@Lilith Molitva ne znači ništa, Bog ti ništa ne daje niti ti išta uzima. U suprotnom bi taj Bog bio neverovatno okrutan.

Znaš onu rečenicu "Samo Bog zna zašto je to dobro.." ? E u toj rečenici mnogo toga je iskazano u vezi sa tvojom konstatacijom.

Ne mislim da Bog ima ljudske osobine koje mu pripisujemo. Takva figura Boga postoji kako bi pomogla zalutalom pojedincu da nađe put ili u slučaju društva da stvori više ciljeve radi kojih bi pojedinci tog društva bili radi podneti nekakvu žrtvu, bio taj cilj plemenit ili ne.
Kod takve figure Boga, ako je on čovek, ima smisla moliti se, ali ako je on Biće koje Jeste onda nema. Ljudska predstava Boga koja nekome nešto daje ili uzima po zaslugama je okrutna. Šta onda reći za decu koja se rode kao invalidi, da li je nekome Bog dao da se muči čitav život u strašnim patnjama u kome će mu jedina nada za izbavljenje biti nekakav Raj... Ne bih rekao. Sve što imamo u životu je ono za šta se izborimo. Zbog surovog zakona verovatnoće, neko dobije svako moguće oružje a neko hendikep. Za mene je mnogo pravednije misliti da se radi o zakonu verovatnoće a ne o Bogu koji smišljeno nekome zada patnju jer je to neka sudbina tog čoveka i ko zna zašto je to dobro ako ne Big.

Bog nije trgovac neki ili bisnisman ili koji prodaje obecanja itd.

To je jedna sila i fenomen, vjerovao netko ili nevjerovao u njega. Logika kaze da mora nesto vece postojati, sto je za nas nevidljivo i nerazumljivo.

Od nista nemoze nista nastati.

Bog je alibi ljudima koji nisu sposobni zauzdati sami svoj život i učiniti ga sebi podnošljivim.

On se rađa u svima nama, ali samo u retkima živi.

...Bog je sve...stvorio Kosmos,
-iznad Kosmosa je...

Bog nije debeo, ne sedi na oblacima, nema bradu,
i niposto nije onakav kakvim ga vecina zamislja - tu sliku o Bogu u glavu je ugradila katolicka predstava o njemu koju mozete naci uglavnom po raznim njihovim umetnickim delima.

Takodje Bog nije materijalna kategorija zato ga i ne mozemo videti na nacin na koji mi hocemo a to je da ispred nas stane neki bradati starac. Ono sto sopstvenim ocima ipak mozemo videti jeste njegova tvorevina a to je sav svet oko nas... Takodje Bog nam je vec dopustio da stvari uzmemo u svoje ruke stoga ne mozemo njega kriviti za muke koje prolazimo za zivota. Usput nemojmo zaboraviti da je mnogo vece muke od nas on podneo za vreme svog boravka na zemlji pre 2000 godina.

Takodje imamo svu slobodu da ga ne prihvatimo.
Postojanje Boga nije dokazano samo za one koji bi hteli da vide Boga kako stoji ispred njih u ljudskom izgledu
ili vec kakvom, tacnije Bog ne postoji samo za one koji bi hteli organskim culima da ga spoznaju.
Posto ga svojim prostim organskim culima ne mogu spoznati onda za njih on i ne postoji.
A ako bi ga i tako spoznali pitanje je da li bi to promenilo stvari kod njih - dakle sve je pitanje slobode i vere.
Mislim da mi ne bi ni smeli da pomislimo da smo dostojni da vidimo Boga.

Bog je toliko komplikovana tematika, da na bilo kakvo slično pitanje o njemu prosto niko nema odgovor.

Ne moze da se dokaze ni njegovo (ne)postojanje, a kamoli da se prica o njegovom izgledu ili polu.
Iako se u prvoj recenici Biblije jasno vidi da ga on nema - "u početku bese rec, a rec bese Bog"

Ima jedna priča u Bibliji o prvom jevrejskom caru Saulu koji je dobio naredjenje od Boga i nije ga izvršio u potpunosti i Bog mu poruči preko proroka Samuila da je otrgnuo carstvo od njega i dao njegovom bližnjem koji je bolji od njega i tajac. Nema više Boga. Bog se ne javlja. Umre Samuilo prorok,Saul ostario Bog se ne jvalja ni na molitve ni u Hramovima niđe. I ode Saul kod vještice iz En Dora i kaže joj da prizove senu Samuilovu da ga pita za savet jer: "Bog mi se ne javlja ni u snima ni preko proroka."

Ako se Bog ne obznanjuje ne može se ni dokazati a i kakva bi vam i bila korist da se Bog obznanjuje jer bi ste tada znali da ima Boga ali pitanje je da li biste verovali u Boga? Znanje i Verovanje nije jedno te isto. Kako kaže tamo Bog. "Ovaj narod me štuje samo ustima a u srcu je daleko od mene.

Na jednom drugom forumu jedna "mala" devojčica je rekla: "Od hiljadu bogova još nisam izabrala ni jednog." Ja joj odpišem da nije važno da li si ti izabrala ili nijesi. Ono što je bitno da li je neki od tih hiljadu bogova izabrao tebe. 

Znati da ima boga je ne bitno ono što jeste bitno naći tog jednog boga ili boginju ne bih ja ni njih potcenjivao, i više od toga ostvariti harmonički odnos, spoznaju i jedinstvo. Sve ostalo je nebitno. Važan je samo rezultat.

Uostalom ko je čuo za legendarnog Princa Brojeva Ramanudžana zna da je on bio "jedno" sa boginjom Nagamiri.
"Hteleli ste da znate kako dobijam svoje ideje? Moj Bog. Namagiri. Ona govori meni. Stavlja formule na moj jezik kad spavam, ponekad kada se molim. Jednačina nema smisao za mene osim ako ne izrazi misao Boga." Predivno.

Bibliju su pisali ljudi ( a Crkva je vekovima doradjivala), a ne Bog.


Tri najveća gnostička učitelja Marcion, Basilid i Valentin su učili
da duša mora na kraju da se vrati u kraljestvo Svetlosti i božanskom Ocu.

U tome je suština.

Genijalac i cudo bi jos dodao.