Dušan Radović

Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.

Ako nekoga zaista iskreno volite, ostavite ga na miru. To je najviše što možete učiniti za voljenu osobu.

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!

Ko nema u glavi ima u nogama, ko nema u nogama ima u banci, ko nema u banci ima nešto u Grockoj, ko nema ni u Grockoj – naći će mu se nešto u mokraći.
Niko baš nije da nema nigde i ništa.

Bio bi heroj Tvitera: Tri decenije od smrti Duška Radovića


Malim slušaocima prvi se obratio sa „Poštovana deco“, a smehom i uz melodiju
„U ranu zoru...“ godinama je budio Beograd.



U subotu, 16. avgusta, biće tri decenije od smrti najvećeg mrguda među
decom Dušana Radovića (1922-1984).

- Dušan Radović je, kada bi hteo nekoga da pohvali najviše što može, kazao
da je pismen, a to znači produhovljen. Ako je nepismen, aljkav, prost, to je
bila najteža diskvalifikacija - kaže akademik Matija Bećković.
Radović je o sebi govorio da je „šnajderka koja šije po kućama“.

- Kada je objavio svoje rečenice u džepnom izdanju „Bigza“, napisao mi je:
„Ovo malo mrva koje će ostati posle mene“. Međutim, te mrve su nešto
najdragocenije što ima naša pisana reč. On je bio učitelj modernoga
mišljenja i besede. Ima više poezije u razglednicama koje je Radović slao
prijateljima s puta nego u mnogim knjigama - ističe sagovornik.

- Šteta što nije dočekao ovu kompjutersku eru. Brzo je napustio olovku,
lako prešao na flomaster, a najviše je pisao direktno u pisaću mašinu.
Mislim da bi bio jedan od heroja Fejsbuka i Tvitera, kao što i sad caruje
pošto svi hoće lepo da formulišu, a najlepše nađu kod njega - kaže Bećković.

Pamtićemo ga i po kultnim emisijama „Na slovo na slovo“, „Hiljadu zašto“
i „Poletarac“. Generacije i danas stasavaju uz njegovog „Strašnog lava“ i
„Kapetana Piplfoksa”, a oni malo stariji pamte njegove duhovite komentare
i satirične doskočice kojima je godinama budio Beograđane na talasima
Radija Studio B.

Na 23. sprat Palate Beograd stizao bi pešice već u pet ujutru da bi pred
mikrofonom bio tačno u 7.15. Prijatelji i kolege opisivali su ga kao strastvenog
pušača i zvali su ga Tmuša jer je dolazio s mrakom i bio namrgođen.

- Odlagao bi šešir i štap, i pre nego što počne da kuca istresao bi sav kovani
novac u praznu teglu od eurokrema - kaže Stanko Brković, u to vreme izvršni
producent Studija B.

Iz šale je molio komšije čija se kuća videla iz studija da pomere veš koji se
danima sušio - i on je ubrzo sklonjen!

- Prijatelj koji se vraćao iz Pariza došao je na Železničku stanicu i potražio
taksi, a taksista mu je rekao kako mora da čuje Duška Radovića, pa ako može
da sačeka, on će ga povesti. To što je govorio, prepričavalo se i uz to se
dodavalo da je rekao nešto što nije, pogotovo neke opasne rečenice - kaže
Matija Bećković.

Komentari poput: „Na Kosovu su nam demonstracije velike kao da su manifestacije“
i „Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih“ označiće
kraj kultne emisije „Beograde, dobro jutro“.

- Ivan Stambolić je tada došao i teška srca predložio mu da se malo odmori.
Čika Duško je kasnije, odgovarajući na pitanje zašto je emisija ugašena, u
svom stilu rekao: „Radio sam dok su slušali. Kada su počeli da me prisluškuju,
prestao sam“ - dodaje Brković.

Pozivan je i da se vrati, ali je odbio: „Jesam mali čovek za radio, ali se ne
palim i ne gasim na dugme“.
 

Duško je, kaže Bećković, mnogo voleo nove izume.

Matija Bećković ZA „BLIC“


Dušan Radović

Priznati genije
Nepriznate književnosti
Dušan Radović
Obožavao je svog oca
Mašinovođu
Uglješu Radovića
I žalio što ne ume
Da napiše poemu o njemu

Verovao je da bih ja umeo
I nagovarao da to učinim
Navodeći do u reč
Šta u njoj da piše
I kako da izgleda

Napiši je ti onako
Kako misliš da bih je ja napisao
I biće bolja
Od svega što bih ja mogao
I da sanjam

Ali nije napisao
Ni on moju
Ni ja njegovu
Ostala je pesma

......

blic.rs

Najmudrija srpska glava
 
Po svedočenjima i mudrijih od mene, Dušan Radović je najmudrija srpska
glava dvadesetog veka. Srbija toliko kvalitetnog rada u jednom Radoviću
i toliko plemenite duše u jednom Dušanu teško da je imala u prošlosti, i
teško da će imati u skoroj budućnosti.

