ČEŽNJA

Gdje ste?... Ja budan na prozoru stojim

Naslonjen čelom na staklo... Sve spava...

Noć sjajna, kô da po oknima mojim

Polako šušti vaša kosa plava...

U ove čase zvijezdâ i snovâ

U vašu baštu ja sam dolazio;

Mirisao je jorgovan i zova,

I mrki čempres povijô se ti'o.

U ove čase vi ste ruža bili,

Ja leptir bio što na cvijet pada;

Ah, vaše kose, oči, smijeh mili,

I vaše tijelo i ljepota mlada

Opiše mene... Mi bjesmo u raju,

Jabuke slatke berući sa grana...

Dok slavuj pjeva i zvijezde sjaju

I rasipa se miris jorgovana.

No sve je prošlo... Kô jablan bez rose

Sam ginem sada i u čežnji stojim...

Noć, sjajna, kô da svila vaše kose

Polako šušti po oknima mojim.

1905.

ALEKSA ŠANTIĆ

Čežnja

(Milan Rakić)


Danas cu ti dati, kada vece padne,
u svetlosti skromnoj kandila i sveca,
u cistoti duse moje, nekad jadne,
citavu bujicu proletnjega cveca.

U sobi ce biti sumrak, blag ko tvoje
srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.
Na oknima svetlim zabljestace boje
U taj svezi trenut prvoga saznanja…

Sve ce biti lepse, sve draze i vise,
noc koja se spusta, svet sto mirno spava,
dugo mrtvo polje na kome mirise
krzljava i retka u busenju trava.

I tako kraj cveca ostacemo sami…
- Prolice se tada, kao bujne kise,
stidljivi sapati u blazenoj tami,
i reci iz kojih prolece mirise…