Haruki Murakami

Haruki Murakami






Haruki Murakami (村上春樹, Kjoto 12. januar 1949), je jedan od najpoznatijih savremenih
japanskih pisaca nadrealizma i dobitnik više prestižnih književnih nagrada.

Biografija:

Haruki Murakami je rođen u Kjotu, ali je veći deo svog odrastanja proveo u Kobeu. Njegov otac je bio sin budističkog sveštenika, a majka ćerka veletrgovca iz Osake. Oboje su predavali japansku književnost.

Uprkos toj činjenici, Murakamija više interesuje američka književnost, što ga i izdvaja iz glavne struje japanske književnosti.
Studirao je dramu na Univerzitetu Vaseda u Tokiju, gde se i upoznao sa svojom budućom ženom Joko. Njegovo prvo zaposlenje bilo je u prodavnici gramofonskih ploča. Nakon završenih studija, 1974. godine, otvara džez bar „Peter Cat“ u Tokiju, koji radi sve do 1982. godine. Tema mnogih njegovih romana, kao i sami naslovi, povezani su sa muzikom, uključujući i "Igraj, igraj, igraj" (od R&B grupe The Dells), "Norveška šuma" (po pesmi Bitlsa) i "Južno od granice, zapadno od sunca" (prvi deo naslov je pesme Neta Kinga Kola).
Murakami je započeo sa pisanjem u svojim ranim tridesetim godinama. Kako je sam rekao, gledajući bejzbol utakmicu, odjednom je osetio neobjašnjivu inspiraciju za pisanjem svog prvog romana (Slušaj pesmu vetra, 1979.). Nekoliko narednih meseci pisao je samo nekoliko sati nakon završenog radnog dana u baru, tako da je uspevao da piše samo kratka poglavlja. Nakon što ga je završio, roman je poslao na jedini seminar koji je hteo da prihvati rad takve dužine i osvojio je nagradu.
Taj prvobitni uspeh ohrabrio ga je da nastavi dalje sa pisanjem. Godinu dana kasnije, izdaje nastavak" Fliper" 1973. Godine 1982. izdaje" Lov na divlju ovcu". Godine 1985. objavljuje" Tvrdo kuvana zemlja čudesa i kraj sveta"

Svetski poznat Murakami postaje objavljivanjem "Norveške šume", nostalgične priče o gubitku i seksualnosti. Milion kopija prodano je u Japanu. Među mladima u Japanu, Murakami je postao superzvezda. Knjiga je štampana u dva dela koja su prodavana zajedno. Jedna je imala zeleni, a druga crveni deo. Najzagriženiji obožavatelji izražavali su svoju naklonost jednom od delova noseći knjigu zelene, odnosno crvene boje. Godine 1986. Murakami napušta Japan i putuje u Evropu i nastanjuje se u Sjedinjene Američke Države.

Predaje, između ostalog, na Univerzitetu u Prinstonu. Baš u to vreme i nastaju romani "Igraj, igraj, igraj" i "Južno od granice, zapadno od sunca".
Kratke priče su važan deo Murakamijevog opusa. Priče napisane u periodu između 1983. i 1990. godine objavljene su pod naslovom "Slon nestaje". "Posle potresa" takođe je zbirka priča.


Dela:

Neki od njegovih najpoznatijih romana su:

Slušaj pesmu vetra 1979,
Fliper 1973,
Avantura oko ovce 1982,
Zakuvana zemlja čuda i smak sveta 1985,
Norveška šuma 1987,
Igraj, igraj, igraj 1988,
Južno od granice, zapadno od sunca 1992,
Knjige priča: Ponovni napad na pekaru 1993
Hronika ptice koja navija sat 1994,
Sputnik ljubav 1999,
Posle potresa 2000,
Kafka na obali 2002,
Kad padne noć 2004,
1Q84 2010,
i dokumentarističku knjigu Metro 1997/8.

Prevodioci Murakamijevih dela u Srbiji su Nataša Tomić i Divna Tomić.

Rad:

revodio je na japanski Ficdžeralda, Kervera, Irvinga, Selindžera i druge američke pisce.
Nakon višegodišnjeg perioda provedenog u Americi i Evropi, sada živi u Japanu, a radi
kao gostujući profesor na Univerzitetu Prinston u SAD.

Nagrade:

On je šesti dobitnik „Franc Kafka“ nagrade za roman Kafka na obali.
Kritičari ga smatraju važnom figurom u postmodernoj književnosti, a „Gardijan“ ga je pohvalio
kao „jednog od najvećih svetskih živih romanopisaca“.


Filmovi

Murakamijev prvi roman „Slušaj pesmu vetra“ je ekranizovan 1981. godine.
2004. godine izlazi film „Toni Takitani“ koji je snimljen po Murakamijevoj istoimenoj kratkoj priči.
Najzad, 2010. godine je snimljen film „Norveška šuma“. Ekranizacija Murakamijevog istoimenog romana.

wikipedija

Po ovoj pesmi je roman Harukija Murakamija dobio naziv
"Norveska suma".
Knjigu sam procitala, izuzetna je, preporucujem je za citanje.
Za nekoliko decenija ova ce knjiga biti klasik bez koga se ne moze
zamisliti dobra knjizevnost.





“Norveška šuma”

Haruki Murakami (村上 春樹) je najnovije čudo u svetskoj književnosti. Piše neposrednim stilom koji čitalac lako prihvata i gradi veoma ubedljive slike koristeći hrabra poređena. Murakamijeva dela su puna bola i zbrkanih ljudskih odnosa. Čitalac pije sa uživanjem njegove knjige, jer su protkane humorom i tanano izgrađenim likovima. U romanima se nalaze tragovi Hesea (Hermann Hesse), Kafke (Franz Kafka), Selindžera (J. D. Salinger), Karvera (Raymond Carver), Irvinga (John Irving), Ficdžeralda (F.S. Fitzgerald), pa i Dostojevskog (Фёдор Михайлович Достоевский).
Murakami dotiče univerzalno, ali tekstu dodatnu punoću daje posebnost japanske kulture. Ritam njegovog opusa je smenjivanje balada i lirskih ostvarenja; “debeli” roman pun divlje energije, pa jedan “tanki” pun nežnih tonova. Ako su Murakamijevi muški likovi japanski podzemni čovek (Dostojevski) – puni kontradiktornosti i žestine koja žudi za životom, ženski likovi su prave haiku-ikone, naznačene kroz obrise tajne patnje.

