Miki Jevremović

**Učlanjen** : 18.12.2021

Miki Jevremović (rođen 27. marta 1941. u Beogradu) je srpski pevač zabavne muzike. U bivšoj SFRJ bio je veoma popularan 1960ih i 1970ih. Učestvovao je na tadašnjim festivalima: "Vaš šlager sezone" (Sarajevo), "Beogradsko proleće", "Zagrebački festival", "Opatijski festival" i "Splitski festival". 1990ih godina je učestvovao i na letnjim festivalima u Crnoj Gori.

Sarađivao je sa mnogim kompozitorima u zemlji i inostranstvu (Boris Bizetić, Mikis Teodorakis i dr).

Početak karijere obeležile su pesme: "Mama", "Pijem" i "Osamnaest žutih ruža". Kasniji hitovi su bili: "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme" i "Pesnikova gitara". Noviji hitovi su: "Grkinja", "Lihnida" i "Neka toče staro vino".

1970ih godina, pored Đorđa Marjanovića i Radmile Karaklajić, bio je veoma popularan u SSSR.

Mikijeva kćerka, Jelena Jevremović, takođe je poznata pevačica.—

Pored muzike, velika ljubav mu je šah, te je učestvovao na više turnira u zemlji i inostranstvu. Najveći uspeh mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom.

U vreme najveće popularnosti postojalo je rivalstvo između obožavaoca Mikija Jevremovića i Đorđa Marjanovića. Tako su postojali klubovi vatrenih obožavaoca: "Đokisti" i "Mikisti".

**Učlanjen** : 18.12.2021

SAMA

Ti, koju preklinje noć da zameniš zoru
Ti, koju doziva dan da ozariš svet
Ti, moja poslednja kap u usaklom moru
Na dalekom tlu, u nečijem snu
Zaboravljaš sve...

Sama, ne znam dal' si još sama
Da li pričaš o nama kada nemaš sna...
Želim da te ponovo gledam
Da te nikome nedam
Da si moja sva...
Sama, možda i ti si sama
Možda pričaš o nama
Možda nemaš sna...

Ja, kome davno su već opustele ruke
Nežno poželim i sad da zagrlim svet
Ja, kome govore svi da brod sam bez luke
Da odem, ma gde!
Da pogasim sne, da izbrišem sve...

Sama, možda i ti si sama
Možda pričaš o nama
Možda nemaš sna...
Želim da te ponovo gledam
Da te nikome nedam
Da si moja sva.
Sama, možda i ti si sama
Možda sanjaš o nama
K'o što sanjam ja...

**Učlanjen** : 18.12.2021

S KIM SI SADA KAD JE TUŽNO VREME

Nešto čudno osećam u sebi
jedno vreme prazno mi je sve
pored reke razmišljam o tebi
jer sad više nije kao pre

Ref. 2x
S kim si sada kad je tužno vreme
da l' pomislis nekad gde sam ja
sa kim sada tražiš nove teme
i zbog koga noću nemaš sna

Otkad pamtim, putujem žmureći
ne znam je li pravac sever-jug
na mom putu nema pravog cilja
možda zato taj put mi je dug

Ref.

**Učlanjen** : 18.12.2021

KAKO ĆEŠ TI BEZ MENE

Ponekad kasno se vratim;
u svoju samoću kad dođem
pitam se, želim da shvatim —
dal' ću to vreme da prođem?...

Kako ćeš ti bez mene
kad odeš putem svojim,
kako ću ja bez tebe
tek s tobom ja postojim?...
Kako ćeš ti bez mene
kad srce sam ti snio
kako ću ja bez tebe
kad s tobom sve sam bio?...

Uz svetlost tihu ja ćutim
a misli nekud me vode...
Sutra, ja samo slutim —
neko od nas će da ode.

Kako ćeš ti bez mene
toliko želim da znam,
kako ću ja bez tebe
kad s tobom sve sam bio?

**Učlanjen** : 18.12.2021

LASTAVICA GNEZDO VILA

Opet smo sami ostali gitaro
opet ćemo sami, sami bolovati
ja je više neću čak i da se vrati
moja zadnja rana po njoj će se zvati

Ref.
Latavica gnezdo vila
dao sam mu ime svoje
sad je drugom nose krila
ranjeno je srce moje
Latavica gnezdo vila
napuštene sobe stoje
lastavica ti si bila
svršeno je za nas dvoje

Da li će pući srce ili žice
pre no što njene laži zaboravim
sviraj gitaro, ti mi se bar javi
kad je već prazna postelja u travi

