

„Nikada nemojte verovati ljudima koji sa sobom ne nose knjige.“

Lemoni Sniket

"Pisac samo započinje knjigu. Čitalac je završava.“

Semjuel Džonson

Откуд нама реч спорт: порекло и значење речи

Реч спорт је страна реч и дошла нам је из енглеског језика. Њен корен, међутим, јавља се још у латинском језику, којим су говорили стари Римљани.

Колевка савременог спорта, коме је циљ јачање тела и развијање такмичарског духа, била је Енглеска. Није онда ни чудно што нам је из те земље, из енглеског језика, дошла и сама реч спорт. Она је настала скраћивањем израза disport.

Disportare је код њих значило: разносити. Како се од тога disportare у енглеском језику развило disport (забављати се, играти се), није лако рећи. Вероватно су се људи забављали неком игром у којој се нешто разносило трчањем или сл. Но то није толико ни важно. Важно је да знамо како и ова, поред многих других данашњих речи, има свој корен у латинском језику.

Приметићете да се реч спорт исто пише и на енглеском језику и на српском – спорт (sport).

Јесте ли знали да су се велика спортска такмичења одржавала на грчком острву Криту још пре више од 4.000 година, а касније и у Атини и Спарти, где се телесној снази посвећивала велика пажња?

У табели је приказана реч спорт писана различитим језицима. Приметићете да се у већини светских језика реч спорт исто пише.

Језик Како се пише
Albanian sport
Basque kirol
Belarusian спорт
Bosnian sport
Bulgarian спорт
Catalan esport
Croatian sport
Czech sport
Danish sport
Dutch sport
Estonian sport
Finnish urheilu
French sport
Galician deporte
German Sport
Greek αθλητισμός
Hungarian sport
Icelandic íþrótt
Irish spórt
Italian sport
Latvian sports
Lithuanian sportas
Macedonian Спорт
Maltese isport
Norwegian sport
Polish sport
Portuguese esporte
Romanian sportiv
Russian спорт
Serbian спорт
Slovak sport
Slovenian sport
Spanish deporte
Swedish idrott
Ukrainian спорт
Welsh chwaraeon
Yiddish ספּאָרט


Језик Како се пише
Armenian սպորտ
Azerbaijani idman
Bengali খেলাধুলা
Chinese Simplified 体育
Chinese Traditional 體育
Georgian სპორტი
Gujarati રમતગમત
Hindi खेल
Hmong kev ua si nawv
Japanese スポーツ
Kannada ಕ್ರೀಡಾ
Kazakh спорт
Khmer វិស័យ​កីឡា
Korean 스포츠
Lao ກິ​ລາ
Malayalam കായിക
Marathi खेळ
Mongolian спорт
Myanmar (Burmese) အားကစား
Nepali खेल
Sinhala ක්රීඩා
Tajik варзиш
Tamil விளையாட்டு
Telugu క్రీడ
Thai กีฬา
Urdu خبریں
Uzbek sport
Vietnamese thể thao


Језик Како се пише
Arabic رياضة
Hebrew ספורט
Persian ورزش
Turkish spor


Језик Како се пише
Afrikaans sport
Chichewa masewera
Hausa wasanni
Igbo egwuregwu
Sesotho papali
Somali cayaaraha
Swahili michezo
Yoruba idaraya
Zulu sport

Језик Како се пише
Cebuano sport
Filipino isport
Indonesian olahraga
Javanese olahraga
Malagasy fanatanjahan-tena
Malay sukan
Maori hākinakina

Језик Како се пише
Esperanto sporto
Haitian Creole espò
Latin sport

Tajna sapioseksualnosti: zašto je inteligencija tako privlačna?

Primećuje se da u poslednje vreme sve češće nailazimo na reč sapioseksualnost – kako u govoru, tako i u medijima. Ova takoreći kovanica stala je tako u ravan sa rečima kao što su hipster i selfi i zagospodarila društvenim mrežama u vrlo kratkom roku.

Prema nekim istraživanjima na internetu, na sajtovima za upoznavanje postalo je odjednom veoma popularno okarakterisati sebe kao sapioseksualca. Očekuje se zadovoljstvo i prijatno iznenađenje osobe preko puta ekrana kada u opisu vašeg profila ugleda baš ovu reč.

O tome kako je sapioseksualnost naprasno postala sveprisutna nemački list Bild piše:

„Sapioseksualnost je nova reč i označava privlačnost inteligencije. Reč je o trenutku u kom osoba shvata da je inteligentni sagovornik svojom pričom ne samo animira nego i seksualno privlači.”

Međutim, pitanje koje se sa donekle naučnog stanovišta obrađuje u ovom tekstu jeste: da li je reč sapioseksualnost otkrovenje za sve one koji do sada nisu jednom rečju mogli da obuhvate ovo kompleksno osećanje ili je to, pak, izlizana oznaka za svakog pripadnika ljudske vrste?

Šta sve spada u inteligenciju?
Da bismo dublje zašli u tematiku, potrebno je prvo da razgraničimo šta označava pojam inteligencije. Pre svega, inteligencija je reč latinskog porekla i u doslovnom prevodu glasi – sposobnost čitanja nekom preko ramena iliti sposobnost uviđanja. Otuda se engleska obaveštajna služba Intelligence Service prevodi kao služba uviđanja, dakle ona koja ima uvida u inače nepristupačne podatke.



Čovekova inteligencija ne temelji se samo na opterećenosti podacima i saznanjima, već obuhvata emotivnu, socijalnu, kognitivnu i ostale podtipove inteligencije, te je veoma složena pojava.