Harukijevi predeli spoj su tradicionalnih akvarela i sajberpankovske scenografije. Zaplet? Podseća na japanske stripove. Vatanabe je običan-neobičan mladić (kao da je glavni junak neke ren’ai novele) koji pati za Naoko, devojkom najboljeg prijatelja Kizukija, koji se na početku knjige ubija. Naoko i Vatanebe prepliću sudbine, boreći se da prežive Kizukijevu smrt i svoju neostvarenu ljubav. Naoko oboleva i traži utočište od sveta u sanatorijumu (veoma sličnom “Čarobnom bregu”, koji se u romanu i pominje). Vatanabea u život poziva Midori, luckasta devojka, samo naizgled lakomislena i obična. Kao u ljubavnom manga-stripu Vatanabe pokušava da vodi život i izbori se sa patnjama srca. Kada se tome dodaju neverovatne seksualne epizode sporednih junaka (od surovog Nagasave do neverovatne Reiko), knjiga zaista može da se površnom čitaocu učini kao neka vrsta japanske “španske” serije…

Norveška šuma je i danas među mladima u Japanu najčitanija Murakamijeva knjiga. Upravo ovim romanom, objavljenim 1987, Haruki Murakami je obezbedio status superzvezde, a otvorila mu je i put ka širokoj popularnosti u svetu. Radnja je smeštena u Japan u vreme studentskih demonstracija krajem šezdesetih godina prošlog veka. Pozadina romana je kontrastna, bunt mladih i novi trendovi oštro se mešaju sa snažnom tradicijom posleratnog Japana. Ali to nije tema knjige i zato se previranja jednog vremena odslikavaju najviše kroz pozadinske šumove. Kimigajo, bento, tempura, đunsai, rjokan, stroge moralne i klasne norme starog Japana sudaraju se sa ramenom i mizom, NHK-om, studentskim protestima i seksom, seksom, seksom. Smrt i samoubistvo podloga su za “običnu” ljubavnu priču. Murakamijevo majstorstvo se najbolje ogleda u tome što naizgled poznate šablone ljudskih odnosa opisuje kao duboki poznavalac dilema i strasti srca. Ljubavna priča podiže se u ravan pitanja samog postojanja, a iskazuje sasvim jednostvano kroz pitanje glavnog junaka koje postavlja posle svega – “Gde sam sada?”

wannabemagazine.com

HARUKI MURAKAMI – Kafka iz Japana


Trenutno jedan od najpopularnijih pisaca na svetu, Murakami je uspeo da istovremeno
uvede zapadnu pop kulturu u do tada tradicionalnu japansku književnost, kao i da
predstavi jedno ljudskije i prizemnije lice Japana čitaocima van granica daleke zemlje.
Jelena Maksimović



Retko kada se u književnosti dešava da se mišljenje kritike i ukus publike toliko podudaraju kao što je to u slučaju japanskog pisca Harukija Murakamija, koji je vrlo brzo zadobio kultni status i privukao širok krug obožavalaca, počevši od tipičnih akademskih proučavalaca, preko fensi intelektualnih tipova, do običnih čitalaca diljem planete.
Pre nego što je postao pisac, Murakami je bio vlasnik jazz kluba u Tokiju pod nazivom Peter Cat; inače je veliki poznavalac muzike i kolekcionar ploča, u njegovim romanima često su navedene tačne pesme ili albumi, koji tu nisu stavljeni slučajno već sa idejom da budu link na neki pređašnji događaj ili predodređuju dalje kretanje radnje, a i Hajime, glavni junak nedavno izdatog romana Južno od granice, zapadno od sunca (Geopoetika), takođe je vlasnik jazz bara.
Sve Murakamijeve knjige započinju dosta jednostavno, bez nagoveštaja čudnih događaja i likova koji se kasnije sreću. Glavni junak, uslovno shvaćeno piščev alterego, živi povučen i relativno nezanimljiv život; o njemu se nikada ne saznaje previše. Suprotno slici disciplinovanog, bezličnog yuppi Japanca, ovi likovi dane provode sami, u kuvanju, čitanju knjiga i slušanju muzike. Protagonista je prazan papir koji će popuniti neobične stvari koje iznenada počinju da se dešavaju, na koje on samo reaguje, u tom delovanju određen majstorski napisanim ženskim likovima, koje su sve od reda neverovatno zanimljive, tajanstveno privlačne i nedostižno daleke. Pored poznavanja pop kulture, Murakami odlično razume žene i njihovu psihu i tako stvara nezaboravne likove, koji bez obzira na svoju samosvojnost, predstavljaju i ono što žene jesu i ono što bi želele da budu.
Murakami piše veoma lako; postoji priča da je gledajući bejzbol utakmicu između američke i japanske ekipe u jednom trenutku shvatio kako je u stanju da napiše roman.



Ne krijući svoje uticaje, koji mu služe kao polazište da krene u potpuno drugačijem pravcu, Murakamijev roman ima kafkijanske zaplete, glavnog junaka nenaviknutog na društvo i svet oko sebe slično Selindžerovim junacima i atmosferu patnje i monotonije običnog života, koji ispod površine krije neverovatna otkrića iz priča Rejmonda Carvera, koga je prevodio na japanski. Ne pristajući na granice samo jednog žanra, Murakami dosta pozajmljuje od kriminalističkih priča, magičnog realizma i japanske poezije, u nekim momentima postiže uzbudljivost trilera, dok u drugim teži nedokučivosti metafizike.

