Либан је увек био тачка судара цивилизација, тако да није ни чудо да овако мала земља поседује тако разнолику и богату културу. Либанска разноликост у погледу етничке припадности и религије је дала либанској кухињи нарочито шаренило. Бејрут има веома богату урбану културу, са бројним фестивалима и великим бројем музеја, позоришта, галерија, модних ревија, концерата, итд. Либанско друштво је високо образовано и модерно, и може да се пореди са европским друштвима. Либан, а нарочито Бејрут.

Малдиви или Малдивска острва, званично Република Малдиви, је острвска држава у Индијском океану која се састоји од групе атола која се простире јужно од индијских Лакадива, између острва Миникој и архипелага Чагос и око 700 километара југозападно од Шри Ланке у Лакадивском мору Индијског океана. Двадесет шест малдивских атола покрива територију на којој се налази 1126 острваца, од којих је две стотине острва насељено.

Малезија је држава у југоисточној Азији на обали Јужног кинеског мора. Састоји се од два дела:

Западне Малезије која заузима јужни део Малајског полуострва и граничи на северу са Тајландом, а на југу је мостом повезана са Сингапуром
Источне Малезије која обухвата северозападни део острва Борнео и граничи са Брунејом и Индонезијом.
Оба дела земље имају сличан рељеф: ниски обални појас, често мочваран, прелази у унутрашњости у шумовита брда и планине, од којих је највиша Кинабалу (4.101 m) на северу Борнеа. Клима је екваторијална на југу и монсунска на северу.

Савезна Република Мјанмар ( раније Бурма) је држава у југоисточној Азији, на обалама Бенгалског залива и Андаманског мора. Површина Мјанмара је 676.578 km². По површини је 40. држава у свету, а 11. у Азији. Граничи на западу с Бангладешом, на северозападу с Индијом, на североистоку с Кином, на истоку с Лаосом а на југоистоку с Тајландом. По процени из 2010. Мјанмар је имао 50.020.000 становника. Главни град је од 2005. плански изграђени Непјидо. Највећи град и доскорашња престоница је Рангун.

Монголија је врло ретко насељена земља степа, планина и пустиња. Са 1,565.501 km² она је 18-та држава по величини од укупно 193 државе, тек нешто мало мања од Ирана, али за разлику од Ирана, са својих 2.66 милиона становника има само 4 посто његовог становништва - исто колико и 140 пута површином мање острво Јамајка. Таква ретка насељеност неће се, вероватно, у овом веку озбиљније мењати, иако је истина да се становништво Монголије у задњих 30 година удвостручило.

Монголија нема излаз на море. Јужни део земље заузима пустиња Гоби док западни и северни део заузимају планински предели. Највећи врх Монголије има висину од 4374 метара.

Непал је држава трапезоидног облика на јужним падинама Хималаја, дуга око 800 и широка око 200 километара.

Иако мала држава, Непал поседује велику разноврсност предела, од тропско влажне климе на југу, до највиших врхова света на северу. Обично се дели у три физичкогеографске регије: планине, брда и регион Тераи (влажна регија). Ове еколошке зоне се простиру у правцу исток-запад, а вертикално их пресецају речни системи. Са повећањем надморске висине долази до смањивања температуре.

Осам од десет највиших светских врхова је у Непалу, од којих се највиши врх на Земљи Монт Еверест (8.848 метара, непалски: Сагармата) налази на граници са Кином.

Оман, службено Султанат Оман, је земља у југозападном делу Азије, на јужној обали Арабијског полуострва. Граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу, и Јеменом на југозападу. Излази на Арабијско море на југу и истоку, и на Омански залив на североистоку. Главни град је Маскат.








