Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: William Saroyan Pet 12 Jul - 20:05 | |
| Vilijam Sarojan (engl. William Saroyan, jerm. Վիլյամ Սարոյան; Frezno, 31. avgust 1908 — Frezno, 18. maj 1981), američki pisac jermenskog porekla. Pored pisanja romana i priča, bavio se i kinematografijom. Vilijam Sarojan rođen je kao sin američkog imigranta u gradu Fresno, 31. avgusta 1908. godine. Grad Fresno je manje mesto u Kaliforniji koje je poznato po tome što u njemu živi mnogo doseljenika iz Jermenije. Njegov otac, Armenak Sarojan, 1905. godine preselio se u Nju Džerzi gde je počeo da proizvodi vina jer je imao vlastite vinograde. Vilijamov otac se školovao za prezbitarijanskog sveštenika, ali se u novoj državi morao baviti poljoprivredom kako bi porodica preživela. On je umro 1911. godine u Kempbelu (Kalifornija). Nakon što je Vilijamov otac umro, finansijska situacija porodice Sarojan je postala veoma loša. Takohi Sarojan je bila priporana da svoju decu- Vilijama, Henrija, Zabel i Koset pošalje Fred Finč sirotište u Ouklendu, o čemu je Vilijam mnogo puta pisao u svojim delima. Za Takohi je bilo veoma teško da pronađe sebi posao, jer su Jermeni imali lošu reputaciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Posao je uspela da nađe tek posle nekoliko godina i počela je da radi kao kućna pomoćnica. Finansijski je ojačala, pa se Vilijem sa braćom i sestarama, posle pet godina provedenih u sirotištu, mogao vratiti majci. Ona je uspela da ponovo kupi kućicu u Fresnu, tako da se čitava porodica vratila u taj grad. Takohi je tamo pronašla novi posao, ali su i deca morala raditi kako bi porodica preživela. Takohi je pakovala voće u mesnoj fabrici, a Vilijam i Henri su radili kao kolporter (kasnije telegrafisti). Jedan skeč koji je Sarojan napisao, objavljen je u nedeljnom časopisu The Overland Monthly, a prva zbirka priča odštampana je 1930. godine i zvala se Slomljeni točak (eng. The Broken Wheel). Ovo delo je potpisao pod pseudonimom Sirak Gorjan (eng. Sirak Goryan). Zbirka je bila je objavljena u izdavačkoj kući Jermenski žurnal. 1932. godine jermenski žurnal Hairenik (Otadžbina) objavio je u nekoliko navrata Sarojanove poeme. Isti žurnal će naredne godine početi da objavljuje i njegove priče, među kojima su prve bile Pesnica, Borba, Jermenija i Slomljeni točak. Ovo nije bilo prvi put da Hairenik objavljuje dela nekog od Sarojanovih. Isti žurnal je pre više godina objavio skeč Noneh, koji je napisala Vilijamova baka. Skeč koji je Vilijam Sarojan napisao, bio je veoma dobro prihvaćen od strane publike, pa je ona produžena i pretvorena u novelu koja se zvala Trapez kroz univerzum. To je zapravo bila osnova za njegovu prvu zbirku priča Neustrašivi mladić na letećem trapezu, kao i za 70.000 Asiraca. Tada su i drugi listovi počeli da objavljuju Sarojanove radove. Sarojan je postao član najvećih literarnih društava Los Anđelesa i San Franciska. Vilijam postaje popularan napisavši delo Neustrašivi mladić na letećem trapezu 1934. godine. Protagonista ovog romana je mladi, siromašni pisac koji pokušava da preživi u okrutnom vremenu. Čitaoci nisu ni mogli da pretpostave da je Vilijem u ovom delu, u stvari, predstavio sebe. Glavni lik ovog dela imao je mnoge sličnosti sa delom skandinavskog Nobelovca Knuta Hamsona koje se zove Glad (eng. Hunger, 1890.), ali u Sarojanovom delu nije bilo nihilizma prikazanog u Hamsonovom delu. Pošto je roman postao veoma popularan, Vilijam je na njemu poprilično zaradio, pa je odlučio da od tog novca finansira svoje putovanje u Evropu i Jermeniju, gde je kupio prvu