|
| Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:40 | |
| Vojislav Karanović je rođen 1. 1. 1961. godine u Subotici. Diplomirao je na katedri za jugoslovenske i i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.Piše poeziju, eseje. Pojedine pesme prevedene su mu na više jezika. Radi kao urednik u Radio-televiziji Srbije. Živi u Beogradu.
Objavio je devet zbirki pesama:
Tastatura (1986), Zapisnik sa buđenja (1989), Strmi prozori (1994), Živa rešetka (1999), Sin zemlje (2000), Svetlost u naletu (2003) i Dah stvari (2005). Naše nebo (2007). Unutrašnji čovek (2011). |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:41 | |
| Zagrljaj
Obruči što grle bačvu punu gorkog Vina. To su bili naši dani.
Trpki ukus crnice, uporno proticanje reka, (kao proticanje krvi kroz vene i arterije) Šum lišća, i talasi koji su Borama pokrivali jasno lice mora. Varka, koju smo svi voleli.
Nema više prepoznavanja, Prisnog smeha oblaka. I let laste, Nestašno prevrtanje po vazduhu, Mi ipak nismo razumeli.
Telo bi svaki od nas Radije bio svukao: Osećali smo ga kao tkaninu Čije se niti brzo paraju.
Sada, okruženo zidovima Koje pokriva sloj guste mahovine, Ostalo je samo srce.
Krv se kao končić dima Izvija ka nebu.
Nema više ni srca.
Dušo, umij svoje Razgorele obraze snegom.
Čuju se samo još damari, Kotrljanje zvezda niz nebo. Kao u mračnoj kutiji, tišina Koja opija; zagrljaj U kome nema nikoga. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:42 | |
| O čitanju poezije
Treba čitati poeziju. Ako ne zbog drugog, Tako možeš da osetiš Da nisi jedini Izgubljen. Da ima Onih koji su više I lepše zalutali Nego ti.
Da i drugima nedostaju Orijentiri. Kao stubovi Koji izmiču iz ruku Čim se neko za njih uhvati. Da i drugi gube glavu Osetivši da su bez oslonca U prostoru beskrajnom kao Ljudska duša.
Otvori knjigu pesama, i osetićeš Da se svet isto tako cepa Na mestu gde se prsti tišine Usecaju u njegovo meso.
Čitajući pesme nazire se Dubina slutnje da jedino Pitanja ostaju otvorena. A da se nad nama Nešto teško, teže i od Zemlje, spušta.
Zbog poezije nama izgleda da munje Imaju manje oštra sečiva. I da grmljavina Tone u muk.
Nesanica se rečima Pripitomljuje. I manje smeta Što uveče glavu polažemo Na jastuk Kao na giljotinu.
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:42 | |
| Razglednica
Jeste, živi smo. Beton oko nas Hrapav je I hladan. Cvet Ruže, kao plamen mek. Čelična konstrukcija mosta Podseća na ukrštene Mačeve. Svetiljke Noću obaraju svoje glave. Automobili na ulicama Zuje kao bube. Vazduh je Lak, i prija, Uz reku kojom plove Polako brodovi. Ovo drveće, To su topole. Lišće, mirisi. Ivice su oštre. Jasnost Na koju smo ponosni. Jeste, Živi smo. Ali Sve sporije i sporije. Dok ne postanemo Prizor na razglednici. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:42 | |
| Svetlost
Neka sve drugo ode, razveje se, Izgubi. Samo svetlost Da je tu, blagim okom Da me gleda. Čak Ako je gruba i na silu Ulazi kroz staklena okna. I onda kad tare ramena O pukotine između roletni. Opraštam joj uporno kuckanje Po očnim kapcima u času Kad oni ne žele da se otvore. Jer ta želja je kao kamen: Brzo tone, pada na dno. Svetlost je leptir Sleteo na zenice. Taj cvet Lep je kao čestice Uskovitlane prašine. Samo da gledam, u njoj Da se izgubim. Kao što sam sebe gubio U sjajnom pogledu one Koju sam jednom Stidljivo uhvatio Za ruku, pomilovao Po nadlanici. Neka sve drugo ode, I ljutito zalupi vrata Za sobom. Dok je ona tu Sve je na svom mestu. U snopu svetlosti Trepere sitna zrnca Kao prah sa krila Anđela. Zar da tražim više? |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:43 | |
| Elegija o bagremu pod prozorom
1.
