BAHAMSKA OSTRVA

OSTRVA VEČNOG JUNA

Lakajanci iz plemena Avarak nisu ni sanjali da će jednog dana njihove prelepe lagune zaposesti pripadnici svetskog džet-seta, moćni bankari, finansujski magovi i bogati magnati, dok će obični ljudi samo maštati o dolasku u njihovo rajsko prebivalište


Kada je Kristofer Kolumbo 1492. godine krenuo da otkrije Novi svet, najpre se iskrcao na najistočnije ostrvo nepoznatog arhipelaga i dao mu ime San Salvador. Posmatrajući vodenu površinu ispred sebe, uzbuđeno je rekao: "baha mar", što u prevodu znači "plitko more".




Tako je taj arhipelag dobio ime – Bahami, ili Bahamska ostrva, a još ga nazivaju "Božanska niska bisera" i "Ostrva iz mašte", dok ga je Džordž Vašington prozvao "Ostrva večnog juna", prilikom svoje posete 1760. godine. Ali, davno pre nego što su došli slavni moreplovac i tvorac američke države, ostrva su naseljavali Lakajanci iz plemena Avarak, a nije poznato kako su oni nazivali svoje prebivalište. Na osnovu njihovihcrteža, oruđa i oružja, naučnici su jedino utvrdili da su na ostrvima živeli između 300. i 400. godine, da bi ih kasnije potpuno asimilirali doseljenici iz Južne Amerike, Azije i Afrike.


Vladari Bahama bili su gusari





Bahamska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu, ispred ulaza u Meksički zaliv,
između Floride i Kube, stotinak kilometara od Majamija. Bahami nisu deo Kariba, kako mnogi misle, već predstavljaju zasebnu celinu. Arhipelag se sastoji od 700 ostrva neverovatne lepote i zbog toga golica maštu ljudisa svih meridijana sveta još od doba Kolumba. Dolazili sa različitim namerama i ostajali nekoliko godina ili nekoliko vekova. Bilo je tu osvajača, doseljenika, trgovaca, istraživača, pustolova i begunaca od zakona, a sto godina su istinski vladari Bahama bili gusari. Dolazili su sa Kariba, Jamajke, pa ček i iz Marakaiba. Pod vošstvom Crnobradog, Henrija Morgana, Leksija i drugoh poznatih odmetnika od zakona toga doba, pljačkali su brodove i naselja kad god im se pružila prilika.

Posle njih su došli Britanci i njihova se zastava vijorila sve do 1973. godine, kada Bahami postaju nezavisna država u okviru Komonvelta. Država Bahami ima suverenitet na skoro 14.000 kvadratnih kilometara kopna i 3.870 kvadratnih kilometara vodene površine, a na ostrvima živi nešto više od 300.000 stanovnika.




Bahamska ostrva se protežu na 1.200 kilometara i nalaze se na maloj nadmorskoj
visini. Na njima raste više od 1.300 vrsta drveća i biljaka, a najpoznatiji je bahamski mahagoni, koji se nalazi pod zaštitom države.
Na Bahamima žive brojne vrste životinja, a u nekoliko posebnih rezervata je zaštićeno 230 vrsta ptica. O podvodnom svetu nije ni potrebno govoriti, jer more prosto vrvi od raznolikog života, koji je teško opisati rečima. Tek kad čovek zaroni u carstvo Posejdona, ne duboko ispod površine, može da sagleda sve božanske osobine Bahama. Tu je i 2.400 kilometara koralnih i peščanih grebena, a okružuje ih kristalno čista i prozirna voda. U njoj mirno plivaju velike skupine delfina i stotine vrsta raznobojnih i neobičnih riba, a česti gosti su i ajkule.