rusku cigaretu, koja će kasnije postati njegov zaštitni znak. Čak je i u svom delu Ne umreti (eng. Not Dying, 1963.) napisao i čuvenu rečenicu „Možeš dobiti kancer od stvari koje te teraju da mnogo *****š, ali ne od samog pušenja.” — Vilijam Sarojan Mnoge od Vilijamovih priča bile su bazirane na događajima iz njegovog detinjstva, kao što je bila krađa voća koja je bila neophodna za preživljavanje ili težak život doseljenika u Ameriku. Zbirka priča Zovem se Aram (eng. My name is Aram) postala je internacionalni bestseler. Ona govori o dečaku Aramu Garoghlanu i mnogim drugim živopisnim likovima iz Aramove imigrantske porodice. Narednih godina, Vilijam će se gotovo u potpunosti posvetiti kinematografiji na uštrb pisanja. Kada se vratio književnim delima, počeo je da piše eseje i memoare u kojima je pisao o manje poznatim ljudima koje je sretao tokom svojih putovanja u Sovjetski Savez i Evropu, ali i o poznatijim ljudima kao što su Džo Bernard Šo, finski kompozitor Jan Sibelius i Čarli Čaplin. Okušao se i kao pesnik, ali je od njegove poezije sačuvano samo jedno delo- Dođi u moj dom (eng. Come On-a My House) koja se bazira na jermenskim narodnim pesmama. Nakon zbirke priča Zovem se Aram, Vilijam se posvetio drami. Njegova prva drama bila je Moje srce u planinama (eng. My heart in the highlands, 1939.), bila je komedija o mladiću i njegovoj jermenskoj porodici. Ona je prvi put izvedena u Guild Theatre-u u Njujorku. Nakon što je iste godine napisao svoju najpoznatiju dramu Vreme tvog života (eng. The time of your life), osvojio je Pulicerovu nagradu, koju je odbio da primi. Tom prilikom je izjavio da se nada da je prestalo doba u kome materijalne vrednosti guše pravu umetnost. Nakon toga je bacio novčanu nagradu koju je osvojio. 1948. godine, njegova drama bila je prikazana na malim ekranima zahvaljujući Džejmsu Džegniju. Ljudska komedija (eng. The human comedy, 1943.) prvi put je izvedena u Itaci. U ovoj drami, glavni lik je mladi Homer, telegrafista, koji je očajan zbog dešavanja tokom Drugog svetskog rata. Publika je sa oduševljenjem prihvatila ovu dramu koja je Vilijamu donela prvu veću zaradu od 1,500$ nedeljno za posao producenta. Takođe, dobio je i 60,000$ za scenario. Vilijam je počeo ozbiljnije da se bavi filmskom produkcijom, tako da su u njegovim filmovima počeli da glume veliki glumci kao što su Miki Runi i Frenk Morgan. Iako se ozbiljno bavio kinematografijom, veoma kratko je radio u Holivudu, i to samo za vreme snimanja filma Zlatni dečko 1939. godine. Za filmsku verziju dela Ljudska komedija osvojio je Oskar za najoriginalniji scenario. Film je takođe bio nominovan za najbolju sliku, najboljeg režisera, najbolju kostimografiju i najboljeg glumca. Sarojan se u vrhuncu filmske karijere vratio književnosti. 1942. poslat je u London kako bi radio na predstavi za koju je sam napisao scenario, Avanturama Veslija Džeksona (eng. The adventures of Wesley Jackson). Filmovi za koje je Vilijam Sarojan pisao scenarija su: Film Godina snimanja Originalni naziv Režiser Glavna uloga Ljudska komedija 1943. The Human Comedy Clarence Brown Miki Runi Vreme tvog života 1948. The Time of your Life H. C. Potter Džejms Kegni Omnibus 1952-1959 Omnibus Peter Brook Leondard Barnštajn Pariska komedija 1961 the Paris Comedy Boleslaw Barlog Karl Radac Vreme tvog života (rimejk) 1976 The Time of your Life Kirk Browning Vilijem Sarojan Wikipedia |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: William Saroyan Pet 12 Jul - 20:05 | |