Исламска Република Пакистан (урду: اسلامی جمہوریۂ پاکستان, islāmī jamhūriya i pākistān), или Пакистан (урду: پاکستان, pākistān) је држава која се налази у јужној Азији и излази на шири Блиски исток и Средњу Азију. Граничи се са Ираном, Авганистаном, Кином, Индијом и излази на Арабијско море. Име Пакистан на урдуу и персијском значи земља чистих. По броју становника је 6. најмногољуднија земља и друга је највећа муслиманска земља након Индонезије у свету

Руска Федерација (рус. Росси́йская Федера́ция — Расијскаја Федерација) или Русија (рус. Росси́я — Рассија) је савезна држава која се простире преко огромних пространстава источне Европе и северне Азије. Са површином од 17.075.400 km², Русија је највећа држава на свету, покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине, или САД. Граничи се са 18 држава. По броју становника је на деветом месту на свету. Званични језик је руски а главни и највећи град је град херој Москва. У Русији 12 градова има више од милион становника.
Русија се обично дели на западни европски (око 3.500.0000 km²) и источни азијски део - Сибир (13.500.0000 km²). Природну границу ових двеју делова чини планина Урал, која се простире у смеру север - југ у дужини од око 2.100 km од Северног леденог океана до границе са Казахстаном.

Русија има 37.000 километара морске обале и излази на три океана: Атлантски, Северни ледени и Тихи океан. Највећа острва и архипелази су: Нова Земља, Земља Франца Јозефа, Новосибирска острва, Сахалин, Курилска острва итд.

Већина предела Русије су равнице, које су на југу степе, док су на северу шумовите. На крајњем северу су предели тундри. Поред Урала, планине Русије су: Кавказ (врх Елбрус је са 5.642 метара највиши врх Русије и Европе), Алтај и вулкани на Камчатки.

У Русији је највеће слатководно језеро по запремини на свету - Бајкалско језеро. Највеће реке Русије су Волга и Дон у европском делу, и Об, Иртиш, Јенисеј, Лена и Амур у азијском.

Саудијска Арабија је највећа држава на Арабијском полуострву. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу.Главни град је Ријад.

Демократска Народна Република Кореја , је држава у источној Азији, заузима северни део Корејског полуострва. Локално и у Кини зову је Пукчосŏn ("северни Чосŏn"; 북조선; 北朝鮮), име земље асоцира нацију на династију Џосеон. Букхан ("Северни Хани"; 북한; 北韓) називи се употребљавају у Јужној Кореји.

ДНР Кореја се граничи са три државе. На јужној граници је ДМЗ и граница са јужном Корејом која је ту од 1953. Северозападна и северна граница је са Народном Републиком Кином. На североистоку се граничи са Русијом на реци Туман. На западу је запљускује Жуто море, а са истока Јапанско море.

Република Сингапур (енгл. Republic of Singapore; манд. 新加坡; тамил: சிங்கப்பூர் குடியரசு), краће Сингапур је острвска град-држава у југоисточној Азији на југу Малајског полуострва (на врху полуострва Малаке). Налази се на 137 километара северно од екватора, јужно од Малежанске државе Јохор и северно од Индонезије. Са својих 704.0 km², то је једна од неколико преосталих градова-држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији, такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар“, Сингапуре значи лављи град.

Сиријска Арапска Република (на арапском језику الجمهورية العربية السورية) или Сирија (на арапском језику سوريا) је држава у Азији, на Блиском истоку. Граничи се са Либаном на западу, Израелом на југозападу, Јорданом на југу, Ираком на истоку, и Турском на северу.

Тајланд, службено Краљевина Тајланд је држава у југоисточној Азији. Пре 1939. ова држава је се звала Сијам. На југу излази на Тајландски залив, део Јужног кинеског мора. Граничи се на западу са Мјанмаром, на северу и истоку са Лаосом, на истоку са Камбоџом и на југу са Малезијом.

Република Таџикистан (таџ. Ҷумҳурии Тоҷикистон), раније позната као Таџичка Совјетска Социјалистичка Република, је држава у Централној Азији. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргизијом на северу, и Узбекистаном на западу.