Murakami kod nas

Prvi susret domaće publike s Murakamijem bio je roman Sputnik ljubavi (Geopoetika), priča o ljubavi dve žene Miu i Sumire i naratoru obeleženim slovom K. koji je beznadežno zaljubljen u jednu od njih, sablasnom nestanku na grčkom ostrvu, sputniku i Džeku Keruaku. Igraj, igraj, igraj (Geopoetika) je stoprocentna murakamijevska avantura smeštena u hotel Delfin, mesto gde se ne zna granica između svesnog i nesvesnog i gde se prepliću prošlost i budućnost, čovek-ovca i zgodna recepcionerka, stari prijatelj koji je postao filmska zvezda i tajnovita statistkinja Kiki, usamljena tinejdžerka, koju od spoljnog sveta deli neprestano slušanje vokmena, čime se između nje i naratora ostvaruje jedno neuobičajeno prijateljstvo. Kao i većina Murakamijevih drugih romana, Igraj, igraj, igraj je potraga koja ne mora da ima logičan kraj. ’Najobičnija’ od svih knjiga, lišena nadrealnih elemenata, ali ne i neobjašnjivih dolazaka i odlazaka, je kratka novela Južno od granice, zapadno od sunca. U ovoj melanholičnoj ljubavnoj priči naslovljenoj po melodiji Nat King Kola, koja svoj koren ima u preadolescentskoj romansi kao u Romeu i Juliji, uspešni tridesetogodišnjak Hajime ne može da zaboravi Shimamoto, devojku sa kojom je imao neverovatnu duboku povezanost pre više od dvadeset godina. Kao u dobrim noir filmovima, ona ulazi jedne kišne večeri u njegov jazz klub, što je dovoljno Hajimeu da odbaci sve što je stekao u međuvremenu i krene za ovom prelepom i tužnom ženom, o čijoj prošlosti zna nedovoljno. Murakamijev jezik je uobičajeno sveden, ali i takav priziva slike junaka, zvukove jazz numera i ukuse koktela koje piju.
Murakami će odbiti svaku pomisao da se njegova književnost bavi bilo čime više od samih priča, da ima nameru da donosi sudove o društvu uopšte ili realizuje nekakve filozofske pretenzije, ali uz sve neverovatne okolnosti i bizarne junake, Murakami piše o modernom čoveku, izolovanom od drugih ljudi, koji istinski priželjkuje odnos sa drugom osobom i koji kroz bolnu usamljenost i ljubav, koju traži na najčudnijim mestima dolazi do pomirenja sa samim sobom.




popbox.com

sledi nastavak

Murakami – obavezna lektira

Norwegian wood – Kada začuje pesmu Beatlesa u avionu, Toru se priseća svoje mladosti šezdesetih u Tokiju i rastrzanosti između Naoko, nestabilne devojke koju je voleo i koja mu je stalno izmicala, i pričljive i slobodoumne Midori, ujedno i najzabavnije Murakamijeve junakinje. Najprodavanija Murakamijeva knjiga.

The Wind-Up Bird Chronicle – Po mišljenju mnogih najbolja knjiga u opusu, kome ne smeta više od 600 strana upoznaće se sa Toru Okadom, čiji se život menja iz korena kad krene da traži izgubljenu mačku – žena ga napušta, upoznaje Lolitu iz komšiluka, sestre sa natprirodnim moćima i bogatu, elegantnu ženu iz visokog društva koja mu nudi zagonetnu poslovnu ponudu. Šta se krije u napuštenoj kući u susedstvu, koja je veza između savremenog Japanca iz tokijskog predgrađa i zastrašujuće sudbine vojnika u japansko-kineskom ratu i zašto je ponekad najbolje sam sedeti na dnu bunara.
Kafka on the Shore – Petnaestogodišnji Kafka ubija oca, beži od kuće u potrazi za majkom. Lepa, starija i rezervisana bibliotekarka, koja ne želi da otkrije svoju prošlost je možda ono što traži u ovoj novomilenijumskoj verziji mita o Edipu. Road trip čoveka koji ume da priča sa mačkama i mladog kamiondžije, koji usput sreću Colonela Sandersa, simbol Kentucky Fried Chickena i Johnyja Walkera, u ne tako dobronamernim ulogama.




Muzika reci

Kome nisu dovoljne Murakamijeve knjige, neke od odgovora može da potraži u knjizi Jaya Rubina Haruki Murakami and the Music of Words, njegovog prevodioca na engleski koji se bavi i značenjima njegovih knjiga i objašnjenjima mnogih referenci.

U cilju stvaranja potpune atmosfere slede preporuke šta slušati i šta jesti dok čitate Murakamija:
- muzika: The Beatles, Laura Nyro, Creedance Clearwater Revival, Rolling Stones, Bramsov II koncert za klavir (Norwegian wood), Duke Ellington, Bing Crosby, Nat King Cole (Južno od granice, zapadno od sunca), Beach Boys, Bach, Bethoven, Radiohead (Kafka on the Shore), Miles Davis, Charlie Parker (Hard-boiled Wonderland and the End of the World). Ono što se ne pominje, ali ide fantastično uz Murakamijeve knjige: Sigur Ros, Pianna i Mogwai.
- hrana: jegulja (omiljeno jelo), tempura, suši, čak i McDonalds, pasta. Sve ovo uz velike količine kafe, koja se zaliva viskijem Cutty Sark.

popbox.com

"Juzno od granice, zapadno od sunca"

Citati iz romana:

"A volela me i bila je pazljiva prema meni.Sa iskrenim interesovanjem slusala je
moje price i uveseljavala me.Govorio sam joj o sebi i svojoj buducnosti.Sta bi
zelio da radim kakav covek da postanem.Bile su to bajke kakve cesto pricaju
maladici mojih godina.Ona ih je s velikom paznjom slusala i hrabrila me:" Ti ces
biti dobar covek.Ima u tebi neceg divnog", govorila je Izumi.I stvarno je to mislila.
Niko pre nje mi nije tako nesto rekao.
A bilo je divno drzati je u narucju - pa makar i preko odece.Ono u cemu se
sastojala moja zbunjenost i razocarenje bila je cinjenica da nikada u njoj necu
odkriti ono sto postoji samo za mene."

...................................................

"Rekla je da sam joj bio jedini prijatelj.Ti si jedini prijaetlj koga sam ikad imala.
Bio sam neizmerno srecan sto to cujem.Mocicemo da ponovo budemo prijatelji,
mislio sam.Hteo sam da joj ispricam mnogo toga i da je pitam za misljenje o tome.
Ne bi mi smetalo i ako ne bude zelela da govori o sebi.Bio bih srecan i samo da je
vidim i razgovaram s njom."

"Juzno od granice, zapadno od sunca"

Citat iz romana:

"Vise ne citas beletristiku?"
" Citam ja i to.Ali ne citam onoliko kao pre, a i ne znam nista o savremenoj
knjizevnosti.Citam samo klasicne romane, uglavnom iz XIX veka.Cesto citam
one koje sam vec procitao."
" A zasto ne citas nove?"
" Verovatno sto ne bih da se razocaram.Ranije nije bilo tako.Imao sam vremena
preko glave i cak i kad bih procitao nesto bez veze, uvek sam imao osecaj da
sam i iz toga nesto dobio.Na izvestan nacin.Sad je drugacije.Za mene je to sad
samo gubljenje vremena.To valjda ima veze i sa godinama."