Glavni grad Nasau

Na ostrvu Nju Providens je glavni grad Nasau, koji je ekonomski, kulturni i politički centar Bahama. Ovo ostrvo je mostom povezano sa susednim Rajskim ostrvom i čine celinu, što zbunjuje brojne turiste, jer ovdašnji stanovnici za praktično jedno ostrvo imaju dva naziva. Ostrvo Veliki Bahami je druga turistička destinacija po popularnosti. Ima prelepe plaže sa belim peskom bujnu suptropsku vegetaciju i izuzetno zanimljive
sadržaje. Grupa ostrva Abakos je kopno drugo po veličini i nazivaju ih prestonicom sveta za jedriličare.




Na centralnom ostrvu Abakos je grad Marš Harbor, sagrađen po uzoru na engleske gradove, a privlači ljude koji žele da uživaju u miru i tišini ili da se otisnu na neko nenaseljeno ostrvce, kao što je Abakos kejs. Odavde može da se skokne i do ostrva Eleutera, koje zovu i "pink", po pesku roze boje, ili da se poseti Alkinsonovo ostrvo, na kome je Kolumbo tražio blago, a našao samo nepregledna polja jasmina.



Osim glavnih turisti;kih ostrva, arhipelag u sebi skriva i niz manjih ostrva, koja su prava čuda prirode. Ostrva bobica (Berry Island) su pravi raj za ribolovce i potpuno su izolovana. Grupu čini 30 ostrvaca u neverovatno prozirnom moru i imaju divne plaže i pitome zatone, koji su posebno popularni među vlasnicima velikih jahti, a samo
su dva naseljena.



Mačje ostrvo (Cat Island) je po mnogima najlepše i na njemu je "planina" Alvernija (Mount Alvernia), čiji vrh dominira Bahamima, koji ima nadmorsku visinu od 63 metra.




Inagua ostrvo je dom za oko 80.000 zapadnoindijskih flaminga. Ova endemska ptica je zaštitni znak Bahama, a gotovo celo ostrvo je proglašeno za nacionalni park. Majaguana ostrvo, čije je ime ostalo još od Avarik-indijanaca, potpuno je izolovano i privlači ljubitelje ronjenja. San Salvador, koje se pre Kolumba zvalo Guanahani, istorijski je najvažnije ostrvo arhipelaga i na njemu danas živi svega 500 ljudi.


Najposećenije mesto svetskog džet-seta

Udarna turistička sezona je od decembra do aprila i tada je boravak u hotelima
najskuplji. Temperatura vazduha je stalno prijatna, a godišnje ima čak 320 sunčanih dana. najtoplije je u junu, julu i avgustu, kada se temperatura vazduha kreće oko 32 stepena Celzijusa, a u decembru je malo iznad dvadesetog podeoka. Bahamska ostrva su danas jedno od najposećenijih mesta svetskog džet-seta, moćnih bankara i finasijskih magova, ali i imućnih turista. Boravak na ostrvima nije jeftin, jer je
dnevno, u proseku, potrebno najmanje 300 američkih dolara. Hoteli na Bahamima su kategorisani po veoma visokim standardima, verovatno
najstrožim na svetu, tako da i najatraktivniji imaju samo četiri
zvezdice.




Kao što se da pretpostaviti, na Bahamima se dobro jede i pije. Zastupljene su sve poznate kuhinje sveta, a u hotelima rade samo probrani gastronomi. Međutim, prava je greška ne probati nešto iz lokalne kuhinje. Najautentičnije jelo se zove "konk", koje se spravlja od velike okeanske školjke. Ova školjka se jede živa, čim se izvadi iz mora. Prava poslastica je i "jastog iz kamena", a sprema se od vrste bodljikavog jastoga koji nema klješta. Služi se pečen na žaru i iseckan,uz dodatak raznog povrća i salata. Naravno, obavezno treba probati koktel od kokosa i ruma, mada je veoma skup. Na Bahame se ne dolazi bez gomile para.

