• Šešir profesora Koste Vujića
  
• Lajanje na zvezde
  
• Milena iz Knez Mihailove
  
• Sveta ljubav
  
• Hajduk Veljko Petrović
  
• Evropske godine kneza Miloša
  
• Čarape kralja Petra
  

Hajduk Veljko Petrović, Evropske godine kneza Miloša i Čarape kralja Petra su romani istorijske tematike na čijoj je građi Vitezović radio gotovo dvadeset godina.

Aforizmi

• Čoveče, naljuti se
  
• Srce me je otkucalo...
  

DRUGA DELA

Poezija za decu, sabrana dela: Antologija jugoslovenske poezije za decu (I—IV), Zeleni miš, Lepim suncem odlikovani, Sve boje sveta...

Televizjske drame i serije

• Gde cveta limun žut
  
• Kraljevina Srbija
  
• Kneževina Srbija
  
• Dimitrije Tucović
  
• Vuk Karadžić
  
• Onda lole izmisli parole
  
• Đačko doba
  
• Snohvatice I i II
  

Tekstovi za pozorišna izvođenja

• Disko
  
• Tesno doba
  
• Usklađivao lud zbunjenog
  
• Dobro došli...
  

Filmska scenarija

• Vanbračna putovanja
  
• Branislav Nušić
  
• Snovi, život, smrt Filipa Filipovića
  
• Lajanje na zvezde
  

NAGRADE

Dobitnik je brojnih nagrada od kojih su najznačajnije: Zmajeve dečije igre (1978. god.), Velike Bazjaške povelje u Bukureštu 2005. godine, Kočićeva nagrada (2005. god.)

— Republika Srpska, Zlatno Gašino pero (2006. god.), nagrada Glasa javnosti Meša Selimović drugo mesto (2000. godine).
 
Bio je kandidat za Antologiju najboljih svetskih satiričara koja je objavljena u SAD 2007. godine.

U Novom Sadu, juna 2007. godine, pripala mu je čast da dobije Zmajev pesnički štap i otvori Zmajeve dečije igre, najveći festival dečijeg stvaralaštva u Evropi.

Ekranizacija njegovog romana Lajanje na zvezde osvojila je prestižnu domaću nagradu Zlatna novosadska arena i nagradu festivala u Herceg Novom.

MILOVAN VITEZOVIĆ — Srce me je otkucalo


Pustili su stomake za otadžbinu!

Skinuli su mu glavu da bi je u bronzi odlili.

Policajci su dobri sagovornici — uvek te do kraja saslušaju!

U basnama su životinje ljudi. U životu je obratno!

Kad vidim neka dela, dođe mi da se vratim na reči.

Ne valja kada jedan narod proširi granice ljubavi prema svojoj domovini!

Idiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski!

Jesmo li mi deca revolucije ili nas je donela roda?!

Ko peva, zlo ne misli. Ko misli, nije mu do pesme!

Država će odumreti. Od stida!

Šalu na stranu. Za crne dane!

Radio je kao kopač rupa u zakonu!

Najteže se namešta iščašena pamet!

Pisao je između redova, a onda su počeli da ih zbijaju!

Kada je iz rova ušao u kabinet, odmah se ukopao!

Ne menjajte zakon. Ako vam je nužda, idite u WC!

Nema te optužbe koja nije u moju korist!

U laži su kratke noge, ali se ne vide iza govornice.

Pobegao sam u sebe, ali su me i tamo našli!

Molim pametnije da više ne popuštaju! Stanje je kritično!

Istorija nam je bila učiteljica života. Onda su došli neki manijaci i silovali našu učiteljicu!

Demokratija je zavedena!

Nismo samo gradili kule u vazduhu. I naseljavali smo ih!

Mogao bih da budem zvezda da mi nije nebo tesno!

Šala je bila toliko dobra, da je skoro nećemo ponoviti!

