Gijom Miso (fr. Guillaume Musso) francuski je pisac. Rođen je 6. juna 1974. godine u francuskom gradu Antib. Kao dete mnogo je čitao, pa je bio siguran da će jednog dana pisati novele.

Posle srednje škole, Gijom sa 19 godina odlazi u Sjedinjene Američke Države. Proveo je nekoliko meseci u Njujorku, živeći sa ostalim strancima, zarađujući tako što je prodavao sladoled. Vratio se u Francusku, pun ideja za pisanje novela. Čitaoci u njegovim knjigama mogu primetiti uticaj koji je život u SAD imao na njega, jer su mesta radnje obično smeštena upravo tamo.

Njegova prva objavljena knjiga je Skidamarink (2001. godine), triler koji počinje krađom Mona Lize iz Luvra. Nakon teške saobraćajne nesreće koju je imao, postaje zainteresovan za iskustva ljudi koju su bili blizu smrti, i tom prilikom piše knjigu „Samo budi ovde“ (2004.), o čoveku koji se vraća iz mrtvih. Ta knjiga je prodana u milion primeraka u Francuskoj, a prevedena je na 23 jezika. Po njoj je 2009. snimljen i film u kojem glumi Džon Malkovič.

2009. godine, Gijom Miso je bio drugi najprodavaniji autor u Francuskoj, a 2011. je bio treći autor po broju prodanih knjiga od 2008, odmah posle Stefani Majer i Harlana Kobena. Dosad su njegove knjige prevedene na 34 jezika i prodate su u 11 miliona primjeraka širom sveta.
Knjige koje je pisao(la) Gijom Muso
AKO SUTRA NE POSTOJI
CENTRAL PARK
Devojka i noć
Devojka iz Bruklina
Devojka od papira
KAKO BIH BEZ TEBE
Možda nebo zna
Ostani kraj mene
Samo budi ovde
Sedam godina kasnije
Stan u Parizu
Sutra
U jednom trenu
Vrati mi se
Zato što te volim
Zov anđela

Nije problem bol. Od bola patiš, ali to te ne uništi. Problem je samoća koju rađa bol. Ona je ta koja te tiho ubija, koja te odvaja od ostalog sveta. I koja budi ono najgore što imaš u sebi.
— Kako bih bez tebe; Gijom Muso

Misli se da su neke veze toliko jake da mogu svemu odoleti, ali to nije istina. Poverenje koje bledi, prezasicenje, pogresni izbori, varljiva zavodljivost, topli glas nekih kretena, dugacke noge nekih kretenki, nepravde sudbine - sve to ucestvuje u ubijanju ljubavi. U toj vrsti neravnopravne borbe sanse za pobedu su minimalne i sadrze vise izuzetaka nego pravila.
— Kako bih bez tebe - Gijom Muso

Voleti je uvek opasno. Voleti znači nadati se da dobiješ sve rizikujući da sve izgubiš, a takođe i da ponekad prihvatiš rizik da budeš manje voljen nego što voliš.
— Kako bih bez tebe; Gijom Muso

Najzad, neki kažu da su najljepše ljubavne priče one koje nisu imale vremena da ožive. Možda zato što su neostvareni poljupci još jači…
— Kako bih bez tebe, Gijom Muso

Misli se da su neke veze toliko jake da mogu svemu odoleti, ali to nije istina. Poverenje koje bledi, prezasicenje, pogresni izbori, varljiva zavodljivost, topli glas nekih kretena, dugacke noge nekih kretenki, nepravde sudbine - sve to ucestvuje u ubijanju ljubavi. U toj vrsti neravnopravne borbe sanse za pobedu su minimalne i sadrze vise izuzetaka nego pravila.
— Kako bih bez tebe - Gijom Muso

Francuski pisac Gijom Muso zna kako da dopre do srca publike, pa su baš zato njegove knjige jedne od najprodavanijih širom sveta.

Sa 19 godina Gijom je otišao u Ameriku i zarađivao je prodajući sladoled, a po povratku u Francusku, pun ideja, počeo je da piše.

Njegova prva knjiga objavljena je 2001. godine, a posle doživljene teške saobraćajne nesreće, zainteresovao se za ljude koji su imali blisko iskustvo sa smrću, i počeo da piše o tome.
On se ubraja u najprodavanije autore u francuskoj, a do sada su njegove knjige prevedene na 34 jezika i prodate u 11 miliona primeraka širom sveta.

Neki od njegovih romana su: „Samo budi ovde“, „Možda nebo zna“, „Ostani kraj mene“, „Zato što te volim“, „Kako bih bez tebe“, „Zov anđela“, „Sedam godina kasnije“, „Devojka iz Bruklina“ itd.

„Postoje stvari čiji tok ne možemo da sprečimo. To što mora da se desi, desiće se; bez obzira na sav naš trud da to sprečimo.“

Ponekad moramo da okrenemo stranicu da bismo na sledećoj mogli da napišemo nešto novo.“

Svet ti ništa neće dati, veruj mi. Ako želiš da imaš život, ukradi ga.“

Ako pogazimo sopstvene vrednosti, pogazili smo sve.

„I sa poslednjim dahom shvatam sve: Da vreme ne postoji, da je život jedino što imamo, da nikada ne treba da ga preziremo, da smo svi mi jedno i da će nam najvažnije uvek pobeći.“

„Bio sam toliko blizu tebe, da mi je hladno kada sam pored drugih.“

Sudbina je izgovor za one koji odbijaju da preuzmu odgovornost za sopstveni život.“

Najlepše godine su one koje tek treba da se dožive.“

„Voleo bih da mogu više da vam pomognem, da vam pomognem da pronađete pravi put koji vodi iz mraka i neznanja u kojem tvorite. Ali ćete morati sami da pronađete taj put. Mudrost nikada nećete dobiti na tanjiru. Da je drugačije, to ne bi bila mudrost.“

Postoji zbivanje čiji tok ne možemo zaustaviti. Ono se mora dogoditi, to se dogodi, bez obzira na sve naše pokušaje da to sprečimo.

Smrt je ponekad samo granica. Granica između kraja jednog života i početka drugog.

Ponekad moramo da okrenemo stranu kako bismo na sledećoj mogli da napišemo nešto novo.

Nije da je nisam voleo, samo je nisam voleo dovoljno da bih ostao. Možda ona nije bila žena mog života. S druge strane, ljubav ne rešava baš sve probleme.

Tačka bez povratka… To je trenutak kada shvatimo da više ne možemo nazad. Trenutak kada shvatimo da smo propustili svoju šansu.

Ponekad su čuda ipak moguća. Ponekad život na momente zaboravi na okrutnost i podari retke trenutke sreće.

Šta ti je smrt… Samo trenutak nepažnje i desi se nesreća. Šta ti je život… Nekoliko električnih impulsa i srce ponovo kuca.

Jedina stvar koja je zaista u našoj moći jeste na koji način reagujemo na ono što nas zadesi.