Bio je „srećni gost života“, ali je srećnima učinio generacije dece, tako
što ih je učio da misle, da se raduju životu, da vole otadžbinu kao što
vole oca i majku. Reforma obrazovnog sistema bez njegovih ideja je

mlaćenje prazne slame. Stvaralaštvo za decu bez „Dušanovog zakonika“
o tome kako treba pisati za decu i raditi s decom bilo bi presipanje iz

šupljeg u prazno.

Srpska akademija nauka i umetnosti bez imena Dušana Radovića je invalidna
ustanova. Samo srpska epska poezija s Njegošem na čelu može da bude mera
etičkim normama i moralnoj čvrstini koje je posedovao Dušan Radović. On

nije bio samo narodni, on je bio narod.
Srećni su oni koji su ga znali živog. Srećni će biti oni koji pročitaju ono što
je pisao i govorio. On je zaslužio sve što nije dobio, i nije se ljutio, jer je od
Boga dobio najviše.

Beograd je veliki dužnik Dušanu Radoviću: ćutanjem je propratio ideju da se
jedna njiva na Zvezdari („Spomen-njiva Dušana Radovića“) svake godine ore
i đubri, zaliva i okopava, da se seje kukuruz ili pšenica, da se žanje, vrše,
melje, i da se od tog brašna mese i peku hlebovi, i dele gladnima, siromašnima

i ubogima. Da to radi omladina zemlje ove („zbijajmo se u redove“), da tako,
i tom onomatopejom socrealističkog doba u kojem je Duško radio, svake godine
RADOM na grudima majke Zemlje, veliki Beograd odaje počast svom velikom
građaninu, radniku i stvaraocu. 

Ljubivoje Ršumović za „Blic“

Partizanovac

Duško Radović bio je vatreni navijač Partizana.
- Živeli smo u Košutnjaku i čuveni fudbaler Crvene zvezde Rajko Mitić

nam je bio komšija i Duškov dobar prijatelj, s kojim je navijao za crveno
-bele. Ipak, u jednom trenutku je počeo da prati omladinsku ekipu komšija
s Jusufijem, Šoškićem i Miladinovićem koja je harala Evropom i u tom
trenutku je zavoleo Partizan - otkrio je u jednom razgovoru Duškov
rođeni brat Brana.
Matija Bećković se seća kako je svojoj majci kazao za koga Duško navija,

a ona se čudila kako može jedan tako pošten i pametan čovek da navija
za Partizan.
- On je kazao: „Da, tačno. Navijam za Partizan, ali sam objektivan“. Na
račun partizanovaca sam pisao razne tekstove, između ostalog, da za

taj tim mogu navijati samo ljudi čeličnog zdravlja. On je pisao tekstove,
pesme i te divote u „Partizanovom vesniku“ i predavao se tome do kraja.
Bila je to naša najprijateljskija zabava - kaže Matija Bećković.





blic.rs

Trideset godina od odlaska Duška Radovića


Navršava se tačno tri decenije od 16. avgusta 1984, kada je preminuo čuveni
pesnik za decu, aforističar i novinar Duško Radović.








Bio je urednik Programa za decu Radio Beograda i Programa za decu TV Beograd,
urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine urednik Studija B.

Godinama je budio Beograđane kao voditelj kultne emisije Studija B "Beograde,
dobro jutro".

Radović je rođen 29. novembra 1922. u Nišu, školovao se u Subotici i Beogradu.
Prvu knjigu "Kapetan Džon Piplfoks" objavio je 1953, čuvenu dečju seriju "Na slovo,
na slovo" TV Beograd je emitovao od 1963. do 1965. godine, tada u crno-beloj
tehnici.

Pre nekoliko godina je snimljena verzija za decu rođenu u 21. veku, u boji. Pozorište
"Boško Buha" više od decenije igra predstavu, kabare za decu, s istim imenom.

Mjuzikl "Na slovo, na slovo" je četiri godine na repertoaru beogradskog Pozorišta
na Terazijama.

Pamti se i TV serija "Če, tragedija koja traje", koju je Radović napisao sa
Matijom Bećkovićem.




Nisu zaboravljeni mnogi njegovi aforizmi: Ne spuštajte ruke, ima još da se glasa,
ili Dajte mi dobro dete pa da vidite kakav sam ja otac, ili pak Pokloni su retki i
jeftini, ili Ako ne možete da nađete izlaz iz ove situacije, promenite situaciju...

Kada se u Beogradu poslednjih godina sklapa građanski brak matičar, umesto
kao nekad izvode iz zakonika, čita Duškove aforističke poruke. Njegova dela
su prevođena na više svetskih i drugih značajnih jezika, a bio je dobitnik
najuglednijih srpskih književnih i drugih nagrada: Nagrade Zmajevih dečjih igara,
Nagrade Sterijinog pozorja...

