Biblija kaže:

"Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori. Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju;
jer je ružno ženi da govori u crkvi." - 1 Kor 14:34-35


Da li je  žena biće niže vrednosti od muškarca prema Bibliji ?


Ako žena može da bude lekar, učiteljica, kuvarica, kraljica, predsednica i premijerka države, kosmonaut, balerina, monahinja, sudija, vojnik ... itd, ne vidim razlog zašto ne bi mogla biti sveštenik.



U vreme kada su utvrđena načela rane hrišćanske vere, Nikejski sabor i tako dalje,
već je prošlo par vekova od Isusovog vremena.
Episkopi koji su učestvovali u tome su činili to u skladu sa svojim ubeđenjima
i tumačenjima i u duhu svog vremena.
Tako su smatrali za shodno da se neke stvari prihvate, neke prećute i falsifikuju, neke odbace.
Tako su našli za shodno da falsifikuju jednu činjenicu koja im nije išla u prilog,
a ona glasi da je prvi apostol upravo Marija Magdalena, a ne sv.Petar,
budući da se Isus Hrist prvo njoj ukazao, poslavši je da širi reč o tome da je vaskrsao.

Prema tome, žene ne da imaju pravo da budu u crkvi, već imaju pravo da budu i na čelu crkve.

Inače, sama reč patrijarh znači vladavina muškarca.
Čista mizoginija sa biblijskim pokrićem.

Prvo valjda beše matrijarhat, pa se muški pobuniše, pa stvoriše razne religije po kojima su žene inferiorne, pa tako nama ženama (koje smo inače relativno skoro dobile pravo glasa ... mislim mi na "zapadu") ispraše mozak,
a mi tako lakoverne, fizički slabije(pms svakog meseca po 5-7 dana se ne računa, kao i porođaj ...
žene se i dalje onesvešćuju kad vide krv ... o kako smo nežne ili kako su nas ubedili).

I eto, mi žene, prirodni pacifisti izvukosmo deblji kraj, pa nas vekovima sve više zatupljivaše i zatupljivaše,
a "oni" u međuvremenu ratovaše i ratovaše, zbog religije zbog teritorije, zbog para, zbog žena.

Mi žene smo slabiji pol, a muškarci su jači, no opet slabi i to na nas ...
Ponekad se neka izborila da postane kraljica (bez kralja, dakle vladarka)
ali uglavnom tuga, jad, beda, i tako sve do pre nekih stotinak godina.
Eto valjda smo evoluirali ....

Епископ јегарски Порфирије, Мушкарац и жена на извору живота

U svakom slučaju, mora biti inferiornija na muškarca. Plasirana je lažirana priča.

Prava istina je sakrivena.

Petar reče Mariji: "Sestro, znamo da te učitelj voleo više od ostalih žena. Reci nam, po svom sećanju, koje su bile Spasiteljeve reči, koje ti znaš a mi ih ne znamo, niti smo ih čuli."

— Jevanđelje po Mariji

Епископ јегарски Порфирије, Мушкарац и жена на извору живота

U spisima Marije Magdalene se nalazi istina o reinkarnaciji.

Postoje saznanja da je ispod Vatikana ceo podzemni grad.
Dole je sakriven deo papirusa iz Aleksandrijske biblioteke, zapisnici o morbidnim zlocinima, kao i vise apostolskih dela
i dva jevandjelja koji su sastavni deo Biblije, a ciji sadrzaj poglavari katolicke crkve kriju vekovima:
apostola Nevernog Tome i Marije Magdalene,najveceg jevandjeliste.

U njenim spisima nalazi se istina o reinkarnaciji.
Ona govori o zivotu posle zivota, o inkarnacijama kroz koje duse
prolaze sve dok se potpuno ne ociste od grehova.

Izgubljeno tokom više od petnaest vekova, Jevanđelje po Mariji predstavlja jedino sačuvano ranohrišćansko jevanđelje pisano u ime žene.

Profesor istorije religije Karen L. King ispisuje priču o ovom izvanrednom tekstu i ujedno daje novi prevod.
Ova kratka pripovest predstavlja napredno tumačenje Isusovog učenja kao puta ka unutrašnjoj spoznaji.
Ono odbacuje njegovo stradanje i smrt kao put ka večnom životu i razobličava gledište
da je Marija Magdalena bila prostitutka.
Jevanđelje po Mariji iz Magdale pruža zapanjujući uvid u sukobe i sporenja koji su obeležili najranije razdoblje hrišćanstva.

