Sremski Karlovci se nalaze na severoistoku Srema. Smešteni su na obroncima Fruške gore, na desnoj obali Dunava. Grad je udaljen svega desetak kilometara od Novog Sada, administrativnog, prosvetnog i kulturnog centra Vojvodine i oko 70 km od Beograda, glavnog grada Republike Srbije. Nalaze se na putu Beograd – Subotica i međunarodnoj pruzi Beograd-Budimpešta. Aerodrom Beograd je udaljen nepunih 70 km, a obala Dunava omogućava dolazak putnika i vodenim putem.


Ljudi i gastronomija
Ljudi su izuzetno gostoljubivi, prijateljski nastrojeni i uvek spremni za doček sa osmehom. U izobilju vojvođanske ponude izdvojićemo gastronomsku. Vojvođanska kuhinja je raznovrsna i bogata, sa puno mesa, povrća, voća i začina. Ona je svojevrsna mešavina srpske, mađarske, rumunske ili slovačke kuhinje, a mnogobrojna jela su izvedena iz nemačke, ruske ili orijentalne kuhinje. Ritual gastronomskog zadovoljstva započinje hladnim predjelom, najčešće specijalitetima suvog i dimljenog mesa (vojvođanska šunka, kobasica, kulen, slanina…). Sledi supa ili čorba. U vojvođanskoj kuhinji glavno jelo se uvek priprema od mesa, sa ili bez povrća. Uz glavno jelo se poslužuje varivo, sos i salate od različitih vrsta povrća. Posebno treba izdvojiti poznati vojvođanski gulaš kao i paprikaš ( jela od sečenog mesa ) ili specijalitete od rečne ribe pripremljene po tradicionalnim ribarskim receptima. Svaki obrok se završava poslasticom (pite ili štrudle sa voćem ili makom). Uz dobro jelo se služi i kvalitetno piće: pre jela domaća rakija od voća ili grožđa, a posle, dobro domaće vino. Često se kaže: „ Od čega bi vojvođanska narav bila tako dobroćudna ako ne od sitosti.“
Kulturno – istorijski spomenici
Srbija i Vojvodina imaju bogatu kulturnu tradiciju i vredno nasleđe koje su bogatili svi narodi ovog područja. Svako ko se ovamo doseljavao donosio je elemente svoje kulture i primao tekovine drugih naroda. Vojvodina je danas riznica kultura različitih nacionalnosti: more nošnji, običaja, religija i verovanja, među kojima vlada tolerancija, predstavljaju istinsku dragocenost. Centar Sremskih Karlovaca dobija sadašnji izgled krajem XIX veka. Veliki dobrotvori, braca Anđelic poklanjaju novac za podizanje nove zgrade Karlovačke gimnazije, koja je po projektu arhitekte Ðule Partoša završena 1892 godine. Srpski patrijarh Georgije Branković, svojim sredstvima i sredstvima Crkveno–narodnih fondova, a po projektu arhitekte Vladimira Nikolića, podiže četiri palate, i to: Patrijaršiju (1892-1894), Crkveno–narodne fondove (1899), Bogoslovski internat (1900) i Stefaneum. Sa baroknom cesmom „ Četiri lava“ iz 1799 godine i Sabornom crkvom Svetog Nikole (1758–1762) centar grada ima prepoznatljiv izgled kao retko koji grad u Srbiji. U samom centru grada nalazi se i rimokatolička crkva Svetog Trojstva, kao i zgrada Magistrata u čijim je prostorijama danas sedište Opštine Sremski Karlovci. U širem centru grada nalaze se i palata baronske porodice Rajačić - Ilion (1848), danas Gradski muzej, još dve pravoslavne crkve: Gornja, posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice (1746) i Donja crkva, posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu (1719). Nikako ne treba propustiti i obilazak Kapele mira, koja stoji na mestu gde je 1699 godine potpisan Karlovački mir.

Priroda i okolina
Geografski položaj Sremskih Karlovaca je idealan za uspevanje vinograda kao i proizvodnju i čuvanje vina tako da je atar karlovački uglavnom pod vinogradima. Manji deo je pod voćnjacima. U brežuljke od meke zemlje po imenu lês ukopani su brojni vinski podrumi -lagumi- u kojima se i danas pravi i čuva vino. Karlovačka vina su poznata i cenjena u svetu kao visoko kvalitetna. U okolini ima šumskih, livadskih i stepskih ekosistema. Jugozapadno od Sremskih Karlovaca se nalazi usamljena planina Fruška gora, nekada ostrvo usred Panonskog mora. Najviši vrh je Crveni čot (539 m). Lokacija, specifična geološka istorija, različiti mikroklimatski uslovi čine ovu planinu veoma interesantnom za naučnike iz različitiih oblasti, a zahvaljujući bogatstvu flore i faune i predivnim pejsažima idealnim mestom za odmor i rekreaciju. Sem toga, po Fruškoj gori je raštrkano 16-ak manastira, podignutih većinom u XVI veku. Neki od njih, kao Krušedol i Hopovo, imaju izuzetan značaj za srpsku duhovnost i kulturu. Na oko 4 km od Sremskih Karlovaca nalazi se izletište Stražilovo. Čuveno kao vazdušna banja, ovo mesto je ipak poznatije po tome što je na njegovom visu sahranjen jedan od najvećih srpskih pesnika, romantičar Branko Radičević. Dunav sa svojim adama i peščanim sprudovima nudi prijatan odmor ali i bogat lov i ribolov. Posetioci Sremskih Karlovaca mogu uživati i u šetnji Dvorskom baštom, jedinstvenom na Balkanu po raznolikosti flore, učionicom pod vedrim nebom u okviru koje postoji i nevelik sportsko-rekreativni centar.

