Evropa

Европа је један од седам континената који је више културно и политички него географски издвојен од Азије, што доводи до различитих погледа о границама Европе. Физички и геолошки, Европа је потконтинент или велико полуострво које чине западни део Евроазије.

Границе Европе одређују Атлантски океан на западу, Северни ледени океан на северу, Средоземно море на југу и Кавказ, Кумо-маничка удолина и Црно море на југоистоку. Источне границе Европе нису јасно одређене, али се традиционално врши подела дуж планине и реке Урал и Каспијског језера.

Европа је на претпоследњем месту у погледу површине, заузимајући око 10.390.000 km² или 2% површине Земље. Што се тиче броја становника, она је на трећем месту (Азија и Африка су веће) са популацијом од око 710.000.000 становника или око 11% светског становништва.
Могло би се рећи да је Европа полуострво које се састоји од више мањих полуострва. Претежно је низијска, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу. Главни планински ланац су Алпи, а највиши врх је Елбрус у Русији (5.630 m). Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.

Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу, и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје Голфска струја.
Границе

Дуго се расправља о прецизном месту граница Европе. Европа, у ствари, није прави "континент", већ представља део Евроазије, па зато није лако означити где тачно престаје Европа а где почиње Азија. С друге стране, границе Европе често су диктиране границама култура, економије, и политике, услед чега данас постоји неколико "Европа" које, уједно, означавају различите ствари.

Границу Европе чине: Планина Урал, река Урал, Каспијско језеро, планина Кавказ, Босфорски мореуз, Мраморно море, мореуз Дарданели и Егејско море.

Сматра се да је планински венац Урал заједно са реком Урал, природна, источна граница Европе. Остале границе Европе чине: на северу - Северно море, на југу - Медитеранско море, а на западу - Атлантски океан. Југоисточну границу Европе чине планине између Каспијског и Средоземног мора.
Географско-културна подела

Европа има површину од 10 392 855 km², што је 7% светског копна.

Могло би се рећи да је Европа полуострво које се састоји од више мањих полуострва. Претежно је низијски, али има планинске ланце у унутрашњости, на северу и на југу. Главни планински ланац су Алпи, чији је највиши врх Мон Блан висок 4.807 m. Велике реке у средишњем делу су важни пловни путеви.

Европа углавном има умерену климу и равномерно распоређена четири годишња доба. Три главне климе су средоземна на југу, океанска на западу и северу и континентална у средишњем и источном делу. Осим тога, западни и северни део континента греје Голфска струја.

Европа се традиционално дели на пет географско-културних подручја:

   Јужна Европа (обухвата земље Пиринејског, Апенинског и Балканског полуострва)
   Источна Европа (обухвата републике европског дела бившег Совјетског Савеза)
   Северна Европа (обухвата Данску, Скандинавију, Финску и Исланд)
   Средња Европа (обухвата подунавске и алпске земље и земље Немачко-пољске низије)
   Западна Европа (обухвата Британска острва, Француску, Монако и Бенелукс)

Европа има око 730 милиона становника. Густина насељености износи 32 становника по квадратном километру.

Главне религије: 55% католици, 25% протестанти, 13% православци и 7% муслимани.

Просечно животно доба: 68,3 године за мушкарце и 77 година за жене.

Већина европских језика има заједнички корен у индоевропској језичкој породици.

Језик који је највише утицао на остале јесте латински, који је прво био службени језик Римског царства, затим језик цркве, и напокон језик интелектуалаца, да би данас нестао као живи језик, али сачувао се као корен хиљада речи у свим европским језицима.

Највеће језичке породице Европе су словенски, германски и романски језици. Мање су угро-финска породица и енклаве језика чије је порекло много старије (грчки, баскијски, албански језик, итд.).

