Kada slijepo prihvatimo religiju, politički sistem ili doslovnu dogmu, postajemo roboti. Tada se prestajemo razvijati"


“Prsten”, Anais Nin

Uspjeh ne dolazi dok se ne okusi neuspjeh. Neuspjeh je početak uspjeha.

Halid Ertugrul

"Živimo u vremenu brzine. Krećemo se, mislimo, menjamo sve brže. Danas je više nego u bilo koje doba potrebno manje vremena da nešto pronađemo, primenimo, na to se naviknemo, a onda, jednako naprasno, sve to zaboravimo i odbacimo. Da se pomirimo sa zemljom koja nije centar vasione, trebalo nam je hiljade godina, da shvatimo kako je možemo uništiti – nekoliko decenija, a da je uništimo – svega nekoliko minuta..

." Sabrana pisma iz tuđine,Borislav Pekić

Šta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe, od najskupocenijeg što ima, ona daje od svog života. To ne znači nužno da ona žrtvuje svoj život za drugu osobu – već da joj daje od onoga što u njoj živi; ona joj daje od svoje radosti, svog interesovanja, razumevanja, znanja, humora, od svoje tuge – sve izraze i manifestacije onoga što u njoj živi. Aktivni karakter ljubavi ogleda se u činjenici da ona uvek sadrži određene osnovne elemente, zajedničke svim oblicima ljubavi. To su: briga, odgovornost, poštovanje i znanje. Ljubav je aktivna zainteresovanost za život i rast onoga što volimo. Čovek voli ono oko čega se trudi i trudi se oko onoga što voli."- Erih From

"Ruke. Kako samo izgledaju te mase ljudskih ruku što se miču po gradskim ulicama? Te ljudske ruke kolju, puštaju krv drugim životinjama, stvaraju strojeve, bodu iglama, drže usijane pegle, svjetiljke, zastave, britve, instrumente, ljudi ih pronose ulicama i ne znaju što bi s njima? Skidaju suknene šešire, mašu palicama, nose u rukama predmete, cigarete, knjige, jedna ruka drži drugu ruku u magnetizmu tjelesnog dodira, tople su ruke ljudske, znoje se, krastave su, ranjene, okupane, nafarbane, njišu se u mrtvim njihajima, prate kretnju ljudskog gibanja kao mesnati uresi u jednoličnim amplitudama, i tako se miču ljudske ruke po ulicama zajedno s ljudima, po tom dugotrajnom i jalovom ljudskom putu, koji teče i koji navire izmedju zidova gradskih kao voda.
A ljudi vuku sobom svoje ruke, svoje dugove, svoje gnjile zube i brige, i žene, i djecu, i umorne noge, i nezdravo, žalosno tijelo, i tako se miču u bokovima i u zglobovima, otvaraju usta, govore, viču, a gdjegdje javlja se na usnama ljudski smijeh."

“Povratak Filipa Latinovića”, Miroslav Krleža

Да се у српској књижевности појавио језички законодавац као што су били Ломоносов и Карамзин у руској – нема сумње да би се створио одређени српски језик на истој основици на којој се развио и руски, а српска књижевност се не би у тој мери удаљила од руске, као што се то десило после победе Караџићевих реформи.
Платон Кулаковски, Вук Караџић

Ima trenutaka u životu kada čoveku mogućnost da bude povređen uopšte i ne prođe kroz glavu.
Kratkih trenutaka slobode kada se osećamo besmrtnima.
Trenutaka kada znamo da nas ništa na svetu ne može dotaći.
To je ono najbolje u postojanju."


„Novi početak“,Toni Parsons

"Ja sam onaj koji mora da umre kad dodje vreme za umiranje...
i zato me pustite da zivim onako kako zelim..." - Jimi Hendrix

"Samo ljudi sposobni da silno vole mogu osećati i silnu bol; ali ta ista potreba ljubavi služi im kao lek protiv bola i isceljuje ih. Zbog toga je duševna priroda čovekova jača od fizičke prirode. Bol nikad ne ubija."

“Detinjstvo, dečaštvo, mladost”, Lav Nikolajevič Tolstoj

Kako čudesno rskaju duše, izlomljenih krilaca, zgažene kopitima konja ili čizmama ostrvljenih ljudi. Ne ječe. Samo tiho škripnu. I ništa više. Gugutke otposlane da ih prate u vis, vraćale su se tužne, orošenih očiju, tek tu i tamo obavljenog posla.

"Opsada crkve Svetog Spasa", Goran Petrović

Svi nesretni ljudi jedni su drugima nalik. Neka davna rana, neka uskraćena želja, neki udarac ponosu, neka iskra ljubavi ugušena prijezirom - ili, još gore, ravnodušnošću - prianja uz njih, ili oni uz nju, i tako žive iz dana u dan, obavijeni velom jučerašnjice. Sretan čovjek ne osvrće se unatrag. Niti gleda unaprijed. On živi u sadašnjosti.
Ali, tu je smetnja. Sadašnjost nikada ne može pružiti jednu stvar: smisao. Putovi sreće i smisla nisu isti. Da bi pronašao sreću, čovjek samo mora živjeti u trenutku, živjeti za trenutak. No, ako želi smisao - smisao svojih snova, tajni, života - čovjek se mora vraćati u prošlost, ma koliko bila mračna, i živjeti za budućnost, ma koliko bila nesigurna. Tako priroda sve nas draži srećom i smislom, ustrajući da izaberemo jedno od toga.