"Juzno od granice, zapadno od sunca"

Citat iz romana:

"Te veceri je Simamoto nosila svetloplavi dzemper sa rol kragnom
i teget suknju.Na usima su joj blistale male nausnice..Pripijeni
dzemper lepo je ocrtavao oblik njenih grudi.Odjednom nisam
mogao da disem"

Sputnik ljubav
Haruki Murakami





Prevela s japanskog Divna Tomić
Godina izdanja: 2004
Broj Strana: 212

Citat:

" I pored sega toga, ja verovatno vise nikada necu moci da se vratim onom predjasnjem sebi.
Sutra cu verovatno biti vec druga osoba.A sigurno niko od mojih poznanika nece primetiti
da sam se u Japan drugaciji nego pre.Jer, spolja gledano , nista se nije promenilo.No, uprkos
tome, nesto u meni je izgorelo i potpuno se ugasilo.Negde tece krv.Iz mene odlazi neko , nesto.
Pognute glave, bez ijedne reci.Vrata se otvaraju, vrata se zatvaraju.Svetlo se gasi.Danas je
poslednji dan za ovog mene.Ovo je poslednji sumrak.A kada svane, ovaj sadasnji ja vise nece
biti ovde.U ovo telo ucice neko drugi ."

O čemu Murakami govori kada piše o trčanju: Fascinacija upornog tipa




U našoj kulturi književnike se ozbiljno shvaćalo samo ako su bili ovisnici, ponajprije alkoholičari, pušači i svežderi, općenito neki boemi i noćobdije - narkomani i polunarkomani se ovdje bore za svoj status - u svakom slučaju pisanje i nezdrav život su na zapadnu Balkanu gotovo sinonimi.

A pisanje i sport, pa to je još do jučer bila smijurija i zato pisci o svojim eventualnim sportskim aktivnostima šute kao zaliveni. Nitko od pisaca nije napisao knjigu o golfu, no interesantnije je što nitko (barem od pisaca) nije napisao knjigu o pecanju, pogotovo što je o lovu pisao još Kozarac i to dobro. Neke su se teme - ponajprije jedrenje, hodanje - u međuvremenu probile, no sport je još daleko od autobiografskog trenda.

Haruki Murakami (1949) je pisac kojeg bi čak i u Hrvatskoj teško bilo ismijati, iako u zadnjih trideset godina dnevno trči oko 10 kilometara. I ne samo to: dosad je istrčao 25 maratona plus jedan ultramaraton (100 kilometara) što je stvarno superuspjeh (možda bi mu komisija za dodjelu Nobelove nagrade trebala to uvažiti kao dodatne bodove).
U svojoj knjizi “O čemu govorim kad govorim o trčanju”, nedavno prevedenoj na hrvatski, vidimo Murakamija kao potpunog antipoda balkanskoj predodžbi pisca: ide na spavanje s kokoškama, ustaje u cik zore i općenito ne gubi vrijeme: napisao je jedanaest romana i, kako smo već rekli, možda mu se smiješi sam Nobel.



Murakami nije običan japanski pisac; već od samog naslova, koji je ipak pomalo nespretna parafraza slavnog Carverog naslova (plus što je Carver bio zaista šampion u alkoholu), Murakami ne krije da su njegovi interesi potpuno amerikanizirani, da je njegov stvarni literarni zavičaj popularna kultura, pa je logično pomisliti da je njegov interes za trčanjem dio iste fascinacije, inače bi se, valjda, bavio borilačkim sportovima. Istina, Murakami je fascinantno uporan tip: iako je potpuni nevježa i očiti antitalent za plivanje, to ga uopće ne sprečava da sudjeluje u triatlonu.
I u ovoj knjizi Murakami piše lako i brzo i šarmantno i zna kako ugoditi čitatelju, no “O čemu govorim kad govorim o trčanju” nije njegova velika i važna knjiga, premda sasvim sigurno nije neiskrena.

Nekako je aseptička: ponešto govori o njegovim radnim navikama ( Murakami cijeni talent, fokusiranost i izdržljivost), ali nema gotovo ni slova o njegovim literarnim uzorima, a ne spominje baš nešto ni knjige koje je čitao (osim onih koje je sam preveo). To je još manje autopoetička knjiga, premda je opisao trenutak kad je prvi put pomislio da bi mogao napisati roman - on zna točan datum, u dva sata popodne, 1. travnja 1978. - dok je gledao bejzbolsku utakmicu i pio pivo. Hm, čudnog li poticaja za jednog fetivog Japanca! “O čemu govorim kada govorim o trčanju” je bez jasnog koncepta, gotovo na rubu self helpa, amerikanizirana, i, pojednostavljeno, Murakami o trčanju piše iznenađujuće neambiciozno: nemato ni traga od neke dijalektičke vertikale koja bi otkrila tajnu vezu između pisanja i trčanja. Umjesto toga, Murakamija je lako uhvatiti u kontradikciji; jednom piše da je sve što je naučio o pisanju naučio od trčanja, a samo nekoliko stranica dalje utvrđuje da trčeći ne razmišlja ni o čemu vrijednom pamćenja.

jutarnjilist.hr

Pola miliona - trijumf novog Murakamija


Novi roman Harukija Murakamija pod nazivom “Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove
godine hodočašća” predstavljen je 12. aprila u Japanu uz nezapamćeno interesovanje
čitalaca i medija.




Početni tiraž romana čiji engleski naziv glasi “The Colorless Tsukuru Tazaki And His Years of
Pilgrimage” iznosi neverovatnih pola miliona primeraka. Japanski izdavači već su najavili novo
izdanje, s obzirom na to da je najveći deo prvog izdanja unapred poručen tokom pretprodaje.

Izdavačka kuća Geopoetika otkupila je prava za ovaj roman na sprskom jeziku, a datum
objavljivanja biće uskoro saopšten.

“Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća” prvo je Murakamijevo delo u poslednje
tri godine. Njegov prethodni roman, deo trilogije “1Q84” objavljen je 2010.

Čuveni pisac autor je sada već kultnih dela “Norveška šuma”, "Slušaj pesmu vetra", "Fliper", "Igraj,
igraj, igraj", "Južno od granice, zapadno od sunca", "Hronika ptice koja navija sat", "Kad padne noć"..
. Već neko godinama važi za potencijalnog dobitnika Nobelove nagrade za književnost.


b92.net

Murakami: Znam kako je bolno biti odbačen


Istaknuti japanski pisac Haruki Murakami gostovao je na Kjoto univerzitetu što je njegovo
prvo pojavljivanju u javnosti u proteklih 18 godina. Publiku je činilo 500 srećnika koji su karte
dobili na lutriji.




KJOTO - U retkom pojavljivanju u javnosti, istaknuti japanski pisac Haruki Murakami rekao je da je njegov najnoviji roman bio eksperiment koji je potrajao duže nego što je očekivao jer je želeo da se fokusira na likove.