| Delo | Godina | Originalni naziv | Vrsta dela | Neustrašivi mladić na letećem trapezu | 1934. | The Daring Young Man On The Flying Trapeze | zbirka priča | Ti koji ih pišu i ti koji ih sakupljaju | 1934. | Those who write them and those who collected them | zbirka priča | Udisati i izdisati | 1936. | Inhale and Exhale | roman | Tri puta tri | 1936. | Three times three | zbirka priča | Veseljak i bujica sete | 1937. | A gay and melancholy flux | zbirka priča | Mala deca | 1937. | Little children | roman | Rođeni Amerikanac | 1938. | A native American | roman | Ljubav- ovaj moj šešir | 1938. | Love- here`s my hat | roman | Nevolja sa tigrovima | 1938. | The Trouble With Tigers | roman | Leto prelepog belog konja | 1938. | The Summer of the Beautiful White Horse | roman | Vreme tvog života | 1939. | The Time of Your Life | drama | Slatka stara ljubavna pesma | 1939. | Love`s old sweet song | pesma | Harlem viđen Hiršfildovim očima | 1939. | Harlem as seen by Hirschfield | priča | Moje srce u planinama | 1939. | Sydämeni on kukkuloilla | priča | Božić | 1939. | Christmas | priča | Mir- to tako divno zvuči | 1939. | Peace- it`s wonderful | priča | Elmer i Lili | 1939. | Elmer and Lily | drama | Tri fragmenta i jedna priča | 1939. | Three fragments and a story | priča | Zovem se Aram | 1940. | Nimeni on Aram | zbirka priča | Vreme tvog života | 1940. | Tämä elämäsi aika | scenario za film | Najveći heroj na svetu | 1940. | Hero of the world | drama | Ping-pong cirkus | 1940. | The ping pong circus | drama | Specijalno obaveštenje | 1940. | A special announcement | drama | Slatka stara ljubavna pesma | 1940. | Love`s old sweet song | drama | Podzemni cirkus | 1940. | Subway circus | drama | Hej, vi tamo! | 1941. | Hello-out there! | drama | Sarojanova priča | 1941. | Saroyans fables | priča | Tri drame | 1941. | Three plays | roman | Osiguranje za Salesmana | 1941. | The insurance Salesman | priča | Rusi u San-Francisku | 1941. | Russians in San Francisco | priča | Prelepi ljudi | 1941. | The Beautiful People | drama | Ljudi sa svetlom | 1941. | The people with light | drama | Preko pozornice do sutra ujutru | 1941. | Across the Board on Tomorrow Morning | drama | Zaseniti ruganja | 1942. | Razzle Dazzle | priča | Pričati s tobom | 1942. | Talking to You | drama | Loš čovek na zapadu | 1942. | Bad Men in the West | drama | Doći kroz raž | 1942. | Coming throught the rye | drama | Poetična situacija u Americi | 1942. | The poetic situation in America | drama | Ljudska komedija | 1943. | Ihmisä elämän näyttämöllä | scenario za film | Drži se podalje od starog čoveka | 1943. | Get away, old man | priča | Draga bebo | 1944. | Dear baby | priča | Drži se podalje od starog čoveka | 1944. | Get away, old man | drama | Gladni ljudi | 1945. | Hungerers | drama | Avanture Veslija Džeksona | 1946. | The adventures of Wesley Jackson | roman | Džim Dendi | 1947. | Jim Dandy | drama | Ne idi daleko od ludila | 1947. | Don't Go Away Mad | drama | Specijalno od Sarojana | 1948. | The Saroyan special | roman | Fiskalne skitnice | 1949. | The fiscal hoboes | roman | Skromno rođenje | 1949. | A decent birth | priča | Kuća Sema Egoa | 1949. | Sam Ego‘s house | drama | Kuća Sema Egoa | 1949. | Sam Ego‘s house | roman | Asirci | 1950. | The Assyrians | priča | Dvostruke avanture | 1950. | Twin adventures | zbirka priča | Sin | 1950. | The son | drama | Opera, opera! | 1950. | Opera, opera! | drama | Rok Vegram | 1951. | Rock Wagram | roman | Trejsijev tigar | 1951. | Tracy‘s tiger | roman | Biciklista sa Beverli Hilsa | 1952. | The bicycle rider in Beverly Hills | roman | Pokolj nevinih | 1952. | The Slaughter of the Innocents | roman | Šaljivo značenje | 1953. | The laughing matter | drama | Ukradena tajna | 1954. | The Stolen Secret | drama | Ljubav | 1955. | Love | roman | Mama, volim te ili Loptica-skočica | 1956. | Mama, I love you; The bouncing ball | roman | Celo putovanje | 1956. | The whole voyald | zbirka priča | Tata, ti si lud! | 1957. | Papa, you‘re crazy | roman | Da li ste ikada bili zaljubljeni u patuljka? | 1957. | Ever been in love with a midget | drama | Stanovnici jame | 1958. | The Cave Dwellers | roman | Pokolj nevinih | 1958. | The Slaughter of the Innocents | drama | Nesreća | 1958. | The accident | drama | Čitalac Vilijema Sarojana | 1958. | The William Saroyan reader | priča | Mačka, miš, čovek, žena | 1958. | Cat, mouse, man, woman | drama | Jednom oko brvna | 1959. | Once arund the block | drama | Lilina tajna | 1959. | Once arund the block | drama | Vešanje oko Vabaša | 1960. | The secret of Lily | drama | Nasukani u dvorištu | 1960. | Settled out of a court | drama | Sem- najveći skakač od svih | 1961. | Sam, the highest jumper of them all | drama | Idi mi, dođi mi. Znaš ko! | 1961. | Here comes, there goes, you know who! | drama | Gaston | 1962. | Gaston | roman | Beleška na vrhu Hilari | 1962. | A note on Hilaire hiler | priča | O, čoveče! | 1962. | Ah, man! | drama | Ne umreti | 1963. | Not dying | priča | Ja | 1963. | Me | priča | Dečaci i devojčice zajedno | 1963. | Boys and girls together | priča | Istrajnost- verujem u nju | 1963. | Patient, this I believe | drama | Scenarista i publika | 1963. | The playwright and the public | drama | Jednog dana u popodne | 1964. | One Day in the Afternoon | roman | Posle trideset godina | 1964. | After thirty years | priča | Duga vožnja, kratka kola | 1966. | Short drive, sweet chariot | priča | Pogledaj nas | 1967. | Look at us | priča | Zubar i strpljivi | 1968. | Dentist and patient | drama | Horsi Džorsi i žaba | 1968. | Horsey Gorsey and the frog | priča | Muž i žena | 1968. | Husband and wife | drama | Psi, ili Pariska komedija | 1969. | The Dogs, or the Paris Comedy | drama | Mislio sam da ću živeti večno, ali sada nisam toliko siguran u to | 1969. | I used to believe I had forever, but now I‘m not sure | priča | Pravljenje novca i 19 drugih, veoma kratkih priča | 1969. | Making money and 19 other very short plays | zbirka priča | Dani života, smrti i bekstva na Mesec | 1970. | Days of Life and Death and Escape to the Moon | roman | Nova drama | 1970. | The new play | drama | Jermeni | 1971. | Armenians | drama | Mesta gde sam provodio vreme | 1972. | Places Where I've Done Time | roman | Juriši | 1974. | Assassinations | drama | Zubi i moj otac | 1974. | The tooth and my father | drama | Sinovi dođu i odu, majke ostaju večno | 1976. | Sons come and go, mothers hang in forever | priča | Poznati ljudi i drugi prijatelji | 1976. | Famous faces and other friends | priča | Moris Hiršfild | 1976. | Morris Hirschfield | priča | Govori jesenjeg drveća | 1977. | The ashtree talkers | priča | Promena sastanaka | 1978. | Change meetings | priča | Životopisi | 1979. | Obituaries | roman | Priče sa bečkih ulica | 1980. | Tales from the Vienna Streets | drama | Rođenja | 1981. | Births | drama | Zovem se Sarojan | 1983.° | My name is Saroyan | roman | Jermenkska trilogija | 1986.° | An Armenian trilogy | roman | Cirkus | 1986.° | The Circus | priča | Čovek sa srcem u visinama i druge priče | 1986.° | The Man With The Heart in the Highlands and other stories | zbirka priča | Ludilo u porodici | 1988.° | Madness in the family | roman | Varšavski posetilac | 1991.° | Warsaw visitor | priča |
