Knjiga Propovednikova


Taština nad taštinama, veli propovednik, taština nad taštinama, sve je taština.

Kakva je korist čoveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?

Naraštaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.

Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.

Vetar ide na jug i obrće se, i u obrtanju svom vraća se.

Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vraćaju da opet teku.

Sve je mučno, da čovek ne može iskazati; oko se ne može nagledati, niti se uho može naslušati.

Šta je bilo to će biti, šta se činilo to će se činiti, i nema ništa novo pod suncem.

Ima li šta za šta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Već je bilo za vekova koji su bili pre nas.

Ne pominje se šta je pre bilo; ni ono što će posle biti neće se pominjati u onih koji će posle nastati.

Pjesma nad pjesmama je u sastavu Poučnih (mudronosnih) knjiga Staroga zaveta. Zbog svoje svetovne sadržine (ljubav mladića i devojke) i znatne doze čulnosti, ova je pesma izazvala interesovanje velikog broja istraživača Biblije i podstakla vrlo oprečne ocene smisla i značenja. Do 18. veka se tumačilo da pesma uznosi ljubav Jahve i izabranog (izraelskog) naroda, ili, po Novom zavetu ljubav Hrista i Crkve. Ovakvo tumačenje (alegorijsko po postupku) temelji se na činjenicama iz drugih biblijskih knjiga. Na primer, Hrist sebe naziva zaručnikom, Crkva je zaručnica, njemu otac priprema svadbu. Dakle, ako se ima u vidu biblijski kontekst, ova tumačenja se čine valjanim. Posle 18. veka sve više se Pjesma nad pjesmama tumači kao pesma o ljubavi mladića i devojke, verenika i verenice. To se podupire činjenicom da se u pesmi Bog nigde ne spominje. Ako je ovo tačno, a čini se da jeste, na to navodi i rečnik pesme, neke sasvim čulne slike, onda se postavlja pitanje kako se ovako čulna pesma mogla naći u religioznoj knjizi. Jedan od mogućih odgovora jeste: greškom redaktora, onoga koji je sve knjige Biblije okupio u jednu celinu. Međutim, problemi tumačenja smisla i značenja ne dovode u pitanje njene vrednosti i lepote. Ona je najlepša, najlirskija, najljupkija, najčulnija i najuzvišenija pesma - pesma nad pesmama svih vremena. Pred takvom jednom lepotom sve teorije i hipoteze postaju bespredmetne.

Prvi stih prve pesme pripisuje Pjesmu nad pjesmama caru Solomonu, velikom mudracu, sinu cara Davida: "Solomunova pjesma nad pjesmama". To je razumljivo ako se ima u vidu činjenica da je Solomon važio za velikog mudraca i da su mu pripisivani i drugi biblijski tekstovi. Nesumnjivo je dokazano da je ova pesma narodna po poreklu i da predstavlja skup svadbenih pesama, koje su vrlo popularne i dosta obimne kod naroda Istoka. U sadržini pesme je priča o devojci Sulamki:

Vrati se, vrati se, Sulamko,
vrati se, vrati se, da te gledamo. (6,14)

Nju je zavoleo car David i doveo u svoj harem. Devojka, iako joj je ukazana sva pažnja, čezne za dragim, mladićem pastirom s kojim je čuvala stada ovaca. Ljubavna čežnja dvoje mladih je u središtu ove lirske priče, ali su kroz pevanje o ljubavnoj čežnji i ljubavnom bolu protkani izvanredno bogati opisi lepote devojke Sulamke i mladića. Ti opisi su spontani i jednostavni po sadržini, u duhu narodne lirske pesme, ali su poetske slike iz kojih su opisi oblikovani, raskošne i bogate. Na kraju pobeđuje ljubav mladića i devojke:

Jer ljubav je jaka kao smrt,
i ljubavna sumnja tvrda kao grob;
žar je njezin kao žar ognjen,
plamen Božji.
Mnoga voda ne može ugasiti ljubavi,
niti je rijeke potopiti.
Da ko daje sve imanje
doma svojega za tu ljubav,
osramotio bi se.

Pjesma nad pjesmama je sastavljena iz osam posebnih pesama:

1. Prijateljeva i prijateljičina ljubav.
2. Čežnja prijateljice za prijateljem.
3. Vernost prijateljičina. Slava prijateljeva.
4. Miline prijateljičine.
5. Prijateljica sluša glas prijatelja, tuguje zbog rastanka i slavi lepotu prijateljevu.
6. Radovanje povratku prijateljičinu.
7. Razgovor između prijatelja i prijateljice.
8. Vernost večno sjedinjenih.