Roman "Colorless Tsukuru Tazaki and the Year of His Pilgrimage" (Bezbojni Cukuru Tazaki i njegova godina hodočašća), koji bi u Srbiji trebalo da objavi "Geopoetika", prodat je u više od milion primeraka za svega nedelju dana od objavljivanja prošlog meseca.

Murakami je rekao da roman, o čoveku koji se oporavlja od odbacivanja, predstavlja njegovo interesovanje za stvarne ljude i veze.

"U početku, planirao sam da napišem neku vrstu aluzije. Ali ovoga puta sam se zainteresovao za stvarne ljude. Onda su likovi počeli da se pojavljuju. Zaintrigirale su me veze između ljudi", rekao je Murakami, a prenosi AP.

UMALO DA ODEM...
Murakami, obučen u kariranu košulju, pantalone boje cigle i teget patike delovao je opušteno ali je priznao da mu je neprijatno od medija. "Kada sam se jutros probudio umalo nisam otišao kući. Nije to zbog toga što imam neku mentalnu bolest ili ljubičase tačke po telu. Ja sam samo obična osoba koja živi običnim životom", rekao je on. Moj posao je da pišem i više volim da se na to koncentrišem, dodao je Murakami.

Cukuri Tazaki, 36-godišnji arhitekta železničkih stanica, vraća se u rodni grad Nagoju u centralnom Japanu i putuje čak do Finske kako bi razumeo zašto su ga najbolji prijatelji odbacili pre 16 godina.

U knjizi, Tazakijeva devojka igra ključnu ulogu u njegovom mirenju sa traumom iz prošlosti.

Murakami je, u razgovoru na Kjoto univerzitetu - prvom pojavljivanju u javnosti u proteklih 18 godina - rekao da je značaj pripovedanja u tome da se opiše nešto nevidljivo i duboko u svakoj osobi i stvori mesto gde ljudi mogu da se saosećaju i identifikuju sa drugima.

Murakami je rekao i da može da se saoseća sa Tazakijevim bolom jer je imao slično iskustvo. "Razumem koliko je bolno biti odbačen. Kada vas povrede, izgradite emotivni zid oko srca. Ali posle nekog vremena možete da ustanete i prevaziđete to. To je priča koju sam želeo da napišem".

Murakami, koji je svetsku slavu stekao romanima "Norveška šuma" i "IQ84", među pisce koji su uticali na njega izdvaja F. Skota Ficdžeralda i Rejmonda Čendlera, budući da je poznati prevodilac savremene američke literature. On je takođe i pisac više stručnih tekstova a objavio je i kolekciju intervjua porodica nastradalih i preživelih napada na tokijski metro 1995. godine.

Vatreni je protivnik atomskog naoružanja i kritikovao je japansku pro-nuklearnu politiku od katastrofe u Fukušimi 2011. godine.

PUBLIKA KARTE DOBILA NA LUTRIJI

Murakamijevo pojavljivanje u rodnom gradu bilo je strogo kontrolisano budući da njegova stidljivost i povučenost doprinosi njegovom imidžu. Razgovor je vodio poznati književni kritičar, a medijima je bilo zabranjeno snimanje. Publiku je činilo 500 srećnika koji su karte dobili na lutriji.

novosti.rs
7.05.2013.

Novi Murakamijev roman i na srpskom



Svega nekoliko meseci posle svetske premijere, izdavačka kuća "Geopoetika" objavila
je prevod sa japanskog novog romana Harukija Murakamija "Bezbojni Cukuru Tazaki
i njegove godine hodočašća".






BEOGRAD - Svega nekoliko meseci posle svetske premijere, izdavačka kuća "Geopoetika"
objavila je prevod sa japanskog novog romana hit pisca Harukija Murakamija "Bezbojni
 Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća".


Murakami je "stari" pisac "Geopoetike" i miljenik srpske čitalačke publike, a novi roman -
 koji se u Japanu pojavio 12. aprila 2013. i koji je prodat samo u toj zemlji u milionskom
 tiražu, na srpski je prevela Nataša Tomić.
Srpski prevod je među prvih pet u svetu i zanimljivo je pomenuti da se pojavio pre
engleskog koji se očekuje iduće godine.
Današnja promocija protekla je uz Listov "Žal za domovinom" iz njegovih "Godina hodočašća",
 pa otuda takav naslov romana. Muzika je, što je ljubiteljima ovog pisca dobro poznato,
 izuzetno važna Murakamiju koji u svojim romanima gotovo da deli lekcije iz istorije muzike
- roka, klasike, džeza. List se, inače, provlači kao crvena nit kroz čitav roman i to ne samo
 kao muzička osnova.
Glavni junak Cukuru Tazaki je kao mlad bio opsednut železničkim stanicama i imao je četvoro
najboljih prijatelja sa kojima je, kako se činilo, bio neraskidivo povezan. Po odlasku na studije
 u Tokio oni prekidaju svaki kontakt sa njim ostavivši Cukuru Tazakija na ivici života.
Godinama kasnije, Cukuru Tazaki upoznaje Saru i na njen podsticaj pokušava da sazna šta
 se dogodilo i zašto su njegovi prijatelji odlučili da prekinu svaki kontakt sa njim i izbace
 ga iz grupe.
Prema rečima izvršne urednice Jasne Novakov Sibinović, Murakamijev roman je priča o
 sećanju, o istoriji, o tome kako moramo da se suočimo sa prošlošću. Istovremeno je
realističan poput "Norveške šume" ali sa primesama trilogije "1Q84"
U njemu i dalje ima paralelnog, dvostrukog u vidu tanke granice između realnosti i sna,
 tako karakteristične za Murakamije, rekla je ona i ukazala da se Murakami u novom
romanu bavi i dvojnošću identiteta - kako mi sebe doživljavamo i kako nas vide drugi.
Novakov je pojasnila i naslov knjige, odnosno "bezbojni" u naslovu navevši da svo
četvoro prijatelja u svom imenu imaju neku boju izuzev Cukuru Tazakija koji je bezbojni.
 Zbog toga se, kaže ona, oseća kao autsajder a zapravo se otkriva da je on bio taj koji
 je držao grupu na okupu.
Murakami se u svom delu bavi i kritikom liberalnog kapitalizma, savremenog društva, velikih
 firmi ali i temama slobode mišljenja, talenta, zavisti, starosti, odnosno krhkosti tela na
 prilično filozofski način, rekla je Novakov Sibinović dodavši da se sa svakim novim
čitanjem knjige otkriva neki novi sloj romana.

novosti.rs

Haruki Murakami Ekscentrični namćor

Valentina Bulatović | ponedeljak, 30.04.2012.
Planetarna popularnost Murakamija krije se u njegovom autentičnom pripovedanju,
 u kojem opisuje svet isprepletanih vremena i prostora, realnih događaja i
ljudske podsvesti,strahova, sećanja, nadanja, snova, želja.