Srećko Pašić
izvor:HORIZONT

BAHAMSKI ARHIPELAG GOLICA MAŠTU LJUDI VIŠE OD PET VEKOVA



Kada je Kristofer Kolumbo 1492. krenuo godine da otkrije Novi svet, najpre se iskrcao na najistočnije ostvo nepoznatog arhipelaga i dao mu ime San Salvador. Posmatrajući vodenu površinu ispred sebe, uzbuđeno je rekao „baha mar”, što u prevodu znači „plitko more”. Tako je taj arhipelag dobio ime – Bahami, ili Bahamska ostrva, a još ga nazivaju „Božanska niska bisera” i „Ostrva iz mašte”, dok ga je Džorž Vašington prozvao „Ostrva večnog juna”, prilikom svoje posete 1760. godine. Ali, davno pre nego što je su došli slavni moreplovac i tvorac američke države, ostrva su naseljavali Lakajanci iz plemena Avarak, a nije poznato kako su oni nazivali svoje prbivalište. Na osnovu njihovih crteža, oruđa i oružja, naučnici su jedino utvrdili da su na ostrvima živeli između 300. i 400. godine, da bi ih kasnije potpuno asimirali doseljenici iz Južne Amerike, Azije i Afrike.

izvor:casopishorizont

Bahami nisu deo Kariba








Bahamska ostrva se nalaze u Atlantskom okeanu, ispred ulaza u Meksički zaliv, između Floride i Kube, stotinak kilometara od Majamija. Bahami nisu deo Kariba, kako mnogi misle, već predstavljaju zasebnu celinu. Arhipelag se sastoji od 700 ostrva neverovatne lepote i zbog toga golica maštu ljudi sa svih meridijana sveta još od doba Kolumba. Dolazili su različitim namerama i ostajali nekoliko godina ili nekoliko vekova. Bilo je tu osvajača, doseljenika, trgovaca, istraživača, pustolova i begunci od zakona, a sto godina su istinski vladari Bahama bili gusari. Dolazili su sa Kariba, Jamajke, pa čak i iz Marakaiba. Pod vođstvom Crnobradog, Henrija Morgana, Lekslija i drugih poznatih odmetnika od zakona toga doba, pljačkali su brodove i naselja kad god im se pružila prilika. Posle njih su došli Britanaci i njihova zastava se vijorila sve do 1973. godine, kada Bahami postaju nezavisna država u okviru Komonvelta. Država Bahami ima suverenitet na skoro 14.000 kvadratnih kilometara kopna i 3.870 kvadratnih kilometara vodene površine, a na ostrvima živi nešto više od 300.000 stanovnika. Bahamska ostrva se protežu na 1.200 kilometara i nalaze se na maloj nadmorskoj visini. Na njima raste više od 1.300 vrsta drveća i biljaka, a najpoznatiji je bahamski mahagoni, koji se nalazi pod zaštitom države. Na Bahamima žive brojne vrste životinja, a u nekoliko posebnih rezervata je zaštićeno 230 vrsta ptica. O podvodnom svetu nije potrebno ni govoriti, jer more prosto vrvi od raznolikog
života, koji je teško opisati rečima. Tek kada čovek zaroni u carstvo Posejdona, ne duboko ispod površine, može da sagleda sve božanske osobine Bahama. Tu je i 2.400 koralnih i peščanih grebena, a okružuje ih kristalno čista i prozirna voda. U njoj mirno plivaju velike skupine delfina i stotine vrsta raznobojnih i neobičnih riba, a česti
gosti su i ajkule.
Na ostrvu Nju Providens je glavni grad Nasau, koji je ekonomski, kulturni i politički centar Bahama. Ovo ostrvo je mostom povezano sa susednim Rajskim ostrvom i čine celinu, što zbunjuje brojne turiste, jer ovdašnji stanovnici za praktično jedno ostrvo imaju dva naziva. Ostrvo Veliki Bahami je druga turistička destinacija po popularnosti.