Ovaj niz pesama ima hronološki redosled u strukturi lirske priče. Ona obuhvata ceo lirski roman dvoje mladih koje je sila rastavila ali ih je vernost, čežnja i snaga ljubavi opet sastavila. Svaka pesma je sastavljena od različitog broja paragrafa (strofa), obeleženih brojevima. Karakteristično je za ovu pesmu da se dosta strofa javlja u više pesama u istovetnom obliku. Ponavljanje strofa, nedovršenost i neusklađenost završne pesme sa sadržinom prethodnih pesama, te jezički izraz i dominacija nekih stilskih sredstava (poređenje, antiteza, hiperbola) upućuje na usmeno poreklo pesme.
Svi segmenti Pjesme nad pjesmama imaju dijaloški oblik. U dijalogu učestvuju prijatelj (zaručnik), prijateljica (zaručnica) i hor devojaka:

Lijepa ti si, draga moja,
lijepa ti si,
oči su ti kao u golubice
između vitica tvojih;
kosa ti je kao stado koza
koje se vidi na gori Galadu. (4,1)
*
Zaklinjem vas, kćeri Jerusalimske,
ako nađete dragoga mojega,
šta će te mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi. (5,
Što je tvoj dragi bolji
od drugih dragih,
o najljepša među ženama?
Što je tvoj dragi bolji
od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ? (5,9)

Različita je dijaloška struktura pojedinačnih pesama. Najviše je razgovora između dragog i drage, a učestalost njihovih replika varira od pesme do pesme. Negde je gotovo uspostavljena ravnoteža između govora mladića i govora devojke. Najviše je pesama u kojima dominira govor jednog od njih. Četvrta pesma (Miline prijateljičine) u potpunosti je mladićevo opisivanje devojčine lepote, jedino je poslednja strofa devojčin poziv mladiću: "neka dođe dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voće svoje". Peta pesma skoro u celini je izraz devojčine čežnje za dragim - od sedamnaest strofa samo jedna pripada mladiću i dve horu. Dok su mladićeve i devojčine replike izraz ljubavi, ljubavne čežnje i bola, horski segmenti imaju sasvim drugačiju funkciju - deluju kao podsticajni agens za ljubavnu isposvest, doprinose ritmizaciji lirskog kazivanja razbijanjem monotonije dijaloške forme, ostvaruju retoričke efekte.
Čežnja za dragim

Druga pesma je jedna od tri najduže pesme sa sedamnaest strofa. Dok prva pesma ima ekspozicioni položaj i funkciju, druga pesma je tematski određenija. U prvoj pesmi je predočena ljubav mladića i devojke, okolnosti u kojima se ta ljubav ispoljava, prepreke, nekoliko opisa lepote mladića i devojke. U drugoj pesmi na lirsku scenu stupa devojka sa svojim čežnjama za dragim, koje predočava u deset strofa - to su izrazi ljubavi i čežnje, isticanje lepote i nežnosti svoga dragog. Mladiću pripada sedam strofa: u jednoj će istaći izuzetnost devojčine lepote, u jednoj će iskazati želju da niko ne budi njegovu dragu, u jednoj će istaći "glas tvoj sladak i lice tvoje krasno" - preostale strofe su izvanredan opis proleća u Palestini.
Opevanje ljubavi i lepote zaljubljenih sazdano je od dobro nađenih poredbi: devojka će reći za sebe da je ruža Saronska, ali i ljiljan u dolu; ovo će poređenje prihvatiti mladić i dalje je proširiti: kako izgleda ljiljan među trnjem, draga je tako među devojkama. Najčešće poređenje je sa biljkama uopšte, sa različitim cvetovima posebno. Na takvu pohvalu devojka odgovara isticanjem lepote i dobrote svoga mladića, opet poređenjima: on je među momcima kao jabuka među šumskim drvećem. Dragi, njegov glas, kretnje, zagledanje kroz prozor, sve to podseća na jelenče ili srnu; poređenje sa ovim životinjama, koje važe za pitome, nežne i krotke, posredno oslikava mladićevu dušu i karakter. Mladićev poziv:

Progovori dragi moj i reče mi: ustani,
draga moja, ljepotice moja,
i hodi.
Jer, gle, zima prođe,
minuše daždi,
otidoše.

pun je nežnosti, topline, ljubavi; on budi dragu iz sna, priziva je sebi da zajedno uživaju u prolećnom buđenju života i lepote. Simbolika je jasna: buđenje ljubavi u vreme buđenja prirode, proleće ljubavi i proleće prirode, mladost u mladosti. A potom sledi prelepi opis proleća koji ispunjava pet strofa. Opis je jednostavan, bez kićenja i povišenog tona, biljni svet u buđenju karakterističan je za podneblje u kome je pesma nastala: cveće u cvatu, pesma grličina, smokva i loza u cvatu, vinogradi, ljiljani. U takvom okruženju je draga - ona je "ljepotica moja", "golubica moja", ona ima sladak glas i lice krasno. I devojčine reči nežnosti prožimaju ovu prolećnu sliku, ali je ova nežnost izražena drugačijim jezičkim sredstvom - ponavljanjem sintagme "Dragi moj". Posebno mesto imaju rime "srna" i "jelenče" koje se nalaze u poredbenoj sintagmi u devetoj i sedamnaestoj strofi gradeći simbolični okvir o pitomosti, nežnosti i krotkosti mladićevoj.

Jezik i izraz u ovoj pesmi su osobeni. Pesnički jezik je slikovit, sa dosta poređenja:

Dragi je moj kao srna
ili kao jelenče

anafora:

daj da vidim lice tvoje,
daj da čujem glas tvoj

ponavljanja stihova:

ustani draga moja, ljepotice moja (10,13)

ponavljanje izraza (sintagmi):

dragi moj (šest puta).

Ljubavno osećanje je uzvišeno, čisto i plemenito. U pesmi je ostvaren narativni ritam - sporotečni, lagani, mirni. Ton pevanja je smiren i svečan, u skladu sa osnovnom temom i porukom pesme: snaga ljubavi i nepobedivost istinske privrženosti i ljubavi.