Žena- postporodjajna dogadjanja

Zena- postporodjajna dogadjanja

Pogrešno je verovanje da žena dok doji dete ne može da ostane trudna. Nakon porođaja, ako žena nema nikakvo krvarenje i dete se hrani isključivo dojenjem, plodnost žene jeste smanjena izvesno vreme.

Navešćemo nekoliko činjenica o plodnosti i seksualnoj aktivnosti žene posle porođaja i u periodu dojenja.

Rođenjem deteta život roditelja se dramatično menja, kako emocionalno tako i praktično, jer se javljaju mnoga nova iskustva i nove obaveze. Zbog novonastalih obaveza, mladi supružnici seksualnu želju u početku stavljaju u drugi plan, a kada se užele seksa, ponekad i zaborave na kontracepciju.

Neposredno posle porođaja, kod žene dolazi do poremećaja ravnoteže hormona, što izaziva i neke fiziološke simptome. Postporođajno krvarenje traje kod žena od četiri do šest nedelja i ginekolozi preporučuju da se u tom periodu izbegavaju seksualni odnosi.

Menstruacije su posle porođaja obično neredovne i ne javljaju se kod svih žena u isto vreme, pa je teško odrediti kada su plodni a kada neplodni dani. Dešava se da kod nekih žena nakon dvadesetak dana od porođaja dođe do ovulacije, a da prvo menstrualno krvarenje počne 35 dana nakon porođaja. Zato na osnovu prvog menstrualnog krvarenja ne možemo zaključiti kada se plodnost žene ponovo vratila.

Zato se preporučuje da se sa kontracepcijom počne na vreme, kako bi se izbegla neželjena trudnoća.

Da li koristiti sredstva za kontracepciju posle porođaja?

Lekari preporučuju korišćenje sredstava za kontracepciju mladim bračnim parovima neposredno posle porođaja.

Obično se preporučuje da parovi mogu stupati u seksualne odnose kada prođe postporođajno krvarenje (oko šest nedelja posle porođaja), a da odmah počnu sa korišćenjem kontracepcije.

Bitno je da sredstva za kontacepciju koja koristi majka ne utiču na proizvodnju mleka.

Koja kontraceptivna sredstva koristiti posle porođaja?

U vreme dok žena doji mogu se koristiti sva kontraceptivna sredstva, osim onih koja sadrže hormone, jer hormoni mogu uticati na količinu mleka za dojenje.

Najbolje je da se mlade majke konsultuju sa ginekologom oko vida zaštite od trudnoće, uzimajući u obzir sve ostale karakteristike svog zdrvstvenog stanja.

Kada se odlučiti za sledeću trudnoću?

Neki roditelji bi želeli drugu bebu što pre posle porođaja, a neki što kasnije, pa i od toga zavisi korišćenje kontracepcije.

Većina stručnjaka tvrdi da je optimalni razmak između dva deteta oko tri godine, i za roditelje i za decu. Istraživanja su pokazala da nije poželjno da razmak između dve trudnoće bude manji od 18 meseci.

Ukoliko je razmak između rođenja dva deteta mali, to je preveliko opterećenje i za majku i za oca, kako fizički tako i mentalno i emocionalno. Takođe je prvorođenom detetu ovako mala vremenska razlika od brata ili sestre i psihički i fizički nepovoljnija. U takvim slučajevima, rođenje drugog deteta predstavlja veliki stres za starije dete.

Pored navedenih razloga, ustanovljeno je da ukoliko je razmak do naredne trudnoće kratak, dolazi do češćih prevremenih porođaja, a porođajna težina novorođenčeta u takvim slučajevima je smanjena.

Upozorenje mladim majkama

Na kraju vas samo podsećamo da dojenje nije efikasna kontraceptivna metoda i da je neophodno da žene nekoliko nedelja posle porođaja počnu da koriste sredstva za kontracepciju i bez brige uživaju u seksu.

Po dolasku kuci posle porodjaja obicno imamo razna pitanja i nedoumice pa ako su ovo neka od pitanja koja vas muce evo odgovora.