**Učlanjen** : 18.12.2021

Godinama se borim za poboljšanje našeg statusa

Godinama se borim za poboljsanje naseg statusa u drustvenoj zajednici, trudim se da dokazem kolegama da je kolegijalnost na prvom mestu, i da ako mi nismo slozni niko nam sa strane nece pomoci. Eto, moje kolege na celu sa Branimirom Banetom Djokicem zakazale su sastanak sa novim ministrom kulture Branislavom Lecicem. Svi su posle 5. oktobra i promena ocekivali da ce i kulturnom establismentu vec jednom svanuti. Moje kolege su bile odusevljene kada su culi da ce poznati glumac Lecic zameniti inertne Nadu Popovic Perisic, Zeljka Simica i druge bivse ministre kulture koji ama bas nista nisu uradili za estradne radnike i priznate estradne umetnike. Elem, zavrsio se taj sastanak zvizducima i nekim pogrdnim recima kojima su moje kolege ispratile hladnokrvnog Lecica, koji ih je samo udostojio svoga prisustva, pogledavao svakog trenutka na sat, klimao potvrdno glavom i — nista nije uradio osim sto je ponudio nekakva hladna obecanja po onom narodnom — obecanje, ludom radovanje. Moje kolege su opet ispale naivne: ocekuju pomoc od Branislava Lecica koji gleda samo svoje interese i cak nije otvorio tradicionalni Beogradski sajam knjiga, koji je kulturni dogadjaj godine, objasnivsi taj svoj potez za Riplija izjavama — "nisam mogao da budem kloniran i u istom trenutku na dve strane" i "ja sam pre svega glumac i nisam mogao otvoriti Sajam jer sam u Zrenjaninu imao pozorisnu predstavu"...! Kako bi hladni Englezi rekli — no comment!?

Ucinili smo u ovoj Srbiji sve sto je protiv nase muzike i estrade: Beograd vise nema nijedan festival popularne muzike, ukinut je na kraju i najstariji festival zabavne muzike, nove gradske i decije pesme eks-Jugoslavije "Beogradsko prolece", u programima televizijskih kuca Studio B, Politika, YU info, ART televizija, BK Televizija, B 92 - uopste se ne emituje prava i lepa srpska narodna muzika. Mnogim estradnim radnicima i umetnicima (od kojih mnogi zive na ivici materijalne egzistencije) oduzet je status i sami moraju da placaju staz i socijalno osiguranje, niko od nas nema pravo na poreske olaksice oko uvoza i kupovine muzickih instrumenata koji su muzicarima osnovna sredstva za rad... Ono sto smo godinama ulagali kroz poreze i doprinose drzavi pojela je maca, jer ako, ne daj ti Boze, zatrazimo usluge lekara u bolnicama sve moramo da placamo iz svog dzepa. Onaj ko nema novac, moze da ide pravo Bogu na ispovest! Mi koji smo ovoj drzavi milione i milione maraka doneli nasim pevanjem u humanitarne svrhe (za izgradnju bolnica, decijih ustanova, za stare, slepe, invalide rada, za borbu protiv alkoholizma i narkomanije, za izgradnje brzih i ostalih pruga, za nabavku lekova...) sada sve to — puj pike ne vazi! Kada potrazimo nakakve poreske olaksice i zdravstvenu zastitu, svi okrecu glave! S druge strane, svi trce za nama i zovu sve estradne trudbenike kada treba odrzati koncerte solidarnosti i sakupiti novac za potrebe drustva. Mi smo danas u ovoj trecoj Jugoslaviji i drzavi Srbiji, na zalost — gradjani drugog reda!?

S druge strane, svima sa strane otvaramo sirom vrata! Dobrodosli su svi pevaci, kompozitori i grupe iz Hrvatske, Federacije Bosne i Hercegovine, Slovenije a sada i iz Makedonije!? Od svih izvodjaca iz ovih sredina pravimo zvezde, dajemo im sirokogrudo festivalske nagrade i estradna odlicja, dobijaju besplatan marketing u stampi i svim medijima (koji izvodjaci iz Srbije treba da plate iz svog dzepa!), otvaraju im se sirom vrata najuglednijih nasih sala i hala i prestiznog "Centra "Sava"...!? S druge strane u Zagrebu, Sarajevu, Mostaru, Tuzli i mnogim drugim gradovima - zabranjeno je u drzavnim i privatnim radio i TV stanicama emitovati bilo kog izvodjaca iz Srbije i Beograda! U Makedoniji od 1992. godine nijedan pojedinac ne moze dobiti dozvolu za solisticki koncert u njihovoj najboljoj sali "Univerzalnoj" dvorani u Skoplju! Ja sam dobio preko nekih vezica takvu dozvolu, ali soliticki koncert, ipak, nisam odrzao. U drzavama eks-Jugoslavije nasi pevaci mogu pevati samo ilegalno, ili da nastupaju u zadimljenim bircuzima, restoranima i kafancinama koji su ispod svakog nivoa! Lepu Brenu i "Elektricni orgazam" samo sto nisu proterali samo jer su se drnuli da zapevaju u kafani, a Giletu i rokerima je u Zagrebu podmetnuta afera! Sa malkice "kokaina medj instrumentima", Kebi je zabranjen solisticki koncert u Sarajevu, "Ribljoj corbi" nije dozvoljeno da nastupi u Sloveniji i Makedoniji, Dzeja su privodili u Bosni... Jednom recju — mi smo svi nepozeljni u tim sredinama, a u Makedoniji dozvola za koncert ne moze cak ni da se kupi!!??