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: William Saroyan Ned 14 Jul - 8:46 | |
| Pokušaj naučiti da dišeš punim plućima, stvarno da okusiš hranu dok jedeš, i kada spavaš onda stvarno spavaj. Pokušaj da što više budeš živ i kada se smiješ, smij se od srca. I kada si ljut, budi dobar i ljut. Pokušaj živjeti. I tako ćeš ubrzo biti mrtav." |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: William Saroyan Ned 14 Jul - 9:38 | |
| “Bicikl je najplemenitiji izum čovečanstva” William Saroyan, dobitnik Nobelove nagrade |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: William Saroyan Pon 15 Jul - 8:29 | |
| "Sve što radimo tokom života nije ništa drugo nego ispisivanje sopstvene čitulje. Nema tipičnih biografija, kao što nema ni tipičnog života" - reči su Vilijama Sarojana, Amerikanca, ali i Jermenina, koji je s rečima umeo sve. Znao je da ih složi u priče, romane, scenarija, novinske članke, da ih prilagodi za pozornicuili za film. Mnogo je toga napisao, snimio i dramatizovao, a nama je najpoznatiji po naslovu koji smo s radošću kao deca čitali jer je smeo da kaže - "Tata ti si lud". Uostalom, nije se zalud njegova prva zbirka priča zvala - "Odvažni mladić na letećem trapezu"
O čemu je pisao Vilijam Sarojan? Najviše o dobroti. Možda zato što je od detinjstva malo dobrote oko sebe video. Jermensko poreklo Sarojanove porodice nije se u američki lonac nikad sasvim pretopilo. Odrastanje mu je bilo teško, kao za roman "Zovem se Aram". Rano bez oca, majka bez posla, on sa ostalom decom u sirotištu punih pet godina. Dvadesete godine prošlog veka..
Njihov je moto - "Sledimo sunce!" Taj moto im potpuno odgovara, jer su se Sikersi kao sunce munjevito popeli na nebo pop-muzike. Ko se seća australijskog pop kvarteta Seekers iz šezdesetih, i ko je u rukama imao Džuboks s početka te decenije, zna da ćemo deo vremena u Zabavniku posvetiti prvoj australijskoj grupi koja je osvojila vrhove britanskih i američkih top lista.
Sećate li se scene iz američke romantične komedije "Stigla vam je pošta", kada novinar i pisac Frenk Navarski, kojeg je glumio Greg Kiner zaljubljeno pokazuje svojoj devojci Ketlin Keli tj. Meg Rajan, svoju novu električnu pisaću mašinu. Bila je to prava ljubavna scena između pisca i mašine koja će samo petnaestak godina kasnije postati istorijski artefakat. Više se ne proizvodi, ali da ste nas samo videli pre neku nedelju kada u radiju nije bilo struje od jutra do ranog popodneva! Pisaće mašine na nekoliko sati ponovo su postale naše najbolje drugarice...
M. Blažić |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: William Saroyan Pon 15 Jul - 8:31 | |
| LETO LEPOG BELCA (odlomak iz romana)
„Moje najranije uspomene bile su uspomene na konje, a moje prve čežnje bile su čežnje za jahanjem.” Ovim rečima počinje priču o svojoj pustolovini i svom detinjstvu devetogodišnji dečak Aram iz jedne jermenske porodice. Kako su on i njegov rođak Murad, jedne letnje noći, pred samu zoru, jahali tuđeg konja. Šta su u tom času doživeli, šta su osećali i kako su postupili, znaćeš kad pročitaš sledeći odlomak. J ednoga od onih minulih dobrih dana kada sam imao devet godina i kada je svet bio pun veličanstvenosti kakve su se samo mogle zamisliti, i kada je život bio još čaroban i tajanstven san, moj rođak Murad, koga su svi osim mene smatrali ludim, dođe u četiri sata ujutru pred našu kuću i probudi me lupajući na prozor moje sobe. – Arame – reče on. Skočio sam iz kreveta i pogledao kroz prozor. Još