Peruđa će vas osvojiti već na prvi pogled. Grad, u kome prema poslednjim podacima živi oko 160.000 ljudi, smešten je na vrhu brda, okružen živopisnim pejsažom. Ukoliko ne možete da steknete pravu sliku, evo jedne pomoći – navodno je Leonardno Da Vinči pozadinu za sliku „Mona Liza“ napravio upravo u Peruđi oslikavajući njenu okolinu.



Peruđa - Foto chrisyunke/flickr.com


Do vrha brda, odnosno centra grada, stiže se uskim uličicama koje se nalaze na mestima gde su nekada bile zidine tvđava (od kojih su brojne i dan danas sačuvane). Nije malo onih koji svedoče da nisu uspeli da se iskobeljaju iz sistema jednosmernih ulica i da su se satima automobilom vrteli u krug, kao u čuvenom crtaću sa Duškom Dugouškom. Zbog toga ćete u svim turističkim vodičima na samom početku naći poruku – zaboravite na autobomil, grad otkrijte pešice. Osim toga, gradski oci su nedavno napravili i dva moderna sredstva putovanja – mini metro sa sedam stanica koji povezuje centar sa železničkom stanicom koja je u podnožju brda, a tu je i sistem pokretnih stepenica koje su postavljene kroz hodnike i lagume tvrđava.



Fasada - Foto:friars-balsam/flickr.com


Vredi li ovolika muka? Odgovor je apsolutno - da! Čim dođete u istorijski centar, iliti Centro Storico, shvatićete zašto je grad vekovima bio mamac za umetnike, naučnike i studente. Naš predlog je da šetnju počnete sa glavnog trga na kome je smeštena veličanstvena katedrala i fontana oko koje se tokom sunčanih dana izležava na stotine studenata koji studiraju na jednom od dva tamošnja univerziteta. Upravo zbog toga Peruđu nazivaju i gradom mladih, a ta titula donosi i nedaće u vidu kriminala i droge. Dileri, mahom iz Albanije i sa Kosova, nalaze u ulicicama u blizini studentnih domova i fakulteta, tako da noću treba biti pažljiv.



Piazza Duomo - Foto: riars-balsamis/flickr.com


Od trga (Piazza Duomo) krenite u šetnju ogromnmo pešačkom zonom koja vodi do oboda grada sa koga se širi fantastičan pogled. Uz put posetite neki od brojnih istorijskih zgrada i muzeja. U jednom od njih čuva se i dokument iz februara 1252. godine u kome dubrovački nadbiskup Ivan prvi put pominje srpsku Bosnu „regnum Seruilie, quod est Bosgna“ odnosno „kraljevstvo Srpsko, koje je Bosna“.




Mini metro u Peruđi


Dok budete prolazili pešačkom zonom u oko će vam pasti nekoliko stvari. Ogroman broj suseda, tačnije Roma iz Rumunije, koji su razvili biznis prošnje. Za one koji nisu imali prilike da se susretnu sa njihovim metodama, par naznaka – daleko su agresivniji od naših i teško ih se otkačiti. Zbog toga je korisno znati nekoliko reči rumunskog poput „nui dai“ (ne dam), „nu“ (nemam), a potpisnik ovih redova uverio se i da „jok, bre“ može dobro da posluži.



Ringišpil - Foto: etoileastre/flickr.com


Druga stvar koju ćete sigurno zapaziti je običaj stajanja u redovima ispred restorana da bi se dobilo slobodno mesto. Italijani obično ručaju od 13 do 16, a večeraju od 19 do 23 sata, kada i rade restoranu (u međusmenama su obično zatvoreni). Cene su prilagođene studentskom životu, pa je tako ***** od 5 do 10 evra uz jedan evro obavezne napojnice. Italijanska espreso kafa se pije na brzinu (iz jednog gutljaja) tako da možete da zaboravite na naš običaj kafenisanja i razgovora uz taj topli napitak. Grad je poznat i po prodavnicama čokolade i sladoleda, a toplo preporučujemo da upišete jednodnevni kurs pripremanja italijanske hrane – zabavno je i korisno.



Stare zgrade



Ako je šoping glavni razlog vašeg dolaska u Italiju, Peruđa je prava destinacija i to posebno za one koji traže robu izvikanih marki (sa vrtoglavim cenama). Tu informaciju su očigledno imali i naši zemljaci, pa je tako prošle godine „pala“ grupa pljačkaša sastavljena od šest srpskih, dva hrvatska, jednog slovenačkog i jednog bugarskog državljanina koji su osumnjičeni za brojne pljačke po prodavnicama dragulja i krznenih kaputa. Policijska akcija imala je prikladan naziv - “Balkan autlet”.


Prodavnica - Foto: charlie-llewellin/flickr.com


Izvor:Blic