A kod nas su "srpski" izvodjaci" vec postali Doris Dragovic, Leo, "Hari Mata Hari", "Haris Dzinovic, "Seven up", Tose Proeski, Karolina, "Magazin", Hanka Paldum, Ivana Banfic, Sandi, Dino Dvornik...! Non-stop vrtimo Olivera Dragojevica, Misu Kovaca i Kemala Montena, ali oni jasno i glasno kazu da vise ne zele da pevaju u Beogradu. Arsen Dedic kaze kako vise nikada njegova noga nece krociti na ove prostore... Da ne bi bilo zabune, nemam nista licno protiv pomenutih kolega, od kojih su mi neki bili dobri prijatelj, drugari, a mozda su i sada ostali, ali se nismo culi. Eto, zajedno sa Djordjem Marjanovicem izljublio sam se u Moskvi sa Terezom Kesovijom, a ona posle par meseci u stampi kaze kako se "nismo ni sreli" u Rusiji!? Svaka njima cast, zelim im uspesnu karijeru i svako od njih ima pravo na svoje misljenje. Medjutim, mi kao da nemamo mozga, i sve one koji nas ignorisu uzvracamo — bezgranicnim postovanjem! Sve inostrane pevace vise emitujemo i reklamiramo, a one istinske umetnike iz svog dvorista zaboravljamo! Izvodjaci iz Srbije moraju da plate reklamu, a mi proglasavamo Dina Merlina "najslusanijim izvodjacem godine", dok on izjavljuje za pokojnog legendarnog Davorina Popovica kako "ko god zapjeva u Beogradu mora da dobije rak!!!?? To je vec monstruozna izjava!?

Vise sam umoran od objasnjavanja svih nasih gluposti i ne znam da li cemo se ikada opametiti i da li ce nam se glave razbistriti, pa da ne pruzamo ruku onome ko je — ne prihvata!? I posle svega, priznajem, prihvatam onu sjajnu izreku maestralnog rokera Bore Djordjevica alias Bore Corbe koji rece kako je za Srbe — tudje g.... uvek sladje od domaceg!!??

**Učlanjen** : 18.12.2021

"Turban folk" i dalje uništava našu prebogatu muzičku baštinu

Proteklog leta moja kcerka Jelena Jevremovic (koja je valjda na mene nasledila muzicki talenat) konkurisala je sa jednom lepom pesmom za prvo vece mladih nada festivala zabavne i pop muzike "Suncane skale" u Herceg Novom. Svi u porodici smo bili presrecni sto je pesma jednodusno prihvacena i uvrstena u to prvo festivalsko vece "Novih zvijezda" Naravno, Jelena je lebdela od srece i svim snagama se spremala za taj julski nastup. Pre pocetka "Suncanih skala", direktor ove smotre Slobodan Bucevac organizuje u beogrdskom hotelu "Slavija" organizuje press - konferenciju. Posao sam sa Jelenom naivno verujuci da ce joj moje ime i popularnost nesto znaciti, ali, iskreno da kazem, i pomoci. Bucevac i nije razgovarao sa mnom. Ispostavilo se da sam ja svojoj kcerci bio balast!

Elem, mi smo se svojski spremali za festival: napravili smo promotivni CD, nasli sponzore, stampali Jelenine reklamne slicice, majice sa njenim likom... Kao sto se u "San Remu" predstavljaju najpoznatije svetske zvezde i asovi italijanske kancone. Koliko smo novaca i mi sami ulozili iz kucnog budzeta danas ne smem da pricam, jer smo i onako skroman budzet dobro ispraznili.

A onda, nedelju dana pred festival, stize vest da Jelene upste nema na spisku izvodjaca. Tu vest dobijam iz prostorija TV "YU info", koja je bila u organizaciji ove estradne manifestacije. Jelenini snovi su se rasprsili kao kula od karata. Sva njena nadanja, kao mlade devojke, koja misli da zivi u jednom normalnom drustvu, srusena su. Potom saznajem da je alfa i omega svih festivalskih muckanja bas famozni Bucevac. Ko zna sta bi on sve predlozio Jeleni u hotelu "Slavija" da nije bilo mene! Cuo sam od novosadske pevacice pop-muzike Mis Svetlane da su je trazili za vece "Novih zvijezda" samo za ucesce (bez bilo kakvih nagrada) 2.000 maraka!!?? To znaci da su mnogi izmanipulisani a javnost ne zna da se, nazalost, na nasim festivalima sve kupuje, pa se cak i ucesce naplacuje! Neko placa novcem a pevacice koje imaju plitak dzep i dolaze na festivale bez bogatih mecena — i krevetom!?

