Da li ste nekada dali mito lekarima?

Da li ste nekada, ili bi, dali mito lekarima?

Ako se duže lečite od neke bolesti i idete kod jednog lekara, nezamislivo je a da ga bar malo ne častite, pa makar to bila velika čokolada, viski i nešto najbolje kafe. Pre svega, ne mislim da je to neki mito, ali je lep znak pažnja i uvek pomaže, jer vam pažnjom bude i uzvraćeno.Ovo se odnosi na ono normalno medicinsko osoblje, koje vam unapred ne traži novac da biste se lečili kod njih.
Ponekad je takav poklon najisplatljiivije pokloniti medecinskoj sestri, koja vas uvek za šaku nekog poklončića može ''progurati'' u prve redove. E toga ima ponajviše.
Do sada, nikada nisam doživela da mi neko traži novac, da bi se lečila kod njega. Imala sam težu operaciju kod jednog od najboljih hirurga Srbija,a i šire, i htela sam da ga častim novcem, ali on to nije hteo da primi. Takođe sam zbog ažurnosti i brzog izlaska u susret, želela novčano da častim jednog lekara u lokalnog bolnici, koji je takođe odbio novac. Ništa od toga nije bio mito, već gest zahvalnosti.
Prosto, nisu svi lekari isti. Oni najbolji, su uglavnom i najbolji ljudi.
Čula sam za neke slučajeve, gde su im hirurzi unapred tražili novac...ali sam samo čula....Moguće je da ima i toga, ja sam verovatno imala dosta sreće.

Da. Kada sam operisan.

Trebalo je da čekam 6 meseci, međutim meni je trebao zahvat što pre i onda ...

Da, dala sam i isplatilo se, jer sam imala paznju i njegu ko nijedan pacijent koji je bio u bolnici na istom odjeljenju. To je bilo davanje novca upravo zbog toga da bih bila pazena, a ne bolje lijecena jer znam da bi ionako doktor sve ucinio da se sto prije oporavim

Mito ne, samo pokon...a to nije mito

Nisam-ali su meni davali.

Nisam, ali nisam nikada prihvatio kovertu...prihvatio sam poklone tipa whiskey, cokolade, cvece...imam jedan dan u nedelji za privatne pacijente, koje vrlo legalno primam, i jos legalnije naplacujem pregled, posetu.itd...

Nisam, niti bi to ikada uradio.
Zašto ne bi?
Zato što bi time uvrijedio poštenog liječnika, a nepoštenog koji bi mito primio, ne bi ni želio da me liječi, kako god dobar bio.
Radije bi otišao privatnom liječniku, jer su svi najbolji ionako otišli u privatnike, i pošteno platio račun koliko i iznosi.

Zašto dajemo mito?
Zato je smo licemjerni šupci koji lako izigravaju poštenjake, sve dok njihova guzica ne "dođe pod račun". A tada smo spremni i na kriminalne radnje (po meni je davanje mita kriminalna radnja isto kao i primanje mita, ako ne i teža), samo da sačuvamo vlastito dupe.

Dati neki poklon simbolične vrijednosti do flaše boljeg pića smatram u redu, jer se time na neki način zahvaljuješ liječniku što ti je pomogao. Slične sam davao, i sam primao na svom poslu.
Međutim tu ne ubrajam umjetničke slike i slične poklone, vrijednosti od nekoliko tisuća eura pa na više, jer je i to mito, ali samo u "zamotanom" obliku.

Protiv sam davanja mita iz čistog principa i ničeg više..
Bila sam u prilici kada je bilo neophodno da se da nešto zbog bolje pažnje i bržeg oporavka pre i posle porodjaja više zbog straha od nemarnosti prema bebama nego zbog mene same, iako sam veliki protivnik toga ubedili su me da je to jednostavno takav red i običaj da se lekari časte da bih imala odgovarajuć tretman a ako kojim slučajem to ne bih učinila da bih prošla kao bos po trnju odnosno daleko gore od onih koji su ''podmazali'' tamo gde treba..
Nemam ništa protiv da se časti kada se sve dobro završi da bi se iz čiste zahvalnosti odužio za pažnju ali mito kao moranje i obavezan deo ..to mi je jako ružno i onda ne bih iz inata učestvovala u tome bez obzira koliko bi mi taj doktor bio neophodan

Nikada ne bih dala mito lekarima, ma koliko mi bili nephodni i tu sam vrlo principijelna. Njegova je dužnost da svima pruži pomoć na isti način, pa prema tome, niko nije ni bolji ni gori od ostalih.

