Žarko Laušević

Žarko Laušević je rodjen u Cetinju 19.januara 1960. godine i jedan je od istaknutih domaćih glumaca. Laušević je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Filmski debi mu je u filmu "Progon" 1982. godine. Ubrzo nakon svog filmskog debija ostvario je dve značajne role u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos". Jedna od uloga koja ga je proslavila je sigurno ulog u kultnoj domaćoj seriji "Sivi dom" 1984. godine. Iako veoma popularan glumac i u svakom smislu ostvaren čovek, Laušević nosi na duši dva ljudska života. Naime Laušević je 1993. godine u Podgorici ubio dvojicu mladića svojim pištoljem,koji su mu napali brata Branimira.


Neke značajnije uloge u filmovima: Šmeker, Dogodilo se na današnji dan, Oficir s ružom,Braća po materi,Boj na Kosovu,Orginal falsifikata, Bolje od bekstva, Kaži zašto me ostavi,Nož.

''Braća po materi''

Žanr: Drama / Režija: Zdravko Šotra / Scenario: Jovan Radulović, Zdravko Šotra

Kratak sadržaj: Isprovociran, Veselin na maturskoj svečanosti ubije svog vršnjaka. U zatvoru dobije pismo od polubrata, političkog emigranta iz Austrije. Počinje dopisivanje i polubrat mu priča o Dalmatinskoj Zagori krajem tridesetih godina kad je rođen iz braka majke Srpkinje i oca Hrvata, koji se 1941. godine pridružuje ustašama i gine. Posle rata majka se udaje za prvoborca iz srpskog sela i rađa se Veselin, a njega i dalje prati obeležje da je sin ustaše. Beži preko granice i pridružuje se ustaškom pokretu u Austriji. Kroz te kontakte njihovi odnosi evoluiraju: od nepoverenja i odbojnosti pripadnika dva različita sveta i sistema, do onoga što ih vezuje, a to je da su braća po materi i da se svaki na svoj način ogrešio o zakone društva.

Producent: Beograd film
Muzika: Dušan Karuović
Snimatelj: Radoslav Vladić
Scenografija: Borislav Nježić
Zemlja porekla: Jugoslavija, Srbija
Montaža: Ljiljana (Lana) Vukobratović
Trajanje: 105 minuta
Prvo prikazivanje: 30.6.1988.
Glumci:     Bogdan Diklić
 Boris Cavazza     Branko Cvejić     Dragan Bjelogrlić     Dragomir Čumić - kao Krstan
 Dušan Bulajić     Dušan Janićijević     Irfan Mensur     Milivoje (Mića) Tomić
 Milorad Mandić - kao advokat     Mira Furlan - kao Vranka     Olivera Marković     Petar Božović - kao Veselinov stric
 Radoslav Milenković     Slavko Štimac - kao Veselin     Slobodan Ninković - kao Antiša     Sonja Savić
 Toni Laurenčić
 Velimir (Bata) Živojinović     Vesna Trivalić     Vojislav Brajović - kao inspektor     Žarko Laušević - kao Braco
 Zvonimir Lepetić

Tokom blistave karijere, odigrao je oko 45 filmskih i TV uloga – "Progon" (1982, Predrag Golubović), "Direktan prenos"( 1982, Darko Bajić), "Savamala" (1982, Živorad-Žika Mitrović) "Sivi dom" (1984, Darko Bajić), "Zaboravljeni" (1990, Darko Bajić), "Jagode u grlu" (1985, Srđan Karanović), "Lepota poroka" (1986, Živko Nikolić), "Oficir s ružom" (1987, Dejan Šorak - Zlatna arena u Puli), "Oktoberfest" (1987, Dragan Kresoja), "Bolje od bekstva" (1993, Miroslav Lekić - Gran pri na Filmskim susretima u Nišu), "Kaži zašto me ostavi" (1993, Oleg Novković), "Nož" (1999, Miroslav Lekić)...