Dobio sam 1995. godine Nagradu za zivotno delo. Nagrade su, bez lazne skromnosti, svakodnevica u mom zivotu sto je, uostalom i normalno kad sam citav zivot proveo na koncertima, festivalima, sceni... Pre mene su ovu nagradu dobili Dusko Jaksic, Djordje Marjanovic i ja sam je shvatio kao jedno veliko priznanje. Dodeljena je za zivot posvecen muzici, a taj zivot traje i trajace.

Bio sam samo malo postidjen jer je bar desetak mojih kolega zasluzilo da ovu nagradu dobije, ali zivecemo pa ce moje kolege koje su bespotrebno napustile estradu biti u prilici da je prime. Mislim na celu plejadu mojih kolega koji su bili u reprezentaciji, ne samo Jugoslavije nego i Balkana. Lola Novakovic, Nada Knezevic, Dusko Jaksic, Tihomir Petrovic, Senka i Zafir Hadzimanov, Dragan Antic, Boba Stefanovic, Djordje Marjanovic, takodje, dobro sad zbog bolesti, ali ni pre toga nije imao dovoljno prostora, kao uostalom ni svi mi.

Eto, samo Ceca Raznatovic i Dragana Mirkovic pune sale. Vesna Zmijanac je morala da otkaze pola koncerata na turneji. Dzej koji je meni licno simpatican i koji peva lepe pesme, je jedva odrzao turneju. Ceca ce ponovo da puni stadione i hale jer je medijski ineresantna, ima lepe pesme, lep nastup uz neverovatnu reklamu. Verovatno ce i Dragana kad snimi novi album poceti da puni sale. Ona je, recimo, pre devet godina pevala bas lepo, srpsku muziku, kao prava srpska seljancica. Sad pokusava da peva i pop muziku sto je smesno onima koji to dobro rade. Izmislili su nekakav turbo-folk koji nigde u svetu ne postoji, unistili nesto iskonsko kao sto je folk, isprljali ga!

Pojavili su se na muzickoj sceni nekadasnji rokeri, ali oni koji nisu uspeli da se u roku dokazu, pa su se jedno vreme probijali zahvaljujuci turcizmu a kad je to vreme proslo onda su se pojavili i izmislili turbo-folk!

Bilo mi je stvarno tuzno da gledam Kebu kako se svoijski upinje da peva takvu vrstu muzike, ali mu to nikako ne ide! Eto, verovali ili ne, Keba se hrabro odvazio da peva svetski hit "Oboji u crno" legendarnih "Rolingstounsa"! Uzasno i smesno u isti mah!?

Ceca je jedna od retkih koja je svoje koncerte sjajno odradila. U njene koncerte sigurno je puno ulozeno, scenski efekti su bili odlicni. Ali ljudi su otisli kuci zadovoljni, kao da su dva sata dzogirali. Medjutim, sumnjam da im je nesto ostalo u srcima, jer su to pesme za zaborav a nikako za pamcenje.

Svojim primerom pokazao sam jos pre sedam godina da zabavna muzika ima jos uvek svoju brojnu publiku. Organizovao sam koncert u Sava centru i sala je bila prepuna. Posle mene ucinio je to i Dragan Stojnic, Zeljko Samardzic sjajno radi turneje, a zao mi je sto se nije vratila na scenu Nada Knezevic a znam da je imala zarku zelju.

Poslednjih godina uspeli smo i uz pomoc mog Udruzenja zabavnih, rok i dzez muzicara Srbije, na cijem celu sam bio punu deceniju, da napravimo i iznedrimo tim vrhunskih pevaca zabavne i pop muzike koji bi trebalo da naslede nas koji imamo toliko staza. Madam Piano, Filip Zmaher, Bojan Milanovic, Bajone, Maja Nikolic, Scepa, a poslednjih godina izdvojili su se Ceca Slavkovic, Goca Trzan, Maja Markovic, Zeljko Joksimovic... Medjutim, prica se ponavlja. Jedan Zmaher osvaja nagrade, ali jos uvek nema snimljeni CD!

Narodnjaci na svadbama zaradjuju onaj crni novac, sami sebe finansiraju, snimanje ploca, spotova, pojavljuju se na televiziji, placaju sami veliku reklamu i tu se krug zatvara. Madam Piano i Scepa retko snimaju... Jednostavno: ko ima novac, nazalost, kreira tokove na muzickoj sceni. Sta je sve Srbija dozivela, da peva i bilo koji mesar ili kelner, samo ako imaju lovu, a o kvalitetu niko i ne zamislja. Ako ne znaju da pevaju, platice, pa ce u studiju drugi pevati umesto njih!?

Danas je moja publika cak 70 procenata mladih. Vidim da znaju sve tekstove mojih pesama, ocigledno su ih mame i tate naucile, ili su im pustali moje stare ploce.

