Gordana Kuić

Гордана Куић је српска књижевница, рођена у Београду, 29. августа 1942. године. [1]
Завршила је Енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду и Hunter College у Њујорку. Радила је као саветник за енглески језик у Америчкој амбасади у Београду, као консултант у АYUСА International у Београду, као и администратор за енглески језик у источној Европи и за хуманитарну помоћ бившим југословенским републикама у Соросовој фондацији у Њујорку. Живи и ради у Београду.

Мирис кише на Балкану

Мирис кише на Балкану као први написан роман представља покретач за касније написане књиге. Писан је по сећању Горданине мајке Бланки Леви о збивањима у породици потомака Сефардских Јевреја на Балкану у Сарајеву, у периоду од 1914. до 1944. године. [2] Први пут објављен 1986. године, који је од тада адаптиран и преточен у позоришно дело, те у телевизијску серију истога назива.

Цват липе на Балкану

Цват липе на Балкану као наставак приче из првог романа, прати судбину породице, сад претежно у Београду, у време после Другог светског рата до 1965. године. Написан у време кад је то била осетљива тема, говори о пропасти средње класе после рата и успостављању комунистичког режима.

Смирај дана на Балкану

Смирај дана на Балкану је написан као роман који би заокружио причу и затворио трилологију, једном тужном причом о љубавном троуглу. Радња се одвија на почетку ратова условљене распадом Југославије, као крај приче о Соломовима и Кораћима и крај животне приче Вере Кораћ.


Духови над Балканом

Роман Духови над Балканом представља везу између претходне трилогије и још незапочете друге, кроз исказе главних јунака и праћењем животне приче нових јунака. Радња је смештена у 15. век, време Инквизиције, време прогона Јевреја из Шпаније, откривања правог индетитета и порекла, дотичући идеју чистоте крви.

Легенда о Луни Леви

Роман легенада о Луни Леви прати јунаке који се селе из Барселоне, коју напуштају последњим бродом за исток 31. јула 1492. године, у Истамбул, у Отоманско царство, где су се већина сефардских Јевреја настанили по изгону јер их је султан Бајазит II примио и тим потезом обезбедио средњи слој, трговце, занатлије, фабриканте, штампаре, који су недостајали царству. Пратећи главну јуњакињу Луну и њеног изабраника Марка Орловића, алиас Орлу-Пашу, радња се са њима сели у Дубровачку републику.

Бајка о Бењамину Баруху

Одатле креће радња следећег романа, Бајка о Бењамину Баруху, о травару из Травника, смушеном и спетљаном излечитељу и доброчинитељу, човеку који је увек на правом месту, а места су Дубровник, Травник, Сарајево и Београд, у право време, а време је друга половина 17. века. Причу о том сићушном а необичном травару записује 1942. године Лаура Леви, Бохорета, најстарија кћи породице Салом (из првог романа, Мирис кише на Балкану) остављајући је као породичну причу у залог својим синовима за које верује да ће се вратити из концетрационог логора Јасеновац куда су их усташе одвеле.

Балада о Бохорети

Балада о Бохорети прати младост и сазревање једне изузетне жене која се у доба када то женска чељад уопштено, а још мање сефардска, није радила, дакле, с краја 19. и почетка 20. века, бавила писањем позоришних комада, песама и прича, истраживачком делатношћу, сакупљањем преосталог блага сефардске баштине, водила полемике у тадашњој јеврејској штампи, једном речју, представљала узор свим младим напредним женама Сарајева. Радња се догађа у Истамбулу, Сарајеву и Паризу, а временски се завршава управо пред Први светски рат када започиње први роман, Мирис кише на Балкану.



Гордана Куић


Пет сестара Леви - инспирација за писање

" Miris kiše na balkanu ", pdf