Koliko si puta gledao tu krošnju, lišće što treperi ili miruje, grančice tanke kao popucali kapilari na oku;
to stablo, uspravno kao znak usklika,
i grane, pružene u stranu kao da nešto pipaju i traže.
Plašio se da nećeš naći reči za neku pesmu, da će ti ona izmaći:
kao da pesma može da nestane, da se izgubi, pretvori u tišinu, u vazduh.
U jesen drvo bi gubilo listove, u proleće ga opet sticalo. Tako se tebi činilo.
A bagrem je bio tu, pod tvojim prozorom, i nije se pomerao - osim u olujnom košmaru.
2.
Opali listovi kotrljaju se asfaltom, polako menjajući boju, od zelene u tamnomrku. Sve više su nalik licima dece u sumrak, kad je dan na izmaku .
Toliko si puta gledao to drvo i ono se davalo tvom pogledu, ravnodušno, umirenog daha. Žilice, tkivo, sokovi koji hrane to telo što se migolji i beži iz zagrljaja u koji ga steže tvoja svest. Možda ne vidiš
ali drvo gleda pravo u tvoje oči.
3.
Listovi, zeleni i meki kao reči, raspadaju se i trule, vraćaju se zemlji, iz koje su i nikli.
Da li se i dalje plašiš za pesmu, da će ti pobeći?
Pesma ne odbacuje svoje reči. Stihovi - kome oni da se vrate? Od koga su uopšte potekli?
Još uvek si na prozoru. Gledaš. Krošnja, taj šumni kovitlac, skuplja se u tačku malu kao zenica. Asfalt je boje beonjača. Vetar preko njega klizi kao kapak preko oka.
Zemlja ima crte tvog lica. I ovo nije prozor nego ogledalo.
Koliko si mu puta samo prišao, a to nisi shvatio, nisi primetio. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:44 | |
| Posveta
Sebi samom. Ispod Krošnje jablana zaljubljenog U vetar. I tebi Čiji pogled traje kraće Nego blesak munje; Tebi čije je postojanje Tiše od šapata riba. Kao i onom Koji vlastite korake Nije merio metrima i Sekundama, već zamasima Nevidljivih krila. Ali i ostalima. Onima Čije se srce grčilo Opuštalo, a njegovi Otkucaji ličili na Grebuckanje kandžica uz Stakleno okno. Zapravo svima Kroz koje je šuštala krv Makar kratko, za tren, Jednog sunčanog popodneva Kada bi stvari okupane Svetlom postajale vidljivije, A ovaj svet, takoreći, Na naše oči, izranjao Iz onog. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Pon 13 Maj - 15:44 | |
| Kradljivci tišine
Prsti dobuju po stolu, šapat Je uvek budan. Uz nagle pokrete, grlen smeh, uzvike. Kroz otvorena usta Marširaju povorke reči.
Lupa vrata, tresak prozora, Škripa stolica po podu. Nama i priroda ide na ruku: prati nas zavijanje vetra Udari groma, huka talasa.
Bruj motora, eksplozije govora. Krici nas ne zbunjuju, naprotiv. Škrgut zuba, stenjanje, disanje - Maljić bez prestanka tuče po zategnutoj koži naših snova. U nedra skrivamo, da niko ne vidi, ni mi sami, ono što će nas na svoje tihe grudi da privije. Nakon poslednjeg otkucaja srca, kada umine odjek te detonacije. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Vojislav Karanović Uto 14 Maj - 17:34 | |
| Ovo drvo
Ni napolju ni unutra, ovo drvo raste u središtu zebnje, pruža žilice u tlo saznanja da smo lomni i krti, da nam je tako lako naneti bol. Grančicu najmanjeg drveta, one breze koju slutiš ispod prozora, teže je slomiti nego čoveka. Igle ulaze u vene, kliznu lako u njih, i najednom si više nego smrtan i prolazan. Kroz krv klizi rastvor koji bi trebalo da te izleči od nečega što nije bolest, a nije ni zdravlje, da ti da odgovor na pitanje koje nisi postavio. Drvo koje vidiš iza sklopljenog oka, iza flastera priljubljenog uz kapak, stvarno je, razgranato, na sve strane širi krošnju, grane pruža u širinu, u visinu, u dubinu, u tebe, u mene, u sebe. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Vojislav Karanović | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 542 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 542 Gosta :: 3 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|