Ima prelepe plaže sa belim peskom, bujnu suptropsku vegetaciju i izuzetno zanimljive sadržaje. Grupa ostrva Abakos je kopno drugo po veličini i nazivaju ih prestonicom sveta za jedriličare. Na centralnom ostrvu Abakos je grad Marš Harbor, sagrađen po uzoru na engleske gradove, a privlači ljude koji žele da uživaju u miru i tišini, ili da se otisnu na neko nenaseljeno ostrvce, kao što je Abakos kejs. Odavde može da se skokne i do ostrva Eleutera, koje zovu i „Pink”, po pesku roze boje, ili da se poseti Alkinsovo ostrvo, na kome je Kolumbo tražio blago, a našao samo nepregledna polja jasmina. Osim glavnih turističkih ostrva, arhipelag u sebi skriva i niz manjih ostrva, koja su prava čuda prirode. Ostrva bobica (Berry Island) su pravi raj za ribolovce i potpuno su izolovana. Grupu čini 30 ostrvaca u neverovatno prozirnom moru i imaju divne plaže i pitome zatone, koji su posebno popularni među vlasnicima velikih jahti,a samo su dva naseljena. Mačje ostrvo (Cat Island) je po mnogima najlepše i na njemu je „planina” Alvernija (Mount Alvernia), čiji vrh
dominira Bahamima, koji ima nadmorsku visinu od 63 metra. Inagua ostrvo je dom za oko 80.000 zapadnoindijskih flaminga. Ova endemska ptica je zaštitni znak Bahama, a gotovo celo ostrvo je proglašeno za nacionalni park. Majaguana ostrvo, čije je ime ostalo još od Avarik-indijanaca, potpuno je izolovano i privlači ljubitelje ronjenja. San Salvador, koje se pre Kolumba zvalo Guanahani, istorijski je najvažnije ostrvo arhipelaga i na njemu danas živi svega 500 ljudi.
Udarna turistička sezona je od decembra do aprila i tada je boravak u hotelima najskuplji. Temperatura vazduha je stalno prijatna, a godišnje ima čak 320 sunčanih dana. Najtoplije je u junu, julu i avgustu, kada se temperatura vazduha kreće oko 32 stepena Celzijusa, a u decembru je malo iznad dvadesetog podeoka. Bahamska ostrva su danas jedno od najposećenijih mesta svetskog džet-seta, moćnih bankara i finansijskih magova, ali i imućnih turista. Boravak na ostrvima nije jeftin, jer je dnevno, u proseku, potrebno najmanje oko 300 američkih dolara. Hoteli na Bahamima su kategorisani po veoma visokim standardima, verovatno najstrožim na svetu, tako da i najatraktivniji imaju samo četiri zvezdice. Kao što se da prepostaviti, na Bahamima se dobro jede i pije. Zastupljene su sve poznate kuhinje sveta, a u hotelima rade samo probrani gastronomi. Međutim, prava je greška ne probati
nešto iz lokalne kuhinje. Najautentičnije jelo se zove „konk”, koje se spravlja od velike okeanske školjke. Ova školjka se jede i živa, čim se izvadi iz mora. Prava poslastica je i „jastog iz kamena”, a sprema se od vrste bodljikavog jastoga koji nema klješta. Služi se pečen na žaru i iseckan, uz dodatak raznog povrća i salata. Naravno, obavezno treba probati i koktel od kokosa i ruma, mada je veoma skup. Na Bahame se ne dolazi bez gomile para.

izvor:casopishorizont

Bahami - raj na zemlji


Više od 700 ostrva i 2 500 koralnih sprudova čine Bahame. Nalazi se istočno od Floride, a severno od Kube i Kariba. Kada je Kristofor Kolumbo prvi put zakoračio na tlo Novog Sveta, bilo je to ostrvo San Salvador u jugositočnim Bahamima.



Naziv Bahami (Bahams) vodi poreklo od španskih reči baja mar (“baha mar” – plitko more) i možda lukijanskog imena za Velike Bahame ba-ha-me (“veliko gornje srednje kopno”).

Na ostrvu je zatekao indijansko pleme Taino, sa kojima je razmenio poklone. U to vreme na teritoriji današnjih Bahama je živelo oko 40 000 Indijanaca. Kasnije su porobljeni i njihova bogata kultuta je ubrzo iščezla. Bna čelu države danas je kraljica Elizabeta II.