Туркменистан (туркменски: Türkmenistan) је држава у централној Азији. Граничи се са Авганистаном, Ираном, Казахастаном, Узбекистаном и излази на Каспијско море.






Република Узбекистан је земља у Централној Азији. Нема излаз на море. Граничи се са Казахстаном на западу и северу, Киргизијом и Таџикистаном на истоку, и Авганистаном и Туркменистаном на југу.

Република Турска (турски: Türkiye Cumhuriyeti) је држава у југозападној Азији и са неких 3% у југоисточној Европи (југоисточни део Балканског полуострва). До 1922. године данашња Турска је била седиште Османског царства (Османског царства). Главни град Турске је Анкара.

Турска се налази на обалама Црног (тур.: Kara Deniz), Мраморног (тур.: Marmara Denizi), Егејског (тур.: Ege Denizi) и Средоземног мора (тур.: Akdeniz), што је чини занимљивим туристичким одредиштем (Кушадаси, ...).

Турска се граничи на западу са Грчком и Бугарском, на истоку са Грузијом, Јерменијом, Азербејџаном и Ираном, на југу са Ираком и Сиријом.

Први председник Републике Турске и њен оснивач био је Мустафа Кемал Ататурк.

Турска се географски протеже на два континента. Анадолија, азијски део државе, заузима око 97% површине Турске. Европски део који се налази у источној Тракији заузима око 3% површине државе (23.623 km²).

Свеукупне границе Турске дугачке су 9.850 km, од чега 7.200 km заузимају морске границе. На западу Турска излази на Егејско море, на југу има излаз на Средоземно море, те на северу на Црно море. На копну Турска граничи с осам земаља са укупном дужином копнених граница од 2.648 km. На северозападу граничи с Грчком (206 km границе) и Бугарском (240 km), на североистоку с Грузијом (252 km), Јерменијом (268 km), Азербејџаном (ексклавом и аутономном републиком Нахичеван, 9 km), на истоку с Ираном (499 km) и на југу с Ираком (352 km) и Сиријом (822 km). Недалеко од обале Турске налази се и Кипар који је политички подељен на међународно признату Републику Кипар и Турску Републику Северни Кипар, коју признаје само Турска.

Север Турске је једно од сеизмички најактивнијих подручја на свету с врло честим земљотресима. Од већих градова посебно је потресима угрожен Истамбул.

Република Филипини (таг. Repúbliká ng̃ Pilipinas, енгл. Republic of the Philippines) представља државу у Југоисточној Азији, тачније архипелаг од 7.107 острва смештених између Тајвана на северу и Индонезије на југу. Мора Тихог океана која окружују Филипине и одвајају их од азијског копна су: Јужно кинеско море на западу, Сулу море на југозападу и Целебеско море на југу. Главни град је Манила.

Шри Ланка или Сри Ланка је острвска држава у Азији, раније познатија као Цејлон. Главни градови су Коломбо и Сри Џајаварденепура-Коте.





Макао је настарија европска колонија у Кини, још од шеснаестог века (1557.). Макао је од 1999. једна од две "Специјалне Административне Регије" у Кини, поред Хонг Конга. Становници Макаоа углавном говоре кантонски кинески. Мандарински кинески, португалски и енглески су такође у употреби.

Макао се састоји од полуострва Макао и два острва - Таипа и Колоане, који су повезани земљом која је узета од мора (reclaim land).

Уједињени Арапски Емирати су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва у југозападној Азији код Персијског залива. Чине је седам емирата: Абу Даби (87% територије), Аџман, Дубаи, Фуџејра, Рас ел Хајма, Шарџа и Ум ал Кајвејн. Граничи се са Оманом, Саудијском Арабијом и Катаром.

Уједињени Арапски Емирати леже на Арабијском полуострву. Земље са којима граниче су Оман, Саудијска Арабија и Катар. Земља се простире на северу од Персијског залива на југ до Оманског залива.

Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хајар, 1.527 m). Дуж обале се налазе слане равнице.