Милован Витезовић | ПОМЕНИК



Мисли моја, мој у глави црве
Зар почиње све од четрес прве

И зар до ње ничег било није
Ни нас самих, а ни историје

Грло моје, загрцни се, реци
Зар су ништа били наши преци

Слутњо моја, шта ли нам се спрема
Има ли нас кад Немање нема

Коби вечна, где је српско лице
Ако није олтар Студенице

Зебњо тајна, постала си страва
Шта је свето ако није Сава

Историјо и ближа и даља
Зар за ништа дајеш Светог Краља

Свете лозе зар су ладолежи
Што Милутин у Софији лежи

Нису л’ доказ да ми нисмо лањски
И Дечани и Стефан Дечански

Задња надо, шта се иза крије
Шта је силно ако Душан није

Коме ли нас доказујеш фреско
Пут Лазара кроз Царство Небеско

Манасијо, сведочи лепотом
Зар смо мали Високим Деспотом

Грудво земље, у шаци се здроби
Ко расути Срби у Сеоби

Проспи душо, макар задњим дахом
Куд одосмо сви за патријархом

Давна рано, повређеност боли
Кога диже Ђорђе у Тополи

Рано јутро, после започети
Са ким Милош устаде на Цвети

Зар не беху царства за промене
Кад стадоше Срби под Једрене

Веро наша, памет нам дозови
Куд одоше хици Принципови

Не поне ли река Колубара
Обе круне два немачка цара

Мисли моја, мој у глави црве
Зар почиње све од четрес прве

И зар до ње ничег било није
Ни нас самих, а ни историје

Милован Витезовић | ОТАЦ МОГ ТАТЕ



Отац мога оца,
тачније мој деда,
био је Солунац и човек првог реда,
цењени бирократа између два рата,
између дединог и свог рата.

(Мој отац неспреман свет да гледа,
побуни се против деда,
а деда човек правог реда,
да задржи добре позиције старе,
на сина студента посла жандаре.)

Мој отац тачније мој тата,
био је првоборац партијски тата мата,
цењени бирократа после рата.

У жељи да свет својим очима гледам,
да се пре не предам,
истине су успјеле да ме схвате,
побуних се против тате бирократе.

Господо тате и маме даме,
точак Мерцедеса није точак хисторије,
а отац одмах на ме кордон народне милиције.

Мој деда све то гледа,
и бркове суче,
сећа се мог оца од јуче,
и свог од прекјуче.

Милован Витезовић | НАЦИОНАЛНА ПСОВКА


Њом су нам једино уста пуна,
До самог срца смо их отворили.
Кад опсујемо, тек се рачуна
Да смо српски проговорили.

Она је наш поздрав на путу,
Наш наставак за лику и опуту.
Од ње и Бог се стреса,
Скидамо му гаће и све са небеса.

Наша је прва и наша је задња,
Између којих нанижемо ниску.
Све што радимо — јебена радња
За коју неком морамо по списку.

У памети нам кључа, на језику ври,
Спремни смо да све пошаљемо у три.

Али ни у једну не одемо,
У њој нас нико не сме таћи.
Где се псовком пободемо,
Само нас мртве могу помаћи

Решава питање поноса, части,
Без псовке све нас је стид.
Наше је велико поштовање власти,
А кад нас затворе: јебем ти зид!

Милован Витезовић | КАКО ДЕВОЈЧИЦЕ РАСТУ



Девојчице порасту изненада.
Девојчице порасту док оком трепнеш,
током једне шетње улицама града
и за време док их поново не сретнеш.
Девојчице порасту изненада.

Девојчице порасту у групама,
и група свака,
као у саксијама, у школским клупама
процвета букет лепих девојака.
Девојчице порасту у групама.

Девојчице порасту недељама.
Девојчице порасту свуда у свету,
процветају у плавим школским кецељама
и у пубертету.
Девојчице порасту недељама.

Девојчице порасту у своме крају.
Девојчице порасту од куће до школе,
током једне вожње у трамвају,
а потом почињу да воле.
Девојчице порасту у своме крају.

Милован Витезовић | ДРАГЕ ДАЛЕКЕ СТВАРИ



Шта ли сада ради мноштво драгих ствари,
Праг о који нос нам прво прокрвари?

Да ли пати стопа где смо прво стали,
Чезне ли јабука са које смо пали?

Тугује ли трње, осетљиве биљке,
Од кога у души носимо ожиљке?

А основна школа и све у њој знано,
На скамији наше име урезано?

Срп којим су пупак нам одсекли
Нада се ко неко ком смо збогом рекли.

Прогоне нас ствари, осећамо гриже,
што их остависмо, као и најближе.

Надају се ствари док нас чежњом прате
Да нас себи маме, да ће да нас врате.

Lajanje na zvezde



""Da li poznajete Mihaila Kneževića?"
Zbunjena učenica prvog razreda je odmahivala glavom.
"Propust jeste, ali nije za zabrinjavanje, pošto ste me upravo upoznali...""
* * *
"Mihailo se povukao ispred profesora predvojničke obuke Nenada Lazičića, čuvenog Neše Kutuzova.

"Šta se ti, dozvoli, muvaš tu kao dezerter kad ja idem na čas?"

"Izviđam!""

* * *
""Kneževiću, šta ti misliš, ti nećeš da budeš retka ptica trkačica?!"
"Ja sam, profesore, sad kao noj!"
"Noj bar trči."
"Kad je opasnost, noj uvuče glavu u pesak i ćuti!"
"Kneževiću, misliš da si pametan, a glup si za sport."
"Imam ja svoju disciplinu – trčim u širinu.""
* * *
"Ovaj neobični, probni đački kros, sa nekog prozora gimnazije, iz direktorske kancelarije, posmatrali su i direktor Petar Milutinović i Matija Božović, profesor od velikog direktorskog poverenja.