Eto, pet puta sam osvajao nagradu Splitskog festivala kao najbolji interpretator, ali prvu nagradu strucnog zirija — nikad. Tamo nisam mogao da pobedim, tako je dekretom bilo odredjeno, iako sam pevao pesme zagrebackih autora Nikice Kalodjere, Stjepana Mihaljinca..., isao na turneje sirom Jadranske obale, dobijao aplauze od mojih obozavalaca u Zadru, Sibeniku, Puli, Splitu, Makarskoj... Stajao sam 1978. godine blizu mesta gde su prebrojavani glasovi. Video sam kada je Oliver Mlakar koji je vodio Splitski festival zaokruzio nasu pesmu kao pobednicku. Odjednom, stiglo je 250 glasova iz Australije za Olivera Dragojevica, velikog mog prijatelja i pevaca. Oliver je izbio na prvo mesto. Tad sam prvi put u zivotu zarko zeleo da napravim veliki javni skandal, i da medijima predstavim kako se namestaju, laziraju rezultati i kako je Oliver sa svojom ekipom kupio festivalsko odlicje. Da ne izadjem i ne primim nagradu. Brat Zoran me je smirio. Rekao mi je stalozeno: "Burazeru, idi, bre, tamo na binu i odrzi im cas pevanja uzivo — iz inata." Posle svih ovih gluposti koje su nam se izdesavale pomalo zalim sto sam ga poslusao.

Moja supruga Sonja je iz Sarajeva. To je grad koji sam voleo, u kojem sam cesto boravio, pevao. Na "Slageru sezone" 1978. godine pobedio sam u tom gradu sa pesmom "Aleksandra, devojka sa Tasmajdana". Pesmom za koju je reci pisala jedna Zagrepcanka, a muziku Splicanka. Pa sam pevao i "Sarajevo, spava, Sarajevo sanja". Imao sam u Sarajevu mnogo prjatelja, medju njima i mog velikog prijatelja Kemala Montena.

**Učlanjen** : 18.12.2021

EVAČ SA SLUHOM ZA ŠAH-MAT

Šah je zavoleo još u najranijoj mladosti, igrao je na mnogim turnirima u zemlji i inostranstvu, a najveći uspeh mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom

Za karijeru koja traje 45 godina, milionske tiraže na prostoru čitave bivše Jugoslavije i brojna priznanja i nagrade Mikija Jevremovića zaslužni su hitovi "Pijem", "Grkinja", "Ako jednom vidiš Mariju", "S kim si sada kad je tužno vreme", "Kad bih znao da je sama", "Narcisi plaču, ljubavi"... Sve te i mnoge druge pesme publika će moći da čuje 4. decembra na koncertu u Domu sindikata, kada će legendarni pevač proslaviti jubilej.

■ Nisam se nikada pokajao što sam se posvetio muzici. Studirao sam mašinstvo i dobro mi je išlo. Sećam se da je pred junski ispitni rok trebalo da biram da li ću izaći na ispit iz predmeta Fluidi ili otići na turneju. Profesor je pitao da li će neko izaći na ispit u junu i sećam se da smo svi spustili glave. Niko se nije javio, pošto su ti Fluidi bili jako težak ispit. Onda je on pitao: "A ti, Jevremoviću?" Bilo mu je logično da, pošto sam imao desetke iz svih kolokvijuma, izađem na ispit prvom prilikom. Odgovorim kako je u vreme junskog roka biciklistička trka. I profesor začuđen pita: "A kakve to veze ima sa mnom". Objasnio sam da će u svakom gradu u kome se završi jedna etapa trke uveče biti koncert i da sam pozvan da se pridržim ekipi naših elitnih pevača. I tako nikada nisam položio Fluide, jer je i u vreme sledećeg ispitnog roka bila neka turneja. Moj izbor ipak je bila muzika.

Miki se ne kaje što se zarazio poslom pevača, mada ponekad oseti krivicu što nije udovoljio roditeljima.

■ Desetak godina kasnije, pre povratka sa jedne turneje koja ja trajala tri meseca, roditelji su mi nešto preuređivali stan. I tako se u jednom ćošku stvorila gomila nekih beležnica i knjiga. Bila su to dva štosa knjiga po pola metra visine. Pogledam radoznalo — moj rukopis. Iako mi ni jedna jedina rečenica nije zvučala poznato, shvatio sam da se radi o skriptama sa fakulteta. Oni su u stvari pokušali su da mi "podmetnu" ideju da završim fakultet. Ali, već je bilo kasno.

Iako biografija Mikija Jevremovića sadrži podatak da je rođen u Beogradu za njegovo poreklo otimaju se — druga dva grada.

■ Iako sam rođen i najveći deo života proveo u Beogradu, postoji ta čuvena svađa između Požarevljana i Valjevaca čiji sam. Najranije detinjstvo proveo sam u Požarevcu i tamo sam završio niže razrede osnovne škole. Onda smo se, kada mi je bilo 11-12 godina, preselili u Valjevo, gde sam odrastao. Otud ta dilema.

