Greta Garbo (Greta Garbo)

Najusamljenija lepotica sveta



Najveći paradoks u životu Grete Garbo bio je da je na filmskom platnu čudesnom lakoćom umela da izrazi sve ljudske emocije, a da je u privatnom životu bila hladna, zatvorena i nesposobna da iskaže svoja osećanja. Još je jedan paradoks obeležio njen život - u naponu snage i svoga umetničkog rada, 1941. godine nepovratno se povukla iz filmske umetnosti i javnoga života uopšte.



Obožavana zbog svoje lepote, inteligencije i glumačkoga dara, Greta Garbo, slavna švedska filmska diva iz prve polovine 20. veka, ljubavne scene je igrala očima - očima koje su fascinirale i muškarce i žene toga doba, isto onako kako je to svojim nogama činila Marlen Ditrih. Najveći paradoks u životu Grete Garbo bio je da je na filmskom platnu čudesnom lakoćom umela da izrazi sve ljudske emocije, a da je u privatnom životu bila toliko hladna, zatvorena i nesposobna da iskaže svoja osećanja. Još je jedan paradoks obeležio život ove nadasve lepe žene i vrhunske glumice - u naponu svoje snage i svoga umetnčkog rada, u 36. godini života, 1941. godine, nepovratno se povukla iz filmske umetnosti i javnoga života uopšte.




Rođena je kao Greta Lovisa Gustafsson 18. septembra 1905. u radničkoj porodici u Stokholmu. Karijeru je počela snimanjem reklame za veliki stokholmski dućan "Pub", gde je prodavala šešire. Posle pohađanja Kraljevske akademije dramskih umetnosti, 1924. joj je reditelj Mauritz Stiller, majstor nemog filma, dao ulogu u "Legendi Goste Berling".

Godinu dana kasnije je sa Stillerom otišla u Holivud, gde je učenica uskoro nadmašila učitelja. Garbo je bez teškoća prešla s nemog na zvučni film, za razliku od mnogih drugih zvezda sedme umetnosti toga doba.

Njena božanstvena lepota i bogom dani talenat opčinili su "grad snova". I danas su još uvek njeni filmovi i gluma predmet divljenja i pomnih istraživanja, kako sinasta tako i onih koji žele da se pojave na bioskopskom platnu ili TV ekranima. "Jedna era je umrla sa njom... Bila je model po kojem su se stvarale druge legende", pisao je svojevremeno "Vašington post". "Kada bi moglo da se kaže da Holivud ima kraljicu, onda bi to bila Greta Garbo", rekao je veliki reditelj i glumac, takođe velikan svog vremena, Orson Vels.





Izvor:Net

Greta Garbo radila za MI-6

Gretina uloga života nije bila ni Karenjina, ni kraljica Kristina, ni dama sa kamelijama, već uloga, ali prava, agenta britanske tajne službe MI-6



LEGENDARNA diva koju Holivud i danas pamti pod imenom “Božanstvena”, Greta Garbo ne prestaje da privlači pažnju današnje publike. Najnovija tek otkrivena tajna koja je zagolicala maštu njenih obožavalaca glasi: Gretina uloga života nije bila ni Karenjina, ni kraljica Kristina, ni dama sa kamelijama, već uloga, ali prava, agenta britanske tajne službe MI-6 tokom Drugog svetskog rata!

Ova originalna tvrdnja centralna je tema nove knjige “Greta Garbo: Božanska zvezda”, Dejvida Breta, uglednog biografa. Garbo je, tvrdi autor, bila veliki heroj Drugog svetskog rata, ali je njen špijunski angažman bio dobro čuvana tajna. Javnost je, međutim, imala drugu sliku. Brojne kolege su slavnu švedsku glumicu optuživale da “nije učinila ništa da pomogne saveznicima”, neki su tvrdili i da je prikriveni nacista.


Dok je Marlen Ditrih, rođena Nemica, zabavljala savezničke vojne trupe širom Evrope, nastupajući u najvećim ratnim zonama, javnost se pitala zašto Greta Garbo ćuti! Istina je, piše u novoj Bretovoj knjizi, da je MI-6 angažovao glumicu u nekoliko opasnih misija.