Da li mogu da imam seks i pre isteka 6 nedelja od porođaja?
Kada treba izbegavati oralni seks?
Da li možemo da imamo odnos i pored toga što sam imala epiziotomiju?
Da li ću ikada ponovo poželeti seks sa svojim partnerom?
Krenulo mi je mleko tokom seksa, da li je to ok?
Mi definitivno nemamo vremena za seks! Gde ga drugi parovi stvore?
Neki savet za upražnjavanje seksa nakon porođaja?
Da li mogu da imam seks i pre isteka 6 nedelja od porođaja?
Ne preporučuju se odnosi sa partnerom u prvih 6 nedelja nakon porođaja. Razlozi za to su mnogobrojni. Prvo, vagina i grlić prolaze kroz velike promene tokom trudnoće i porođaja, i treba im vremena da se vrate u prvobitno stanje. Materica se lohijama oslobađa ostataka krvi i površnog epitela, i još je podložna infekcijama.

Ukoliko ste imali epiziotomiju, prsnuće perineuma ili rektuma, potrebno je vreme da tkivo zaraste i postane elastično. Odnos sa partnerom pre vremena biće bolan i neprijatan, i samo će izazvati smanjenje želje za seksom.

Kada treba izbegavati oralni seks?

Oralni seks možete upražnjavati i odmah posle porođaja. To može biti dobar način za smirivanje i razmenu nežnosti. Svakako, treba uzeti u obzir par činjenica: ukoliko imate epiziotomiju ili prsnuće perineuma, partner treba da izbegava kontakt sa šavovima, inače može doći do infekcije rane. Kontakt sa klitorisom je već sasvim dovoljan.

Da li možemo da imamo odnos i pored toga što sam imala epiziotomiju?

Rana epiziotomije bi trebala da kompletno zaraste 4-6 nedelja nakon porođaja. Nakon toga možete imati odnos sa partnerom. Uzmite u obzir da će prvi odnosi verovatno biti neprijatni, možda čak i bolni. Duža predigra i romantično okruženje mogu vam pomoći u opuštanju. Možete koristiti i lubrikante (sredstva za podmazivanje vagine) da bi ulazak penisa u vaginu prošao što bezbolnije.

Da li ću ikada ponovo poželeti seks sa svojim partnerom?

Ne brinite. Porođaj je veoma iscrpljujuće iskustvo za vas, i trenutno pored male bebe koja zahteva 120% vašeg vremena, potpuno je razumljivo što vam seks ne pada na pamet. Naročito ako ste imali epiziotomiju ili rupturu međice, te su genitalije bolne i sam dodir je neprijatan, seks je veoma lepa uspomena ali i veoma daleka budućnost.

Kako vreme bude prolazilo, a već posle 6 nedelja, kada sve zaraste, moći ćete da počnete odnose sa partnerom. Neka početak bude nežan, možda samo dodir i maženje, dok sami ne poželite više. Nemojte se siliti na seks jer ćete napraviti potpuno obrnuti učinak i pokvariti sebi, a i svom partneru, zadovoljstvo ponovnog upoznavanja sa vašim telom.

Razgovarajte sa partnerom o tome šta vam prija a šta možda ne. Ponekad će vam samo sedenje uz TV i držanje za ruke više prijati od seksa, ali i to je normalno. Uspostavite kontakt rečima, izjavljujući ljubav partneru. Istražujte zajedno nove dodire i polako će vam se želja za seksom vratiti. Svakako sačekajte da period od 6 nedelja prođe, da bi vaše telo moglo da prihvati vaše zahteve bez većih problema. Probajte da ne zapostavite svoj odnos sa partnerom zbog dolaska bebe u kuću. Odvojite deo svoje pažnje za partnera, da se ne bi otuđili.

Krenulo mi je mleko tokom seksa, da li je to ok?

Čak i ako se pojavi mleko iz bradavica u toku odnosa, to je sasvim normalno, jer stimulacija bradavica pospešuje naviranje mleka iz dojki.

Mi definitivno nemamo vremena za seks! Gde ga drugi parovi stvore?

U situaciji kada ste preko glave u pelenama i flašicama i cuclama i raznim pomagalima koje su vam ukućani, prijatelji i rodbina darivali za lakše snalaženje sa novopridošlom bebom, seks stvarno nije na prvom mestu. Međutim seks je sastavni deo svake veze i ne treba ga izbegavati. Krenite polako. Možda ćete biti uplašeni u početku i pokušaćete vaš strah sakriti pod plašt nedostatka vremena, ali to ne može trajati večno.

Osnova za ponovno uspostavljanje seksualnosti je razgovor. Pričajte sa partnerom o vašem strahu, o nedostatku vremena, o tome „šta bi bilo kad bi bilo“... Probajte da odete u krevet ranije, čim sredite bebu i ona zaspi. Prihvatite činjenicu da se nakon porođaja sve promenilo, pa i vaš seksualni život. Budite spremni da promenite vreme i način vođenja ljubavi. U svemu tome ne zaboravite na kontracepciju.


bebac.com/

Da li treba paničiti zbog žutice?



