Antoan de Sent-Egzipreri

Antoan de Sent Egziperi (fra. Antoine de Saint-Exupéry), francuski pisac rođen 29. juna 1900. godine u Lionu kao treće po redu od petoro dece. Već od detinjstva je pokazivao sklonosti ka pisanju, a želeo je da bude i pilot. Godine 1921. postao je pilot u Strazburu. 1923.godine imao je avionsku nesreću u Buržeu. 1925. godine upoznao se sa poznatim piscima među kojima je bio i Andre Žid, koji su podržali njegove literarne sposobnosti. 1926. godine objavio je svoje prvo delo Avijatičar. 1929. godine leti na raznim pravcima u Americi gde istražuje Patagoniju i Kordiljere. 1930. godine je dobio orden legije časti za zasluge u civilnoj aronautici. 1931. godine se oženio. 1932. godine redovno leti iz Marseja za Alžir. 1934. godine leteo je po Dalekom Istoku odakle se je vratio umoran i bolestan. Učestvovao je kao pilot na strani oslobodilačkih snaga protiv Hitlerove Nemačke. 31. jula 1944. godine nije se vratio sa zadatka.

Pisac je mnogih članaka. priča i romana među kojima su najpoznatiji Pravac jug (1928.), Noćni let (1931.), Zemlja ljudi (1939.), Ratni pilot (1942.), Smisao života (1956.), Citadela (1948.), i najpoznatiji Mali princ, koga je napisao 1943. godine.

"Ne molim Te, Gospodine, za čuda i viđenja, nego za snagu u svakodnevnom životu. Nauči me umijeću malih koraka. Učini me sigurnim u razdvajanju vremena. Obdari me osjetljivošću da odredim što je veoma važno, a što manje važno.
Molim Te za razum da odredim suzdržanost i mjeru, da kroz život ne klizim, već da razumno određujem dnevni raspored, da primijetim svjetlost i vrhunce, da s vremena na vrijeme nađem vremena za ljepotu, umjetnost i kulturu.
Dozvoli mi da spoznam da snovi o prošlosti i budućnosti ne vode daleko. Pomozi mi da dobro djelujem neposredno, da sadašnji trenutak prepoznam kao najvažniji.
Sačuvaj me naivnog stava da u životu mora sve dobro proteći. Obdari me trijeznom spoznajom da su teškoće, neuspjesi i udarci stalni pratioci života - uz koje rastemo i zrijemo.
Podsjeti me da srce često zamućuje razum. U pravom mi trenutku pošalji prijatelje koji će mi strpljivo reći istinu.
Uvijek ću Tebi i ljudima pustiti da mi govore. Istinu ne možemo reći sami sebi, ona nam biva kazivana. Ti znaš koliko nam treba prijateljstvo. Daj mi da budem dorastao tom najljepšem, najzahtjevnijem i najosjetljivijem daru.
Daj mi dovoljno mašte da u pravom trenutku, na pravu adresu uputim paketić dobrote uz popratno pismo ili bez njega.
Stvori od mene čovjeka koji će brazditi duboko poput broda, kako bi dotakao i one koji su "ispod".
Oslobodi me straha da propuštam život. Ne daj mi ono što želim, već ono što mi treba.
Nauči me umijeću malih koraka."

Antoine de Saint-Exupéry - "Umijeće malih koraka"

Čovek samo srcem dobro vidi, suština se ne da sagledati očima, poruka je za sva vremena autora planetarno poznate bajke za odrasle "Mali princ" Antoana de Sent Egziperija, koji je stradao 31. jula 1944. kada su Nemci oborili njegov avion nad Mediteranom.

Tog dana je ovaj "maštar i zaljubljenik u dobre reči i plave visine", koji je još 1930. odlikovan ordenom Legije časti, nestao u borbenoj misiji kao pilot-izviđač savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu, a ostaci njegove letelice pronađeni su tek 2000. u blizini ostrva Riu, kod Marseja i sa dna mora izvučeni 2003.

Serijski broj na pilotskoj kabini potvrdio je autentičnost olupine, koja se sada nalazi u muzeju u Buržeu kod Pariza.

"Da sam znao da je u tom avionu bio Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam gađao u Princa", rekao je pre neku godinu vremešni nemački pilot Horst Ripert.
Deca razumeju "Malog princa" kao bajku, a odrasli kao simbol: mali princ je svaki čovek koji se rodi i pred kojim je život, a semenke baobaba su iskustva iz djetinjstva, koja ostaju očuvana ako su dobra, dok se trudimo da loša iskorenimo.

Autor "Malog princa" nameće poruku da je život jedan, kratak i veličanstven i da ga ne treba trošiti na ružne stvari i loše ljude, a da svakome "čoveku koji je nekada bio dete", upravo "mali princ" u duši može da oboji i ulepša svet.

Istinska sreća dolazi iz dobro obavljenih poslova i zadovoljstva stvaranja novih stvari.