Dok je Marija, majka Isusova, bila smatrana duhovnom majkom onih koji su želeli da ih vodi,
Marija Magdalena je za one, koji je časte, više povezana sa zemaljskom ljubavi.
Marija Magdalena (Marija iz Magdale) je bila žena koja je sledila Isusa.
Mnogi zbog tradicije misle da je bila prostitutka kojoj je Isus promenio život.
Isus je međutim rekao: „Ona je mnogo ljubila".

To ne znači obavezno puno seksa, nego stvarnu sposobnost voleti ljude, suosećati s njima i biti dobar prema njima.

Volela je Isusa, t.j. poštovala ga je kao čoveka i divila mu se kao duhovnom vođi.
Prema mističkoj literaturi (Jakob Lorber) sve je više pročišćavala svoje osećaje prema Isusu u smeru duhovne ljubavi.

Ljubav je bila dakle njen put sve boljeg razumijevanja Isusa i Boga.
(Mogli bismo je uporediti s Klarom, ženom koja je oko 1100. godine voljela redovnika Franju Asiškog / Sv. Franju – koji ju je najprije odbio, a kasnije prihvatio budući da je njena ljubav postala potpuno duhovna.
(O tome postoji zanimljiv film na njemačkom i engleskom jeziku.)

Postoji posebna tradicija u vezi s Marijom Magdalenom: legenda o „Svetom gralu":

Josip iz Arimateje i Marija Magdalena te još neki drugi Isusovi sledbenici
odneli su gral – prvotno kalež u kojem se nalazilo nešto Isusove krvi – u južnu Francusku ili Englesku.

S gralom je povezano nekoliko čuda.
(Gral je također simbol božje ljubavi).
Postoje i neke novije teorije o Mariji Magdaleni.
Ideja da je s Isusom imala dete koje je bilo začetnik nekadašnje evropske kraljevske dinastije (Merovinga).


P.S. Svi ste culi za pentagram.

To je jedan od najstarijih simbola, jer se koristio jos pre cetiri hiljade godina pre nase ere
i u osnovi je predstavljao paganski religiozni simbol.

Danas je to sinonim za obozavanje djavola, jer asocira na slike mrznje i rasizma u SAD,
bele kapuljace Kju kluks klana i klise bez koga su nezamislivi toliko popularni filmovi o satanskim serijskim ubicama.

Termin '' pagani ''je bio izraz koji je nekad predstavljao seosko stanovnistvo koje je drzalo do svojih starih religija obozavanja prirode. Zapravo, toliko je snazan bio strah Crkve od onih koji su ziveli u ruralnim ' villes ' da je nekada bezopasna rec za '' seljanina '' – villain – dobila novo znacenje zle duse.

Pentagram je simbol koji je oduvek bio povezan sa obozavanjem prirode i odnosi se na zensku polovinu svih stvari na svetu ( jin i jang ).
To je koncept koji istoricari religije nazivaju
'' svetim zenskim principom '' ili '' zenskim bozanstvom ''.

U svom osnovnom znacenju, pentagram predstavlja simbol Venere – zenske boginje ljubavi i lepote.
Boginja Venera i planeta Venera su jedno te isto i ona je imala svoje mesto
na nocnom nebu gde je bila poznata kao Istocna zvezda, Istar, Astarte, Danica, zvezda Zornjaca...
Na ekliptickom nebu Venera iscrtava savrsen pentagram svakih osam godina.

To je bilo poznato cak i u anticko doba, tako da su Venera i njen pentagram postali simboli savrsenstva,
lepote i ciklicnih svojstava seksualne ljubavi.
U cast magije Venere, Grci su prema njenom osmogodisnjem ciklusu organizovali svoje Olimpijske igre.

Danas malo ljudi zna da moderne Olimpijade jos uvek slede obrazac Venerinog poluciklusa.
Jos su malobrojniji oni koji znaju da je petokraka zvezda umalo postala zvanicni olimpijski simbol,
da u poslednjem trenutku – pet krakova zvezde nisu zamenjeni sa pet krugova koji se medjusobno presecaju kako bi na bolji nacin odrazili duh medjusobne povezanosti i harmonije ovih igara.

Na slican nacin,Rimska katolicka crkva je
u okviru kampanje Vatikana da istrebi sve paganske religije i mase preobrati u hriscanstvo, pentagram, nekadasnji njihov bozanski simbol, preobratila u simbol zla.

U nemilosrdnoj borbi izmedju paganskih i hriscanskih simbola, pagani su izgubili:
tako je Posejdonov trozubac ( egzaltacija Venere ), pretvoren u djavolje vile, siljati sesir mudrih zena postao je simbol vestice, dok je Venerin pentagram postao znak djavola
( planete Saturna po svemu sudeci,
ali i Meseca koji su imali tu '' nesrecu '' da svoju egzaltaciju potraze u Venerinom znaku ).