Nakon devet dugih meseci, doneli ste na svet lepu, zdravu bebu, ali pedijatar vam je saopštio da je beba dobila žuticu. Šta sad to znači?
Panika! "Svakog dana su mi govorili da je beba zdrava, a sad je odjednom požutela. Zašto se to desilo? Da li je opasno i hoće li sa mojim čedom biti sve u redu?"

Žuta prebojenost kože potiče od žutog pigmenta bilirubina, koji nastaje razgradnjom hemoglobina, pigmenta koji krvi daje crvenu boju. U novorođenačkom uzrastu, ne radi se o zaraznoj žutici koja se prenosi prljavim rukama, već je u pitanju nešto sasvim drugo.

FIZIOLOŠKA ŽUTICA

Oko dvadeset odsto terminskih i pedeset odsto prevremeno rođenih beba, dva-tri dana posle rođenja malo požuti, pri čemu je većina njih potpuno zdrava. Tada govorimo o fiziološkoj žutici, koja je normalna pojava, a javlja se u sklopu prilagođavanja organizma bebe na vanmaterične uslove života. Naime, pre rođenja, fetus ne diše plućima, jer je sa svih strana okružen plodovom vodom. Kiseonik dobija iz majčine Žuti, a zdravi
Oko dvadeset odsto terminskih i pedeset odsto prevremeno rođenih beba, dva-tri dana posle rođenja malo požuti, pri čemu je većina njih potpuno zdrava. Tada govorimo o fiziološkoj žutici, koja je normalna pojava, a javlja se u sklopu prilagođavanja organizma bebe na vanmaterične uslove života.krvi, preko posteljice i pupčane vrpce. Pošto je koncentracija kiseonika u majčinoj krvi manja od one u atmosferskom vazduhu, fetus mora - poput boravka na visokoj planini, da stvori veći broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita), čija je uloga da kiseonik, vezan za hemoglobin, prenose do svake ćelije u organizmu.

Normalno izlučivanje bilirubina: Kada se beba rodi i zaplače, njena pluća se šire i upijaju kiseonik iz vazduha, a posteljica prestaje da funkcioniše i rađa se nekoliko minuta nakon deteta. Tada se organizam bebe ponaša kao posle silaska u dolinu: vazduh više nije razređen i višak eritrocita se raspada. Hemoglobin se prerađuje u bilirubin. Ova materija je, u visokoj koncentraciji, toksična za mozak, pa organizam teži da je se oslobodi. Prvobitno nastali bilirubin nije rastvorljiv u vodi, pa ne može da se odstrani iz organizma putem mokraće. Zato u jetri podleže hemijskoj reakciji po imenu konjugacija, posle čega se novonastali konjugovani bilirubin izlučuje u žuč. Sa njom dospeva u creva i izbacuje iz tela putem stolice.

Spontano povlačenje žutice: Kojom brzinom će ovaj proces da se odvija, zavisi od količine bilirubina, kapaciteta jetre da ga preradi i prohodnosti žučnih puteva. Jetra novorođenčeta, a naročito nedonoščeta, nije dovoljno zrela - jer nema potrebnu količinu glukuronske kiseline na raspolaganju, spram povećanih potreba u prvim danima nakon rođenja, pa višak bilirubina (hiperbilirubinemija) preplavi krv i oboji kožu i beonjače žuto. Srećom, u normalnim uslovima, količina bilirubina u krvi nije dovoljna da ošteti mozak, a glukuronske kiseline je svakim danom sve više, pa se fiziološka žutica krajem prve nedelje (kod nedonoščadi druge) spontano povlači. U tome pomažu i dobre bakterije u crevima, čiji rast podstiču neki faktori iz majčinog mleka. Dakle, fiziološka žutica je prolazna pojava usled nakupljanja nekonjugovanog bilirubina u krvi, i obično nije jaka.

Patološka žutica je ređa: Međutim, pored ove, postoji i patološka žutica, koja zahteva lečenje. Ona je srećom, daleko ređa, a može da bude izazvana brojnim faktorima. Kod patološke žutice, u krvi novorođenčeta može da bude povišen nivo kako nekonjugovanog, tako i konjugovanog bilirubina, ili oba istovremeno.