SKROMNA, A HRABRA
DA su je neprijatelji otkrili, svoj “rad” bi sigurno platila životom, ali Greta se nije obazirala i nije tražila nikakvu zahvalnost zbog onoga što čini - zapisao je Dejvid Bret u biografiji koja baca novo svetlo na enigmu zvanu Greta Garbo. Po njegovim rečima, ovo otkriće trebalo bi da skine mrlju sa imena slavne dive koja je bila “prokazana” zbog svoje navodne indiferentnosti prema patnjama miliona ljudi.

U svet špijunaže Gretu je uveo producent Aleksandar Korda, sa kojim se upoznala krajem 1939. godine. Kordina filmska kompanija snimala je u Britaniji sa Gretom “Bagdadskog lopova”. Zbog rata, cela produkcija morala je da se preseli u Holivud, a Korda je za lepu glumicu pripremio osetljivu misiju: da prikupi što više informacija o švedskom industrijalcu Akselu Vener-Grenu, koji je bio na američkoj “crnoj listi”. Ovaj multimilioner bio je prijatelj Hermana Geringa, simpatizer nacista, a verovalo se i njihov finansijer.

- U dugoj istoriji Holivuda nije postojao niko tajanstveniji od Grete Garbo. Kada je pristala da pomogne, Korda ju je povezao sa Vilijamom Stivensonom, agentom britanske tajne službe, koji je, kako se pretpostavlja, bio inspiracija Janu Flemingu da stvori Džejmsa Bonda - piše dalje Bret.

Slavna Šveđanka lako je uspostavila vezu sa svojim zemljakom, bila je gost na njegovom imanju u Americi, a potom ga dočekala u svom domu. Nije poznato šta je Greta uspela da sazna od Vener-Grena, ali su te informacije očigledno bile od koristi, jer se njen “pakt” sa Kordom i Stivensonom nastavio i narednih godina. Tokom putovanja po Evropi, glumica je sakupljala podatke o finansijerima i simpatizerima nacista, uglavnom dobrostojećim ljudima kojima je laskalo da budu u društvu velike holivudske dive. Ali Greta je imala još veće ambicije - da ubije Hitlera! Svoju želju poverila je bliskom prijatelju Semu Grinu.

- Hitler se “ložio” na mene, pre rata slao mi je pisma i pozivao me da dođem u Nemačku. Da rat nije počeo tako iznenada, otišla bih tamo, ponela pištolj i ubila ga. Ja sam jedina osoba koja bi to mogla da uradi, jer niko ne pretresa Gretu Garbo - kazala je slavna glumica.

Špijunske aktivnosti, tvrdi Dejvid Bret, u potpunosti objašnjavaju njen “misteriozni nestanak” iz Holivuda. Nakon neuspeha filma “Žena s dva lica” (1941), sa ekrana se povukla jedna od najharizmatičnijih glumica u istoriji “sedme umetnosti”. Prestala je da glumi na platnu, ali je u tajnosti igrala veliku ulogu - holivudske Mata Hari.


novosti

Greta Garbo



Da li ste znali da je glumica Greta Garbo bila melanholična i anksiozna, nije davala intervjue i nikada nije odgovarala na pisma obožavalaca.

Njen strastveni hobi bio je skupljanje umetničkih dela, a u njenom stanu nalazile su se slike dve slike Ogista Renoara i dve slike Pjera Bonara.

Greta Garbo 1925.

Pogledajte Gretu Garbo, kao Anu Karenjiunu, 1935.godine, prelepa.

Filmovi Grete Garbo u Kinoteci





Jugoslovenska kinoteka nastavlja ciklus diva svetskog filma izborom ostvarenja
iz opusa Grete Garbo, jedne od najvećih holivudskih zvezda, koja je bila četiri
puta nominovana za Oskara za glavnu žensku ulogu, ali ga nikada nije osvojila