Pored toga što je legenda estrade, Jevremović je i odličan šahista. Igrao je na mnogim turnirima u zemlji i inostranstvu, njegovi mečevi sa Ljubojevićem se prepričavaju, a najveći uspeh mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom.

■ Nedavno sam imao priliku da igram sa jednim mladim majstorom, neću reći ime, koji se pre partije pohvalio da će me "razbiti u 20 poteza". Bio je to motiv da se baš potrudim. I tako stignemo mi do 23-24. poteza partije, on se uveliko razigrava. Kod 32—33. poteza bilo je jasno da ne može da me dobije. I pobedio sam ga u 43. potezu.

Šahom je počeo da se bavi još u najranijoj mladosti, a prve susrete sa Ljubojevićem igrao je u studentskim danima. Veruje da između šaha i muzike postoji neka tajna veza jer su mnogi vrhunski šahisti koje je upoznao i vrhunski pevači.

■ Ne samo da vole da pevaju, nego i znaju — kaže Miki.

Jevremović ima troje dece. Iz prvog braka sina Đorđa, koji se ne bavi muzikom i čiji je kum čuveni grčki kompozitor Georgis - Jorgos Zambetas. Iz drugog braka ima sina Stefana i ćerku Jelenu, koja je pošla očevim stopama.

■ U Jeleni sam rano prepoznao kvalitetan sluh i glas, ali je ona sama odabrala šta je želela. Iako je tek počela da se bavi ovim poslom, već ima priliku da okusi ono najnegativnije što estrada nosi sa sobom. Tablodi su umeli da njenu otvorenost i druželjubivost zloupotrebe na najgori način i pisali su svašta. Jedne večeri, kada smo znali da će se u sutrašnjem izdanju pojaviti "nešto", pošao sam do kioska u komšiluku koji uvek ima i prvo izdanje. Kad, nedaleko od kioska, vidim da je ona već tu i drhteći čeka da novine stignu. Kad je uzela primerak, prvo se prekrstila i izgovorila: "Hajde, Bože, pomozi". Potom je otvorila novina i zaplakala. Bio je to za mene, kao oca, jedan od najtežih trenutaka da iz prikrajka gledam kako mi ćerka plače i da ne znam šta da učinim. Imao sam želju da ih tužim. Međutim, kod nas od toga nema vajde — kaže Miki.

LENJI PESNIK Iako je pomalo, kako kaže, lenj da posao završi na vreme, Jevremović ovih dan privodi kraju rad na zbirci pesama. Zbirka je trebalo da ugleda svetlost dana na Sajmu knjiga, ali je zakasnio.

■ Dugo su sve te pesme kao celovite postojale samo u mojoj glavi. Znam da niko ne pamti pesme koje piše već ih stavlja na papir, meni se sve do nedavno nije dalo. Sada će se se sve to naći u knjizi koja će objediniti oko stotinjah pesama čiji sam ja autor. Stihovi su u moj život ušli kao logični pratioci muzike. Kako su u ona vremena kada sam počinjao prepevi stranih pesama bili veoma popularni i garantovali hit, dešavalo se da sam "prevod" neke melodije morao da uradim sam i tako je to počelo. Kasnije su pesme dolazile i same, kao posledica nečeg preživljenog ili emocija.

**Učlanjen** : 18.12.2021

PEVAO SAM I U POLARNOM KRUGU

Miodrag Miki Jevremović, jedan od najpopularnijih pevača zabavne muzike i šansona na prostorima bivše Jugoslavije, svojim je pesmama osvajao ženska srca. Za karijeru dugu četiri i po decenije, milionske tiraže i brojna priznanja zaslužni su hitovi "Pijem", "Meseče ti stari druže", "Adio", "Grkinja", "Neka toče staro vino", "Ako jednom vidiš Mariju", "Jedina moja", "S kim si sada kad je tužno vreme", "Kad bih znao da je sama"; "Narcisi plaču, ljubavi"...

Miki Jevremović Miodrag_Miki_Jevremovic_Vesti_online_1

Miki Jevremović Miodrag_Miki_Jevremovic_Vesti_online_1

Mikiju, koji danas ima 69 godina, pesma je uvek bila lek za mnoge teške trenutke, pa se često dešavalo da je pred publikom davao sve od sebe i onda kada mu nije bilo do pevanja.

■ Rođen sam u Beogradu, jer je to tata mogao da priušti mami. U Požarevcu smo živeli do 13. godine i za taj grad me vežu prelepe uspomene. Imali smo kuću i dva velika dvorišta, a okolo su bile poljane na kojima sam se igrao sa drugarima. Bio sam nemiran i vešt u raznim ujdurmama. Pored ulice bio je dud, a u dvorištu trešnje. Poranim ujutru i naberem one velike trešnje i obesim ih na dud. Kad su ljudi tuda prolazili odlazeći na posao krstili su se i čudili kad su videli one trešnje na dudu. Ja sam ih gledao iz prikrajka i smejao se.