PATOLOŠKA ŽUTICA

Nekonjugovana hiperbilirubinemija je kod beba neuporedivo češća od konjugovane. Najčešći uzrok je povećano razaranje eritrocita (hemoliza), usled nepodudarnosti krvnih grupa i/ili Rh faktora između majke i
Laktaciona žutica
Od ostalih uzroka nekonjugovane hiperbilirubinemije, treba izdvojiti samo jedan: to je takozvana laktaciona ili pregnandiolska žutica, koja se javlja kod izvesnog broja dojene dece. Uzrok je prisustvo jedne supstance (3-α,20-β-pregnandiol) u mleku njihovih majki, koja usporava proces konjugacije bilirubina u jetri. Ova žutica se obično pojavljuje između četvrtog i sedmog dana života, kada je beba već otpuštena iz bolnice. Maksimum dostiže između petog i 15. dana, pri čemu koncentracija bilirubina u krvi obično nije mnogo visoka. Može da traje tri do deset nedelja, sa nižim vrednostima bilirubina. Deca, osim žute prebojenosti kože i beonjača, izgledaju zdrava, a sve analize, osim bilirubina - u granici su normale i nema štetnih posledica. Dokazuje se tako što se povlači nakon dvodnevnog prekida dojenja i ponovo javlja nakon njegovog uvođenja, ali se smatra da nema razloga za ovu probu, jer prekid dojenja može da ima određene neželjene posledice.

ploda, kada govorimo o hemolitičkoj bolesti (HB).

Krvne grupe i antitela: Naime, na osnovu prisustva ili odsustva određenih belančevina na površini eritrocita, obeleženih slovima A i B, odnosno Rh, postoji četiri krvne grupe ljudi u ABO sistemu (A, B, AB i 0) i dve grupe u Rh sistemu (Rh + i Rh -), uz postojanje velikog broja podgrupa, koje su kasnije otkrivene. Rh negativne osobe stvaraju u krvi antitela na belančevinu Rh faktor, jer ga ne prepoznaju kao sopstvenu strukturu i teže da ga odstrane iz organizma. Isto tako, osobe sa nultom krvnom grupom poseduju antitela protiv belančevina A i B. U slučaju da antitela dođu u kontakt sa belančevinama protiv kojih su stvorena (antigenima), vezuju se za njih.

Kad je trudnica Rh negativna: Konkretno, antitela koja ima Rh negativna ili nulta majka, prolaze kroz posteljicu krajem trudnoće i vezuju odgovarajuće antigene na eritrocitima Rh pozitivnog, odnosno A, B ili AB ploda, čime izazivaju njihovo razaranje (hemolizu) ponekad još pre rođenja deteta. Ovo ima za posledicu smanjen broj eritrocita (anemiju) i povišenu koncentraciju bilirubina, odnosno žuticu kod bebe već u prvim satima ili danima nakon rođenja. Majčina antitela na eritrocite ploda se dokazuju Kumbsovim testom, a njihova pojava se naziva izoimunizacija. Kako je ona opasnija u Rh sistemu, jer izaziva mnogo jaču žuticu nego u ABO sistemu, svaka Rh negativna trudnica je dužna da tokom trudnoće kontroliše antitela u krvi. Svaka pojava antitela predstavlja znak za uzbunu, jer je plod ugrožen. Danas se, na sreću, i kod nas ova bolest uspešno leči i pre rođenja - intrauterusnim transfuzijama odgovarajuće krvi plodu, pod kontrolom ultrazvuka, kao i nakon rođenja - postupcima koji će kasnije biti opisani.

Tri oblika hemolitičke bolesti: Hemolitička bolest može da se ispolji u tri oblika:
1. Fetalni hidrops (najteži oblik) - karakteriše se izraženim otocima, uvećanjem jetre i slezine, sniženim nivoom belančevina, kao i smanjenjem broja eritrocita u krvi, a završava se smrću ploda ili novorođenog deteta.
2. Ikterus gravis (jaka žutica) - pojačava se iz sata u sat i, ukoliko se ne interveniše, dovodi do taloženja bilirubina u mozgu (kernikterus), sa trajnim posledicama.
3. Anemija novorođenčeta - sa blagom anemijom, sa ili bez hiperbilirubinemije i povoljnim ishodom.




