Znaš li da nova opaka pošast današnjice, čačkanje po telefonu dok razgovaramo s nekim ima svoj zvanični naziv – phubbing?



I ja za njega znam odskoraa, a kriva sam po svakoj tački optužnice. Toliko puta nesvesno držim telefon u ruci dok sam u društvu, kao da će da se desi ne znam šta, ako ne čujem mejl ili notifikaciju. Nismo ni svesni koliko to utiče na naše odnose i veze.

Fabing? Fubing? Zovimo ga kako god želimo, ali priznajmo da smo manje više globalno njegove žrtve!

Phubbing je praksa ometanja komunikacije sa drugima kroz korišćenje naših mobilnih telefona. Svi smo se našli u toj poziciji, ili kao žrtva ili kao izvršilac. Možda se više ni ne sećamo kada smo postali toliko opčinjeni tehnologijom – pametni telefon postao jr tako normalan deo života da ga ni ne doživljavamo kao neki eksterni deo nas. Međutim, istraživačke studije otkrivaju duboki uticaj koji phubbing može imati na naše odnose i blagostanje.

Postoji ironija u Phubbingu. Kada gledamo u naše telefone, često se povezujemo sa nekim na društvenim mrežama ili putem tekstualnih poruka. Ponekad pregledamo slike na način na koji smo nekad okretali stranice foto albuma, pamteći trenutke sa ljudima koje volimo. Nažalost, ovo može ozbiljno poremetiti naše stvarne, sadašnje trenutke, lične odnose, koji su takođe, a ironično, ujedno i najčešće naši najvažniji.

Istraživanje pokazuje da phubbing nije bezopasan – ali dosadašnje studije ukazuju na put ka zdravijem odnosu sa našim telefonima i odnosima koje moramo da gajimo međusobno.


Šta nam phubbing čini
U studiji oštro nazvanoj: “Moj život je postao glavna distrakcija od mog mobilnog telefona“, Meredith David i James Roberts navode da phubbing može dovesti do pada u jednom od najvažnijih odnosa koje možemo imati kao odrasla osoba: onom sa našim životnim partnerom.

Prema njihovoj studiji od 145 odraslih, phubbing smanjuje bračno zadovoljstvo, delom zato što dovodi do konflikta oko korišćenja telefona. Naučnici su otkrili da je phubbing, smanjenjem bračnog zadovoljstva, uticao na depresiju i zadovoljstvo životom partnera. Prateća studija kineskih naučnika procenila je 243 odrasle osobe sa sličnim rezultatima: Phubbing partnera, jer je bio povezan sa nižim bračnim zadovoljstvom, doprineo je većem osećaju depresije.

Phubbing takođe oblikuje naša prijateljstva – kako protumačiti ponašanje prijatelja koji sve vreme čačka telefon, maltene i ne slušajući o čemu govoriš?

I ne, rešenje nije prodaja mobilnih telefona. I dalje su nam neophodni, kako god.

Skup studija je zapravo pokazao da samo telefoniranje i prisutnost tokom razgovora (recimo, na stolu između vas) ometa vaš osećaj povezanosti s drugom osobom, osećaje bliskosti i kvaliteta razgovora. Ovaj fenomen je naročito slučaj tokom smislenih razgovora – vi gubite mogućnost za istinsku i autentičnu vezu sa drugom osobom, osnovnim načelom svakog prijateljstva ili odnosa.

U stvari, mnogi od problema sa mobilnom interakcijom odnose se na ignorisanje fizičkog prisustva drugih ljudi. Prema ovim istraživanjima, razgovori bez prisutnih pametnih telefona ocenjuju se znatno kvalitetnijim od onih s pametnim telefonima u blizini, bez obzira na životnu dob, etničku pripadnost, pol ili raspoloženje ljudi.
Ovo ima smisla. Kada smo na našim telefonima, ne gledamo druge ljude i ne čitamo njihove izraze lica (suze u očima, mrštenje, osmeh). Ne čujemo nijanse u njihovom tonu glasa (da li je bio drhtav od anksioznosti?), ili pak ne primećujemo znakove vezane za njihovo držanje tela (da li naš sagovornik stoji skrušeno i tužno? Ili deluje uzbuđeno i oduševljeno?).

Nije ni čudo da phubbing šteti odnosima.


Ovo je zarazno
Šta “phubbed“ ljudi rade? Prema studiji objavljenoj u martu ove godine, ljudi zapravo sami počinju da se okreću društvenim medijima. Pretpostavlja se da to čine da bi tražili uključivanje. Oni se mogu okrenuti svom mobilnom telefonu da bi se odvratili od veoma bolnih osećaja da su društveno zanemareni. Mi znamo iz istraživanja mozga, da isključivanje registara predstavlja stvarni fizički bol u mozgu. Ljudi skloni phubbingu postaju skloniji da se vezuju za svoje telefone na nezdrave načine, čime nažalost, zapravo povećavaju osećaj stresa i depresije.

Istraživanje na Facebooku pokazuje da način na koji mi interagujemo utiče na to da li se osećamo dobro ili loše. Kada koristimo društvene medije samo da pasivno gledamo poruke drugih, naša sreća se smanjuje. Druga studija je pokazala da nas društveni mediji zapravo čine usamljenijim.

“Ironično je da mobilni telefoni, koji su prvobitno zamišljeni kao sredstvo komunikacije, mogu zapravo da ometaju, a ne podstiču međuljudsku povezanost”, pišu David i Roberts u svojoj studiji “Phubbed and Alone”. Pojedinci se okreću društvenim medijima i njihovo kompulzivno ponašanje pretpostavlja da ih dovode u phub druge – perpetuirajući i normalizujući praksu i problem “phubbinga”.


Aska Weidewald