Japanac Haruki Murakami svrstava se u red najpopularnijih svetskih autora. Pored izuzetne veštine pripovedanja, čitaoce privlači svojim autentičnim junacima, najčešće mladim ljudima koji se, izgubljeni u haosu modernog života, kreću kroz neobičan svet u kojem je vrlo tanka granica između stvarnih događaja i onoga što se zbiva u ljudskom nesvesnom.
Planetarna popularnost Murakamija krije se u njegovom autentičnom pripovedanju, u kojem opisuje svet isprepletanih vremena i prostora, realnih događaja i ljudske podsvesti, strahova, sećanja, nadanja, snova, želja. U njegovim romanima ljudi nestaju u televizijskoj slici dok njihov odraz ostaje u ogledalu, i kada oni napuste prostoriju zarobljeni su u sopstvenim snovima, proganjaju ih tajanstveni čovečuljci, lebde između paralelnih svetova.
Tipični Murakamijevi likovi su naizgled obični mladi ljudi, utonuli u anonimnost japanskih velegradova, koji pokušavaju da se suprotstave usamljenosti i da nadomeste nedostatak ljubavi. Muškarci su najčešće pasivni likovi, jalovi talenti koji nisu kadri da se izbore sa svojim ličnim mrakom, dok su žene izuzetne ličnosti snažnih karaktera, gotovo uvek pomalo nastrane, ali odlučne da pronađu ono za čim tragaju.





Miljenik kritičara i čitalaca

Harukija Murakamija podjednako su prihvatili i čitaoci i kritičari. Dugogodišnji je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost, a njegov poslednji roman „1Q84“ u Japanu je prvog meseca po objavljivanju prodat u više od milion primeraka. Njegova dela prevedena su na više od 20 jezika i bestseleri su u mnogim zemljama sveta. Murakami je veoma popularan i među čitaocima u Srbiji zahvaljujući izdavačkoj kući „Geopoetika“ iz Beograda i prevodiocima Nataši i Divni Tomić, koje njegova dela prevode direktno s japanskog.
Kritičari mu najčešće zameraju to što je opčinjen zapadnom kulturom. Čitalac koji neku od Murakamijevih knjiga uzme s idejom da se upozna s tradicionalnim japanskim životom biće vrlo razočaran, jer murakamijevski junaci žive u skladu sa standardima zapadne civilizacije, slušaju džez i „Beatles“ i gledaju holivudske filmove. Jedan od retkih izuzetaka je hrana. Murakami u mnogim svojim romanima detaljno i s velikim užitkom opisuje pripremu tradicionalnih i savremenih japanskih jela, mameći čitaoce da ih i sami naprave i probaju.


Pored neospornog književnog talenta Murakami poseduje i dar za sopstvenu promociju i odlično poznaje zakone izdavačkog tržišta. To potvrđuje i njegov poslednji roman u kojem je jedna od tema proces nastajanja i plasiranja književnog dela na tržištu. Glavni junaci romana „1Q84“ su pisac koji odlično vlada tajnama spisateljskog zanata, ali nije sazreo da iskaže ono što nosi u sebi, vanredno maštovita i kreativna tinejdžerka koja ima šta da kaže, ali ne ume da se izrazi, i iskusni i pronicljivi urednik koji ima nos za prave književne talente, kao i za bestselere. Njih troje se udružuju u pisanju romana koji uskoro postaje književni hit. Kroz priču o neobičnoj knjizi koja osvaja čitaoce svih generacija i ujedno otkriva tajanstveni, paralelni svet jedne od glavnih junakinja, Murakami detaljno opisuje proces nastanka književnog dela i njegove sudbine u potrošačkoj kulturi.
Inače oko samog romana „1Q84“ podignuta je velika prašina pre nego što je objavljen. Murakami je to delo pisao od pet do šest godina, njegova sadržina držana je u strogoj tajnosti, a delo je mesecima najavljivano. Širom sveta roman je dostigao milionske tiraže, a u mnogim zemljama organizovana je specijalna noćna prodaja knjige na dan kada je objavljena.






Romanom „1Q84“ Murakami je ostvario svoju dugogodišnju želju da napiše gigantsko delo kojim bi obuhvatio sve suštinske probleme savremenog sveta, od nedostatka ljubavi i raspadanja porodice, preko političkih zločina i tumačenja istorije, nasilja i incesta, religioznog fanatizma, sve do pitanja ljudske slobode. U romanu, čiji naslov direktno aludira na čuveni roman Džordža Orvela o totalitarnom društvu „1984“, Murakami istražuje i granicu između laži i istine, realnosti i fikcije. Radnja romana lebdi u vremenu i prostoru između nama poznate 1984. i paralelne, nadrealne 1Q84. godine. Kao i u većini Murakamijevih romana, junaci ovog dela su usamljeni, otuđeni, neprilagođeni društvu u kojem žive, željni ljubavi, ali nesposobni da je prepoznaju i izraze.






Ekscentrik i namćor
Haruki Murakami je među izdavačima i drugim saradnicima poznat kao izuzetno zahtevna osoba. U Srbiji njegove romane objavljuje beogradska „Geopoetika“ čije uredništvo potvrđuje da prilikom pripreme prevoda dela tog pisca na srpski jezik ima mnogo više posla nego s bilo kojim drugim autorom. Murakami je jedini pisac koji brižljivo i detaljno pregleda i odobrava korice prevoda na druge jezike pre objavljivanja knjiga. Vrlo često vraća nekoliko rešenja dok ne prihvati konačnu verziju. Među pikanterijama je i podatak da lično radi s engleskim prevodiocem svojih dela. Taj prevod mu je najvažniji jer se u mnogim zemljama njegova dela ne prevode s japanskog, nego upravo s engleskog jezika.
Iako očaran popularnom zapadnom kulturom, Haruki Murakami je po nečemu pravi Japanac. Naime, vrlo je disciplinovan i piše svakodnevno od ranog jutra do podneva.
Kao i mnogi veliki stvaraoci, Haruki Murakami se može okarakterisati kao namćor i ekscentrik. U intervjuima, kojih je vrlo malo jer se nerado odaziva na pozive novinara, Murakami često aludira na svoj loš odnos s ocem. Tvrdi, recimo, da nikada nije voleo japansku književnost koju je predavao njegov otac, inače budistički sveštenik. Loši porodični odnosi ogledaju se i u mnogim Murakamijevim romanima, u kojima glavni i sporedni likovi ne komuniciraju s roditeljima.


