Miris eukaliptusa u domu


Još Han, stručnjak za mirise, savetuje kako da prirodnim osveživačima oplemenite dom i uklonite neprijatan miris: Ako ste pušač, uz pomoć eukaliptusa i limete možete doprineti da vaš dom prijatno miriše

[You must be registered and logged in to see this image.]

Želite li da prostorija u domu u kojoj najčešće boravite ostavi utisak da je veća nego što jeste, ispunite je mirisom krastavca i citrusnog voća, odnosno nežnim aromama, cimet i drvene arome učiniće suprotno, da prostorija deluje intimnije i toplije.

Još Han, vlasnica parfimerije u SAD i stručnjak za mirise, savetuje kako da prirodnim osveživačima oplemenite svoj dom i uklonite poneki neprijatan miris.

Ako ste strastveni pušač, onda je jasno da vaš dom ne miriše najprijatnije, naročito u ovo doba godine kada se prostorije ređe provetravaju. Ipak, to se uz pomoć eukaliptusa i limete može promeniti. Napravite osveživač od destilovane vode, 10 kapi limunovog soka i 8 kapi ulja eukaliptusa. A može i ovako - u vodu stavite 10 kapi eukaliptusovog ulja i 10 kapi ulja limete.

U šoljicu mlake vode stavite kašiku sode bikarbone, pa kada sodu razmutite ulijte i limunov sok. Soda bikarbona je odličan sastojak za pripremu prirodnog osveživača.

Sirće je takođe odličan eliminator neprijatnih mirisa, a za osveživač vam je, osim pola čaše sirćeta, potrebno i pola čaše vode, bočica sa raspršivačem i limunov sok, koji se dodaje na samom kraju.


novosti

Eukaliptus je atraktivna drvenasta lekovita biljka sa aromatičnim listovima koji imaju jedan od najprepoznatljivijih mirisa na svetu. Većina vrsta potiče iz Australije i on je uz kengura i koalu jedan od simbola Australije. Neke vrste eukaliptusa se mogu gajiti kao sobne biljke, a neke u vrtu samo u toplim klimatskim područjima. Često se koristi u biljnim preparatima i mirisnim vencima.

Rod eukaliptus (Eucalyptus) pripada porodici mirte (Myrtaceae) i sastoji se od oko 700 vrsta. Potiče iz Tasmanije i Australije, gde raste veoma brzo i dostiže visinu do 80 metara.

Ime eukaliptus potiče od grčkih reči kalyptos, što znači sakriti i eu, što znači dobro. Ovo ime, dobro sakriven je verovatno dobio zbog listova koji kriju cvetove tokom sazrevanja.

Moreplovac i istraživač Abel Tasman prvi put pominje eukaliptus 1642. godine, ali do 1770. godine nije bila opisana ni jedna vrsta. U toku druge polovine XIX veka više vrsta je preneto u razna suptropska područja.
Eukaliptusi su uglavnom drveće srednje visine, ali ima i nižih vrsta, ponekad i u žbunastoj formi, a i onih koje rastu dosta visoko. Korenov sistem je veoma jak.

Neke vrste eukaliptusa ne cvetaju dok se ne pojave stariji listovi, a do tada može da prođe više godina, čak i do deset. Cvetovi imaju brojne paperjaste prašnike koji mogu biti bele, krem, žute, ružičaste ili crvene boje. Plod je u obliku kupe sa poklopcem.
Listovi eukaliptusa su jaki i kožasti, stariji najčešće dosta izduženi, gotovo kopljasti, a mlađi često izduženog srcastog oblika. Vrste iz čijih listova se izdvaja ulje se intenzivno gaje u industrijske svrhe u Australiji, Kaliforniji i Španiji.

Koale žive na drveću eukaliptusa i hrane se isključivo njegovim lišćem. Ostatak dana provedu spavajući, jer su posle obroka pomalo pijane zato što im se lišće u želucu procesom fermentacije pretvara u alkohol. Da bi isisali vodu koju ova biljka apsorbuje u velikim količinama Aboridžini su žvakali njegov koren.

Kao sobne biljke najčešće se gaje Eucalyptus gunnii, čije su grane i lišće sivkasto-zelene, ili izrazito plave boje i Eucalyptus citriodora čije lišće jako miriše na limun.
U osušenom lišću eukaliptusa ima 3% eteričnog ulja čiji je glavni sastojak eukaliptol, koji je snažan antiseptik. Eterično ulje je bezbojna ili svetla zelenkasto-žuta tečnost, karakterističnog svežeg ukusa koji hladi i jakog mirisa. Koristi se u medicinske i kozmetičke svrhe, za čajeve i kupke i dodaje u žvakaće gume. Lišće, ali i plod se koriste u lečenju oboljenja disajnih organa u obliku sirupa i tableta, a najčešće u obliku inhalacije.