„Tumačenje umorstva“, Jed Rubenfeld

Прилично ме је изненадило кад сам пре више деценија у једном студентском дому питао где је тоалет и када сам на њему угледао натпис ''Brathers and sisters''.
У време борбе с такозваним патријархалним моралом на једном од најцењенијих америчких универзитета студенткиње су одлучиле да ће пишати и срати заједно с колегама. Нисам се томе одушевио.

Јан Кот, Ја и тело

""...Ogromna , gluva od samoće , jedva se vukla ulicama ; s proleća je hvatala puževe , s mukom dosežući tle , lepila im na kućice male sveće , palila ih i puštala u portu voždovačke crkve da se razmile.Nosila je u ruci nekada knjigu , nekad kosom uvezane dve kašike i volela da kaže : "Treba nedeljom i sopstveno ime ostaviti da odmori ! Treba provesti jednom sedmično jedan dan bez imena ! Kao petak bez mesa ! "...""


Milorad Pavić - Carski rez i druge priče

Sva moja preterana revnost i sva paradoksalna i luda strast koju sam uložio da bih postao sjajan pojedinac, sva demonska vradžbina koju sam konzumirao da bih navukao budući oreol i sav zanos koji sam nasipao za organsko preobraženje ili za unutrašnje svitanje, pokazali su se slabijim od zverstva i iracionalnosti ovoga sveta koji je prosipao u mene sve svoje negativne i otrovne rezerve. Život nije otporan na veliku temperaturu. Zbog toga sam došao do zaključka da najuznemireniji ljudi, sa unutrašnjim dinamizmom dovedeni do paroksizma, koji ne mogu prihvatiti uobičajenu temperaturu, moraju propasti. To je aspekt životnog demonizma, ali i aspekt njegovog nedostatka; on objašnjava zašto je život privilegija mediokriteta. Samo mediokriteti žive na normalnoj temperaturi života; ostali se troše na temperaturama koje život ne podnosi, gde ne mogu da dišu."

“Krik beznadja”, Emil Sijoran

A zašto bi čovek morao voleti retko da bi mnogo voleo?"
Albert Camus

Ponajčešće ljubav znači rat. Borba u kojoj svako nastoji da ščepa za vrat onog drugog. Sastoji se od ljubomore, posedovanja, pripadanja, čak u odnosima koji izgledaju najširokogrudiji. Kao u svim drugim bitkama i u ovoj padaju žrtve. Uvek postoji jedan koji voli više nego drugi, jedan koji pati, drugi - koji pati zato što nanosi patnju. Na sreću, ne pate uvek jedni te isti, pa odnos može da se preokrene. Ali, postoji i izvesna nežnost koja nam pomaže da prihvatimo onog drugog, a koja se sastoji od poverenja i dostojanstva. No, žalosno je što ljudi uvek nastoje da dobiju na jednoj strani ono što su izgubili na drugoj. Malo ih je koji su zadovoljni položajem i svojim materijalnim stanjem. Oni pokušavaju da to nadoknade na račun drugih u svojim ljubavnim odnosima, jer žele nešto da se ušićari. Dobija se, dok sve ide svojim tokom. Osim toga, u ljubavnim odnosima postoje "smicalice" kojima se možemo poslužiti, te ostaviti partneru da posumnja da li ga uopšte volimo. Meni je to odvratno. Postoji, takodje, jedan prirodan, razuman odnos koji potvrdjuje činjenica da ako neko s vama živi, s vama spava i smeje se - s vama, onda vas zacelo i voli, pa onda čemu sumnjati da će prvom prilikom da otprhne.

”Dobar dan tugo”, Fransoas Sagan

Ljudi koji nose danju skriven teret na duši ne mogu usnuti, nego izazivaju sudbinu i okreću vreo jastuk da nadu hladna mjesta nesrećnoj glavi.-Ivo Andrić

"Ja ne tražim, ja nalazim.". Pablo Picasso (1881 - 1973)

"Postoji jezik, mislim da se zove Meskalero, u kojem se glagoli nikad ne menjaju po vremenima. U tom jeziku ne postoji ni prošlo ni buduće vreme. Razmišljam, ako bismo naučili taj jezik, mogli bismo da živimo duže."

"Californija blues", Milan Oklopdžić

Neka nam je plava
nada
ispod samoobmanjivanja - Marina Adamović

"Ako se krećeš i deluješ u materijalnom svetu, onda i materijalni svet deluje na tebe. Bol žeže, kao što pohlepa truje, a požuda izgara."

"Američki bogovi", Nil Gejmen

"Razumevanje i povrshnost ne zavise od godina, vec od puta koji prelazi svako od nas."

(SuzanTamaro)

Postoji samo jedna nesreća: izgubiti dobro mišljenje o samom sebi. ne dopadati se više samom sebi, to je prava nesreća. Sve je ostalo tek igra i obogaćivanje života, u svakoj drugoj patnji čovjek može izvanredno biti zadovoljan samim sobom, može se sam sebi i te kako sviđati.
Tek kada se raziđeš sa samim sobom, kada te u patnji peče savjest, tek kada se boriš sa svojom taštinom, postaješ jadna i žalosna figura.


“Čarobni breg”, Tomas Man

Zemlja je svugdje zemlja
Ako se po tome sudi
Možda će i ljudi
Svugdje biti ljudi.-Enes Kisević

Ponekad je svet oko mene beskrajan, savršeno lep i trajan, sav u skladu sa mojim snagama i mojim željama, ili odsustvom želja
Samo postojanje po sebi znači i sreću bez prekida.
A ponekad se sav svet ispreči preda mnom kao nedogledan mračan tesnac, ne širi od iglenih ušiju, kroz koji mi valja proći, ili tu pred njim jadno propasti...
A znam dobro da proći ne mogu,ali da propasti ne smem!!!"
Ivo Andrić