Predstavljamo neka od najlepših ostrva na Bahamima.

Abakos (The Abacos)



Ova grupa ostrva prostire se na 210 km smaragdnog mora. Imigranti iz Velike Britanije su se naselili ovde tokom 17. i 18. veka, a njihova kultura i tradicija ogledaju se u arhitekturi, aktivnostima i običajima koje i dalje sprovode lokalni seljani.

Populacija: 10.061

Acklins

Ova dva ostrva su deo grupe od 4 ostrvca koja pokrivaju oko 160 km površine. Kolumbo je, navodno, došao ovde u potrazi za zlatom, ali jedino „blago“ koje je otkrio je miris jasmina u vazduhu. Acklins je stenovito i strmo ostrvo sa 428 stanovnika.

Berry Islands



Ova ostrvca prekrivaju površinu od oko 20 kvadratnih kilometara i raj su za sportske pecaroše. U ovu grupu ostrva spadaju: Fish Cay, Bird Cay, Frozen Cay, Whale Cay and Little Whale Cay...

Izolovanost mesta, predivne plaže i okolne vode privlače nautičare iz celog sveta. Samo nekoliko ostrva je naseljeno, a ukupna populacije je 634.

Eleuthera



Ovde se nalaze koreni bahamske istorije i smatra se da je baš na ovom mestu nastala prva istinska demokratijana američkom kontinentu, pre više od 300 godina. Veliki deo rane kolonijalne atmosfere ogleda se u malim ribolovačkim, poljoprivrednim selima. Ostrvo je dugo skoro 200 km i samo 3 km široko.

U blizini se nalaze ostrvo Harbur i Španski Vels (gde se pirati snabdevaju svežom vodom).

Populacija: 10.524

Long Ajlend

Naziv ostrva odgovara u potpunosti njegovom izgledu s obzirom da je dugačko 100 km i zauzima površinu od skoro 400 kvadratnih km. Ostrvo je brdovito i bogato krečnjačkim pećinama koje se spuštaju ispod mora.

Populacija: 3.404

Nassau/Paradise island



Ovo je ekonomski najznačajnije ostrvo na Bahamima, glavni grad i sedište vlade. Nasau je sofisticiran, šarmantni gradić, koji je izgrađen na suncem okupanim brdima i pogledom na more. Osnovan je 1670. godine i naglo je izraslo u trgovački centar celog ostrva zbog njegove zaštićene luke sa finim sidrištima. U Nasao/Rajska ostrva spadaju i resortske oblasti Cable beach i Rajsko ostrvo.

Populacija: 171.542

Biminis

Ovo su malena grupa ostrva, koja se sastoje od severnog i južnog Biminija, Cat i Gan keja.Nalaze se 80 km istočno od Majamija. U vodama oko ovih ostrvaca se nalaze neke od najlepših riba na svetu.

Populacija: 1.638

Exuma

Exuma se proteže na 210 km i pruža neverovatna iskustva na kruzerima.Poznato je kao „ Prestonica jedrenja Bahama.“

Ovde se nalazi mnogo čistih peščanih plaža, izolovana sidrišta bez izlaza na more i luke. Već deo ostrva je nenaseljen, a ukupno ima 3.539 stanovnika.

Rogger Island

Ostrvo je u obliku srpa i veoma je suvo i divlje, okruženo podmuklim morem.

Stanovnici se bave isporukom, ribolovom i izradom rukotvorina. Ragged ostrvo se proteže na 24 kvadratna km i ima 89 stanovnika.

Rum Cay

“Uspavana lepotica” Bahama. Ovo istorijsko mesto bogato je indijskim ruševinama, divnim brdima, zlatnim plažama i koralnim grebenima koji ga okružuju. Ostrvo je Kolumbo prvobitno nazvao Santa Maria de la Conception.