Svaka teška bolest u novorođenačkom uzrastu pojačava žuticu i pooštrava kriterijume za primenu terapije. U lečenju hemolitičke bolesti se primenjuju dva oblika terapije:

1. fototerapija - osvetljavanje golog deteta (kome su zaštićene oči), smeštenog u inkubator - plavom svetlošću određene talasne dužine, čime se smanjuje količina bilirubina u koži, a indirektno i u krvi. Može Osvetljavanje bebe je najčešća terapija
U praksi, eksangvinoterapija (zamena krvi novorođenčeta) je daleko ređe indikovana od fototerapije (osvetljavanje golog deteta) - koja se, sa velikim uspehom, široko primenjuje na svim neonatalnim odeljenjima. Danas je HB izlečiva bolest i retko ostavlja posledice. Ipak, najvažniji uzrok toga je preventiva koja podrazumeva redovnu kontrolu Rh negativnih trudnica na antitela, primenu odgovarajuće terapije kod ploda ako je ugrožen, i davanje anti Rh antitela svakoj Rh negativnoj ženi najdalje 72 sata nakon pobačaja, ili rađanja Rh pozitivnog deteta. Ovaj preparat je kod nas poznat pod imenom RHOGAM (Rogam).da bude diskontinuirana (primenjuje se samo povremeno u toku dana, a beba se majci redovno donosi na podoj) i kontinuirana (primenjuje se neprekidno, pri čemu se beba hrani izmlaženim majčinim mlekom, kako se terapija ne bi prekidala).

2. eksangvinotransfuzija - zamenjuje se krv novorođenčeta, koja sadrži majčina antitela, krvlju davaoca odgovarajuće krvne grupe.

Iako druga metoda nije bez rizika, može se reći da je u savremenim uslovima lečenja dovela do gotovo potpunog iščezavanja teških formi hemolitičke bolesti, kao što je kernikterus. Kriterijumi za lečenje su u domenu neonatologa.

KONJUGOVANA ŽUTICA

Ova vrsta žutice je znatno ređa kod novorođenčadi i uvek je patološka. Uzrok je porast koncentracije i nekonjugovanog i konjugovanog bilirubina u krvi, pri čemu se njihov odnos menja u korist konjugovanog. Ova žutica se još zove i holestatska, što upućuje na postojanje poremećaja u lučenju žuči (holestaza). To potvrđuje porast nivoa žučnih kiselina u krvi i jak svrab kože. Najvažniji uzroci holestatske žutice kod novorođenčeta su:
1. nasledne metaboličke bolesti koje oštećuju jetrine ćelije
2. infekcija jetre (hepatitis)
3. oštećenje jetre toksičnim agensima (na primer, nekim lekovima)
4. anatomska opstrukcija žučnih puteva koji izlaze iz jetre
5. neke retke, ponekad nasledne bolesti, nepoznatog uzroka

Prvi simptomi: Prvi simptom bolesti - žutica, može da se nadoveže na fiziološku žuticu, ali može da prođe i razdoblje bez žutice, u trajanju od nekoliko dana do tri-četiri nedelje. Žutica je blaga do umerena sa karakterističnom, zelenkastom primesom. Stolica je bledosiva, što je prvi simptom koji upućuje na holestazu. Mokraća je tamna poput piva.

Zastoj u napredovanju: Prvih dana, deca mogu normalno da napreduju u težini, no ubrzo nastaje zastoj u napredovanju. Jetra se uvećava, a kasnije i ceo trbuh, delom i zbog nakupljanja slobodne tečnosti u trbušnoj duplji. Dijagnoza je laboratorijska, a uzrok je teško, ponekad i nemoguće otkriti. Najčešće je u pitanju infekcija nastala tokom trudnoće nekim od sledećih mikroorganizama: toksoplazma, citomegalovirus, virusi izazivači hepatitisa B ili C i HIV, ređe uzročnik sifilisa. U praksi se teško razlikuju novorođenački hepatitis od atrezije (prekida) sitnih žučnih puteva unutar jetre. Čak, neki autori smatraju da se radi o dva stadijuma jednog istog oboljenja. U svakom slučaju, prognoza je loša za oko polovinu dece kod koje se razvije ciroza (propadanje jetre sa smrtnim ishodom), kada je jedini spas transplantacija jetre.
Dobru prognozu ima urođena cista glavnog žučnog kanala, holedokusa, ako se na vreme otkrije i operativno odstrani.