"Maturanti će otići, ali nam ovaj ostaje." - uzdahnuo je direktor Milutinović."

* * *
""Oni su sad najopasniji... kao psi su, pred puštanje s lanca!... laju na zvezde!" - brinuo je direktor Milutinović, ne shvatajući kako ni profesor Božović ne shvata njegovu brigu."
* * *
""Kolega, dobro je da ste bar vi u ovoj školi normalni." - smirio se i direktor u ljutnji.

"Hvala Vama." - Kad je izašao sa tim rečima od direktora, profesor Božović se osvrnuo da li ga ko gleda i spustio se, kao đaci, niz gelender."

* * *
""SAMO ZA PROFESORE!" - pisalo je krupno, crnim tušem, na komadu hamera zalepljenom na čiviluk u hodniku gimnazije "Milutin Uskoković".
Čiviluk je bio ispred same profesorske zbornice.
Jedina slobodna kuka štrčala je iz ovog natpisa.
Profesorka francuskog jezika Olivera Đokić je primetila da je, ispod "SAMO ZA PROFESORE", dopisano hemijskom olovkom:
"A MOŽE I ZA KAPUTE.""
* * *
""Dobila sam papagaja, učim ga da govori!" - hvalila se razredu Danica Janković.

"Kad počne da me pominje, znači da si uspela" – rekao je stručno ornitološki znalac Mihailo Knežević.

"Ako mu bude do filozofa, citiraće Voltera!""

* * *
"Za vreme velikog odmora, svi đaci gimnazije "Milutin Uskoković" znali su da je profesor Dragićević izdelio šezdesetak jedinica u I3 i u III2 i to sve na po dva-tri začkoljena pitanja.
Verovatnoća je bila velika da će se to isto desiti i u ostalim razredima koji tog dana, po rasporedu, imaju istoriju.
Đaci IV2, koji su imali istoriju kao peti, poslednji čas, jednoglasno su odlučili da dezertiraju sa časa istorije.
Da se povuku bez gubitaka!
"Treba se prilagoditi datim istorijskim okolnostima!""
* * *
"Profesor telesnog vaspitanja Gradimir Stević, inače razredni starešina IV2, krenuo je, pre časova, u svoj razred – da iskoristi uobičajenih pet minuta, do zvona za prvi čas, za obavezno jutarnje razmrdavanje:

"Da rasanim lenje bube i da im prostrujim krv.""

* * *
"Sa sigurnošću se može tvrditi da u IV2 nije bilo nijednog daltoniste.
Nije tu bilo đaka koji nije bar jednom naterao nekog profesora da pozeleni.
Sa druge strane, u gimnaziji "Milutin Uskoković" skoro da nije bilo profesora koji bar jednom nije izgubio nerve u IV2.
Zašto – skoro?
Znao se jedan izuzetak.
Probisvetima i probisveticama iz IV2 uspešno je odolevao profesor matematike Slobodan Lazarević."
* * *
""Vidite li s kojom se filozofijom i znanjem ide u kafanu..." - javio se Milić Gavranić.

"Ne tupi – Tupa." - procedio je Slobenović.

"Može se hemija znati, na primer Knežević." - Profesor Petrović je bio zadovoljan što opet ima primer za celu školu:

"Kneževiću, ti možeš sa mnom posle časova opet na piće, a tebe, ako još jednom vidim u kafani, prebiću kao mačku, jer znanje koje si pokazao nije ni za ocenjivanje.""

* * *
""Danas si se pokazao." - kazala je Mihailu Danica Janković:
"Mora da imaš neke tajne predispozicije."
"Odaću se alkoholu, ako me i dalje budeš ignorisala.""
* * *
""Amerikanci imaju Kleja, a mi imamo mene." - razbacivao se izjavama posle prvih uspeha, kojima se plasirao za finale omladinskog prvenstva države.

Profesor Gradimir Stević je u Tupinoj šansi video i svoju šansu, kao neočekivanu, ali izglednu priliku da iz Moravskih Karlovaca ode trijumfalno u prestonicu.

Mnogo se i namučio sa ovim probisvetima, pa je pravo da od njih, preko Milića, vidi i neke koristi."

* * *
"Milić Gavranić je lupao u staklena vrata kuće, u kojoj je bila i radnja "Foto-Šeguljev", dok se Sima Šega nije u njima pojavio potpuno spreman i sa blicem o vratu.
"Jesam li ti rekao da više ne mogu da menjam stakla na vratima." - rekao je Šeguljev dok ih je požurivao daleki pisak lokomotive, parnjače.
"Nešto si bled." - primetio je u žurbi Gavranić.
"Kako da ne budem? Toliko si lupao, da sam se opet umio u fiksiru."
"Požuri, inače ode – voz!""
* * *
""Slušaj, Tupa, nemoj da te moral obori. Ako počneš da ga žališ, gotovo je." - ponavljao je Mihailo Miliću, gde god su kao pamet i sila išli zajedno:

"Boks jeste plemenita veština."

