Prevashodan zadatak roditelja jeste da pomogne svom detetu osamostaljivanja.
Treba da na vreme prepozna sklonosti svog deteta, jegove sposobnosti i interesovanja
za budući poziv. Ima dece koja u sebi "nose" talenat, uglavnom za umetnička zvanja i
to treba pratiti, podržavati i na neki način omogućii da se dete razvija u tom pravcu.
Medjutm, ima dece koja nemaju izraženu sklonost ka nekom zanimanju. Tu bi škola mogla itekako da pomogne, slično onom što se praktikuje u Rusiji. Tamo se već u osnovnoj školi prati aktivnost deteta, njegovo interesovanje i psihofizičke mogućnosti.

U nekim zapadnim zemljama decu koja su pred izborom zanimanja, odnosno polaska u srednje škole, vode u fabrike kako bi se upoznala sa pojedinim zanimanjima i uvidela kako je svako zanimanje potrebno.

Takodje, i roditelji i škola treba afirmativno da govore u svakom zanimanju a pomoć centara za profesionalnu orijentaciju je prekopotrebna.

Odabir zanimanja i životnog poziva deteta nikako ne sme biti želja neostvarenih ambicija njihovih roditelja.

znas, trebas praviti razliku izmedju odabira zanimanja i odabira karijere....i mnogi odrasli ljudi ne znaju sta bi radili sami sa sobom, ne znaju sta hoce, a kamoli neko dete od 14 godina, koji treba da izabere neku opste obrazovnu skolu , ili tehnicku
Roditelji su tu da daju back-up, ali ne da odlucuju umesto deteta; dete ne treba da ostvaruje njihove neispunjene ambicije.Postoje razliciti Zavodi za profesionalnu orijentaciju, koji na osnovu psihometrijskih testova, mogu da kazu, gde leze detetove sklonosti, ili gde, s obzirom na njegovo trenutacno znanje, bi mogao imati najvise uspeha..ali to je jos uvek daleko od odluke.U svakom slucaju, zivot treba da bude planiran, a ne stihijski , i treba da bude planiran, prema realnim mogucnostima, pa tako i odabir karijere

Dijete sa 14 godina nema pojma o ničemu. Ni nakon mature nisam bio mnogo pametniji.
Birao sam između studija književnosti, vanjske trgovine i strojarstva. Džaba tražite neku vezu između ova tri studija, nema je.
Idelno je ako imate mogućnosti, pa dijete nakon osnovne škole upišete u gimnaziju. Pa ima još 4 godine, da razmisli, odabere i odluči.

Ako ste već prisiljeni upisati dijete u neku strukovnu školu, pomozite mu da odabere bar neku gdje će moći dobiti zaposlenje kad ju završi.
Idealno bi bilo da ne radi u nekim teškim uvjetima, te da ipak ima mogućnost nastavka školovanja, ako poželi nakon mature.

Da bi se dete pravilno usmerilo u odabir budućeg zanimanja, treba ga pratiti od najranijeg životnog doba, otkriti njegove karakterne crte i dobro proučiti njegov psihološki profil.
Jedan od načina da otkrijete karakter deteta je crtanje. Jer, dete ne crta ono što vidi,
nego ono što oseća i zna.
Mnoge psihološke analizedošlesu do interesantnih saznanja:
....

Šta nam govore crteži?

Svi autori daju neke uopštene zakonitosti u ovoj oblasti, koje nisu potvrđene drugim metodama i naravno se uvek moraju gledati kroz konkretno dete u konkretnim okolnostima. Ali, evo kako Trstenjak tumači određene elemente crteža:
LINIJE I FIGURE: govore o stepenu samokontrole i racionalnosti
Tanke i isprekidane linije – krutost ličnosti, nesigurnost
Oble linije – skromnost
Izdužene linije – agresivnost
Cik-cak linije – nepouzdanost, nestalnost karaktera
Prave linije – samouverenost, agresivnost
Figure bez detalja – Ličnosti sklone sanjarenju, rečiti, ali nerealni
Sitne i detaljne figure – Realističnost
Linije promenljivog intenziteta – Niska istrajnost
BOJE: Opisuju emocionalni život deteta
Crvena – agresivnost,
Plava - smirenost, uravnoteženost,
Žuta – infantilnost;
Crna – inteligencija, racionalnost, kontrola;
Zelena – sklonost potiskivanju emocija;
Smeđa – važnost higijene za osobu koja crta
Još jedna zanimljivost ... Sa godinama se smanjuje količina žute i plave, a povećava upotreba crvene i zelene boje.