Igrao je u bronim pozorišnim predstavama - "Hrvatski Faust" (1981, Slobodan Unkovski), "Baal" (1988, Eduard Miler), "Kanjoš Macedonović" (1989, Vida Ognjenović - Nagrada "Grad teatar" i "Zoran Radmilović"), "Mačka na usijanom limenom krovu" ( 1990, Ljiljana Todorović ("Sveti Sava", 1990, Vladimir Miličin - Sterijina nagrada za likove Rastka Nemanjića i Svetog Save), "Čekajući Godoa" (1991, Haris Pašović), "Pozorišne iluzije" (1991, Slobodan Unkovski ), "Staklena menažerija" (1992, Ljiljana Todorović), "Mala" (1993, Darko Bajić )..


Suđenje

31. jula 1993. godine, Žarko Laušević i njegov brat Branimir su učestvovali u tuči u blizini podgoričkog lokala „Epl“, tokom koje je Žarko iz svog pištolja CZ-99 ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića.

Na suđenju je osuđen na 13 godina zbog dvostrukog ubistva.[1] Ta je presuda, nakon žalbi, potvrđena 1994. godine. Kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu.

Nakon poništavanja presude od strane Saveznog suda, na novom kojim je predsedavala sudija Svetlana Vujanović, kazna mu je februara 1998. godine preinačena na 4 godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane. Budući da je u tom trenutku već odslužio 4,5 godine, pušten je na slobodu.

Ubrzo nakon toga je napustio zemlju i nastanio se u Njujorku u SAD.

Vrhovni sud je 30. marta 2001. godine tu odluku poništio i preinačio je na 13 godina zatvora.

Trećeg jula 2009. je saopšteno da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka u SAD bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002. na zahtev Trećeg opštinskog suda u Beogradu.

Četrnaestog septembra je sud u Njujorku doneo odluku o ukidanju pritvora Lauševiću.


Uloge

Filmografija glumca Žarka Lauševića


1970.-te
1978.     M. V.     Vojin Vukelić
1980.-te
1982.     Savamala     Vinko Sarić
1982.     13. jul     Janko
1982.     Ruski umetnički eksperiment     Tjomkin
1982.     Progon     Mirko
1982.     Direktan prenos     Fantom
1983.     Hasanaginica     Hasanaga
1983.     Mrtvi se ne vraćaju    
1983.     Dani AVNOJ-a    
1983.     Igmanski marš     Miljan
1983.     Oštrica brijača    
1984.     Ne tako davno     Srle
1984.     Lazar     Lazar
1985.     Jedna polovina dana    
1985.     Jagode u grlu     Lale
1986.     Dobrovoljci     sportista
1986.     Lepota poroka     mladić s cigaretom
1986.     Svečana obaveza     Zoran Hadžikostić
1986.     Šmeker     Pavle/Pavel Ivković
1986.     Sivi dom     Šilja
1987.     Pod ruševinama    
1987.     Dogodilo se na današnji dan     Bajra
1987.     Rimski dan     Sekst Propercije
1987.     Oficir s ružom     Petar Horvat
1987.     Oktoberfest     Skobi
1988.     Leto    
1988.     Vuk Karadžić     knez Mihailo Obrenović
1988.     The Fortunate Pilgrim    
1988.     Journey to the South     Moric
1988.     Braća po materi     Braco Gavran
1989.     Boj na Kosovu     Miloš Obilić
1989.     Atoski vrtovi - preobraženje     slikar Sava
1990.-te
1990.     Stela     Mato Herceg
1990.     Kolubarska bitka     Aleksa Dačić
1990.     Zaboravljeni     Aca
1990.     Početni udarac    
1990.     Bal     Ekart
1991.     Original falsifikata     Stojan
1991.     Montenegro    
1992.     Crni bombarder     Šmajser
1992.     Preci i potomci     narator
1993.     Kaži zašto me ostavi     Peđa
1993.     Bolje od bekstva     Aleksa Radman
1994.     Rođen kao ratnik     Gibon
1999.     Ranjena zemlja     Nele
1999.     Nož     Alija Osmanović/Ilija Jugović


wikipedija//novosti

Ekskluzivno: Autobiografija Žarka Lauševića u izdanju „Novosti“


Dirljiva, iskrena, poštena, divno napisana ispovest sjajnog glumca pod naslov „Godina prođe, dan nikad“, na oko 450 stranica, sa 40 fotografija iz života i bogate glumačke karijere ovog izuzetnog glumca




Nema više tajni: uskoro će se pojaviti autobiografska knjiga poznatog beogradskog glumca Žarka Lauševića u izdanju Kompanije „Novosti“.