Inteligentnog čoveka odlikuju oštroumnost, duhovitost, dovitljivost, šarm i kad se sve ove osobine sažmu – takođe i sposobnost zavođenja.

Ako se već ovde zamislimo, lako ćemo shvatiti da ove osobine nisu „rezervisane” samo za takozvane sapioseksualce, već za gotovo svakog čoveka. One su ključne u odabiru partnera, bili mi toga svesni ili ne.

Kako je, dakle, došlo do toga da inteligencija postane presudni faktor?

Naučno objašnjenje sapioseksualnosti
U poslednje 2,5 milijarde godina ljudski mozak trostruko se uvećao. Nijedna druga vrsta nije razvila tako neverovatan stepen inteligencije kao što je čovek. Ali zašto? Čovek bi mogao gotovo jednako produktivno i bez smetnji da funkcioniše i sa dosta manjim mozgom, ali ova osobina iz nekog razloga poprilično je evoluirala.

Seksualna selekcija, originalno Darvinova teorija, nudi objašnjenje za ovu pojavu. Naime, ova teorija predstavlja nastanak osobina za koje nedvosmisleno možemo da zaključimo da odmažu svojim nosiocima u preživljavanju, ali im pomažu u reprodukciji i toliko su učestale da postaju tipične za jednu vrstu.

Ovakvom vrstom selekcije objašnjavaju se paunov abnormalno veliki i raskošni rep (zbog kog mu je onemogućeno letenje ako se nađe u opasnosti), jelenovi rogovi, glasna pesma ptica (kojom odaju svoje skrovište i izlažu se nevoljama) i ljudski mozak (što je kompleksniji i veći, postoji više šansi za oštećenje nervnog sistema).

Sve ove osobine razvile su se da bi služile u borbi za seksualnog partnera između jedinki istog pola ili za zavođenje jedinki suprotnog.



Takođe, otkriveno je da se geni koji utiču na inteligenciju i geni koji utiču na plodnost nalaze na istom x hromozomu. Kako obe karakteristike zahtevaju kompleksnu genetsku mrežu, smatra se da su evoluirale zajedno.

Biolog Džefri Miler rekao je da je inteligencija „indikator opšteg zdravlja osobe”, tako da se može izvući zaključak da su naši preci, birajući partnera na osnovu njegove inteligencije zapravo birali partnera sa kojim mogu da ostvare plodno potomstvo.

Miler dalje objašnjava:

„Inteligencija se genetski prenosi na potomke u vidu širokog spektra najrazličitijih osobina, poput elokvencije, bistrine uma i smisla za humor.”

Dakle, izražen intelekt kod partnera povećavao je šanse za opstanak potomaka.

Um caruje, snaga klade valja
Iako postoje i druga objašnjenja za neverovatno razvijanje inteligencije kod čoveka, kao što su ta da je inteligencija evoluirala da bismo bolje razumeli društvo u kom živimo (teorija društvene inteligencije Nikolasa Hamfrija) ili da bismo mogli da manipulišemo drugim ljudima (teorija makijavelističke inteligencije Vajfena i Birna), teorija seksualne selekcije ostala je do danas najšire prihvaćena.

Čak i da se ogradimo od ove teorije i porazmislimo o stanju stvari, jasno je da klišeirane izreke – Lepota je prolazna, inteligencija ostaje; Najvažnija je unutrašnja lepota; Um caruje, snaga klade valja. – zaista nisu ni najmanje besmislene, koliko god im se smisao zagubio u nedoglednom ponavljanju.

Prihvatali mi sebe kao sapioseksualce ili ne, činjenica je da ova reč na širem planu definiše svakog od nas. Možda se danas više nego ikad čini da su neke druge vrednosti pogazile ovu osnovnu i da je fizički izgled prevagnuo u svakom smislu.

Ipak, očigledno je da ljudska populacija ne bi stigla dovde gde jeste i inteligencija ne bi nastavila da se razvija i danas, neumorno i nezaustavljivo, da ipak nismo kroz vekove birali po ključnim osobinama.

„Ostati ravnodušan prema knjizi - znači lakomisleno osiromašiti svoj život.”

Ivo Andric

Tri dana nemoj čitati knjige i tvoje će reči izgubiti lepotu . – Kineska poslovica

Knjige mogu biti opasne. Na najbolje bi trebalo staviti upozorenje: „Može promeniti vaš život“. – Helen Eksli

Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savest: to je idealan život. – Mark Tven

Nema šarmantnijeg nameštaja od knjiga. – Sidni Smit

Napraviti biblioteku u kući, znači podariti joj dušu. – Ciceron

Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija. – Stiven King

Dobru knjigu čini dobar čitalac. – Ralf Voldo Emerson

Književnost otkriva ono što stvarnost skriva. – Džasmin Vest

Šta je drugo čitanje nego razgovor u tišini. – Volter Sevidž Lendor

Veći greh od spaljivanja knjiga je ne čitati knjige. – Josif Brodski

Čitaj da bi živeo – Gustav Flober

Biblioteke se ne prave, one rastu. – Agustin Birel

Birajte pisca kao što biste birali prijatelja. – Ventvort Dilon

Samo saznanje da te na kraju dana čeka dobra knjiga čini dan veselijim. – Ketlin Noris

Ostati ravnodušan prema knjizi, znači lakomisleno osiromašiti svoj život. – Ivo Andrić

Nema knjige a da u njoj ne može ništa dobro da se nađe. – Servantes

Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji. – Sokrat