Hedi Lamar (engl. Hedy Lamarr) je bila američka glumica, rođena 9. novembra 1913. godine u Beču, a preminula 19. januara 2000. godine u Altamont Springsu (Florida). Dok je živela u Austriji bila je poznata kao Hedvig Eva Marija Kisler da bi u Americi svoje ime promenila u Hedi Lamar.

Maks Reinhardt, čuveni filmski i pozorišni reditelj, izjavljivao je da je Hedi Lamar najlepša žena u Evropi. Kada je emigrirala u Ameriku, o njoj se pisalo kao “najlepšoj ženi na filmu”. Iako su joj glumački kvaliteti nesporni, veći značaj, od njenih filmskih ostvarenja, predstavljaju patenti ove holivudske filmske dive. Danas, možemo reći, da je Hedi Lamar, bila pionir bežičnih komunikacija i da se proizvodi koji koriste njen patent, nalaze u svakoj kući.

Njen “sistem tajnih komunikacija” uspešno je protiv nacista primenjivala vojska Sjedinjenih Američkih Država u Drugom svetskom ratu. Hedi Lamar, još 1941. godine, zajedno sa Džordžom Antejlom, registrovala je patent tehnologije proširenog spektra, koje je nakon 10 godina počela da koristi američka moranarica da bi se ubrzo proširio na čitavu vojsku. Nagli razvoj digitalnih komunikacija, bez patenta Hedi Lamar, ne bi bio moguć. Njen patent se uspešno primenjuje kod mobilnih telefona, faks aparata i svih bežičnih uređaja.

Živela je 86 godina, bila je majka troje dece, snimila je preko 30 filmova i imala je 7 brakova.

Austrija, Nemačka i Švajcarska, obeležavaju Dan pronalazača 9-og novembra, kada je rođena Hedi Lamar.


Lamarova je bila poznata kao jedna od najlepših žena koje su ikada kročile pred filmske kamere, ali je malom broju njenih obožavalaca poznato da je bila vrlo uspešna i kao pronalazač.

Rođena 1914. u Beču kao Hedvig Eva Kizler, Hedi je prvu značajniju filmsku ulogu imala 1931. godine, a samo dve godine kasnije, 1933, stekla je međunarodnu slavu ušavši u istoriju kinematografije kao akterka prve nage scene u češkom filmu „Ekstaza“, u kojem joj je partner bio zagrebački glumac Zvonimir Rogoz.

Iste godine udala se za austrijskog industrijalca Frica Mandla, koji je proizvodio oružje. Pošto joj je on zabranio da se bavi glumom, 1937. ga je ostavila i odselila se u SAD, promenivši prezime u Lamar (kao omaž čuvenoj lepotici nemog filma Barbari Lamar). U bogatoj holivudskoj karijeri snimila je više od 25 filmova sa Klarkom Gejblom, Džejmsom Stjuartom, Spenserom Trejsijem, Džudi Garland... Njeno povlačenje iz sveta filma na vrhuncu slave nije naškodilo njenoj popularnosti. Imidž koji ju je pratio - senzualne tamnokose lepotice - imao je značajan i dugotrajan uticaj na film i popularnu kulturu.

Ipak, najtrajniji doprinos Hedi Lamar je ostavila u sferi nauke i tehnologije, iako se o tome malo zna van naučnih krugova. Godine 1940. ona je upoznala avangardnog kompozitora Džordža Anthajla i uz njegovu pomoć konstruisala uređaj za navođenje torpeda putem radio-frekvencija. Ovaj neobični duo osigurao je patent pod imenom „Tajni komunikacioni sistem“ i predao ga vladi SAD sa idejom da pomognu borbu protiv Hitlera. Ova rana verzija preskakanja frekvencija, koja je trebalo da spreči neprijatelja da „uhvati“ putanju torpeda, bila je nepraktična i ispred svog vremena, te samim tim i neupotrebljiva u uslovima tadašnjeg tehnologije. Prvi put on je upotrebljen u SAD tek 1962, tokom blokade Kube, kada je rok patentu već bio istekao, pa se ni Lamarova ni Anthajl (koji je preminuo 1959) nisu obogatili. Hedi je želela da se učlani u Savet nacionalnih pronalazača, ali joj je rečeno da svoj status lepotice može bolje da iskoristi prodavanjem ratnih obveznica. Tako je za samo jedno veče sakupila preko sedam miliona dolara.

Ipak, Hedi Lamar i Džordž Anthajl zaslužni su za postavljanje temelja nekih od najrevolucionarnijih tehnologija današnjice: mobilne telefonije, pejdžera, bežičnog interneta, odbrambenih satelita...

Hedi je preminula na Floridi 19. januara 2000. godine, a poslednja želja joj je bila da joj pepeo bude rasut po Bečkoj šumi.


Tek 1997. godine je kao priznanje dobila specijalnu nagradu Eletronic Frontier Foundation Pioneer Awards, povodom čega je izjavila "It's about time".

Zanimljivo je da je Hedi Lamar pokrenula sudski spor protiv korporacije Corel, zbog nedozvoljenog korišćenja njenog lika u komercijalne svrhe, uz zahtev za odštetu reda milion dolara. Crtež Hedi Lamar je urađen u CorelDrawu i taj rad je osvojio prvo mesto na takmičenju koje je organizovao Corel. Do sudskog spora nije došlo nego su se strane našle na odšteti od par stotina hiljada dolara, a neki izvori kažu da je razlog tome što su Corelovi advokati pronašli činjenice iz života Hedi Lamar koje nisu baš sjajne i koji ne bi bile prijatne da se iznesu na sudu.


Filmografija


1933. Ekstaza
1940. Petrolej
1941. Zigfildova devojka
1942. Kvart Tortilja
1949. Samson i Dalila



wiki/blic

''Samson i Dalila''