nije bilo svanulo, ali bilo je leto, i praskozorje koje se pomaljalo na horizontu davalo je dovoljno svetlosti da me uveri da ne sanjam. Promolio sam glavu kroz prozor i protrljao oči. – Da – reče on na jermenskom. – To je konj. Ne sanjaš. Požuri ako hoćeš da jašeš. Znao sam da se moj rođak Murad radovao životu više nego ma ko drugi koji je bilo kakvom greškom došao na svet, ali ovo je prevazišlo sva moja očekivanja. Prvi razlog tome bio je što su moje najranije uspomene bile uspomene na konje, a moje prve čežnje bile su čežnje za jahanjem. Zato je bilo divno. Drugi razlog bio je u tome što smo bili siromašni. Zbog toga nisam verovao svojim očima. Mi smo bili siromašni. Novaca nismo imali. Celo naše pleme bilo je osiromašilo. Svaki ogranak porodice Garoglanijan živeo je u najneverovatnijoj i najsmešnijoj siromaštini na svetu. Niko nije mogao shvatiti, čak ni stariji iz porodice, na koji način smo mi ipak uvek dolazili do nešto malo novaca da kupimo hrane i napunimo svoje stomake. Najvažnije pri svemu tome bilo je da smo, pored svega toga, ipak bili čuveni po svom poštenju. Otprilike oko jedanaest vekova bili smo poznati po svom poštenju, čak i tada kada smo bili najbogatija porodica među ljudima, za koje smo mislili da predstavljaju ceo svet. Pre svega, bili smo ponositi, zatim pošteni i verovali smo u dobro i zlo. Niko od nas ne bi nikoga na svetu prevario, a kamoli pokrao. Prema tome, iako sam mogao videti tako veličanstvenog konja, iako sam ga mogao tako omirisati, iako sam mogao slušati njegovo tako uzbudljivo disanje, ipak nisam mogao verovati da taj konj ima išta zajedničko sa mojim rođakom Muradom ili sa mnom, ili ma sa kojim od članova naše porodice – bilo u snu bilo na javi – zato što sam znao da ga moj rođak nije mogao kupiti, a pošto ga nije mogao kupiti, morao ga je ukrasti. Međutim, morao sam odbiti i samu pomisao da ga je on ukrao. Nijedan član porodice Garoglanijan nije mogao biti lopov.
**
Iskolačio sam oči najpre na svog rođaka, a zatim na konja. Oboje je ozarivala blaga mirnoća i ćudljivost, što me je, s jedne strane, očaravalo, a, s druge, plašilo. – Murade – rekoh – gde si ukrao tog konja? – Skoči sa prozora – reče on – ako želiš da jašeš. Prema tome, ipak je bila istina. On je ukrao konja. To je bilo izvan svake sumnje. Došao je da me pozove da jašem ili da odbijem, prema izboru. Ali, ipak, činilo mi se da ukrasti konja radi jahanja nije bilo isto što i ukrasti ma šta drugo, kao, na primer, novac. Koliko sam ja mogao prosuditi, možda to uopšte i nije bila krađa. Ukoliko je neko lud za konjima, kao što smo bili moj rođak Murad i ja, to nije bila nikakva krađa. Moglo bi se to smatrati krađom tek kada bismo kome ponudili konja na prodaju, što, naravno – to sam dobro znao – ne bismo nikada učinili. – Pričekaj, samo da se obučem – rekoh. – Dobro – reče on – samo požuri. Uskočio sam u svoje odelo. Survah se sa prozora dole u dvorište i skočih na konja koji se nalazio pozadi moga rođaka Murada… … Svaka porodica nosi negde u sebi neku ludu žicu, a moj rođak Murad smatran je kao prirodni potomak te lude žice našega plemena. Pre njega bio je naš ujak Kosrove, ljudina snažne glave, crne kose i najvećih brkova u San-Joakinskoj dolini, čovek preke naravi, vrlo razdražljiv i toliko nestrpljiv da je odmah svakoga prekidao u govoru sa „ne mari ništa, ne obraćaj na to pažnju”. Bilo je sasvim svejedno šta je ko i o čemu govorio. Jednom je njegov rođeni sin Arak pretrčao osam blokova kuća da bi stigao do berbernice, gde mu je otac doterivao brkove, kako bi mu javio da mu je kuća u plamenu. Taj