Gijom Muso

Voleo bih da sam mogao više da vam pomognem, da vam pomognem da pronađete put koji vodi iz mraka, iz neznanja u kojem tvorite. Ali moraćete sami a pronađete taj put. Mudrost nikada ne možete dobiti na tanjiru. Da je drugačije, to ne bi bila mudrost.

Njegova prva objavljenja knjiga je Skidamarink (2001.), triler koji počinje krađom Mona Lize iz Luvra. Nakon teške saobraćajne nesreće koju je imao, postaje zainteresovan za iskustva ljudi koji su bili blizu smrti i tom prilikom piše knjigu Samo budi ovde, o čoveku koji se vraća iz mrtvih. Ta knjiga je prodana u milion primeraka u Francuskoj, a prevedena je na 23 jezika. Po njoj je 2009. snimljen je i film u kojem glumi Džon Malkovič.

-Sudbina je izgovor za one koji odbijaju da preuzmu odgovornost za sopstveni život.

-Jedina stvar koja je zaista u našoj moći jeste na koji način reagujemo na ono što nas zadesi.

-Ponekad moramo da okrenemo stranu kako bismo na sljedećoj mogli da napišemo nešto novo.

-Ljubav je uvijek opasna. Voljeti znači nadati se uprkos riziku od gubitka svega. Ponekad, voljeti podrazumijeva prihvatanje da ćeš voljeti više nego što ćeš biti voljen.

-Neki kažu da se prava ljubav poznaje po tome što shvatiš da je jedina osoba koja može da te utješi, upravo ona koja te je povrijedila.

Biti voljen je zastrašujuće, zato što život često umije da nas izbaci iz ravnoteže tako što će nam poslati pravu osobu u pogrešno vrijeme.

-Ranije su žene nosile prsten i rađale djecu kako bi zadržale muškarca pored sebe. To više ne funkcioniše. Kako danas da zadržimo one koje volimo? Ne znam.

-I s posljednjim dahom shvatam sve: da vrijeme ne postoji, da je život jedino što imamo, da ga nikada ne treba prezreti, da smo svi mi jedno, i da će nam ono najvažnije uvijek izmicati.

-Ništa ne može da prevari više nego fotografija: vjerujemo da smo ovjekovječili jedan srećan trenutak, ali smo samo stvorili nostalgiju.

-Ako pogazimo sopstvene vrijednosti, pogazili smo sve.

"Devojka od papira" Gijom Muso
" Pisanje me je dovodilo u neko čudno stanje: stvarnost je malo-pomalo ustupala mesto fikciji i moji junaci ponekad su postajali tako stvarni da su me svuda pratili. Njihove patnje, sumnje i sreće postajale su moje i nastavljale da me opsedaju i posle završetka romana. "

Pre ove knjige, o Gijomu Musou (1974 - ) sam znala tek toliko da je u pitanju pisac bestselera kojeg objavljuje jedna od naših najpoznatijih izdavačkih kuća. U vreme kada se reč bestseler na našim prostorima dosta olako koristi i čije je značenje toliko izvitopereno da može ali i ne mora biti pečat kvaliteta dela već samo dobrog marketinga, skeptično sam u ruke primila "Devojku od papira", knjigu originalnog i lepog naziva. Ali nakon pročitanih trideset i devet poglavlja ovog romana na granici fantazije i sadašnjosti, sa zadovoljstvom mogu reći da je ova knjiga i više od bestselera.
Za mene, ovo je otkriće godine a Gijom Muso, još jedan od modernih velikana kojima se divim.
I književni genije koji može hrabro da ukrsti svoje pero sa bilo kojim autorom sadašnjice.

"Otkad me je Aurora napustila, u srce mi se trajno uvukla neka vrsta kancera, kao kad se pacov uvuče u špajz, i nagrizala me. Tuga me je razdirala kao neki ljudožder, sve dok me nije lišila svih emocija i volje... A stvarnost je bila tu: moja muka je uvek bila ista i ja već godinu dana nisam napisao ni redak. I mozak mi se sledio. Reči su mi izmicale, želja napustila, mašta presahla."