Port Nelson, zaštićena luka na južnoj obali, je jedino naselje i ima 100 stanovnika.


b92

Turistička prestonica karipskih ostrva - Bahami

Bahami su država u Atlantskom okeanu, čiji se glavni grad, Nasau, nalazi na ostrvu Nju Providens. Ovo je zemlja za čiju su vodenu površinu kosmonauti rekli da je najbistrija koja se vidi iz svemira! Čarima Bahama nije mogao odoleti ni Kristifor Kolumbo, istraživač i trgovac koji je video brojne zemlje sveta.

Bahami su jedna od atraktivnijih destinacija



Bahami ili Bahamska ostrva jedna su od atraktivnijih destinacija, koje privlače bogatim i zabavnim noćnim životom, luksuznim hotelima, plažama kakve do sad niste videli. Ovaj arhipelag sastoji se od više od 700 ostrva i 2.500 koralnih sprudova. Lepota koja oduzima dah prostire se na površini od 13.939 km2.


Bahamska ostrva nazivaju i ostrva iz mašte



Veruje se da naziv Bahami potiče od reči „baha mar“, što znači „plitko more“, a što su bile prve reči Kolumba kada je video vodenu površinu ove države ispred sebe. Takođe, Bahamska ostrva nazivaju još i „božanska niska bisera“, „ostrva iz mašte“, a Džordž Vašington ih je nazvao „ostrva večnog juna“, dok je tu boravio 1760. godine.


Lepota Bahama nikog ne ostavlja ravnodušnim



Bahami su vekovima bili privlačno mesto na svetu: osvajači, trgovci, istraživači, gusari, zatvorenici, hodali su njegovim tlom. Prvi engleski doseljenici ovde su došli 1650. godine, ostrva postaju deo Britanskog carstva 1718, 1964. dobijaju samostalnu vlast, a 1973. godine postaju samostalna država. Na čelu države je kraljica Elizabeta II.


Predivna plava boja mora zapljuskuje obalu Bahamskih ostrva



Turisti iz svih krajeva sveta letuju na nekom 14 glavnih ostrva, a ako nađete načina možete obići i neko od neistraženih i usamljenih ostrva, i osetiti čari usamljenje peskovite plaže. Zapanjiće vas predivna plava boja mora, raznobojni peščani i koralni grebeni, skupine delfina i na stotine tropskih ribica. Česti posetioci mora su i ajkule.


Videćete na stotine morskih životinja iz mora oko Bahama



Najveće ostrvo Bahama je Andros. Ono se prostire na površini od 4.100 km2, ispresecano je kanalima, a tu se nalazi i jedina reka svih ostrva, Gus. Andros se nalazi na zapadu države. Istočno od Androsa je ostrvo Nju Providens, na kojem se nalazi glavni grad Bahama – Nasau. Popularnost ovog dela Bahama čini tropska klima i prirodne lepote; letnja temperatura prelazi 33 C, zimi se kreće oko 26 C. Glavna atrakcija mesta je hotel Atlantis, predivni turistički kompleks. Atrakcija hotela je akvarijum, u kojem se nalazi na stotine morskih životinja iz mora oko Bahama, a koje možete videti šetajući kroz mračne i tihe tunele.


Turistički kompleks Atlantis



Plaže Bahama su duge, peščane, zapljuskuje ih tirkizno more, a pružaju dobre uslove za raznovrsne sportske aktivnosti: vožnje banana brodićima, džet skijanje, surfovanje... Veliki broj plaža omogućava vam da pronađete mesto za sebe: volite gužvu, muziku na plaži, druženje sa ljudima iz drugih delova sveta, ili pak volite samoću, želite da se odmorite od buke i prepustite se svojim mislima – na Bahamskim ostrvima pronaći ćete svoj kutak.


Bahami rado posećuje i svetski poznate ličnosti



Bahamska ostrva su jedno od najposećenijih mesta svetskog džet-seta. Savet: ako krećete na Bahame ponesite što više para! Ovde se dobro jede i pije, a obavezno treba probati neki od lokalnih specijaliteta, npr. jelo „konk“, koje se pravi od velike okeanske školjke, a osvežite se koktelom od kokosa i ruma.


Pogledajte video:



Sup.Odmor