"Znam to."

"Pobedi ga, pa posle budi plemenit!"

"Mislio sam..."

"Nemoj, molim te, da misliš. Ako počneš da misliš, opet je gotovo, jer tome nisi vičan.""

* * *
"Opštu pometnju iskoristio je Mihailo Knežević i približio se Danici Janković.
"Baš je lepo videti zgodnu devojku."
"Gledaj u prolazu i prođi me se."
"Ali je najlepše videti je pored sebe. Zato se odavde neću pomaći."
"Daješ reč?"
"Dajem svoju reč!"
"Držim te za reč!" - rekla je Danica i otišla među ostale, gledajući sa osmehom Mihaila koji ostaje tamo gde je reč dao."
* * *
""Šta je, čvorci? Spavate na tim šipkama, dremate. To je zato što ujutru ne znate pravilno da ustanete." - Profesor Gradimir Stević je đake našao na ogradi, ali ih nije pitao što su pobegli sa časa."

* * *
""Ovim sa starom Grčkom bar si pred svima opravdao zašto te zovemo Filozof." - potapšao je Mihaila Kneževića od srca Milić Gavranić i njihov odnos se pretvarao u konačno prijateljstvo.
"Tupa, molim te, nemoj tako jako, zakucaćeš me u zemlju, da se ni sa kakvom duhovitošću ne mogu izvaditi.""
* * *
"Više nijedno nisu imali kud.

Mihailu se činilo da je odignut od tla.

I bio je.

Glavna kapija je bila zatvorena, pa su morali kroz malu u njoj.

Zaneti Mihailo nije procenio visinu male kapije i u njoj zapeo čelom, da je za deset minuta, koliko su stajali jedno nasuprot drugog, video sve zvezde."

* * *
""I kad budem spavao, hoću da vas sve vidim jednim okom."
Dežurstvo je profesor predao Golji, a on se pred đačkim smehom povukao u kupe sa ljuljaškom:
"Budi me, ako se nešto desi. A desi li se, ti si odgovoran."
"Ne brinite, profesore, biće sve u redu! A referisaću vam svaka dva sata!"
"Ako bude sve u redu, što svaka dva sata?"
"Da promenite oko kojim nas gledate!""
* * *
""Što ne krećemo? odgovorio je Mihailo Knežević, "Eno Crvenkape!"

"Kakve Crvenkape?" - čudila se Danica.

"Otpravnika!"

Danica se nasmejala:

"Umeš ti da budeš i duhovit. Omakne ti se ponekad!"

"Gledajući te, u sve ću poverovati!" - Mihailo se nalaktio na isti prozor u hodniku pored Danice, praveći se da mu se lakat omiče:

"Sviđa mi se tvoja podsuknja!" - rekao je kad se ispravio."

* * *
"Mladići iz gimnazije su prestali da joj se beznadežno udvaraju, sem Mihaila Kneževića, kome su i Danica i beznadežnost bile veliki izazov."
* * *
""Vidi mi se podsuknja?" - Danica je i na ekskurziju išla odevena kao da ide na bal.

Bila je dete čuvenih lekara i jedinica.

"Ne vidi se. Samo ja mogu da pretpostavim kako izgleda, maštovit sam.""

* * *
"Milić je sa podignutim rukama prolazio kroz špalir maturanata, koji su mu aplaudirali.
Aplauz je odjednom presečen, kad je profesor Stević stao pred Milića:
"Tebe je lupio brzi voz, Gavraniću, a ti se i dalje trkaš sa putničkim! To je tvoja greška!""
* * *
""Kakva je to galama? - pitao je rasanjeni profesor Matija Božović.

"Ja nisam ništa kriv, profesore! Milić Gavranić..."

"Potukao se?"

"Još gore. Trkao se sa vozom kroz tunel..." - Marić je bio bez daha u pravdanju, jer nema sreće sa tunelima.

"I voz je bio brži? U božju mater!"

"Milić je bio brži, profesore!"

"O, Bože, Hvala ti! Nikad te nisam psovao.""

* * *
""Znate li, kolega, šta se najčešće može naći na jelovnicima naših kafana?" - pitala je profesorka Jelinić, ponavljajući se, u želji da otkloni svaki nesporazum među kolegama.
"Valjda prazan pasulj!" - terao je svoje profesor Stević.
"Ne, kolega. Najčešće se mogu naći pravopisne greške.""
* * *
""Počeo si da pričaš sam sa sobom! Napreduješ!" - rekla je bez oduševljenja što ga vidi.