...........

akter.co.rs

Neobično običan






Piše: B. Rakočević

Najistaknutiji savremeni japanski pisac Haruki Murakami, rođen pre tačno 65 godina u Kjotu, stekao je svetsku slavu i popularnost, ali se kloni medija, a i dalje se, kako je nedavno izjavio, iznenadi kada ga čitaoci presretnu na ulici i pruže mu ruku.
Dobitnik više prestižnih književnih nagrada (Franc Kafka, Frenk O’Konor, Jerusalim nagrada…), Murakami je već nekoliko puta nominovan i za Nobela za književnost, ali u intervjuima, koji su inače retki, najčešće podvlači da je obična osoba i da živi običnim životom.
Magični svet kojim privlači čitaoce širom sveta Murakami kaže da pronalazi u sebi, sugerišući i drugima da zavire duboko u svoju unutrašnjost. “Ljudi kažu da je to magični realizam, ali suboko u mojoj duši, to je samo realizam. Nije magičan. Dok pišem, sve to je veoma prirodno, veoma logično, veona realističko i razumno”, izjavio je Murakami svojevremeno za “Njujork tajms”, navodeći da je njegova kreativnost “crna kutija” u koju ne ulazi svesno.
Nedavno je, u izdanju Geopoetike, objavljen njegov novi roman “Bezbojni Cukuru Tazaki i njegove godine hodočašća“, koji je izašao na srpskom čak pre engleskog izdanja, a bavi se sećanjem, istorijom i suočavanjem sa prošlošću.
Rođen 12. januara 1949. u Kjotu, drevnoj japanskoj prestonici, Murakami je veći deo detinjstva proveo u Kobeu, u porodici predavača klasične filologije, a trenutno živi i radi u Tokiju nakon višegodišnjih perioda provedenih u SAD i Evropi. Njegov deda bio je budistički sveštenik, a otac je predavao japanski jezik i književnost u školi i u slobodno vreme takođe se bavio propovedanjem budizma.

Murakami je izučavao klasičnu dramu na odeljenju za pozorišnu umetnost Univerziteta Vaseda u Tokiju, gde se upoznao sa budućom suprugom Joko. Prvo mu je zaposlenje bilo u prodavnici gramofonskkih ploča, a po završetku studija, 1974. godine, otvorio je džez bar u Tokiju koji je radio do 1982.
Njegovom opsednošću muzikom mogu se možda objasniti i teme mnogih njegovih romana, pa i sami naslovi, uključujući “Igraj, igraj, igraj” (r&b grupa Dels), “Norveška šuma” (pesma Bitlsa), “Južno od granice, zapadno od sunca” (prvi deo naslova je pesma Neta Kinga Kola)…
Murakami je, inače, shvatio da bi mogao da bude pisac u proleće 1978. godine, za vreme jedne bejzbol utakmice. Ni danas ne može da objasni tu samospoznaju. “Jednostvno sam to shvatio – i to je sve”, izjavio je. Sve češće je ostajao u baru posle zatvaranja i pisao tekstove mastilom na običnim listovima hartije.
Roman “Slušaj pesmu vetra”, za koji je dobio pretižnu nagradu časopisa “Gundzo”, objavio je 1979. Već krajem te godine knjiga je rasprodata u 150.000 primeraka u tvrdom povezu.
Među najpoznatijim Murakamijevim romanima su i “Fliper” (1973), “Lov na divlju ovcu” (1982), “Okorela zemlja čuda i Kraj sveta” (1985), “Norveška šuma” (1987), “Igraj Igraj Igraj” (1988), “Južno od granice, zapadno od sunca” (1992), “Hronika ptice koja navija sat” (1994), “Sputnik ljubav” (1999), “Kafka na obali” (2002), “Kad padne noć” (2004), zatim roman “1Q84” u tri toma (2009), te knjige priča “Ponovni napad na pekaru” (1993), “Posle potresa” (2000), “Tokijske misterije” (2005) i dokumentaristička knjiga “Metro” (1997/98) sa intervjuima koje je snimio posle zemljotresa i napada gasom u Japanu.
Početkom 90-ih odlazi u SAD da bi radio na Univerzitetu Prinston. U Japanu mu u to vreme izlaze sabrana dela u osam tomova koja su obuhvatila ceo njegov opus od 1979. do 1989. Na Prinstonu je dobio zvanje vanrednog profesora.
“…Otišao sam u SAD samo na pet godina i najednom sam neočekivano poželeo da pišem o Japancima na japanskom. Ponekad o prošlosti, a ponekad i o tome kako se danas živi. Lakše je pisati o svojoj zemlji kad si daleko od nje. Na rastojanju se može videti cela zermlja onakva kakva ona u stvari jeste. Do tada mi se i nije nešto posebno pisalo o Japanu. Prosto sam nastojao da pišem samo o sebi i svom svetu”, rekao je veliki pisac u jednom od intervjua.
Murakami je aktivan i kao prevodilac – na japanski je preveo dela niza američkih pisaca, poput Ficdžeralda, Karvera, Irvinga, Selindžera…

Izvor:seecult.org
        knjizevnost.org

Haruki Murakami "Nakon potresa"



„Znaš, Jun“, rekao je, „vatra može poprimiti bilo koji oblik koji poželi. Vatra je slobodna. Zato može izgledati kao sve što ti padne na pamet, zavisno od onoga što se nalazi u čoveku koji gleda. Ako tebe obuzima taj duboki, spokojni osećaj dok gledaš vatru, to je zato što ti vatra pokazuje taj duboki, spokojni osećaj koji nosiš u sebi. Razumeš?“
"Aha.“
„Ali to se ne dogadja s bilo kojom vatrom. Da se to dogodi, sama vatra mora biti slobodna. To se neće dogoditi s vatrom u plinskoj peći ili s plamenom upaljača. To se neće dogoditi ni s običnim kresom. Da vatra bude slobodna, moraš je zapaliti na pravom mestu. Što nije lako. Niti to može svako.“

Dešavalo mi se da se probudim u dva-tri sata ujutru i da ne mogu više da zaspim.

Tada bih ustajao iz kreveta, odlazio u kuhinju, sipao sebi viski i pio ga.

