Tako je govorio profesor Filipovic
 
  Neka si na nepreglednom moru, a svud oko tebe vjetrovi biju.
  I ti se povlacisu u utociste otoka.U luku koju si sam sebi u svojoj osami
  izgradio.I pronalazis mir. Onaj apsolutni. Tada ti se najednom, citav svijet,  sa svojim ratovima,  
  vojskama, kulturama i zivljenjima, uzini tako daleko i nestvarno, kao iz nekog ruznog sna.
  I odjednom prepoznajes u sebi tako zeljenu i cekanu blagost.I spreman si da dijelis svoje vrijeme 
  s kamenom i s morem i s pticama i s covjekom.

  Mudraci su oni koji to spoznaju u mladosti. 

( Iz knjige "Promennjivi " )

Nije vazno odakle si
sve dok znades kuda putujes..

Kao pogonska snaga predstave, Šerbedžija je i likove i radnju i publiku prebacio i na onu ravan
 gde se u vrtlozima koji proždiru i ljude i vreme otvara pitanje suočavanja sa strahom od realnosti

................