"Što bih pričao sam, kad sam naišao na tebe?! Eureka, pronašao sam te!"

"Koje sam ja sreće!"

"Velike! U meni se vodila borba da li da ti priđem ili ne priđem. Ti si pobedila! Čestitam!"

"Otkud ti?" - mirila se.

"Nije me donela roda, pred tebe sam pao s Marsa!"

"Sve što padne, ili odskače, ili se otkotrlja. Otkotrljaj se!"

"Imaš li srca? Vidiš li da padam u depresiju i da sam gotov da dignem na sebe – tvoju ruku?"

Danica se samo nasmejala."

* * *
""Baš si zlatan." - rekla je Danica Mihailu, kad je uz svoje stvari poneo i njene kroz hol Aerodroma Beograd.
"Uzmi me za nakit!"
"Baš si bezobrazan!"
"Ti imaš grešne misli, koje bi meni bolje pristajale!""
* * *
""Svi ste se javljali?"

"Jesmo! - odvažio se Piki Slobenović u ime svih.

"Zašto, boga mu njegovog ne ljubim?"

"Rekli ste da se odmah javimo direktoru!"

"Ja sam to rekao po školskoj inerciji!"

"Mi nismo smeli da vam protivurečimo! Javljali smo se s portirnice hotela Gruž."

"Koliko je to bilo sati?"

"Nešto posle jedanaest sati, uveče."

"Svi ste se javili, skupa?"

"Ne, nego jedan po jedan..."

"Deco, zaboga..." - zgranjavala se profesorka Jelinić.

"Probisveti! Bože moj...""

* * *
"Profesor Božović je delio dvokrevetne sobe, zapisujući ko je gde i sa kim.
"Posle večere svi da ste u sobama!"
"A šetnje noću pored mora?"
"Bez šetnji!"
"To je romantično."
"Baš zato."
"Oni koji noću šetaju pored vode ili su zaljubljeni ili su sanjari...""
* * *
"Danica se kolebala do u sumrak.

Kada je zakucala, uplašila se kucanja.

"Kucaš li to ti ili tvoje srce? - pitao je Mihailo, otvarajući škripava vrata."

* * *
""Sećaš se kako je profesor Dragićević pitao Tupu:
- Šta je to Ahilova peta?
Tupa se sigurno smeškao:
- Ahilova peta je ravan taban!
- Šta znači, ako kažemo za nekog da ima Ahilovu petu? - cedio je profa.
Tupa nastavlja još sigurnije:
- Znači da ima ravan taban, a pre čovek koji je imao ravan taban nije morao da služi vojsku, ali danas to nije više tako!...
- Vratimo se, onda, grčkom mitu, kad si sve to tako ispričao, ko je, po tebi, Ahil?
- Ahil je prvi čovek koji je po mitologiji imao ravan taban! I to samo jedan!
- Zašto jedan!?
- Zato što je Ahilova peta, a ne Ahilove pete!
- To je, za sada, najveća glupost koju sam do sada čuo i zaslužio si tri!""
* * *
""Moliću, ja pitam zadnji put."

Mihailo Knežević je ustao:

"Ja sam to uradio!" - rekao je i uputio se prema vratima.

"Moliću, tako, pođi kod direktora i objasni mu."

"Profesorice, ja sam to učinila!" - javila se Danica.

"Ne verujte joj profesorice, pokušava da me spase."

"Moliću, šta je vama?"

"Ja sam to uradila, profesorice, a on se svuda trpa, pa i u ovo..."

"Profesorice, vidite da izmišlja..."

"Moliću, ti ćuti... Danice, dete, šta ja to, moliću, čujem?"

""Pogrešila sam profesorice... Šala je neumesna... Ali, ja sam to učinila... To je moj maturski rad..."

"Vidite, profesorice, da ne ume ni da objasni, kako je tek mogla da uradi..."

"Moliću, jesam li rekla da ti ćutiš?... Danice dete, kavaljerstvo se tako ne odbija..."

"Profesorice, a kako da ga se posle otresem?"

"Moliću, Danice, dete?... Sedite, oboje, i nađite umesnije načine, moliću, da jedno drugom saopštite to što hoćete...""

* * *
""Šta se guraš? Protestovao je i rečju i laktom Milić Gavranić, ne gledajući ko to pokušava sesti do njega:
"Nemoj da te ja... oprostite, profesore..."
"Šta je? Niste mi se nadali? A? Pobegli ste? A?... Nećemo tako... A ocene – nezavedene... Mislite da meni doskočite... Treba doskočiti, pa tek reći hop!... Meni ni profesor Radomir Lukić, koji doskače celom Pravnom fakultetu, nije uspeo da doskoči... Dokle li ću to da vam ponavljam...""
* * *
"Kao što se sudija na kraju utakmice rukovao sa igračima, tako se i profesor Dragićević rukovao sa đacima.

