[You must be registered and logged in to see this image.]

prudentia-1494

[You must be registered and logged in to see this image.]

Study of the Christ Child

Da je umetnik neshvaćena i često tragična ličnost, danas je opšteprihvaćeno mišljenje. Od kada je to tako, kao i šta i zašto muči njegovu melanholičnu dušu, otkriva nam najpoznatija Direrova grafika.

Albreht Direr (1471-1528), slikar, grafičar i teoretičar umetnosti, jedan je od najznačajnijih nemačkih umetnika svih vremena. Još u ranim dvadesetim, bio je poznat po drvorezima visokog kvaliteta a kao zreo čovek bio je dovoljno cenjen da bude ni manje ni više nego dvorski slikar cara Maksimilijana I. Putovao je u tadašnju Holandiju i dva puta u Italiju gde se upoznao sa kolegama poput Rafaela, Leonarda i Belinija, i time umnogome doprineo razmeni znanja, tehnika i shvatanja likovnih umetnosti između severa i juga Evrope. Kao i svi učeni ljudi tog doba, prihvatio je neoplatonizam, filozofski sistem koji se iz Italije brzo širio Evropom. Pored velike uloge u popularizovanju nove tehnike akvarela kojom je uglavnom slikao pejzaže (do tad retko samostalnu temu), Direr je neosporno zaslužan i za razvoj bakroreza i drvoreza. Iako je bio podjednako uspešan u svim tehnikama, predstavićemo vam jednu od najzanimljivijih i najpoznatijih grafika ovog umetnika ali i renesanse uopšte –  Melanholiju I.


Nastala je 1514. godine i koreni joj se mogu naći u predstavama Četiri temperamenta i, još dublje, u srednjovekovnoj tradiciji predstavljanja Četiri poroka. Ismevanjem „karakterističnog“ ponašanja četiri tipa ljudi putem duhovitih predstava radilo se na podizanju morala naroda pa ih najčešće možemo naći u rukopisima i štampanim Kalendarima – tada popularnom štivu. Gnev je predstavljan kao čovek koji udara ženu, Požuda u vidu para u strasnom zagrljaju a Lenjost, za našu temu najbitnija, kao osoba koja spava „grešnim snom“ (npr. pastir spava pored stada, žena uspavana na stolu ili pored vatre pa joj je plamen uhvatio nogu!). Na sličan način su predstavljana Četiri temperamenta i pogotovo je dramatično slikana Lenjost koja je poslužila kao direktan model za Melanholika, oduvek optuživanog za pospanost i setu.

Ipak, Direrova personifikacija Melanholije je potpuno drugačija. Na sredini kompozicije je ženska figura čije širom otvorene oči udubljeno posmatraju jednu tačku, pa bi se pre moglo reći da je duboko zamišljena pred nerešivim problemom nego da je lenja. Paralisana je mislima a ne snom, na šta upućuje glava naslonjena na pesnicu. Pored nje je mali putti (krilati dečačić, Eros u renesansnoj i baroknoj umetnosti), koji je, za razliku od nje, udubljen u neko piskaranje i kao njena suprotnost zapravo predstavlja besmisleni dečiji rad u želji da pomogne starijem.

Većina predmeta kojima je figura okružena, ukuljučujući vagu i peščani sat, tehnički su instrumenti – simboli geometrije, veštine koja je u to doba obuhvatala sve tehničke zanate, u koje je svrstavana i umetnost. Razbacani alati doprinose osećaju nelagode i stagnacije dok kometa i duga upućuju na astrologiju i daju mračno osvetljenje i osećaj sumraka. Osim ovih simbola, Direr je ostavio još tragova koji vode do krajnjeg značenja grafike i otkrivaju zanimljive teorije koje su imale ogromnog uticaja na medicinu, alhemiju, filozofiju i na sveopšta verovanja i razmišljanja renesansnih ljudi.

Četiri žuči

Umetnik – melanholični genije

[You must be registered and logged in to see this image.]
Orest Kiprenski - Mladi Italijan

Albert Direr - O Italijanima

Među Italijanima imam sijaset dobrih prijatelja koji me upozoravaju da ne jedem
 i ne pijem s njihovim slikarima jer mnogi od njih moji su neprijatelji, kopiraju moj
 rad iz crkvi i gde god na njega naiđu; a posle ga kritikuju i tvrde da je izveden 
na staromodan način i da ne vredi ničemu; međutim, Đambelim (Đovani Belini)
 veoma me je hvalio kod mnoge gospode. Rado je želeo da ima nešto moje i 
pojavio se kod mene i tražio nešto za sebe, rekavši da će mi dobro platiti, i svi 
mi govore da je on čestit čovek, tako da sam se zaista zbližio s njim. Veoma je
 star, a ipak je najbolji slikar od svih.
A stvar koja mi se tako dopadala pre jedanaest godina više mi se ne dopada i, da je nisam
 video sopstvenim očima, nikom ne bih verovao na reč. I, isto tako, treba da znate da ovde
 ima sijaset slikara, boljih od učitelja Jakoba (Đakopo de Barbari), premda bi se Antonio Kolb
 zakleo da na svetu nema većeg slikara od Jakoba. Drugi mu se rugaju i kažu da je ičemu 
vredeo ostao bi ovde. Tek danas sam počeo skice za moju sliku jer ruke su mi tako okrastavile
 da ne mogu da radim, ali sam uspeo da ih zacelim.

Iz knjige Slikar na putu