Kaže da sledeći stihovi oslikavaju taj period njegovog života:

■ Uvek ću se sećati debele Mire iz mog sokaka, bio sam najslabiji i najžmigaviji od svih dečaka, i starijih i mlađih i mojih vršnjaka, a Mira divna i debela za ono posleratno doba, branila me od svih i zaljubio sam se do groba, u to vreme hemijskih olovaka i krpenjača, donkihotovanja i prvih vetrenjača, ta Mira od čijih pogleda sam bio još slabiji, ta Mira znam da negde živi, sad već jak, oguglao i mnogo stariji, iako stalno pevam o nekoj Mariji, a godinama već želim da smislim za tu Miru, ali ne da mi se jer bledi detinjstvo u meni i mom nemiru, i samo ponekad zvezde kad umiru zaiskri sećanje na prvi jogurt, na riblji zejtin, na krpenjaču, na vetrenjaču, na tu debelu Miru.

NESUĐENI INŽENJER

Sa 13 godina Miki se sa porodicom preselio u Valjevo jer je njegov otac dobio zaposlenje u tom gradu.

■ Tamo sam kao dečkić počeo da sviram gitaru, tamo sam se prvi put zaljubio. Počeo sam da pevam u horovima, pobeđivao na školskim takmičenjima i stekao samopouzdanje. Pobedio sam na nadmetanju "Traži se najveselija emisija u Jugoslaviji" i postao najbolji amater tadašnje zajedničke države. Time su mi se odškrinula vrata Radio-Beograda i snimio sam nekoliko singlova.

Malo je poznato da je popularni pevač nesuđeni inženjer.

■ Došao sam u Beograd i upisao mašinstvo pošto sam dobio stipendiju od "Krušika". Apsolvirao sam u roku i bio dobar student, a na pesmu i stihove sam se bacio ostatkom svoje ličnosti. Za vreme junskog roka trebalo je da biram da li ću izaći na ispit iz fluida ili otići na turneju. Iako sam imao 10 iz kolokvijuma,odlučio sam se za turneju i nikada više nisam polagao taj predmet. "Uhvatila" me je muzika i zbog toga se ne kajem mada ponekad osetim krivicu što nisam udovoljio roditeljima. Dobio sam šansu da snimim prvu ploču koja je prodavana u milionskim tiražima.

Na Opatijskom festivalu 1962. izašao je iz anonimnosti.

■ Tada su se ugavnom snimale prepevane strane pesme. Pevao sam "Dilajlu", a pre toga "18 žutih ruža", za koju sam sročio tekst iz mog nekog ugla. Producent se naljutio na mene zašto je nisam otpevao u originalu. Posle se ispostavilo da sam bio u pravu, jer je pesma bila prodata u više od 200.000 primeraka i to je bila dvostruka zlatna ploča, prva takva u našoj zemlji. Tada nije bilo ni 100.000 gramofona, a ona je prodata u 200.000 primeraka.

Nikada nije imao tremu i u publici je uvek video prijatelje.

■ Obožavaci Đorđa Marjanovića su bili "đokisti", a moji "mikisti". Družili smo se po kućama. Ta društva su postojala u Požarevcu, Beogradu, Osijeku... Išao sam čak i na roditeljske sastanke članova, rođendane, a dva puta nedeljno smo održavali sastanke.

DVA BRAKA, DVA RAZVODA

Kada je snimio ploču, Mikiju se život poptuno promenio.

■ Kada sam došao u Beograd tri meseca sam proveo na stanici jer nisam imao gde da spavam. S druge strane, ostao sam isti. Jednog jutra kada sam se vraćao sa turneje, napisao sam pesmu: "Crni kofer i gitara, moja dobra dva drugara, to je sve što mi treba, pa ću stići na kraj neba". Ima ta slava svoju cenu. Posebno je bilo opasno na turnejama u Sovjetskom Savezu. Dva puta sam se prevrtao kolima, izvukao sam jedva živu glavu. Bilo je klizavo, brzo sam vozio i završio na krovu. Moj brat Zoran mi je uvek govorio da sam najbolji vozač ali na krovu. Čovek i ne primeti da i porodica mnogo trpi zbog posla. Živeo sam 120 na sat. Ne osetiš da neke stvari pucaju. Imao sam dva braka i razveo se, ali sam sačuvao porodicu. Imam troje dece, koja su uz mene i ja sam svoje obavio.

Turneje po tadašnjem Sovjetskom Savezu su bile nezaboravne.