A ako bi se desilo da mi taj doktor zatraži mito, momentalno bih ga prijavila...

na zalost ta vrsta crne ekonomije postoji u mnogim siromasnim drzavama, gde ne postoji mogucnost oduzimanja dozvole za prakticiranje medicine ;
tamo gde lekarska komora to moze napraviti...nema primanja mita

Jedno je sigurno....Nikad ne reci nikad...
U jednoj bolnici u mestu u kojem živim, radi vrhunski hirurg, čiji je kvalitetan rad svima poznat. Sumnja se da uzima mito, neki su ga čak i prijavili, ali nikada nije snosio posledice zbog toga.

Mojoj koleginici je umirala sestra od raka, (inače je neko ko' je kategorično tvrdio da nikada ne bi dala ni dinar lekarima), bila je prinuđena da za sestru učini sve. Pošto je njena sestra trebala da se operiše kod drugog lekara, koji je poznat po svom traljavom radu ( a nažalost, i dalje je tu zaposlen), ona je zamolila tog ''vrhunskog hirurga'', da operiše njenu sestru. On je to prihvatio uz traženje određene svote novca. Njena sestra je operaciju lepo podnela, a on joj je zaista poklonio pravu pažnju. Pitanje je, šta bi se dogodilo, da ju je operisao lekar koji je poznat po lošim rezovima i neadekvatnom ponašanju prema pacijetnima.
Nažalost, naše zdravstvo je prilično popustljivo prema medicinskom osoblju koje se ne ponaša u skladu sa etikom i profesonalnom odgovornošću.

Ne postoji nešto, što ne bih uradila za onog do koga mi je stalo i sa kim sam bliska... To davanje mita bi bilo najmanje, što bih bila spremna da učinim za nekoga, ako bi ga to održalo u životu ili mu na neki način olakšala trenutke najteže u životu...
A mislim, da je malo ljudi koji ne bi isto postupili...

Jedno je sigurno.
Kada sam odlučio da živim pošteno ( a nisam morao, i sada bi plivao u parama da sam htio tako) , onda sam to odlučio za cijeli život. A ne od situacije do situacije.
Pa malo jesam pošten, pa malo nisam.

Da nekom mom baš treba liječnik, odabrao bi najboljega u adekvatnoj privatnoj klinici. Inzistirao bi na tome da on odradi posao i pošteno bi platio njegov rad. Koliko iznosi račun.
Ne bi nekoj lopini davao mito. Jer ponavljam, i tako su najbolji liječnici kod mene otišli u privatnu praksu.

Što se tiče sankcioniranja liječnika koji primaju mito, od toga još dugo neće biti ništa. Jer nisu oni blesavi. Imaju oni betonirano zaleđe i pokriće. Oni ne naplaćuju mito političarima, policijskim funkcionerima, sucima i sličnim moćnicima, već samo nama, raji. Zato ih ovi i štite.
Ako koji eventualno i nastrada, nije nastradao što je primio mito, iako to svi znaju, već zato što se nekom moćniku zamjerio, pa mu je "skinuta zaštita".

U Srbiji još uvek ne postoje specijalizovane klinike za sve vrste bolesti i ako postoje, neki odlični lekari nisu tamo...Zato je moja koleginica bila prinuđena da ''da'' mito, jer je on jedan od najboljih. Bolji je bio isto na državnoj klinici, ali do njega nije mogla da dođe...

Isto bih to uradila da sam na njenom mestu. Kada sam se ja operisala, imala sam sreću da me je najbolji hirurg sam izabrao za pacijetna, iako mi je karton bio otvoren kod drugog lekara. Da nije bilo tako, verovatno bi neko od mojih bliskih uradili sve, da me baš taj hirurg operiše...Inače, ni on nije na privatnoj klinici. Taj hirurg mi je spasao život. Uradio je pravu stvar u pravom momentu.

Pomoći čoveku kada mu je najteže, nije nepošteno, već je humano. I nikada ne bih bila principijelna kada se radi o tuđem životu.
Naravno, ovo je moje iskreno mišljenje.

Normalno da u dikusijama imamo svoje stavove. Život je druga priča. Iako mislim za sebe da ne bih promijenio ni za milimetar svoja razmišljanja. Ne bih pomagao kriminalnim radnjama. Gdje ćemo onda završiti?