Kamenje prestaje da bude kamenje onog trenutka kada čovek razmisli o njemu i u njemu vidi sliku katedrale.

Dobročinstvo nikada ne ponižava onog koji od nje nešto dobija, niti ga kuje lancima zahvalnosti, jer poklon nije ni namenjen njemu, već Bogu.

Ono što pustinju čini lepom je činjenica da negde krije izvor.

U zadovoljstvu avanture i pobede čovek pronalazi istinsku sreću.

Prava ljubav je nepresušna. Što više dajete, više imate. Isto je i sa fontanom, što više vode crpite iz nje, to je bujniji njen tok.

Zašto uopšte razmišljamo o dobitku i posedovanju, kada je jedina stvar koja je čoveku potrebna je to da postoji i da umre potpuno ispunjen.

Savršenstvo se ne postiže kada više nemamo šta da dodamo, već kada više nemamo šta da oduzmemo, kada telo lišimo odeće do potpune nagosti.

Nemam prava da umanjim nečiju vrednost. Nije bitno šta ja mislim o nekome, već šta taj neko misli o sebi. Umanjiti nečije samopoštovanje je greh.

Mašine ne izoluju čoveka od najvećih problema prirode, već ga uranjaju još dublje u njih.

Mali princ je knjiga za male i velike, napisana poput bajke ona otkriva utopijski svet kroz priču o dečaku dospelom sa udaljene i sićušne planete i njegovom traganju za odanošću i ljubavlju. Ovo je knjiga i o stvarnom svetu, o čoveku, njegovim zabludama i grehovima, o nevinosti u otkrivanju najdubljih i najdragocenijih vrednosti postojanja, koja svojom sugestivnšću i poetskom toplinom osvaja decenijama generacije mladih i odraslih čitalaca.

Međutim, moj crtež nije predstavljao šešir. On je predstavljao zmijskog cara koji je progutao slona. Tada sam nacrtao zmijskog cara iznutra, da bi odrasle osobe mogle da shvate. Njima sve uvek treba objašnjavati."

"Tako sam u šestoj godini napustio sjajno slikarsko zanimanje. Bio sam obeshrabren neuspehom crteža broj 1 i svog crteža broj 2. Odrasle osobe nikada ništa ne shvataju same, a decu zamara da im stalno daju objašnjenja."

Dugo sam živeo među odraslima. Video sam ih sasvim izbliza. To nije mnogo popravilo moje mišljenje o njima."

"Evo njegovog najboljeg portreta koji sam, kasnije, uspeo da nacrtam. Ali moj crtež nije, naravno, ni izdaleka tako zanosan kao sam uzor. To nije moja greška. Odrasli su me, kad mi je bilo šest godina, obeshrabrili u mom slikarskom pozivu, te tako nisam ništa naučio da crtam, sem zmijskog cara spolja i iznutra."

"Isto tako, ako im kažete: "Dokaz da je mali princ postojao je taj što je bio divan, što se smejao i što je želeo da ima ovcu. Kad neko želi ovcu, to je dokaz da postoji", oni bi slegnuli ramenima i smatrali vas detetom. Ali, ako im kažete: "Planeta sa koje je on došao je asteroid B 612" verovaće i neće vam dalje dosađivati pitanjima. Takvi su oni. Ne treba im zameriti. Deca treba da budu veoma popustljiva prema odraslim osobama."

""To je pitanje reda", govorio mi je kasnije mali princ. "Kada čovek završi svoje jutarnje doterivanje, treba pažljivo da sredi i planetu. Treba čoveka naterati da redovno čupa baobabe, čim se počnu razlikovati od ruža, na koje mnogo liče kada su sasvim mladi. To je vrlo dosadan posao, ali veoma lak.""

"Još mi je poverio: "Nisam tada uopšte ništa shvatio! Trebalo je da sudim po delima, a ne po rečima. Nadahnjivala me mirisom i omamljivala me. Nisam smeo da pobegnem! Morao sam da osetim njenu nežnost koja se krila iza sitnih lukavosti. Ruže su pune protivrečnosti! Ali, bio sam isuviše mlad da bih umeo da volim.""

""Onda ćeš suditi sam sebi, odgovori mu kralj. To je najteže. Mnogo je teže suditi samom sebi nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi znači da si pravi mudrac.""

""Ovog bi čoveka, reče u sebi mali princ, dok je produžavao svoj put, prezirali svi, i kralj, i uobraženko, i pijanica i poslovan čovek. Međutim, to je jedini koji meni nije smešan. Možda zbog toga što se bavi nečim drugim, a ne samim sobom.""

""Naravno, reče lisica. Ti si za mene samo dečak sličan stotinama hiljada drugih dečaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi nisam potrebna. Ja sam za tebe samo lisica slična stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomiš, bićemo zaista potrebni jedno drugom. Ti ćeš za mene biti jedini na svetu. Ja ću za tebe biti jedina na svetu...""