■ U Rusiji sam iščačkao neku njihovu staru pesmu o ljubavi u partizanima. Zainatio sam se kao stranac da je snimim i razbijem tamošnje zidove. Pesma je proglašena za hit godine, a ja sam proglašen za najboljeg pevača. Turneje su bile mamutske, pođemo sa namerom da budemo dva meseca, a ostanemo pet. Obišao sam ceo Sovjetski Savez od Murmanska do Habarovska, ceo Sibir, bio sam tamo gde običan građanin ne može da dođe. To su bile baze, vojni objekti, pevao sam i u polarnoj stanici. Nas muzičara je bilo 11, a slušalo nas je devetoro. Pevali samo sa istim žarom kao da nastupamo pred 20.000 ljudi. Toliko je bilo hladno da su ljudi pili pola litre špiritusa da bi se ugrejali. I ja sam probao i umalo da izgorim. U Murmansku sam za pet dana održao 20 koncerata. Zbog belih noći nismo mogli da spavamo. Pevao sam pola repertoara na ruskom, iako nisam zano ruski, ali sam ga brzo naučio.

NA LEDU ZBOG KORČNOJA

Na turneje je išao najčešće sa Đorđem Marjanovićem, Radmilom Karaklajić, Ivicom Šerfezijem.

■ Bili smo u pravom smislu zvezde. Stalno smo dobijali poklone. Jednom prilikom kad sam se vraćao imao sam 14 kofera, od toga 12 sa darovima. Jednom sam mesec dana nastupao u dvorani "Lužniki" u Moskvi i za to vreme me je čulo milion ljudi. N poslednjem koncertu neko od organizatora je doznao da sam dobio sina. Nastup je posle svake pesme bio prekidan jer su ljudi stajali u redu da bi mi poklonili medvedića za sina. Na kraju je bina bila prekrivena igračkama. Nisam znao šta ću sa tim, pa sam sve morao nažalost da ostavim.

Samo zbog jedne rečenice Jevremović je 18 godina bio zabranjen u SSSR-u.

■ Na proslavi 100. emisije "Indirekta" u beogradskom "Pioniru" spiker je bila Danka Novović. Reče mi da je počeo šahovski meč Karpov-Korčnoj i pitala me za koga navijam. Kao iz topa sam odgovorio: "Za Korčnoja", uz obrazloženje da je sam na svetu, jer je emigrirao iz SSSR gde je ostavio ženu i dva sina. Sutradan sam imao neki sastanak u ambasadi SSSR. Pripremili su zakusku, sve je bilo lepo, u jednom trenutku mi je prišao njihov ataše i rekao: "Sinoć ste pevali u jednoj emisiji". Od tada mi se niko nije javljao iz SSSR-a verovatno zbog moje podrške Korčnoju. Bio sam malo ljut, jer sam u toj zemlji ostavio deo života. Dugo posle toga je jedan njihov novinar razgovarao sa mnom i pitao me zašto nisam bio 18 godina u njegovoj zemlji. Kad sam mu rekao objavio je veliki tekst i stavio naslov "Jedna reč Korčnoj, kazna od 18 godina". Posle toga sam se okrenuo zapadu i obišao Ameriku u Australiju. Zahvaljujući pesmi prokrstario sam planetom...

REMI SA KARPOVOM

■ Šah sam zavoleo još u najranijoj mladosti. Igrao sam na mnogim turnirima u zemlji i inostranstvu, a najveći uspeh mi je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom. Trenutno sam amater i igram za Čukarički. U Italiji sam dobio čak titulu majstora. Možda jednog dana odem potpuno u šah.


JELENA NASLEDILA OCA

■ Iz prvog braka imam sina Đorđa, čiji je kum na krštenju bio čuveni grčki kompozitor Georgis Jorgos Zambetas. Đorđe je oženjen i živi u Novom Beogradu i ne bavi se muzikom. Mlađi Stefan se opredelio za školu kompjutera i to ga trenutno najviše zaokupira. Jedino kći Jelena, koja mi je podarila unuka Lazara, živi za note.

S. Đurić | 17.10.2010.

**Učlanjen** : 18.12.2021

PIJEM

Sam sam sa časom i tugom
staro smo društvo mi, zar ne
pričam sa vinom kao s drugom
sluša me mada zna već sve

Ref.
Pijem, al' ne znam čemu sve to
i pijan ja je ipak volim
pijem jer jedno davno leto
samo uz vino mogu da prebolim

Za mene niko sad ne mari
al' nikog neću ja da molim
pijem jer ima mnogo stvari
koje ja samo pijan mogu da prebolim

Sam sam sa čašom i tugom
društvo baš veselo, zar ne
ja nikad neću biti s drugom
uz vino ja sam pored nje

Ref.
Pijem, al' šta to sada mari
nećete valjda da je molim
pijem jer ima mnogo stvari
koje ja samo pijan mogu da prebolim

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

**Učlanjen** : 18.12.2021

» Kapetan Miki
» Miki Maus
» Predrag Miki Manojlović
» Azra
» Muzički dokumentarci