Ciklus posvećen Greti Garbo traje od 18. do 20. novembra i obuhvata filmove
“Ana Karenjina” (1935), “Ana Kristi” (1930) i “Telo i đavo” (1926) Klarensa Brauna
(Clarence Brown), “Marija Valevska” (1937) Brauna i Gustava Mačatija (Machaty),
“Ulica radosti” (1925) Georga Vilhelma Pabsta (Wilhelm), “Dama sa kamelijama”
(1937) Džordža Kjukora (George Cukor), “Kraljica Kristina” (1933) Rubena
Mamuliana (Rouben Mamoulian), “Divlja orhideja” (1929) Sidnija Frenklina
(Sidney Franklin) i “Ninočka” (1939) Ernsta Lubiča (Lubitch).




e-novine.com

Dama koju su strahovi iz detinjstva proganjali celog života - Bila je basnoslovno bogata, a opsednuta bedom


Američka glumica švedskog porekla i jedna od najvećih filmskih zvezda tridesetih godina 20. veka Greta Garbo rođena je pre 109 godina u Stokholmu.

Njena majka Ana Lovis je radila u fabrici za proizvodnju džemova, a otac Karlo Alfred Gustafson je obavljao više fizičkih poslova među kojima su čišćenje ulica, raznošenje namirnica, rad u fabrikama.

Oni su bili toliko siromašni da su im, dok je Ana još bila u porodilištu, predlagali da devojčicu daju na usvajanje. Oni su to kategorično odbili i tako je buduća velika filmska diva odrastala u nemaštini.

Taj kompleks siromaštva, prema rečima Berija Parisa, autora biografije Grete Garbo, glumicu je progonio ceo život. Živela je u predgrađu Stokholma, u skromnom stanu bez tople vode.


Odrastajući u bedi, tiha i povučena, Garbo je maštala o tome da postane velika glumica, pa je još kao devojčica počela da glumi u školskim predstavama.

Kada je njen otac umro 1919. godine od tuberkuloze, ona je morala da napusti školu i da počne da radi, kada je imala samo 14 godina. Prvo je radila kao pomoćnica u brijačnici, a kasnije u butiku na odeljenju za prodaju šešira.

Ubrzo je njeno lice osvanulo na stranicama prodajnih kataloga, a zatim i u reklamama. Sa 16 godina upisala je pozorišnu akademiju gde su joj prognozirali uspešnu karijeru. Debitovala je u filmu „Legenda o Gesti Berlingu", a već njeno treće ostvarenje „Put i đavo" iz 1926. godine odveo ju je u glumačke visine i postala je toliko popularna da je njen prvi zvučni film „Ana Kristi" reklamiran pod sloganom „Garbo govori". To joj je donelo prvu nominaciju za Oskara za najbolju glavnu glumicu i status međunarodne zvezde.

Drugi poznati filmovi u kojima je igrala su: Romansa, Grand hotel, Ana Karenjina, Dama s kamelijama i Ninočka.

Međutim, posle neuspeha filma „Žena sa dva lica" ona se povukla sa filma. Na kraju filmske karijere imala je četiri nominacije za Oskara, a Američki filmski institut je uvrstio među pet najboljih glumica 20. veka.

Filmovi „Ana Karenjina" i „Mata Hari" osigurali su joj kultni status, a 1954. godine dobila je Oskara za životno delo.

Što se tiče njenog ljubavnog života veći deo života pratile su je glasine da podjednako voli muškarce i žene. Nikada se nije udavala, ali je imala veze sa glumcem Džonom Gilbertom, koga je ostavila pred oltarom 1926. godine, fotografom Sesilom Bitonom i biznismenom Džordžom Šleom.

Garbo je imala lezbejske afere sa glumicom Luiz Broks, književnicom Mercedes de Akosta, čuvenom Marlen Ditrih i drugima.

Nakon povlačenja sa filmskog platna i odbijanjem da se pojavljuje u javnosti doprinela je stvaranju svojevrsnog mita o sebi. Umrla je u Njujorku 15. aprila 1990. godine.

Garbo je od javnosti skrivala i podatke o svojoj imovini. Koliki je stvarni iznos saznalo se tek posle otvaranja testamenta 1990. godine, kada je svu svoju imovinu ostavila nećaki.

Ostavština je iznosila 55 miliona američkih dolara, što u deonicama, što u nekretninama, ali i u novcu.

Povodom sto godina od njenog rođenja u septembru 2005. godine, Švedska je štampala seriju poštanskih markica s njenim likom.


dnevno