Tako su iz hriscanstva prognani sveti zenski princip, kao i nekadasnje drevne boginje koje su ravnopravno vladale sa muskarcima.

Katolicka inkvizicija je u svojoj knjizi,
koja gotovo moze da se smatra najkrvavijim izdanjem u ljudskoj istoriji
'' Malleus Maleficarum '' – ili '' Vesticji cekic '' – upozoravala svet na
'' opasnosti od zena koje slobodno misle ''
i upucivala svestenstvo kako da pronadje, muci i unisti takve zene.

Medju '' vesticama '' nalazile su se obrazovane zene, svestenice, ciganke, zene mistici,
kao i sve ostale koje su '' sumnjivo naginjale svetu prirode ''.
Ubijane su i babice, i to samo zbog upotrebe svog medicinskog znanja
za olaksavanje bola pri porodjajima
– sto je bila patnja ( kako je to Crkva tvrdila ) i zasluzena Bozja kazna zbog Evinog greha.

Moc zene i njena sposobnost da stvori zivot ranije smatrani svetinjama,
pocela je da predstavlja pretnju usponu prevashodno muske Crkve,
tako da je sveti zenski princip satanizovan i proglasen necistim,
a Zena, nekada slavljena kao neophodna polovina duhovnog prosvetljenja i sveti davalac zivota,
postala je sada neprijatelj.

Hriscanska filozofija je jednostavno ignorisala biolosku cinjenicu i muskarca nacinila Tvorcem.
Eva je stvorena od Adamovog rebra, a zena je postala izdanak muskarca.
I to gresan izdanak.

Zene su prognane iz hramova sirom sveta,
a nekadasnji sveti cin Hieros Gamos – prirodno seksualno sjedinjenje muskarca i zene
kroz koje svako od njih postaje duhovna celina – odbaceno je kao sraman cin.

Evin zalogaj znanja toliko je ozlojedio Crkvu, da je to postao greh i dug
koji su zene bile osudjene da vecno otplacuju.

Tokom tri stotine godina lova na vestice, na lomaci je spaljeno oko pet miliona zena.
Na taj nacin je pomracen sjaj Boginje Venere ( signifikatora prosvetljenja kod Indijaca ),

Majka Zemlja postala je muski svet, a bogovi destrukcije i rata
poceli su da uzimaju svoj danak - muski ego proveo je dva milenujuma lutajuci i jurcajuci okolo
bez svog zenskog pandana.

Pentagram i zvezda petokraka stavljeni su van zakona,
a Sveta Stolica je sebi namenila '' sveti '' zadatak da ih proganja '' kao Bog Djàvola '',
u bilo kom obliku i drustvenom uredjenju.
Uz mali izuzetak.

Iako je poslednja zrtva inkvizicije spaljena jos 1824. godine, ona i danas postoji,
pod imenom Kongregacija za doktrinu vere.
Ona i dalje ima moc da ucutka i eskomunicira katolicke disidente.
Ili da, u najmanju ruku, '' anatemise '' one koji misle drugacije.


Istina je spora, ali i neumoljiva.
Uprkos brizljivom uklanjanju tragova od strane Vatikana, ona nam je tako reci sve vreme bila pred ocima.

Za cuvenu Da Vincijevu sliku '' Tajna vecera '' se oduvek tvrdilo da predstavlja trinaest muskaraca.
Da li je bas tako ? Ili se '' tajna '' odnosi na jos ponesto ?
Tajna koja je bila toliko mocna da je, ukoliko bude otkrivena,
pretila da unisti i samu osnovu hriscanstva !…

Pogledajte ''onog'' koji sedi na pocasnom mestu, sa Isusove desne strane...
'' Onog '' koji ima talasastu crvenu kosu, nezno skrstene ruke i nagovestaj grudi.
Da, to je Marija Magdalena.

Nije tacno da Bog ne voli zene.

Episkopi (muskarci) koji su uredjivali Bibliju su to radili u duhu tadasnjeg vremena.

Tako da nije pravedno kriviti Boga za to.

Dela Božija su jača od tvoje zablude u kojoj se nalaziš. Kako sam gore naveo je samo jedan od primera da Bog ne voli žene i da ih tretira drugojačije od muškaraca. Što pre to prihvatiš biće ti lakše. Sve su muškarci. Svi proroci, carevi, apostoli, propovednici svi su bili ili će biti muškarci.

To o cemu ti pises propoveda se u judaizmu.    
Nesto slicno radi i Vatikan.

Sve sto je Bog stvorio, covek je zloupotrebio.
Bibliju nije pisao Bog, vec ljudi.



Proroci, apostoli, propovednici, a narocito carevi nisu bili samo muskarci.