Fotoreporter sportskog lista Tempo snimio je ovaj neobičan čas i napisao pohvalu profesoru Dragićeviću, koji je imao razumevanja i za navijačku ljubav đaka.

Bila je to najlepša od svih maturskih fotografija."

Ludi dragi kamen



"Nisam princ iz bajke. Bajke sam upravo nadrastao!"
* * *
"Zaljubljenima je svaka kapija trijumfalna!"

* * *
"Nikad se ne zna koja je ljubav istorijska!"
* * *
"Ako sve kestenove u ovom gradu poseku, kako će dolazeći znati koje su oči kestenjaste?!"

* * *
"Drveću po parkovima najteže padaju prve ljubavi: srca se najdublje urezuju!"
* * *
"Kad se noge oduzmu, u srcu se sabira!"

* * *
"Ko je na kraj srca, na ivici je provalije!"
* * *
"Lepota je prolazna. Našim ulicama!"

* * *
"Ljubav nije sve, ali ništa nije sve bez ljubavi!"
* * *
"Ljubav je slična kalemljenju u proleće. Kalem kalemu prirasta za srce!"

* * *
"Nijedna devojka ne voli da joj mladić priđe na ulici. Sve priželjkuju prilazak u operi, a tamo ne idu!"
* * *
"Ljubav je ona vrsta slepila kojom se vidi sve najlepše!"

* * *
"Stvar sa Pepeljuginim staklenim cipelama providna je!"
* * *
"Ko se saplete o ludi kamen, pada na sve fore!"

* * *
"Krećemo u ekspediciju na lepši pol!"
* * *
"Od sveg oružja jedino priznajem Amorove strele!"

* * *
"Želim da se uništim srećnom ljubavlju!"
* * *
"Da nisam pacifist, tako bih vas rado osvojio!"

* * *
"Devojko, vi tako lepo izgledate, pa ako se još zaljubite u mene i pri tome budete i vrlo uporni, ja neću imati kud i na kraju ću morati da popustim!"
* * *
"Rado bih vas zaprosio, ali je prosjačenje zabranjeno!"

* * *
"Bavim se samostalnim istraživanjima: rešavam problem kako udisati vazduh kada se izjavljuje ljubav!"
* * *
"Ako dobro shvatam, vi ste prirodna lepota moje zemlje!"

* * *
"Kada bi svi osećali ono što ja osećam prema vama, u svetu ne bi bilo rata!"
* * *
"Kako TANJUG javlja, ja vas volim!"

* * *
"Niste vi tako glupi da vam se ja ne bih dopao!"
* * *
"Vi mi se ponekad ne sviđate, ali ostale mi se redovno ne sviđaju!"

* * *
"Izvinite što vam prilazim na ulici, ali ne znam bolji način kako da se upoznam sa vašom drugaricom!"
* * *
"Priznajte, ima u meni nečeg neodoljivog i jednostavnog, kao da me je crtao učenik prvog razreda osnovne škole!"

* * *
"Hoćete li da budete moj ludi kamen spoticanja?"
* * *
"Šta piljite u mene?

Odmaram oči, imate dosta hlorofila!"

* * *
"Pričate koješta!
Recite da lupam!
Ako tako hoćete.
Hoću! Tako moje srce lupa za vama. Ja vam samo prenosim!"
* * *
"Nemate razloga da se tako zadovoljno smešite.

Zadovoljan sam svojim izgledom pored vas!"

* * *
"Nisam sebičan, hteo bih ljubav prema sebi da delim sa nekim!"
* * *
"Nedostaje ti garderoba za tako prezriv izraz na licu!"

* * *
"Znamo se od malih nogu, samo što na tvoje noge do sada nisam obraćao pažnju!"
* * *
"Ništa mi nisi koliko mi sve možeš biti!"

* * *
"Baš sam zlatan? Da ti budem nakit!"
* * *
"Budućnost možeš sačekati skrštenih ruku. Na mojim leđima!"

* * *
"Izgubljen sam, ako si pošten nalazač, zadrži me!"
* * *
"Znam da si još u pupoljku, ali bih želeo da se za mene rascvetaš!"

* * *
"Video sam jednom sliku neba iznad Himalaja. Imaš oči boje krova sveta!"
* * *
"Mnogo si neuredna. Sve si mi u glavi ispreturala!"

* * *
"Možda sam i napast, ali sam toliko stidljiv da su mi devojke donosile cveće na sastanke!"
* * *
"Našu ljubav registrovaće seizmološki zavod!"