Dobio je i Sedmojulsku nagradu i diplomu Međunarodne organizacije za dečju
književnost Hans Kristijan Andersen.

Dečje pozorište u Beogradu, nosi njegovo ime.




Spomen biste Dušku Radoviću su postavljene u Beogradu ispred zgrade Beograđanke
s koje je, iz Radija Studio B, aforizmima budio ovaj grad, i u rodnom Nišu.

Njegovim imenom nazvane su ulica u Beogradu (Zvezdara, Mirijevo), u Nišu (Medijana)
, u Novom Sadu (Petrovaradin)...

Takođe, njegove su, od nedavno, ulice u nekoliko gradova u Republici Srpskoj,
u Banjaluci, Bijeljini, Kozarskoj Dubici.

U Beogradu, oko Savskog jezera na Adi Ciganliji, krajem novembra se održava
atletska trka "Sećanje na Duška Radovića".

Ove godine, trka će se, povodom 29. novembra kada je 92. godina od njegovog
rođenja, organizovati 24. put za redom.





b92.net

Knjiga “Ženski razgovori“ je puna humora i najverovatnije da će se među stranicama, bar u jednoj od situacija, pronaći svaka žena koja ih čita. Mogla bi poslužiti i kao svojevrsni priručnik za muškarce kako bi saznali sve ono što žene misle, neke naglas, a neke ćuteći. Samo na sebi svojstven i prepoznatljiv način, Dušan Radović otkriva mnoge tajne kojima se žene služe, njihove različite stavove i načine da bi "dotični" ostao kraj njih. Ovo je skup priča namenjenih za dame i domaćice. Za one lepe i manje lepe. Za svađalice i ćutologe. Za sve one koje ni za živu glavu ne daju svoje. Tako pisac opisuje jednu pravu mudricu koja poziva sve žene na opreznost, na preventivu i koja „uvek drži u predsoblju spakovan kofer sa svojim stvarima, koji joj stoji kao onaj pesak za gasenje požara. I njen muž cvikuje od tog kofera. Možda bi nekad nešto i pokušao, ali ga taj kofer i isprati i dočeka“.

Druga pak savetuje da „ako hoćeš mir u kući, nađi za muža nešto plavo i belo, malokrvno. Čim je crn i ima brkove, znaj koliko je sati. Svi najveći ljubavnici na filmu su crni i imaju brčiće...i to ne može da prođe bez neke gužve, prevare.Valjda im je takva krv...“.Ima žena, kako kaže pisac, koje smatraju da muž može da radi šta hoće, ali pod uslovom da im sve ispriča. U grupu „iskusnijih“ spadaju i one žene koje misle da treba uvek da se igra na kartu zavodljivosti, žena uvek treba da mami svog muškarca. Sve dolazi u obzir: šlicevi, preterani dekoltei, tesne suknje. Jer će u suprotnom mamac da zabace neke druge vitke noge. Posebna grupa žena smatra da je muškarce nemoguće kontrolisati. Ako ispunjava dužnosti u kući, sve ostalo se pravda. Postoje i one koje su osvetoljbive i uvek uzvrate istom merom. Neke pak ne ulaze u raspravu i kad im nešto zagolica čula, jer misle da muževima nije ništa lakše nego da se razvedu, što ženama ne pada na pamet, jedva su se kažu i udale! Jedan od najoriginalnijih i ne tako čestih saveta koji nalazimo u ovoj knjizi je da je za srećan brak prvi uslov da žena ne voli svog muža!“ Žena koja voli se trza, sve je nervira, sve je interesuje, hoće da vidi šta muž ima u džepu.Dok onu koja ne voli, to uopšte ne zanima, pa samim tim dobija se i mir u kući.

“Neke žene vole samo oficire jer tamo, kako su uverene, ne primaju škartove, oni imaju oštar pogled, lepo im stoji uniforma ,a i u vojsci što je jako bitno nema žena (do skora, a šta ćemo sad?!). Druge ipak za to vreme preziru sve muškarce jer ih podsećaju na životinje-„kad govore deru se, kad spavaju hrču, kad jedu mljackaju i srcu. Prave životinje!“
Pa posle ovoga, stvarno bi svaki muškarac rekao: “Koliko žena, toliko čudi, ko će im ga znati?!“.Ali, mi ćemo im reći. Sve njih prepoznao je i sabrao samo jedan od svih vas, veliki Duško Radović u “Ženskim razgovorima“.

Moja omiljena prestava,i rado sam je slušala.Roditelji su nam snimili,i najlepša nedeljna jutra su nam bila uz Kapetana Džona Piplfoksa!

Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmićivanje.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Šta je besplatno? Samo ono što je najveće, najlepše i najvažnije.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.

Citirano sa: Duško Radović - Aforizmi

Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce
onoliko koliko ih slušaju i trpe.

Duško Radović

Začas stignemo od večeri do jutra. A od jutra do večeri treba dugo i naporno putovati.

Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada nećete znati šta da radite s njima.