No, često se sjetim svoga susjeda. Bio je jako tvrd čovjek. Komunist starog kova. Pošten do kosti. Prezirao je sve vrste manipulacije ljudima, da ne idem u detalje.
Ipak, dobio je rak. Prošao je sve moguće doktore. Nije mu bilo spasa. Na zadnje je otišao kod Slavka Stolnika (ako pamtite, poznatog hrvatskog naivnog slikara, koji se pod kraj života počeo baviti iscjeliteljstvom).
Ovaj mu je propisao da pije vodu u kojoj je 1 dan odstajala glavica crvenog lika.
Susjed je umro pijući tu vodu.

U gužvi sam ne mogu da pratim...

Nije kriminalna radnja onog koji plati, već onog koji uzima. Faktički, ti nisi morao da platiš, ali si jednostavno na to primoran.

Mene u toj situaciji ne bi grizla savest. Savest je na onome ko se ponaša neljudski. A tu se radi o onome ko prima mito. Sebe ne bih ni u jednom momentu shvatila kao nepoštenu osobu, već kao humanu osobu koja daje sve od sebe da nekome pomogne, pa makar taj i posle te operacije umro.
Ne bi mi bila mirna savest, da se vodim nekim principima, a možda sam mogla još nešto za nekoga da učinim...
O tome se radi...
Naravno, nismo svi isti i nismo svi sve isto u životu prošli, pa zato i ne možemo na sve isto gledati...
I naravno da diskutujemo...zato forum i služi...

Jok. Ko plati i više je kriv.
Da nema nas koji plaćamo, džaba bi oni tražili.
Mi koji plaćamo smo krivi što oni postoje.

Mislim da smo mi u stvari krivi za to i to što im dozvoljavamo da se koriste na tuđu nesreću.
Od moje prijateljice je otac bio tesko bolestan i uslov za operaciju je bila krv koju oni nisu imali, što je na neposredan način značilo, imamo, ali samo ako platite, tada ona plaća 250 evra i dovoljna količina krvi se pojavljuje na sutrašnjoj zakazanoj operaciji.

Po mom mišljenju je to bila čista i bezobzirna ucena na koju su onu morali na pristanu da bi se operacija obavila u što kraćem vremenu, jer mu je bila nephodna.

Ne mogu reći da je ovo bilo ni moralni ni humani gest već kriminal neviđene vrste!
Takođe, jednom prilikom mene i moju baku čovek koji se nalazio na ulazu, nije hteo da pusti u crkvu, jer nas je uslovio da moramo prvo da kupimo neku fresku, pa tek onda da uđemo. Odmah smo se okrenule i otišle. Nečuveno, na koji se način koriste i kako se ponašaju prema ljudima kao prema stoci.

nisam dosad pa ni odsad .... smatram da je to nesto najprljavije s obe strane ciniti podmicivati i primati mito kao i iznudjivati ....kad sam bila neposredno u takvoj prilici ,okrenula sam se izasla iz ordinacije ,i otisla u privatnoj ,jer smatram ako moram platiti nek bude legalno...

Nisam ali sam bila u situaciji da mi otvoreno traze
Doticnu (koja ni platu koja joj sleduje nije zasluzila)sam presekla pogledom koji joj je sve razjasnio pa se odmah povukla.

...

Svog ginekologa ne bih nikad menjala,to je profesionalac za cast i primer,njemu sam pozelela da se zahvalim za paznju,brigu,profesionalizam i ljudskost,pre svega...ali sam odustala jer verujem da bi ga to uvredilo.

Jesam, mada više bih to nazvao čašću i nisam morao da dam, ali velika je stvar bila u pitanju za koju pouzdano znam da taj čovek i njegove kolege uzimaju mnooogo više.

Nisam.

nisam i nikad neću evo im ga na nek pošteno zarade a ne da

panonski galeb ::

nisam i nikad neću evo im ga na

Legendo!
Nasmejah se od srca,hvala ti

Za sada nisam,kafu i cokoladu ne racunam u mito.To nosim svima kao znak paznje,i frizerki.i majstoru za auto i zeni koja mi vodi knjige..
Bila sam u situaciji da pitam treba li tako nesto na sta sam strogo ukorena i dobila podsecanje da mu je satisfakcija zdravlje pacijenta.