DEHIDRACIJA I ŽUTICA

Pod dehidracijom se podrazumeva nedovoljna količina tečnosti u organizmu, kada je gušća krv, pa svi njeni sastojci imaju povišenu koncentraciju. Najčešći uzrok dehidracije novorođenčeta je nedovoljan unos majčinog mleka, i obično se javlja kod dece prvorotki koje nemaju iskustva u dojenju. Naime, kod loše tehnike dojenja, ali i kod nepogodnog oblika bradavice, beba može da vuče bradavicu «na prazno». U tom slučaju će ostati gladna, a majka će dobiti ragade. Doći će do zastoja mleka, a ako majka sama ne prazni dojke, i do mastitisa. Svaki podoj manji od deset grama nije dovoljan.

Smanjivanje koncentracije pojenjem: Pojenjem ovakvog deteta, privremeno može da se smanji žutica, pri čemu bilirubin ne biva izbačen iz organizma, već mu se samo smanjuje koncentracija u krvi. Kako je dehidrirana i žuta beba često pospana i ne budi se spontano da bi jela, morate je rehidrirati čestim pojenjem izmlaženim mlekom ili vodom (na svakih pet minuta po dve-tri kašičice), sve dok dobro ne promokri i ne razbudi se. Zapamtite, voda je samo prva pomoć! U težim slučajevima dehidracije, nadoknada tečnosti se sprovodi u bolnici intravenskim putem, paralelno sa fototerapijom, ukoliko je potrebna. Ali, ako se mleko duže vreme zamenjuje vodom, dete će prestati da napreduje. Zato je potrebno korigovati tehniku dojenja ili hraniti bebu izmlaženim majčinim mlekom, odnosno adaptiranom formulom (ako majka nema mleka). Ukoliko beba nije dehidrirana, pojenje vodom neće da smanji žuticu!

Svakodnevna kontrola: Inače, fototerapija do sada nije pokazala nikakve štetne posledice, pa ne treba da brinete ako se sprovodi kod vaše bebe. Međutim, niko ne može da vam kaže koliko će dana biti potrebna. Kontrola bilirubinemije se sprovodi svakodnevno, a vreme radi za bebu: što je starija, bilirubin joj manje smeta i izgledi za prekid terapije su veći. Uvek je bolje da ostane još neki dan na neonatološkom odeljenju pri porodilištu, nego da pre vremena ide kući. Jer će, u slučaju da joj terapija ipak zatreba, biti upućena na neko dečje odeljenje, gde postoji rizik od kontakta sa bolesnom decom.
U svakom slučaju, ukoliko se žutica pojavi posle petog dana života, neophodno je konsultovati pedijatra.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Majčino mleko i težina deteta



Gubitak telesne težine novorođene bebe često se koristi kako bi se odredilo koliko se dobro beba doji. Briga o bebama koje su izgubile previše težine posle rođenja može dovesti do saveta o dopuni ishrane.

Novo istraživanje pokazuje da se kod novorođenčadi majki koje su za vreme porođaja primale infuziju, može javiti gubitak težine zbog nastojanja deteta da reguliše svoju hidrataciju, a ne zbog nedostatka majčinog mleka.

Ovo istraživanje koje su sproveli naučnici iz Kanade bavilo se odnosima između infuzije koju su majke primale u toku porođaja (ili pre porođaja, ako je u pitanju carski rez), neonatalnog izlaza (merenog po težini vlažne pelene), kao i težine novorođenog deteta. Ustanovljeno je da je u periodu od 24 časa nakon rođenja, došlo do slične povezanosti između infuzije koja je data majci i nenatalnog izlaza urina, kao i između neonatalnog izlaza i gubitka težine novorođenčeta. Šezdeset sati posle rođenja, kada je u proseku težina deteta najniža, pronađen je proporcionalni odnos između infuzije koju je primila majka i detetovog gubitka težine.

"Medicinske sestre, babice i doktori dugo su se pitali zašto neke bebe gube težinu više od ostalih, iako sve bebe u početku dobijaju male količine hrane", kaže glavni istraživač Džoj Noel Vajs, profesor sa Fakulteta zdravstvenih nauka sa Univerziteta u Otavi i nastavlja: "Izgleda da se novorođenčad koja je pre ili za vreme rađanja bila izložena povećanom unosu tečnosti, može roditi previše hidrirana, što od beba zahteva da regulišu nivo svoje tečnosti u prva 24 časa nakon rođenja."

