Brižit Bardo (Brigitte Bardot)



Personifikacija mladosti i seksepila

Brižit Bardo je lansirala jednu novu vrstu zavodljivosti, čiji izvor je bila pomalo divlja lepota, a ne rafinirani seksipil kojim su se proslavile neke druge glumice. Tako je postala seks-simbol, što je bila velika nevolja. Reputacija žderačice muškaraca i žene koja pravi skandale, nisu imali nikakve veze s njenom stvarnom ličnošću



Brižit Bardo nije ništa osim seksipila i mladosti, a to je mnogo, jedna je od odrednica kojom je u "Novoj enciklopediji seksologije" opisana ova čuvena francuska glumica.

Njen vrtoglavi uspon i uspeh počeo je sa filmom "I Bog stvori ženu" (1956), koji je snimio njen tadašnji muž Rože Vadin. Ovaj film je doneo promene u poimanju seksa na filmu. Ne samo da je postala obožavana evropska glumica, već i je i u Americi postala izuzetno popularna. Americka publika, do tada nenaviknuta na filmsku erotiku kakvu je B.B. pružila u filmu "I Bog stvori ženu", bila je istovremeno šokirana i fascinirana. Ona je zajedno sa Merilin Monro bila najveći seks-simbol 50-tih i 60-tih godina 20. veka.




Slavna B. B. rođena je 28. septembra 1934. godine u Parizu kao Kami Javla. Njen otac, inženjer, radio je u porodičnoj firmi, a majka, 14 godina mlađa od Brižitinog oca, bavila se domaćinstvom. Majka je insistirala da mala Brižita pohađa časove muzike i plesa, za šta je zaista i bila talentovana. Kad je napunila 15 godina, oprobala se i kao model. Njena fotografija objavljena je u modnom časopisu "El". Prvi put se pojavila na filmu 1952. godine, u filmu "Le trou Normand" .

Zatim su usledila još dva filma, iste godine kad se udala za Rožea Vadima. Upoznala ga je nekoliko godina ranije, i tada, sa 17 godina, želela je da se uda za njega. Međutim, roditelji joj nisu dozvoljavali da se udaje pre 18. godine.

Plakat za film "Prezir" , 1963.

Rezija: Zan Lik Godar
Scenario: Alberto Moravia i Zan Lik Godar

Uloge: Brzit Bardo i Misel Pikoli

Plakat za film "Privatan zivot", 1962.

Rezija : Luis Mal
Scenario : Luis Mal

Uloge: Brizit Bardo i Marcelo Mastrojani

Životna priča – Brižit Bardo: I Bog stvori ženu...



Amerikanci su imali Merilin Monro, a Evropljani božanski lepu i suicidnu Francuskinju Brižit Bardo
koja je iz dna duše prezirala slavu a svojim postupcima i izgledom fascinirala svet. I dan-danas je
smatraju jednom od najkontroverznijih ličnosti

Sve do pojave glumice Brižit Bardo na velikom platnu holivudska produkcija je s visine gledala na
evropsku kinematografiju. Nijedna žena nije bila dovoljno zanimljiva, glamurozna i seksepilna da
bi skrenula pažnju vladara sedme umetnosti. Zanosna, plava, pravilnih crta lica, punih usana i sa
pegicama na nosu zaludela je čitavu planetu. Konzervativno vaspitanje nije je sprečilo da se u ranoj
mladosti ophodi liberal, ali ni da starost dočeka kao konzervativac. U dvadesetim i tridesetim godnama
života nije se libila da pokaže obnaženo telo, a ostavljaja je bez daha mnoge muškarce od kojih je
nekim pošlo za rukom da postanu njeni muževi. Zaljubljivala se, raskidala, udavala i razvodila ne
mareći za glasine, a od nekog ko je sopstvenu trudnoću poistovetio sa bolešću, postala je strastveni
borac za prava životinja. Iako je ušla u devetu deceniju, ostala je dosledna sebi i u širokom krugu
zaobilazi plastične hirurge i tretmane botoksom ponosno pokazujući nove bore.





Bivša glumica i pevačica, danas najglasnija svetska aktivistkinja za zaštitu životinja, legendarna
Kamil Java, poznatija pod umetničkim pseudonimom Brižit Bardo, rođena je 28. septembra
1934. godine u Parizu kao ćerka domaćice Ane Marie Musel i industrijalca Luisa Pilo Bardoa.
Odrasla je u izuzetno religioznoj porodici u kojoj su joj od detinjstva usađeni ideali katoličke
vere, a prsten konzervativnih kodeksa u čijem maniru je vaspitana, nije je sprečio da počne
da se bavi umetnošću.





Birala je one discipline koje slave lepotu tela i njegovog pokreta, a konačan izbor pao je na
balet koji ju je fascinirao. Karijeru je započela prvim plesnim koracima u Conservatoire
Nationale de Danse, a njena lepota i gracioznost ubrzo su došli do izražaja, pa je već
sa petnaest godina angažovana kao model. Atraktivan izgled doveo ju je do prve naslovne
strane i to u modnom magazinu Elle. Baš na toj fotografiji ugledali su je režiser Mark Alegre
i njegov asistent Rodžer Vadim što je potpuno promenilo njen život.