- Skrivali smo, brižno i pažljivo, ovu izdavačku tajnu. I po želji autora i po našem opredeljenju. Ugovor o izdavanju ove izuzetne knjige potpisali smo pre više od mesec dana sa Lauševićevim zastupnikom Vladanom Bojićem, poznatim advokatom – kaže Manojlo Vukotić, generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Večernjih novosti“.

Naslov ove knjige je „Godina prođe, dan nikad“, a imaće oko 450 stranica, sa 40 fotografija iz života i bogate glumačke karijere ovog izuzetnog glumca.

- To je dirljiva, iskrena, poštena, divno napisana ispovest ovog sjajnog glumca, kome je, nažalost, jedna tragična noć presekla životni put i uvela ga u vrtlog, u pakao, iz kojeg još uvek nije izašao – kaže Vukotić, koji je dva meseca bdio nad ovim rukopisom.

- To nije ni prava biografija, ni autobiografija, ni dnevnik, ni hronika – a sve to jeste. Pomešano i zgusnuto, prozračno i uzbudljivo.

U 51 poglavlju Žarko Laušević je izatkao svoj život u poslednje dve decenije. Sa izvanrednom veštinom pisanja, velikom lucidnošću, preciznošću, znanjem i maštom, on je paralelno vodio dva toka: jedan je njegovih 455 zatvorskih dana u Beogradu i Spužu, dramatičnih do bola, a drugi su njegovi otrgnuti medaljoni života u porodici, filmu i pozorštu.


NISAM SLOBODAN ČOVEK

Naravno, ja nisam slobodan čovek. Čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan. Sloboda više nikada ne može biti moja reč. Sloboda je pravo drugih da kažu šta misle o meni, sloboda je da me „slobode“, svojataju, mrze i mrcvare. A ja više i ne znam šta uopšte znači ta reč? Je li to možda samo sećanje da sam jednom kao dete trčao oko Biljarde i bio srećan, ili je sloboda onaj trenutak kad sam odlučio da napišem ovu knjigu? -zapisao je Žarko Laušević.

- Žarko počinje svoju knjigu pričom o kobnoj noći, 30. jula 1993. godine u Podgorici, kada su napadnuti on i njegov brat u jednom kafiću, i kada je u stravičnom spletu okolnosti, u magnovenju, u ludilu, ispalio hice i ubio dva mladića. To je ta noć koja se nikad nije završila, čiji ga mrak i dalje guši, mori... Zato će i napisati da „čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan“. Celu tu sudbu Laušević je ispisao fascinantnom iskrenošću, guleći svoju kožu, ukucavajući eksere u svoje meso, dok samog sebe razapinje – ocenjuje Vukotić.

Knjiga Žarka Lauševića, „Godina prođe, dan nikad“, u čijem podnaslovu piše „dnevnik jedne robije“, štampaće se u nezabeleženom početnom tiražu – 50.000 primeraka!

Prvi primerci veoma lepe i bogato opremljene knjige pojaviće se na kioscima 30. novembra, u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Na kraju knjige autor je napisao „kraj prvog dela“. To, najverovatnije znači da Laušević i dalje marljivo, kao da mu je pisanje profesija, ispisuje stranice dnevnika. To se da nagovestiti i iz predgovora knjige, koju je napisao reditelj Zoran Amar. Život je i tu bio nepredvidivi režiser: Amar je 1986. godine režirao film „Šmeker“ u kojem je Laušević igrao zapaženu ulogu, a sada njih dvojica žive u istoj zgradi u prenatrpanom Njujorku.

- Sasvim sam siguran da će to biti veliki hit. I zato što je Žarko bio toliko popularan i zato što je to jedna potresna, otvorena knjiga, oporog priznanja, grešničke nade, očuvanog dostojanstva, ljudske spoznaje, nad kojom svaki čitalac uzdrhti – završava Vukotić, prvo obelodanjivanje ove knjige.