S čašom u ruci, dugo bih s prozora posmatrao groblje u tmini i podno njega, na putu,

farove automobila koji su tuda prolazili. Ti sati koji su vezivali noć i praskozorje,

bili su dugi i mračni. Ponekad sam pomišljao da bi mi bilo lakše kad bih mogao da

zaplačem. Ali, nisam znao zbog čega bih plakao. Nisam znao ni zbog koga bih

plakao. Bio sam previše samoživ da plačem zbog nekog drugog, i prestar da plačem zbog sebe samog

.
Haruki Murakami "Južno od granice, zapadno od sunca"

Murakami: Teško je biti ja

Japanski pisac Haruki Murakami već danima odgovara na pitanja obožavalaca
putem Interneta.



PISANjE je kao flertovanje sa ženom. Vežbanjem postajete bolji, ali u osnovi, ili se dosađujete u tome ili ne - napisao je ovih dana slavni japanski pisac Haruki Murakami odgovarajući na pitanje jednog čitaoca.

Odlučio da dve nedelje bude u ulozi "Drage Savete", i odgovara na najrazličitija pitanja svojim mnogobrojnim fanovima iz celog sveta. Sve je počelo 16. januara, na specijalnom sajtu na japanskom "Murakami-san no tokoro", ili "Mesto gospodina Murakamija", koji je pokrenuo njegov izdavač.
Pisac "Norveške šume", "Kafke na obali mora" i ostalih izuzetno čitanih romana, biće onlajn i na raspolaganju samo do kraja meseca. Odgovara isključivo na japanskom.
Iako je zamišljeno da nema tabu tema, Murakami vešto izbegava da otkrije detalje iz privatnog života, ali se upušta u priče o životu posle smrti, podizanju i vaspitavanju dece, mačkama ili o govoru mržnje.
- Kao pisac, često sam na meti govora mržnje. Postoje, ipak, neki grozni ljudi, tamo napolju. Moramo da uradimo nešto u vezi sa ovim trendom - poručio je pisac, dodajući da nije fer napadati ljude zbog rase ili stvari na koje ne mogu da utiču.

TRKA ZA "NOBELA" UPITAN kako se oseća povodom toga što je već godinama
prvi kandidat na kladioničarskim listama za Nobelovu nagradu iz književnosti,
Murakami je napisao: - Neprijatno. Nisam zvanično nominovan, u pitanju su
 nepovezani kladioničari koji biraju moje ime. To nije konjska trka!


Uz nadu da će posle smrti počivati u miru, rekao je:
- Ne želim ni raj niti pakao, ali ni bar sa igračicama na šipki. Želeo bih da mirno spavam i ponekad pojedem poneku ostrigu.
Na poruku jedne majke koja je tražila savet kako da prevaspita jedanaestogodišnjeg sina koji po ceo dan igra igrice i ne čita knjige, da bi postao kao on, Murakami je odgovorio:
- Da postane kao ja? Pitam se šta pod tim podrazumevate. Veoma je teško biti ja, ali nekako sam uspeo, jer ja sam ja.
Iz ove neobične književne promocije, publika je saznala i da najpopularniji japanski savremeni pisac nije maštao da bude mačka, iako ih je imao puno, te smatra da su egoistične, ali je zato želeo da bude vetar; da je zavisnik od "Eplovih" proizvoda, da sluša hip-hop, da podržava gej brakove...
Upitan da li ima neko specijalno mesto gde voli da provodi vreme, odgovorio je:
- U krevetu sa nekim koga volim. Gde drugde?

novosti.rs

Haruki Murakami "1Q84"


"Upaljena svetla na nekoliko prozora zgrade uz ulicu ukazuju da na tom svetu obitava još ljudi osim njih dvoje. Njima dvoma je to veoma čudno. Ne, logično razmišljajući, deluje im čak kao nešto netačno. Ta činjenica da na svetu osim njih postoji još ljudi koji žive svoje živote."

Haruki Murakami "1Q84"



"Ponovo su bili desetogodišnji dečak i desetogodišnja devojčica. Jedan usamljeni dečak i jedna usamljena devojčica. Bez moći i bez znanja o tome šta treba jedno drugom da daju, šta treba jedno od drugog da traže. Dvoje koje nikad niko nije voleo, niti su oni ikad zaista voleli ikoga."

Haruki Murakami "1Q84"



"Do ovog trenutka oko mene su se razvijale razne stvari čiju uzajmanu povezanost ne znam. Nisam čestito uspela ni da ustanovim njihove uzroke, ni smer u kome se kreću. Ja sam u sve to posledično bila upletena. Ali sad je dosta. Od sada nadalje će biti drugačije od ovoga do sada. Više neću da budem marioneta ničije samovolje. Od sada nadalje, postupaću sledeći samo jedno pravilo koje za mene postoji, odnosno samo svoju volju. Ma šta u tome bilo dobro, a ma šta bilo loše, od sada nadalje ja sam uzrok, i ja sam pravac."

Haruki Murakami "1Q84"



"Profesorka je pričala o Aomame. Druga deca su je uglavnom ignorisala. Ona je bila autsajder, neko ko maše čudnim pravilima i svima je na smetnji. Takvo je bilo opšte mišljenje u odeljenju. Aomame se od toga štitila tako što je, kad god je to bilo moguće, bila manja od makovog zrna, i skoro da se pretvorila u duha. Imala je jaku volju kada bi nešto rešila, mišljenje nije menjala. Bila je izuzetno bistra. Imala je izvanrednu spospobnost razumevanja i volju da uči. Ali, sebe je strogo kontrolisala i sputavala da to ne bi izašlo na površinu. To - da se ne ističe, bio je verovatno samo jedan od mehanizama da sebe zaštiti. Da je bila smeštena u neku običnu sredinu, verovatno bi postala divan učenik."

Haruki Murakami "1Q84"



"Gde ima svetla, mora biti i senke, a gde ima senke, mora biti i svetla. Ne postoji senka bez svetlosti, ni svetlost bez senke. Karl Jung je u nekoj knjizi rekao nešto ovako: isto onoliko koliko smo mi, ljudi, pozitivni, toliko je senka zla. Što se mi više trudimo da budemo savršeni ljudi izuzetne dobrote, to senka sve jasnije pokazuje volju da bude mračna, zla i destruktivna. Kada čovek prevazilazi sebe kako bi postigao potpunost, senka silazi u podzemlje i pretvara se u djavola. Jer u ovom svetu prirode, to da čovek postane biće superiornije nego što jeste, jednak je greh onome da postane inferiornije biće."