* * *
"Meni je usta najlakše poljupcem zapušiti!"
* * *
"Gubim dah. Daj mi veštačko disanje!"

* * *
"Bojim se da ćeš me viđati kako zatvorenih očiju držim pod ruku jednu mladu brezu!"
* * *
"Rekla mi je da sam njeno sunce. Posle mi je leđa okretala. Da li se šalila ili je htela da pocrni?"

* * *
"Sunčev sistem strepi. Zakazao sam sudar jednoj zvezdi."

INTERVJU
Milovan Vitezović: Kosovo je srpsko dok je srpskih pesnika
Jovanka Simić | 27. maj 2018. 17:02 | Komentara: 3
Svetozar Miletić i Jaša Tomić su junaci dostojni vilijema Šekspira. Pišući o Svetom Savi, prezreo sam i prozreo istorijsko neznanje





VEST da mu je knjiga sa oko 1.500 izabranih aforizama pod naslovom "Čoveče, naljuti se" (Človeče, nazlob se") upravo objavljena u Pragu na češkom jeziku, Milovan Vitezović primio je marljivo zadubljen u scenario radnog naslova "Svetozarje srpsko".

Pročitajte još:Milovan Vitezović: Naš narod mora da se dozove sebi

Već mesecima jedan od naših najcenjenijih, najprevođenijih i najcitiranijih savremenih književnika vredno piše scenario za film, igranu seriju i tekst predstave, kojima će, uz niz svečanosti, ove godine biti obeležena stogodišnjica prisajedinjenja Srema, Bačke, Banata i Baranje Kneževini Srbiji.

- To čega sam se poduhvatio, iz čega ću, verujem, srećno "izneti glavu", za mene je velika odgovornost. Lične i porodične drame Svetozara Miletića i Jaše Tomića dostojne su antičkih dramatičara i Šekspira. Miletić je izdržao više od pet godina robije i gotovo deceniju boravka u zavodima za mentalno zdravlje. Istrage, koje su ga umno poremetile, bile su vođene nad celim njegovim narodom. Pri tome, Anka i Svetozar Miletić imali su i porodičnu dramu sa gubitkom sedmoro od devetoro dece - kaže Vitezović, u intervjuu za "Novosti".

* Kako ste se pripremali za omaž Miletiću, Jaši i svim drugim značajnim Srbima u Ugarskoj?

- Ponovo sam "iščitao" vreme, sve Svetozareve biografije, kao i biografije njegovih saboraca i sledbenika, upoznao se s biografijama njegovih protivnika i sporitelja. Najtemeljnije sam se upoznao sa izdanjima njegovih knjiga i studija o njemu. To sam isto uradio i sa drugim junakom, Jašom Tomićem, koji je, oženivši se Miletićevom kćerkom Milicom, postao i nosilac njegovog političkog testamenta. Kada je Jaša u pitanju, temeljno sam upoznao i njegovo obimno književno romansijersko, pesničko i esejističko-političko delo u više desetina knjiga. Imao sam i stručne konsultante, akademika Vasilija Krestića, istoričare Dejana Mikavicu, Đorđa Srbulovića, Žarka Dimića, Nebojšu Kuzmanovića, Draga Njegovana i pesnika i politologa Igora Mirovića.

* Braneći čast svoje žene Milice, Jaša Tomić je izdržao šest godina robije i potom nastavio bitku za prisajedinjenje vojvođanskih oblasti Srbiji...

- Celi život, i Svetozarev i Jašin, bio je jedan veliki ustanak koji je počeo Majskom skupštinom u Karlovcima 1848. godine i koji se završio prisajedinjenjem, odnosno slobodom Srba u Vojvodini i objedinjenjem srpskog naroda i njegovog duhovnog prostora. Verujem da sam to dao dramski uverljivo i istorijski istinito. Mislim da je ovde vrh mojeg dramaturškog umeća i moje veštine da vladam dijalozima, čak i da u njima formulišem karaktere. Slobodan Terzić, umetnički direktor "Košutnjak filma", koji će realizovati film i seriju, dao mi je pritom najveću pohvalu rekavši da su svi junaci veoma živi i da će se i samim čitanjem pojmiti epoha i istorija svih srpskih sredina.

* Ima li razlike u pristupu istorijskoj tematici iz prošlosti Vojvodine?

- Još u seriji "Vuk Karadžić" imao sam, po prirodi stvari, dosta Srba junaka sa tih prekosavskih i prekodunavskih prostora. Naročito prosvetnih i kulturnih junaka. Počev od prvog nosioca ideje o svesrpskom oslobođenju Stefana Stratimirovića, arhimandrita istoričara Jovana Rajića, Lukijana Mušickog, pa ustanika Sime Sarajlije, Boža i Mihaila Grujovića, Ivana Jugovića, Stefana Živkovića i obnovitelja srpske države Dimitrija Davidovića, Jovana Hadžića, Joakima Vujića, Dimitrija Isailovića...

