Sunčev sistem

Sunčev sistem


Već od najranijih dana su ljudi posmatrali nebo i pokušavali shvatiti kakve su to "svetleće tačkice" na njemu.

Prvi poznati astronom je bio grk Ptolomej koji je živeo u 2. veku. On je smatrao da se Zemlja nalazi u središtu svemira i da se planete, Mesec pa i Sunce okreću oko nje. Takođe je primetio da se zvezde kreću pravilnim putanjama a da se planete kolebaju. Ovu pojavu je objasnio tako da je pretpostavio da se planete osim po orbitama kreću i po malim kružnicama.

Poljak Nikola Kopernik (1473-1543) je doveo u pitanje Ptolomejevo shvatanje Sunčevog sistema i tvrdio da se Zemlja zajedno sa svim planetama okreće oko Sunca a da se oko Zemlje okreće jedino Mesec. Svoja gledišta je objavio 1543.u knjizi "O obrtanjima nebeskih krugova". Ova njegova knjiga kao i gledišta su bila zabranjena od strane crkve jer je crkva smatrala da je Zemlja u središtu svemira. Jedina greška u Kopernikovom shvatanju Sunčevog sistema je bila u tome što je on smatrao da se planete okreću oko Sunca po savršenim kružnicama.

Treće poimanje Sunčevog sistema je uveo danski astronom Tycho Brahe (1546-1601) koji je tvrdio da se sve planete, osim Zemlje, okreću oko Sunca , a da se Sunce okreće oko Zemlje. I on je smatrao da su putanje planeta i Sunca savršene kružnice.

Tek je nemački profesor Johannes Kepler (1571-1630) stekao pravo gledište o Sunčevom sistemu. On je prvi tvrdio da se sve planete zajedno sa Zemljom kreću oko Sunca po manje više eliptičnim putanjama.


Sunčev sistem se sastoji od Sunca 9 planeta, 63 meseca, velikog broja kometa i asteroida, međuplanetarnog medija. Možemo ga podeliti na unutrašnji i spoljašnji. U unutrašnji Sunčev sistem spadaju četiri terestričke planete.(Merkur, Venera, Zemlja, Mars) Jovijanske planete čine spoljni Sunčev sistem (Jupiter, Saturn, Uran, Neptun).

Sve planete i asteroidi se okreću oko Sunca u istom smeru u orbitama koje su u blizini ravni koja je određena zemljinom orbitom i sunčevim ekvatorom a naziva se ravan ekliptike. Orbite svih planeta, izuzevši Merkur i Pluton čije su skoro kružne, su elipse sa Suncem u jednom od fokusa elipse. Na donjoj slici se mogu videti približno tačne relativne udaljenosti orbita pojedinih planeta od Sunca.

Najudaljenija planetarna orbita se nalazi na 40 astronomskih jedinica od Sunca, ali je zona uticaja Sunčeve gravitacije mnogo šira.

Sunce	Nama najbliža zvezda i najsjajnije nebesko telo. Spada u zvezde patuljke, spektralnog tipa G2 sa površinskom temperaturom od 5,700 K. Svake sekunde 4 miliona tona solarnog materijala se utroši u procesu pretvaranja vodonika u helijum....
Planeta	Svemirsko telo koje kruži oko zvezde, a čija masa je suviše mala da i samo postane zvezda. Planete su ili stenovita tela (kao Merkur, Venera, Zemlja i Mars), ili gasovita sa malim čvrstim jezgrom (kao Jupiter,Saturn, Uran i Neptun). U Sunčevom sistemu, računajuci i Pluton, koji se po strukturi razlikuje od ostalih, postoji devet planeta....
Asteroidi	Mala stenovita tela Sunčevog sistema, prečnika do 1000 km (najmanji astroidi su vličine zrnca prašine). Zovu se još i planetoidi ili male planete. Uglavnom su nepravilnog oblika, a največi njihov broj kruži oko Sunca u prostoru između Marsa i Jupitera. Asteroidi su ostaci materije od koje je stvoren čitav Sunčev sistem. Više hiljada asteroida je identifikovano, nekoliko i zaslugom naših astronoma (to su asteroidi Jugoslavija, Srbija, Beograd, Vladimir, Simonida....).
Sateliti	Tela koja kruže oko drugog većeg nebeskog tela. Sateliti koje je izgradio čovek su veštacki sateliti (ostali su prirodni sateliti). U Sunčevom sistemu do sada je otkriveno preko 60 prirodnih satelita. Najviše satelita ima Saturn (18) dok Merkur i Venera nemaju nijednog svog pratioca.
Komete	Ledena tela koja obleću oko Sunca u čijoj blizini delimično isparavaju stvarajući tako, nasuprot Suncu, dugačak rep (dugačak i milion km). Građene su od smrznute vode, ugljendioksida, metana i amonijaka te čestica prašine i stenovitih parčića. Putanja kometa je veoma ekscentrična elipsa. Generalno razlikujemo dve vrste kometa. Jednu čine komete koje se redovno pojavljuju na našem nebu (u periodu od 6 do 200 godina) i to su kratkoperiodične komete. U drugu spadaju komete čiji period pojavljivanja je suviše dugačak da bi se mogao tačno predvideti (više hiljada godina) i to su dugoperiodične komete.
Meteori	Čvrsti komadi materije, različitih dimenzija, koji kruže oko Sunca i ne mogu se registrovati optičkim putem u slobodnom kosmičkom prostoru. Ti komadi ponekad upadaju u Zemljinu atmosferu gde, usled trenja i drugih procesa, burno sagorevaju i tada se opažaju kao meteori, odn. zvezde padalice. Često se meteori (pojava) poistovećuje sa meteoroidima (objekti u kosmosu).

Izvor:astrosvet.com