Protić je, prema najvišim svetskim standardima osmislio, osnovao i vodio Muzej savremene umetnosti u Beogradu, rukovodio projektima predstavljanja jugoslovenske i srpske moderne umetnosti, a beogradskoj publici predstavio i niz najznačajnijih imena svetske umetnosti – Pikasa, Miroa, Dišana, Difija, Klea i mnoge druge, omogućivši stalna kulturna prožimanja i neraskidivo vezujući domaću i svetsku likovnu scenu druge polovine XX veka.

Izložba u Galeriji SANU bi bila koncipirana kao retrospektiva autora, a dokumentacioni materijal će dopuniti postavku ilustrujući život i delo M. B. Protića.


Protić je rođen je 10. maja 1922. u Vrnjačkoj Banji. Završio je Pravni fakultet. Godine 1943. postaje đak Josićeve škole gde mu predaju profesori Jovan Bijelić, Zora Petrović, Svetolik Lukić i drugi. U novembru 1946. prvi put izlaže na III izložbi ULUS-a, a 1948. postaje član ULUS-a. Godina 1953 i 1954. boravi kao stipendista srpske vlade u Parizu.

Jedan je od osnivača Decembarske grupe (1955-1960). Godine 1955. objavljuje prvu knjigu kritika "Savremenici", a 1956. međunarodni žiri mu dodeljuje nagradu UNESCO-a, dok je 1959. postavljen za upravnika Moderne galerije (Muzeja savremene umetnosti) u osnivanju 1. maja.