* Reč je o čitavom nizu dičnih imena, značajnih za ceo srpski nacion...

- Jedan od njih je Dositej Obradović. Kao veliki znalac Evrope svoga vremena, došao je u Srbiju u ustanku da bude Karađorđev savetnik, njegov diplomata, utemeljivač škola i prvi popečitelj prosveštenija. On je kao ministar prosvete otvorio Veliku školu "kakve kod Srba dotad nije bilo", što je primetio Vuk Karadžić kao učenik. Zatim Ivan Jugović, profesor čuvene Karlovačke gimnazije. Prešao je u Srbiju da bude glavni sekretar Praviteljstvujuščeg sovjeta i da je pravno utemelji. Bio je tajni Karađorđev diplomata. Moramo pomenuti i Dimitrija Davidovića, osnivača "Novina serbskih" u Beču, Jovana Popovića Steriju, tvorca beogradskog pozorišta, utemeljitelja Narodnog muzeja i Narodne biblioteke, dr Jovana Hadžića koji je sa Savom Tekelijom i značajnim pismenim Srbima osnovao u Pešti Maticu srpsku.

* Kada ste pisali dramu "Princ Rastko - monah Sava", a potom i TV seriju, čestitao vam je i patrijarh Pavle?

- Njegova čestitka je za pamćenje. Ja sam pripremao televizijsko dramsko žitije Svetog Save. Hteo sam i uspeo da budem na svakom mestu na kome je on bio, od Raške i Zete do Minhena (kod Barbarose), od Svete Gore do Konstantinopolja (Carigrada), od Svete zemlje Jerusalima i Vitlejema do Judejske pustinje (Mar Sabbe), od Svete Katarine na Sinaju do Aleksandrije, od Nikeje do Trnova... Prošao sam ceo put.

* Kakve se pouke mogu izvući iz života utemeljivača Srpske pravoslavne crkve?

- Pišući o Svetom Savi naučio sam se najvećoj odgovornosti i zauvek sam zamrzeo književnu aroganciju, umišljenost, iza koje stoji površnost. Prezreo sam i prozreo istorijsko neznanje. Ako se čovek veže za reč, onda je pisac njom i naoružan i okovan.

* Naredne godine navršiće se osam vekova autokefalnosti Srpske crkve. Kako primereno obeležiti taj jubilej?

- Mislim da tu proslavu treba na prvom mestu prepustiti Pravoslavnoj crkvi. Ona će sačuvati dostojanstvo Svetog Save.Smatram da građanski deo proslave treba odrediti istorijski, kao suočavanje naroda sa sobom.

* Evropa i svet prelamaju Balkan kroz sudbinu Kosova i Metohije, pritiskaju nas da ga se odreknemo...

- Nama se vreme deli na pre Kosova i posle Kosova. Sad ne možemo lomiti vreme na tri polovine. Govorio sam i pisao o Kosovu. Tako sam, što je bila jeres krajem osamdesetih, predložio da se vrate crkvama oduzeta imanja (dakle, cela Metohija). Ja se Kosova ne mogu odreći, jer sam srpski pesnik. I Kosovo nikad neće prestati da bude srpsko dok je srpskih pesnika. Oni koji nisu o Kosovu još zapevali, kao da nisu ni propevali. Ko nikad ne zapeva o Kosovu ostaće pod kosovskom kletvom srpske pesme i nikada ne može biti smatran nacionalnim pesnikom.

OD JEZIKA NAPRAVILI KRPU

* Koju srpsku osobinu najmanje volite?

- Srpske deobe. Naročito sam protiv toga da se Srbija postrojava na parove razbrojs - prva Srbija, druga Srbija... Nervira me još što prejaka reč ima nagazni karakter. Nervira me što smo od jezika napravili krpu. Nerviraju me političari koji drže govore i kad je minut ćutanja! I slično.

VITEŠKA BIOGRAFIJA

GOTOVO da ne postoji književna nagrada koja nije dospela u ruke Vitezovića. Autor je tekstova za kultnu seriju "Vuk Karadžić", koja je na listi filmske i televizijske baštine Evrope, filma "Lajanje na zvezde", TV serijala "Šešir profesora Koste Vujića." Svih 12 njegovih romana su bestseleri, a objavio je pedesetak knjiga u 200 izdanja.

Samo u Rusiji roman "Čarape kralja Petra" imao je tiraž od 180.000 primeraka, a poneo je i nagradu Imperskaja kultura Saveza pisaca Ruske Federacije. O serijalu koji se upravo snima po motivima ove knjige, autor je želeo da kaže samo ovo: "Klonim se svake egzaltacije i strahujem od ekranizacije ovog romana."