čovek, Kosrove, pomerio se samo u stolici i promrmljao: „Ne mari ništa, ne obraćaj na to pažnju”. Kada mu je berberin rekao: „Ali dečko reče, vaša kuća gori”, na to se Kosrove samo prodera: „Rekao sam ne mari ništa i dosta.” Moj rođak Murad smatran je za prirodnog potomka toga čoveka, iako je Muradov otac bio Zorab, koji je bio praktičan čovek i ništa više. Eto, tako je to bilo u našem plemenu. Čovek je morao biti otac sinovog tela, ali to nije ni u kom slučaju značilo da je on u isto vreme i otac njegove naravi. Raspodela raznih vrsta naravi u našem plemenu bila je od početka vrlo ćudljiva i lutalačka… … Moj rođak Murad sjaha s konja. – Jaši – reče. Uzjahah i odjednom me obuze neki užasan strah. Konj se nije makao. – Udari ga u mišić – reče moj rođak Murad – šta čekaš? Znaš da ga moramo vratiti pre nego što se iko živ probudi i izađe iz kuće. Udarih konja u slabine. Još jednom se prope i zarza. Tada poče da juri. Ja nisam znao šta da činim. Umesto da potrči preko polja ka jarku za navodnjavanje, konj jurnu putem nadole prema vinogradima Dikrana Halabijana, gde je počeo da skače preko loza. Konj je preskočio sedam loza pre nego što sam pao s njega. Zatim odjuri dalje. Moj rođak Murad dotrča putem. – Ništa mi nije stalo do tebe – viknu on – ali moramo doći do konja. Ti idi onim putem, a ja ću ovuda. Ako ga uhvatiš, budi dobar prema njemu. Ja ću biti u blizini. Ja produžih dole putem, a moj rođak Murad pođe preko polja ka jarku za navodnjavanje. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: William Saroyan Pon 15 Jul - 8:32 | |
| ***
Trebalo mu je više od pola sata dok je pronašao konja i dok ga je doterao. – U redu – reče on – penji se. Sada je ceo svet već ustao. – Šta ćemo sada? – zapitah. – Ili ćemo ga vratiti ili ćemo ga do sutra ujutro sakriti – reče. Nije izgledao mnogo uzbuđen, i odmah sam znao da će ga sakriti, a ne vratiti. Na svaki način – bar za izvesno vreme. – Gde ćeš ga sakriti? – upitah. – Znam jedno mesto – reče. – Koliko ima vremena otkako si ukrao ovog konja? – upitah. Meni odjednom bi jasno da je on jutrom izjahivao već duže vremena, a da je tog jutra došao po mene samo zato što je znao koliko sam čeznuo za jahanjem. – Ko govori o krađi konja? – reče on. – Dobro, rekoh ja – koliko ima kako izjahuješ svakog jutra? – Nikada pre ovog jutra nisam – reče on. – Govoriš li istinu? – upitah. – Razume se da ne govorim – reče on – ali ako stvar dođe na videlo, bar da znaš šta ćeš reći. Ne bih hteo da obojica ispadnemo lažovi. Sve što ti znaš, to je da smo danas počeli da jašemo.
****
– U redu, rekoh… … To popodne moj ujak Kosrove svrati nama na kafu i cigarete. Sedeo je u gostinskoj sobi, srčući i pušeći, sećajući se starog kraja. Tada dođe još jedan gost, farmer Džon Bajro, Asirac, koji je iz dosade naučio da govori jermenski. Moja majka donese gostu kafu i duvan i on je zavio cigaretu, počeo da srče kafu i da *****, i najzad, uzdahnuvši tužno, reče: – Moga belca, koga su mi prošlog meseca ukrali, još uvek nema. Ne mogu to da razumem. Moj ujak Kosrove postade vrlo razdražljiv i dreknu: – Ne mari ništa. Šta znači izgubiti jednog konja? Zar mi svi nismo izgubili domovinu? Šta znači to kukanje za jednim konjem? – Možda je to svejedno za vas koji stanujete u gradu da tako govorite – reče Džon Bajro – ali šta ću ja s mojim čezama? Šta će mi čeze bez konja? – Nemoj da obraćaš pažnju na to – zaurla moj ujak Kosrove. – Pešačio sam deset milja dok sam došao dovde – reče Džon Bajro. – Pa zašto imaš noge? – razdera se moj ujak Kosrove. – Boli me leva noga – reče farmer. – Ne obraćaj