Lauševićev pravni zastupnik advokat Vladan S. Bojić:
ODUŠAK UMETNIČKE DUŠE

Konkretan izdavački poduhvat predstavlja autentičnu duhovnu tvorevinu, nastalu kao posledica skoro dvodecenijskog pogroma, pravne golgote i teških duševnih preživljavanja.   Knjiga do kraja predstavlja iskrenu stvarnu manifestaciju emocionalnog stanja, nemilih događanja i sveta u koji je Žarko Laušević odgurnut silom nesrećnog zadesa, a kom svetu objektivno ne pripada, niti je ikada pripadao, po svojim ličnim i profesionalnim osobenostima i ljudskoj prirodi. Žarko Laušević se odlučio da svoju bremenitu prošlost prvi put iskaže i obelodani kroz književnu formu romana u kome je predstavio, kroz
činjenični presek sudbonosne noći od 30. na 31. juli 1993, pa nadalje, bez bilo kakve druge lične ambicije ili drugog htenja, sem nužnog oduška njegove umetničke duše koja je u okovima kazni i progona imala neotklonjivu potrebu da se u literarnoj biografskoj formi iskaže. Ugao njegovog umetničkog iskaza je u suštini izveden iz stanja stešnjenosti između unutrašnjih i nevoljnih i neželjenih spoljnjih uticaja i činjenica.  

Žarko Laušević se u svom delu bez bilo kakvih drugih pretenzija odlučio da kroz književni izraz predstavi stanje nužnosti, težinu njegove kazne i kletvu progonjenog – bez presedana. U svom nastojanju, Laušević je naišao na vanrednu empatiju, naklonjenost i zavidnu profesionalnu spremnost izdavača NID „Novosti“, koja je u svom punom kapacitetu na čelu sa generalnim direktorom Manojlom Vukotićem, prihvatila ovaj izdavački poduhvat i njemu se
posvetila sa najvećom pažnjom i brigom, zbog čega je Žarko Laušević zahvalan.  



novosti

blic

,,Bila je ponovo Anita.Da,nama se desila ljubav. Sreli smo se na snimanju filma "Boj na Kosovu". Ona je maskerka. Shvativsi da ja ipak zelim da sacuvam svoj brak,ona se tada udala i rodila cerku. Andreu. Bez"ј" .
Dolazi otmena, visoka, lepa.
,,Razvodim sе", rece mi danas."

Z. Lausevic

,Zalice me tajno,osuditi javno,oprostiti kasno."

Z.Lausevic

Dobio sam neku nagradu u Nišu. Dobio sam i nagradu u Herceg – Novom pre

petnaestak dana. Kako je to sve relativno, meine liebe Mileva! Nema glumca koji mi ne bi pozavideo

na tim velikim priznanjima. Ali i nijednog koji bi se menjao sada sa mnom.


Žarko Laušević

,,Naravno,ja vise nisam slobodan covek.Covek koji je ubio,nikad vise ne moze biti slobodan.Sloboda vise nikad ne moze biti moja rec.Sloboda je pravo drugih da kazu sta misle o meni.Sloboda je da me "slobode",svojataju,mrze i mrcvare."

Zarko Lausevic

,,Kad umrem,ne prilazi! Plakaces,a ja necu moci da ti obrisem suze..."

Z.Lausevic

,,Hteo sam da bezim makar slovima odavde. Ne ide. Oprosti, kao da mi bude lakse kad se pozalim. Samo se prijatelju smes isplakati .

Ne dao ti Bog da se pozalis na zlo onom ko ti zlo misli- vecega mu dobra ne mozes napraviti ..."

Z. Lausevic

,,Pronadji srce koje cete voleti kad si najgori i ruke koje cete cuvati kad si najslabiji!"

Z.Lausevic

,,Pisem dnevnik i dalje.Nikad ne citam sta sam ranije napisao.Strah me da pogledam te ispisane

stranice.Jos veci strah od neispisanih.Sta ce tamo stajati jednog dana?"

Z.Lausevic

,,Žao mi je što nisam rodjen malo gluplji. Gluplji da ne primećujem neke stvari oko sebe, ili pametniji, da ih primećene ne komentarišem..."


Žarko Laušević

,,Krv je krv.Ona ne zavisi od kape koju nosi,ni od Boga kojem se molis,ni od barjaka,ni od imena!"


Noz