Istorija
Sremski Karlovci postoje kontinuirano kroz vekove, što potvrđuju i arheološki ostaci, još od mlađeg kamenog doba-neolita. U rimsko doba (I do IV vek n.e.) na brdu iznad zgrade Magistrata nalazilo se malo utvrđenje za kontrolu plovidbe Dunavom, koji je bio granica carstva - Limes - prema varvarskim teritorijama. Nađeno je nekoliko grobova kao srebrni i bronzani novac, uglavnom iz III i IV veka. Ono što je za Karlovce veoma važno, a vezano je za Rimljane jeste ime rimskog cara Probusa: u vreme njegove vladavine je iz južne Italije u ove krajeve dospela vinova loza, koja je postala i ostala kroz sve protekle vekove glavni akter ekonomskog života karlovčana kao i njihov znak prepoznavanja. U vreme seobe naroda ovim prostorima su prošla razna varvarska plemena, da bi do kraja VII veka čitavu teritoriju zaposeli Južni Sloveni. Sremski Karlovci su do 1521 godine bili u vlasništvu ugarskih plemićkih porodica. Pod komandom Bali - bega Turci su 1521. opustošili Karlovce, a zatim su ih pod svojom vlašću držali sve do kraja XVII veka. Iz perioda turske vladavine imamo i prvi dokument koji grad pominje po današnjem imenu-Karlovci. Na kraju Velikog bečkog rata (1683-1699) sklopljen je 26. januara 1699. godine Karlovački mir posredovanjem Engleske i Holandije između Austrije i njenih saveznika (Poljska, Prusija i Venecija) na jednoj strani i Turske na drugoj. Njime je Turska izgubila teritorije severno od reke Save (osim jugoistočnog Srema)u korist Austrije. Pregovori su trajali 72 dana. Na uzvišenju gde su vođeni, franjevci su kasnije podigli Kapelu Gospe od mira. Od ovog događaja istorija Karlovaca je vezana za istoriju Habzburške monarhije. Najznačajniji period u istoriji Sremskih Karlovaca je XVIII vek kada oni postaju centar javnog, političkog, prosvetnog i kulturnog života Srba nastanjenih severno od Save i Dunava. Godine 1713 Karlovci postaju sedište Mitropolije. U uslovima opšteg napretka, u Sremskim Karlovcima se dvadesetih godina XVIII veka osnivaju prve škole u Srba. O njihovom radu su brinuli mitropoliti, dovodeći za učitelje učene ljude iz Rusije, izdržavali su škole kao i njihove učenike. Godine 1791 osnovana je najstarija srpska gimnazija poznata pod imenom Karlovačka gimnazija, a zatim 1794. i Bogoslovija, druga po starini u pravoslavnom svetu (starija je jedino Kijevska duhovna akademija). U vreme revolucije 1848/49 u Sremskim Karlovcima su se odigrali izuzetno važni događaji u političkom životu vojvođanskih Srba. Oni tada postaju centar ujedinjenih južnih Slovena. Mitropolit Josif Rajačić je sazvao Sabor - Majsku skupštinu - na kome je proglašeno autonomno vojvodstvo srba (Vojvodina) a obuhvatalo je zemlje u kojima su srbi u Austrougarskoj živeli: Srem, Bačku, Banat i Baranju. Mitropolija je tom prilikom podignuta na rang Patrijaršije. Posle Prvog svetskog rata, 1918 godine Karlovci su ušli u sastav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Za vreme Drugog svetskog rata grad je bio u granicama tzv. Nezavisne države Hrvatske. Oslobođen je oktobra 1944 godine i od tada je u sastavu Republike Srbije - Autonomne pokrajine Vojvodine. Danas grad broji oko 9000 stanovnika, a 1990 godine ponovo je postao samostalna opština.

izvor:sominlagum

Foto-galerija

Sremski Karlovci - Jesen

Foto: Tanjug

novosti.rs
7.11.2012.

Наша најстарија гимназија



Гимназија у Сремским Карловцима, основана 1791. године, најстарија је школа те врсте у Србији. За њен почетак најзаслужнији су били митрополит Стеван Стратимировић и трговац Димитрије Атанасијевић Сабов који је издвојио замашних 20 хиљада форинти за изградњу школе. Њеном оснивању претходила је жилава борба представника српског народа за право на образовање и изједначавање на том плану с осталим нацијама у Аустрији и Угарској. У својој дугој историји Карловачка гимназија прошла је кроз неколико етапа развоја. Она за то време није само имала истакнуту улогу у васпитању младих генерација него је вршила и посебну историјску и националну мисију у свестраном унапређењу науке и културе, окупљајући више од века и по омладину из свих српских крајева.

Велики успон школа је доживела у првој четвртини 20. века. Тада је, у педагошком погледу, она заиста представљала велику гимназију (какав је назив носила). Из редова ученика ове гимназије изашао је велики број наших значајних личности из области културе, науке и политике као што су: песник Бранко Радичевић; лингвиста и просветитељ Павле Соларић; дипломата, новинар и писац Сретењског устава Димитрије Давидовић; песник и његов учитељ Сима Милутиновић Сарајлија; историчар Иларион Руварац; оснивач српске драме Јован Стерија Поповић; утемељивач Медицинског факултета др Милан Јовановић Батут и многи дуги. После ове гимназије најстарије у Србији су Прва крагујевачка гимназија, основана 1833. и Прва београдска гимназија која постоји од 1839. године.

zan.istor.