UPOTREBA PROSTORA NA PAPIRU: Govore o odlikama ličnosti
Vrh papira – visok nivo aspiracije
Crtež prelazi ivice papira – netolerantnost, samoživost, vršnjaci ih često izbegavaju
Cela površina papira ispunjena – deca koja imaju jaku samokontrolu, često veoma zavisna od odraslih i sa potrebom da se dokažu
Papir iskorišćen srazmerno veličini – uravnoteženost
Figura dodiruje dno papira – realističnost, osobe koje su „na zemlji“
Stalno popravljanje crteža – samokritičnost, skromnost

Da se ne zabrinete ...
Svako tumačenje, ponavljamo još jednom, zavisi od celokupne ličnosti deteta i može biti usko vezano za trenutna osećanja i opažanja malog umetnika.



Izvor: Net

LIČNOST DETETA ODREDJUJE KARIJERU


Šta ćeš biti kad porasteš? To pitanje roditelji često postavljaju svojoj deci u prisustvu drugih ljudi, ponosno iščekujući da dete kaže kako će se, kad poraste, baviti nekom profesijom koja podrazumeva visok društveni status i dobru reputaciju. Moj ujak je, kao mali, često govorio kako će biti lekar, pa ga je jednom prilikom njegova majka, ponoseći se njegovim aspiracijama, tokom posete lekaru, zamolila da kaže čika-doktoru šta će biti kad poraste. On je odgovorio da će biti - svinjar! Neočekivani odgovor je nasmejao lekara i sve nas koji smo kasnije slušali ovu anegdotu.

Šalu na stranu, iako mala deca zaista ne mogu da znaju čime će se baviti u odraslom dobu, njihova ličnost može da ukaže na eventualni pravac kretanja njihove karijere. Buduća karijera nekog deteta, već od njegove šeste godine, može se predvideti na osnovu procene ličnosti. Ovo je glavni nalaz izuzetnog longitudinalnog istraživanja objavljenog 9. januara ove godine na godišnjoj konferenciji Britanskog psihološkog društva.

Dr Stiven Vuds, sa Aston Univerziteta i Sara Hempson, sa Oregonskog instituta za istraživanja u SAD, analizirali su podatke dobijene istraživanjem koje je počelo tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Na početku istraživanja, učesnici su bili deca na uzrastu od šest do dvanaest godina. Ličnost svakog deteta procenjivali su njihovi učitelji. Na kraju istraživanja, učesnici, sada u kasnim četrdesetim godinama, popunili su upitnik o svojim prošlim i trenutnim zaposlenjima. Nalazi istraživanja govore da se kasnija zanimanja mogu predvideti na osnovu pola i crta ličnosti u detinjstvu.

Devojčice koje su njihovi učitelji procenili kao manje maštovite i manje radoznale u srednjem dobu su uglavnom radile sa podacima, popunjavale zapise i radile druge poslove jasno definisane pravilima. Sa druge strane, dečaci koje su učitelji procenili kao manje maštovite i manje radoznale su u svom srednjem dobu uglavnom radili fizičke poslove, na građevini i u proizvodnji.

Nasuprot tome, dečaci i devojčice koje su učitelji procenili kao maštovitije i radoznalije su se češće bavili umetnošću i naučnoistraživačkim radom.

Pokazalo se da je ključna osobina ličnosti za predviđanje budućih zanimanja "Otvorenost ka iskustvu." Ova dimenzija je obično opisana kao dečija radoznalost, imaginacija i zainteresovanost za ideje.

A šta je bilo sa ujakom? Iako se decenijama bavio poslom koji nije imao nikakve veze sa odgovorom kojeg je odvalio pred čika-doktorom, na kraju se ipak preorijentisao na poljoprivrednu proizvodnju.



Izvor: net

Potpuno se slažem da roditelji treba da učestvuju u tome šta deca žele da rade i čime da se bave. Ljudi većinom puste decu da odaberu ono što se njima čini najpraktičnijim i da se bave onim što ih najviše zanima,ali ja mislim da treba pitati i starije za njihovo mišljenje. U potpunosti se slažem sa Dinkom