Gijom Muso, francuski je novelista ovenčan međunarodnim književnim priznanjima i autor čija su dela adaptirana i izvođena u pozorištima širom njegove domovine a 2009.godine - i ekranizovana. Na trideset i četiri svetska jezika, prevedeni su kreativni, nestvarni svetovi ovog književnog genija čija životna drama i teška saobraćajna nesreća, samo produbljuju njegovo poimanje života i otvaraju kapije svega onog nesvesnog što je imao u sebi a doživeo u tom kratkom i grubom susretu sa smrću. Stoga, njegova bujna mašta, jednostavan i upečatljiv stilski izraz, očaravajuć intelekt i godinama nadmašena mudrost na prečac i ubedljivo, osvojile su književnu kritiku ali i čitalačku publiku koja ga danas, širom sveta, slavi kao modernog viteza pisane reči, kao jednog od najomiljenijih autora današnjice. Gijom Muso, po struci ekonomista, oduvek je verovao u svoju viziju autora koji ruši granice između sebe i čitaoca smatrajući da autor počinje da živi onog trenutka kada njegova knjiga zaživi u mašti nekog dalekog čitaoca, kada se obistini na način koji je strogo individualan i samim tim poseban svakom umu jer svaka duša stvara svoj jedinstveni svet mašte, fantazije i nestvarnog.

"Čitalac se može smatrati glavnim likom romana, podjednako kao i autor, jer bez njih se ništa ne događa."

"Devojka od papira" otvara priču o Tomu Bojdu, mladom i uspešnom piscu "Trilogije o anđelima", planetarno popularnom delu koje ovom dečaku iz Makartur Parka, posle godina fizičke i psihičke torture teškog detinjstva, otvara vrata visokog društva, materijalne dobiti i bogatstva. Na vrhuncu svoje slave, Tom upoznaje Auroru Valankur, svetu omiljenu pijanistkinju, podjednako talentovanu, uspešnu i harizmatičnu ličnost sa kojom spoznaje ljubav verujući da je u svetu površnih vrednosti slave, pronašao ono za čim je najviše tragao. Ali različit socijalni milje iz koga su potekli, bahatost, egoizam i druge nus pojave popularnosti, odvajaju ih na putu ka budućnosti, deleći stvarnost na vreme pre i posle Aurore, na procep mašte i realnosti na strani 266.u liku Bili Doneli, junakinje iz Tomovog romana koja usled štamparske greške biva prebačena iz sveta fikcije u onaj opipljivi i stvarni nivo postojanja. Slikovito, komično, šarmantno i vrcavo, Gijom Muso dočarava susret dva sveta međusobno suprotstavljena, dva sveta koji isključuju jedan drugi a moraju da egzistiraju zajedno u nameri da zatvore stvoreni zjap na stranici 266. i stoga polaze u Meksiko, u avanturu koja će im doneti mnogo više od potpisanog sporazuma na salveti restorana brze hrane kraj dugog, prašnjavog puta ka sreći...

Istražujuči prelaze realnosti i mašte, došla sam do saznanja da je lik Toma Bojda donekle istorijski pozajmljen i potkovan; naime, postojale su dve ličnosti pod tim imenom koje se mogu dovesti u vezu sa ovim likom iz romana, jedan Tom Bojd bio je izdavač iz Edinburga plemenitog porekla dok je drugi Tom Bojd bio američki pisac i novelista, najpoznatiji po svojoj autobiografskoj knjizi o uspomenama sa ratišta. Ali ovi podaci ne čude imajući u vidu duboko poštovanje koje Muso gaji prema istaknutim ličnostima u kojima nalazi inspiraciju i nadahnuće - ova knjiga obiluje citatima autora poput Viktora Igoa, Milana Kundere, Fransoaza Sagana, Martina Lutera Kinga, Ničea, Emili Bronte... Njegova načitanost proizilazi iz svakog napisanog reda ove knjige i ukazuje na orijentir kvaliteta kojem je težio. Navodeči sva ova imena i njegove omiljene citate, Muso odaje priznanje svim autorima koji su izvršili dubok uticaj na njegovu prozu i ovim gestom se pozicionira ne samo kao veliki autor, već isto tako i kao veliki čitalac i veliki čovek.
I autor budućnosti kojem se ceo svet divi.

Ako umetnost postoji zato što stvarnost nije dovoljna, može naići i trenutak kada ni umetnost nije dovoljna, pa se pravi još jedan korak, ka ludilu ili smrti."
" Život nije video igra gde se može krenuti od početka. Vreme prolazi, a mi prolazimo sa njim i najčešće radimo ono što možemo, a ne ono što bismo hteli. Ostatak čini sudbina, a sreća povremeno doda po neko zrnce soli. To je sve."

"Devojka od papira" sa neočekivano puno preokreta, zaintrigiraće i pokrenuti maštu i najtvrdokornijeg čitaoca, ubeđenog da već zna završetak sage o anđelima. Ali ta trilogija postaje samo početak za mnoge ideje koje su se rodile i koje će svoje svetlo videti možda baš u nastavcima priče o (ne)stvarnoj devojci sa stranica romana.
Priče o (ne)mogućoj ljubavi autora i njegovog dela
Priče o Tomu i Bili Doneli.