Држава     Главни град     Државно уређење

Азербејџан Азербејџан     Баку     Република
Албанија Албанија     Тирана     Република
Андора Андора     Андора ла Веља     Парламентарна кнежевина
Аустрија Аустрија     Беч     Савезна република
Белгија Белгија     Брисел     Уставна монархија
Белорусија Белорусија     Минск     Република
Босна и Херцеговина Босна и Херцеговина     Сарајево     Савезна република
Бугарска Бугарска     Софија     Република
Ватикан Ватикан     Ватикан     Изборна монархија
Грузија Грузија     Тбилиси     Република
Гернзи Гернзи     Сент Питер Порт     крунски посед
Грчка Грчка     Атина     Република
Данска Данска     Копенхаген     Уставна монархија
Естонија Естонија     Талин     Република
Ирска Ирска     Даблин     Република
Исланд Исланд     Рејкјавик     Република
Италија Италија     Рим     Република
Јерменија Јерменија     Јереван     Република
Казахстан Казахстан     Астана     Република
Кипар Кипар     Никозија     Република
Летонија Летонија     Рига     Република
Лихтенштајн Литванија     Виљнус     Република
Лихтенштајн Лихтенштајн     Вадуц     Уставна монархија
Луксембург Луксембург     Луксембург (град)     Уставна монархија
Мађарска Мађарска     Будимпешта     Република
Македонија БЈР Македонија     Скопље     Република
Малта Малта     Валета     Република
Молдавија Молдавија     Кишињев     Република
Монако Монако     Монако     Уставна монархија
Немачка Немачка     Берлин     Савезна република
Норвешка Норвешка     Осло     Уставна монархија
Острво Ман Острво Ман     Даглас     крунски посед
Пољска Пољска     Варшава     Република
Португалија Португалија     Лисабон     Република
Румунија Румунија     Букурешт     Република
Русија Русија     Москва     Савезна република
Сан Марино Сан Марино     Сан Марино (град)     Република
Словачка Словачка     Братислава     Република
Словенија Словенија     Љубљана     Република
Србија Србија     Београд     Република
Турска Турска     Анкара     Република
Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске Уједињено Краљевство     Лондон     Уставна монархија
Украјина Украјина     Кијев     Република
Финска Финска     Хелсинки     Република
Француска Француска     Париз     Република
Холандија Холандија     Амстердам     Уставна монархија
Хрватска Хрватска     Загреб     Република
Црна Гора Црна Гора     Подгорица     Република
Чешка Чешка     Праг     Република
Џерзи Џерзи     Сент Хелије     крунски посед
Швајцарска Швајцарска     Берн     Савезна република
Шведска Шведска     Стокхолм     Уставна монархија
Шпанија Шпанија     Мадрид     Уставна монархија

Izvor:Wikipedia

Zapadna Evropa najprimamljivija za sve,jer je prakticno kolevka koja je dostigla imidz najrazvijenijeg dela Evrope.
Područje Zapadne Evrope je stari deo našeg kontinenta.

U reljefu dominirajustare kontinentalne nizije sa kojih se mestimično uzdižu gromadne planine, kao što su centralni masiv Ardeni, Vogezi i planine u Velikoj Britaniji i Irskoj.Zapadna Evropa je po svojim odlikama izrazito atlantska regija.

Osim kontinentalnog, krajnje zapadnog dela Evrope, regija obuhvata i dva veća ostrva, kao i grupe manjih ostrva u Atlantskom okeanu.

Ovu regiju čine:

Velika Britanija,
Irska,
Francuska,
Belgija,
Holandija i
Luksemburg.
Sve države osim Luksemburga izlaze na Atlantski okean.

Luksemburg je jedini potpuno kontinentalan, a Francuska izlazi i na Sredozemno more.
Klima je pretežno atlantska.

Količina padavina se smanjuje prema unutrašnjosti i klima prelazi u umereno kontinentalnu, a na Alpima i Pirinejima u planinsku.

Južni deo Francuske ima sredozemnu klimu, s obzirom na to da taj deo izlazi na Sredozemno more.
Rečna mreža je dobro razvijena, reke su bogate vodom i ujednačenog vodostaja tokom godine.



Na području gromadnih planina, posebno Centralnog masiva u Francuskoj, pojavljuju se brojni termomineralni izvori i čine hidrografsku specifičnost regije.
Zapadna Evropa je najgušće naseljena regija u Evropi.

Najveći broj stanovnika je germanskog ili romanskog porekla.

Germani su Holanđani, Flamanci (deo stanovnika Belgije), Luksemburžani i Englezi. Romanskog porekla su Francuzi, Valonci (drugi deo stanovnika Belgije).

Keltskoj grupi naroda pripadaju Irci, Škoti i Velšani.

Manjinski narodi su Bretonci i Baski.

Prirodni prirastaj je nizak, ali dobar životni standard doprinosi dužem životnom veku stanovništva.

Najviši je nivo gradskog stanovništva među regijama Evrope.Zapadnoevropske zemlje su među prvima u svetu po industrijskoj razvijenosti.

Zapadna Evropa je i sada najrazvijenija regija u Evropi sa privrednog stanovišta, a države ove regije su među privredno najrazvijenijim u svetu.

Iako je rudno bogatstvo veliko (nafta, gas, ugalj, rude gvožđa, olova, cinka, urana, boksita), nedovoljno je za stepen razvijenosti industrije, koja iz tog razloga zavisi od uvoza sirovina.Poljoprivreda je veoma razvijena, moderna i mehanizovana.

Veliki prostori su pretvoreni u obradive površine, a klimatski uslovi su povoljni za uzgoj različitih biljaka.

Najniži severni deo zapadnoevropske nizije, na području Holandije i Belgije, bio je velikim delom pod morem. Tamo se vršilo takozvano oduzimanje kopna od mora. Ograđivanjem, nasipima i isušivanjem plitkog mora stvoreni su tzv. polderi, plodna i obradiva zemljišta.Ova regija ima izrazito razvijen saobraćaj.

Veliki aerodromi i luke, moderni putevi i pruge, razvijena industrija prevoznih sredstava obeležavaju sve države regije.

Najveći poduhvat je izgradnja tunela ispod Lamanša. Tunel ispod dna kanala povezuje Kale u Francuskoj i Dover u Velikoj Britaniji