Merenje deteta 24 časa nakon rođenja

Profesor Noel Vajs dodaje: "Trebalo bi da razmotrimo praksu korišćenja porođajne težine kao osnovu za izračunavanje gubitka težine novorođenčeta u prvih nekoliko dana nakon rođenja. Za majke i njihovu decu, tačna procena gubitka težine je veoma važna. Iako su potrebna dalja istraživanja, na osnovu naših saznanja, preporučujemo da se merenje težine nakon 24 časa od rođenja deteta koristi kao osnova."

Ministarstvo zdravlja Velike Britanije kombinovalo je standarde Svetske zdravstvene organizacije sa standardima Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje deteta. Bez obzira na to da li se dete doji ili dopunski hrani, trenutna preporuka je da se radi procena težine sedam dana od rođenja. Ako je beba za to vreme povratila težinu sa rođenja, to znači da se ona efikasno hrani.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Velike Britanije, većina beba gubi na težini nakon rođenja, a oko 80% njih povrati tu težinu do dve nedelje starosti.

Bebe i ishrana: čvrsta hrana u prvoj godini



Roditelji često imaju dilemu: kada početi bebi davati čvrstu hranu, koju hranu prvo davati, koliko čvrste hrane dati bebi za jedan obrok...

Počnite sa čvrstom hranom već u periodu 4-6 meseci

Stručnjaci smatraju da je ovo pravi period da u svakodnevnu ishranu svoje bebe uvedete čvrstu hranu. Za početak, to obično budu pirinčane pahuljice pomešane sa majčinim mlekom. Međutim, kada je reč o uvođenju ove vrste hrane, nije sve određeno godinama starosti. Beba pre svega treba da ovlada sedenjem, zatim da već ima naviku da ukoliko joj se nešto ne dopadne okrene glavu, kao i da već ovlada žvakanjem. Od velikog značaja je i uslovljeni refleks bebe da ne ispljune sve što nije u tečnom stanju.

Bebi je još uvek neophodno majčino mleko

Kao što već znamo, bebe u početku ne jedu mnogo čvrste hrane. Zato je najbolje da na ovu vrstu hrane gledate kao na dodatak bebinoj svakodnevnoj ishrani, a ne kao na zamenu za majčino mleko. I uvek imajte na umu da vi u stvari upoznajete svoju bebu sa čvrstom hranom, uvodeći je postepeno. Ne težite tome da u potpunosti što pre promenite njenu ishranu.

Ne treba žuriti sa tim da beba prestane da pije majčino mleko i pređe na čvrstu hranu. U majčinom mleku ima mnogo korisnih i lekovitih sastojaka potrebnih za bebino zdravlje.

Zbog čega većina roditelja započinje upravo sa pirinčanim žitaricama?

Ne postoji neko utvđeno pravilo kada je reč o vrsti čvrste hrane koju treba prvu uvesti u ishranu bebe. Ipak, jednim zrnom žitarica bogatih gvožđem - poput onog u pirinčanim žitaricama - možete mnogo lakše primetiti pojavu alergije nego ako bebi date više različitih vrsta žitarica. Na početku, dok se vaša beba ne privikne na novi oblik hrane, preporučuje se kombinovanje ovih žitarica sa mlekom iz dojke radi dobijanja tečnije konsistencije i sličnog ukusa.

Čvrsta hrana zahteva puno vežbe

Susret sa kašikom za vašu bebu je veliki skok napred. Do tog trenutka beba je bila naviknuta na tečnu hranu, tako da će joj za ovladavanje biti potrebno dosta vežbe i privikavanja na do tada nepoznat ukus čvrste hrane. Zato nemojte na početku očekivati da će vaša beba jesti puno, već svega jednu kašičicu ili dve odjednom. A umesto pokušaja da je po svaku cenu naterate da pojede barem još koju kašičicu više, usredsredite se na to da joj date dovoljno prostora i vremena da se sama navikne na novu vrstu hrane. To za bebu predstavlja jako veliku promenu.

Počnite sa voćem i povrćem, ali jedno po jedno

Voće, povrće, žitarice, pa čak i pasirano meso - sve ovo se može naći na meniju vaše bebe. Veoma je bitno da svaku vrstu hrane uvodite polako i jednu po jednu, kako biste spontanim putem opazili reakciju bebe. Ukoliko na početku baš i ne iskaže neki pozitivan stav prema pomenutoj hrani, ne odustajte, već pokušajte ponovo kad prođe malo vremena. Izuzetno je bitno i da svog pedijatra obavestite o svim mogućim alergijskim reakcijama, kao i da koristite meku bebi hranu iz teglica, ili smekšate hranu zagrevanjem i pasiranjem. Što se količine tiče, stavite taman toliko u kašičicu da vaša beba može bez poteškoća da proguta.

Izbegavajte mleko i med

Većina pedijatara preporučuje da, pre nego što uvedete kravlje mleko, sačekate bebin prvi rođendan, jer postoji veliki broj beba koje imaju problema pri varenju mleka. Takođe, nemojte davati med bebama mlađim od godinu dana (neki pedijatri savetuju čak tek posle druge godine) zbog rizika od pojave botulizma, od kog se bebin imuni sistem, koji je tek u razvoju, ne može odbraniti.

Prestanite sa hranjenjem onog trenutka kad beba izrazi želju da stane

Budite uvek na oprezu i obratite pažnju prilikom hranjenja kada će vam beba staviti do znanja da je gotova sa obrokom. Mogući signali jesu odbijanje kašike rukom, okretanje glave u suprotnom smeru, zatvaranje usta, pljuvanje ili jednostavno plač. Nikako bebu nemojte silom terati da jede više nego što želi, jer će jesti onda kada bude gladna i prestati onoga trenutka kada se zasiti. Ukoliko poštujete sve signale, to se kasnije može pozitivno odraziti na njene navike u ishrani.

Mama i beba.

Posle porođaja – “baby blues”



Posle porođaja svaka žena je, normalno, neizmerno srećna što je konačno na svet donela dugo očekivanu bebu. Na samom početku, ispunjena je radošću i pozitivnim emocijama i pored tolikih obaveza koje novorođenče zahteva. Međutim, period posle porođaja obeležen je kod žene i snažnim promenama raspoloženja. Polako postaje da bude nervozna, hiperrazdražljiva i počinje svakodnevno da se pita da li je uopšte sposobna da bude majka.

Ova životna epizoda često se popularno naziva i „baby blues“ i javlja se otprilike nedelju dana posle porođaja. Reč je blažoj depresiji u koju žena zapada, prevelikoj osetljivosti na sve što se oko nje događa. Iako ne mora da znači da će i vas prodrmati postporođajna depresija, ipak treba znati da je proživljava čak 90% novopečenih mama.

Ova „kriza“ može da traje čak i do mesec dana. Osim stresa koji svaka žena prirodno doživljava posle porođaja, uzroci depresije su pre svega fizičkog karaktera: hormonalne promene (drastični pad estrogena i progesterona, ali i hormona tiroidne žlezde što izaziva pospanost, usporenost pri radu i razmišljanju), pad imuniteta i promena krvnog pritiska.

Simptomi



Neispavana, sada sa viškom kilograma, strijama, bez vremena za sebe, žena postaje melanholična, apsolutno nezadovoljna sobom i onim što radi. Takođe, apetit za hranom kod nekih žena se posle porođaja smanjuje, a kod nekih poveća, a koncentracija je na najnižem mogućem nivou.

Bitno je pomenuti da se veliki broj žena posle porođaja oseća nedoraslim za novu ulogu koja im je dodeljena. Nije retkost ni da žale za pređašnjim životom, što nikako ne znači da ne vole svoju bebu, već je to jednostavno jače od njih. Sva sreća, pa ovo kao i većina ružnih stvari brzo prolazi, ali je potrebno imati oslonac i utehu u bliskoj osobi.

Podrška okoline

Razumevanje ljudi koji okružuju sadašnju mamu je neophodno kako bi se ona makar i malo osećala snažnije, kako psihički tako i fizički. Ne kritikujte je što često plače, ne odgovarajte na njene pridike pridikama, jer sve što možete postići time je još veći problem. Ako u svom izabraniku pronađe neizmernu podršku, mnogo će brže i lakše prevazići depresiju u kojoj se našla.

Neke studije dokazale su da i očevi prolaze kroz postporođajnu depresiju, bez obzira na to što ne rađaju. Ona se kod njih manifestuje na sličan način, a osim što se osećaju nesposobnim da budu roditelji, često postaju ljubomorni na dete smatrajući da su zapostavljeni. No, ako se budete držali zajedno, trudli da budete za nijansu tolerantniji i po koju i prećutite, vrlo brzo ćete moći da se prepustite uživanju sa novim članom porodice. Ako ipak primetite da se kod vašeg partnera, bilo da je u pitanju suprug ili supruga, ova epizoda odužila, na raspolaganju su vam brojna psihološka savetovališta u kojima ćete pronaći pomoć.


navidiku.