Ona i Rodžer zaljubili su se jedno u drugo, a šarmantni mladić opsednut lepotom svoje izabranice
odlučio je da je zaprosi. Pošto je imala samo sedamnaest godina njeni roditelji su odbili da joj
daju dozvolu za brak zbog čega je još kao maloletnica prvi put pokušala da se ubije. Pred takvom
ucenom roditelji su poklekli pa je u svojoj osamnaestoj ipak postala supruga reditelja Rodžera
Vadima. U detinjstvu je bila poznata pod nadimkom Bebe, a pod imenom Brižit Bardo na
filmskom platnu je debitovala 1952. godine, u filmu Ludi od ljubavi.



Prvu glavnu ulogu odigrala je u ostvarenju La Lumiere d'en Face 1956, a angažman u En Effeuillant
la Marguerite sledeće godine osigurao joj je status seks simbola. Zahvaljujući Vadimu dobila je rolu
koja joj je donela svetsku slavu i milionsku zaradu u filmu I bog stvori ženu. Ovo ostvarenje u
potpunosti je promenilo dotadašnje poimanje seksa u sedmoj umetnosti, naročito nakon legendarne
scene u kojoj Brigitte igra bosonoga na stolu. Zahvaljujući svojim prvim ulogama ova zgodna
Francuskinja stala je rame uz rame sa američkim seks simbolom Merilin Monro. Istovremeno,
zahvaljujući ulogama u kojima je dominirao njen seksepil, poraslo je interesovanje holivudskih
filmskih producenata za ostvarenja evropske kinematografije.

nastavice se

( story.rs )

Obeležila je prošli vek, a i danas su njen seksepil i senzualna lepota inspiracija novim generacijama.



Model, glumica, pevačica, aktivistkinja – francuska femme fatale Brižit Bardo živela je jedan neverovatan život.

60-tih i ranih 70-tih godina nije bilo poznatije filmske glumice na svetu od nje. Jedina konkurencija, kasnih 50-tih godina, bila joj je Merilin Monro.

Kao sedmogodišnja devojčica pohadjala je časove klasičnog baleta; kada je napunila 13 godina talentovana Brizit je upisala prestižnu baletsku školu Conservatoire Nationale de Danse u Parizu.



Bila je u klasi sa još jednom budućom talentovanom glumicom i balerinom, Lesli Karon.

Nažalost, ili na sreću, fascinacija baletom je bila kratkog veka, već sledeće godine, njena se fotografija našla na naslovnoj strani magazina Elle.

Karijera modela je takodje kratko trajala, godinu dana kasnije, upoznala je budućeg muža, nepogrešivog sluha, lovca na ‘lolite’, Rožea Vadima; pokušala samoubistvo jer nije dobila odobrenje od roditelja da se uda za njega dok ne postane punoletna, uzeli su se kada je napunila 18 godina, a brak se posle pet godina raspao.

Ulogom nimfete u Vadimovom filmu, kada je imala 22 godine, I Bog stvori ženu /1956/, skrenula je pažnju svetske javnosti, ostalo je, kako kažu, za istoriju.

Filmovi u kojima je BB glumila često su imali delove u kojima je BB pokazivala svoje baletske sposobnosti.

U filmu Nestašna devojka ,veoma mlada BB je imala nekoliko ozbiljnih igračkih sekvenci koje su zahtevale ozbiljno baletsko znanje i rutinu.

Razuzdana mambo igračka scena u filmu I Bog stvori ženu pokazala je njen osećaj za ritam i pomamnu, zavodljivu hirovitost.

U filmu Veoma privatna afera BB je imala džez igračku numeru u kojoj je došao do izražaja njen slobodan duh, a ta uloga joj je donela još jednu, značajnu ulogu u filmu Žan Luk Godara, Prezir.

1956. Brižit je zatražila od čuvenog francuskog proizvodjača baletskih patika Rose Repetto da joj naprave cipele koje bi bile delikatne ali i udobne za nošenje, pogotovu za igračke sekvence u filmu I bog stvori zenu, a da budu isto tako udobne i za svakodnevno nošenje na ulici.

Repetto je napravio samo za nju baletanke koje su podsećale na baletske patike. Brizit je u filmu I bog stvori zenu nosila te crvene baletanke, capri pantalone i “Breton”mornarsku majicu na pruge.

Preko noći su crvene baletanke, široki rajf od materijala, poznatiji kao Alisin rajf -karakter iz knjige Alisa s one strane ogledala, crni triko, široka slojevita suknja koje su nosile balerine, neka vrsta tutua samo duža, do clanaka ili do ispod kolena, bouffant frizura i ne tako dramatična šminka, kao i mlada glamurozna Brižit, postale svetska senzacija i modni trend 50-tih godina.

P.U.L.S.E