pažnju na to – zagrme moj ujak Kosrove. – Taj konj me košta šezdeset dolara – reče farmer. – Pljujem ja na novac – reče moj ujak Kosrove. On ustade i šunjajući se napusti kuću, zalupivši za sobom gvozdenu kapiju. Moja majka je objašnjavala: – On ima dobro srce – reče ona. – On jednostavno čezne za domovinom, a takva je ljudina. Kada je farmer izašao, ja otrčah preko, do kuće moga rođaka Murada. On je sedeo pod breskvom, pokušavajući da namesti povređeno krilo jednog crvendaća, koji nije mogao da leti. Razgovarao je s pticom. – Šta je? – reče on. – Farmer Džon Bajro bio je kod nas. Posetio nas je – rekoh ja. – Hteo je svoga konja. Ti ga držiš već mesec dana. Moraš mi obećati da ga nećeš vratiti dok ne naučim da jašem. – Treba ti godina dana da naučiš jahati – reče moj rođak Murad. – Možemo držati konja godinu dana – rekoh ja. Moj rođak Murad skoči. – Šta – prodera se on. – Valjda nećeš da nagovoriš jednog člana porodice Garoglanijan da krade? Konj se mora vratiti pravom vlasniku. – Kada – upitah. – Najdalje za šest meseci – reče on. On baci pticu u vazduh. Ptica je uz velike napore pokušala da leti, ali je dvaput pala. Najzad ipak odlete, pravo i visoko. Pune dve nedelje, rano svakog jutra, moj rođak Murad i ja izvodili smo konja iz staje napuštenog vinograda, gde smo ga sakrivali, jahali smo, i kad bi god došao red na mene da jašem, konj bi preskočio loze i nisko drveće, zbacio bi me i pobegao. Uprkos svemu tome, ja sam se nadao da ću naučiti da jašem kao što jaše moj rođak Murad. Jednog jutra, kada smo bili na putu koji je vodio u napušteni Fetvadžijanov vinograd, jašući, naiđosmo na farmera Džona Bajroa, koji je išao prema varoši. – Pusti mene da govorim – reče moj rođak Murad – ja imam načina sa farmerima. čeze – laka zaprežna kola na dva točka crvendać – ptica pevačica sa crvenim vratom; gnezdo pravi u šumi; nije selica 177 Farmer je vrlo požudno posmatrao konja. – Dobro jutro, sinovi mojih prijatelja – reče on. – A kako se zove vaš konj? – Moje srce – reče moj rođak Murad na jermenskom. – Lepo ime – reče Džon Bajro – za lepog konja. Moogao bih se zakleti da je to konj koga su mi ukrali pre nekoliko nedelja. Mogu li da mu pogledam u zube? – Naravno – reče Murad. Farmer je posmatrao konju zube. – Zub po zub – reče on – zakleo bih se da je to moj konj da ne poznajem vaše roditelje. Nadaleko čuveno poštenje mi je dobro poznato. Ali ovaj konj mora da je blizanac sa mojim konjem. Pokvaren čovek bi verovao više očima nego srcu. Zbogom, moji mladi prijatelji. – Zbogom, Džone Bajro – reče moj rođak Murad. Rano idućeg dana odvedosmo konja u vinograd Džona Bajroa i uvedosmo ga u štalu. Psi su išli za nama sa svih strana, ali nisu ni pisnuli. – Psi – šapnuo sam rođaku Muradu – mislio sam da će lajati. – Oni bi lajali na svakog drugog – reče on. – Znam da postupam sa psima. Moj rođak Murad obgrli konja, priljubi svoj nos uz njegove nozdrve, tiho ga potapša, i tada odosmo. Tog istog popodneva dođe Džon Bajro sa svojim čezama u našu kuću i pokaza mojoj majci konja koji mu je bio ukraden i vraćen. – Ne znam šta da mislim – reče on. – Konj je jači nego što je ikada bio. I mnogo življi, takođe. Hvala ti, bože. Moj ujak Kosrove, koji je bio u gostinskoj sobi, naljuti se i dreknu: – Tiho, čoveče, tiho. Tvoj konj je vraćen, ne obraćaj pažnju na to.
Vilijem Sarojan |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: William Saroyan | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 659 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 659 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN