Selma Hajek (Salma Hayek Jimenez) rođena je 2. septembra 1966. godine. Ona je glumica nominovana za Oskara, rediteljka, dobitnica Emi nagrade, filmski i televizijski producent. Najuspešnija je latinoamerička glumica. Pojavljuje se u preko 30 filmova, a radila je kako u Holivudu tako i u Meksiku i Španiji. Njen glumački rad prati zalaganje protiv nasilja nad ženama i diskriminacije nad imigrantima.

Selma Hajek je rođena u Koacakoalkosu, Verakruz, u Meksiku, od oca Samija Hajeka, direktora libanske naftne kompanije, i majke Dijane Himenez, operske pevačice. Po majci je Špankinja, a po ocu Libanka. Odrasla je u imućnoj porodici i sa 12 godina je poslata u katoličku školu u Lujzijani. Bila je odlična gimnastičarka s velikim šansama da uđe u olimpijski tim. Nakon što je napustila školu, jer je imala disciplinskih problema, Selma se nakratko vraća u Meksiko, ali ubrzo odlazi u Hjuston da živi sa svojom tetkom, gde je i živela do svoje sedamnaeste godine. Koledž pohađa u Meksiko Sitiju i studira međunarodne odnose, ali ga uskoro napušta kako bi započela glumačku karijeru.

U 23. godini Hajekova dobija glavnu ulogu u uspešnoj TV noveli "Teresa" (1989) i tako postaje prava zvezda u Meksiku. Kasnije, 1994. godine, glumi u filmu "El Callejon de los Milagros" ("The Alley of Miracles"), koji je osvojio najveći broj nagrada u istoriji meksičkog filma. Za tu ulogu Selma Hajek je nominovana za nagradu Arijel.

I pored lošeg engleskog, Selma se 1991. godine seli za Los Anđeles kako bi studirala glumu kod Stele Adler, nadajući se da će tako sebi otvoriti vrata veličanstvenog Holivuda. Primećuju je reditelj Robert Rodrigez (Robert Rodriguez) i njegova žena, producent Elizabet Avelan, i daju joj šansu koja joj je bila potrebna u filmu "Desperado" ("Desperado") iz 1995. godine, u kom je glumila sa Antoniom Banderasom.

Uspeh "Desperada" je nastavila kratkom, ali nezaboravnom ulogom u filmu "Od sumraka do svitanja" ("From Dusk Till Dawn"). Godine 1999. dobija ulogu u visokobudžetnom filmu Vila Smita "Divlji, divlji zapad" ("Wild Wild West"), nakon čega igra u filmu "Dogma" Kevina Smita. Tokom 2000. dobija ulogu pored Benisija Del Tora u filmu "Putovi droge" ("Traffic"). U to vreme Hajekova osniva producentsku kompaniju "Ventanarosa", preko koje producira filmove i TV projekte.

"Frida" (2002) je prvi film u kome je Hajekova producirala i igrala glavnu ulogu s Alfredom Molinom; u njemu su glumili i Antonio Banderas, Ešli Džad, Džefri Raš i Edvard Norton. Film je režirala Džuli Tejmor. Selma je za tu ulogu bila nominovana za Oskara u kategoriji najbolje glumice.

Godine 2003. glumi u filmu "Bilo jednom u Meksiku" ("Once Upon a Time in Mexico"). Iste godine režira TV film "The Maldonado Miracle", za koji dobija Emi za izvanredno rediteljsko ostvarenje.

U decembru 2005. godine režira muzički spot za Princa - "Te Amo Corazon". U septembru 2006. godine postaje glavni producent u američkom TV serijalu "Ružna Beti" ("Ugly Betty"), koji uskoro postaje hit.

O privatnom životu ove glumice se dosta zna. Četiri godine se zabavljala s glumcem Edvardom Nortonom (od 1999. do 2003. godine), a od 2003. do 2004. je bila s glumcem Džošom Lukasem. Od marta ove godine verena je za Fransoa-Anrija Pinoa (Francois-Henri Pinualt), vlasnika kuće "PPR", koji stoji iza takvih modnih kuća kao što su "Gucci" i "Yves Saint Laurent". U septembru ove godine, u 42. godini, Hajekova je rodila svoje prvo dete - ćerku Valentinu Palomu Pino.



Izvor:Net

Selma Hajek kao Frida Kalo

Životna priča - Selma Hajek: U ljubavi veštica, a u poslu svetica...

Iako odrastanje daleko od roditelja i sa jezičkim poteškoćama nisu odavali da će Selma Hajek postati holivudska diva, ona je upornošću i radom uspela da izgradi zavidnu karijeru, a potom na pragu pete decenije spozna pravu sreću postavši majka i supruga

Iako su mnogi tvrdili da je netalentovana i da može da uspe jedino zato što izgleda lepo, slavna glumica Selma Hajek (44) nikada nije pristaja na kompromis, a odustajanje je za nju predstavljalo poslednju opciju u životu. U moru kolega koji su dolazili u Holivud ona je uspela da ispliva i ostvari svoj američki san postavši jedna od najtraženijih filmskih umetnica sadašnjice. Rođena je 2. septembra 1966. godine u Meksiku kao prvo dete Dijane Himenes Medine, operske pevačice i Samija Hajeka Domingeza, direktora jedne velike kompanije koja se bavila prodajom motornog ulja. Njen mlađi brat Sami, uspešan je kreator, a prema njemu je glumica oduvek gajila posebne emocije i bila zaštitnički nastrojena. S obzirom na to da je rasla u katoličkoj porodici, roditelji su je prvo poslali u ženski internat, a kasnije i u srednju školu Naše napaćeno srce koju su vodile časne sestre. Svoje detinjstvo pamti po tome što je bila razdvojena od porodice, kao i po periodu kada su joj sa dvanaest godina konstatovali disleksiju, sindrom specifičnih jezičkih poteškoća, što je veoma uticalo na njeno samopouzdanje.

- Tokom školovanja bila sam razdvojena od porodice i jedino sam tokom raspusta bila sa roditeljima, ili onda kada bi došli da me vide, što je bilo veoma retko s obzirom na to da su dosta radili. Iako im danas to ne zameram jer sam kao mala postala veoma samostalna, tada sam ih baš mrzela jer sam bila odvojena od njih. Strašno je kada noću legnete u hladnu sobu samostana i ne možete da zaspite jer vam nedostaju zagrljaji i poljupci mame i tate - priča glumica kojoj škola nije išla baš najbolje čemu je doprinela i njena bolest.

- Kao dvanaestogodišnjoj devojčici konstatovali su mi da bolujem od disleksije što me je veoma zabrinulo, a roditelji nisu bili uz mene. Imala sam problem sa pisanjem i učenjem, bila sam loš đak i verovala sam da ništa ne vredim. Mada sam kasnije uspela da prevaziđem taj osećaj, postala sam veoma stidljiva, i za razliku od mnogih mojih kolega, nisam ni sanjala da ću biti glumica ili bilo kakva poznata ličnost jer sam se plašila javnog istupanja, i uvek sam imala tremu - priseća se Selma.

Po završetku srednje škole glumica je upisala fakultet za međunarodne odnose u Meksiko Sitiju, ali je ubrzo shvatila da se time nikada neće baviti. Tada je već postala svesna svojih želja od kojih je odlučila da nikada ne odustane.

- Bila sam na prvoj godini fakulteta kada sam shvatila da mi prija kada privlačim pažnju drugih ljudi. Već sam bila dovoljno zrela i znala sam da moram da odaberem zanimanje koje će ispuniti tu moju potrebu. Sve je počelo tako što sam se zaljubila u jednog dečka koji je studirao glumu i za kojim su sve devojke jurile, a on je umislio kako je zvezda pa ih uopšte ih nije primećivao, kao ni mene. U meni su se probudili bunt i inat i rekla sam sebi da ću i ja postati uspešna glumica, a onda ja njega neću primećivati. To sam mu čak i napisala i poslala mu pismo, a pretpostavljam da je danas ponosan jer zna da sam se baš zbog njega odlučila za glumu - ističe dama koja je svoj glumački debi doživela sa dvadeset tri godine u telenoveli Tereza koja se emitovala u Meksiku i posle koje je postala poznata u svojoj zemlji.

- Nije me sramota što sam karijeru započela u sapunici jer mi je ona pomogla da izađem iz anonimnosti. Počele su da me prepoznaju žene na ulici i to mi je veoma prijalo, ali sam osećala da to nije to i da mogu mnogo više. Zato sam rešila da odem u Holivud i da pokušam da uspem. Bila sam rešena da postanem neko i nešto iako su mi se mnogi smejali, kako zbog mog smešnog akcenta, tako i zbog toga što sam im delovala kao dete sa sela - opisuje Selma koja je tek 1995. godine uspela da se dokopa velikog platna i to u filmu Desperado gde joj je partner bio španski glumac Antonio Banderas.

- Kada sam stigla u Ameriku, tu obećanu zemlju, i otpočela da posećujem časove glume, bilo mi je sve samo ne lako. Svi su mi zatvarali vrata. Nigde nisam mogla da pronađem posao, nijedan agent nije hteo da me zastupa jer nije verovao da jedna Meksikanka može da uspe. Za njih sam ja bila samo osoba od koje mogu da uzmu novac. Odlazila sam na razne audicije, ali nije bilo uspeha. Iako su me roditelji stalno zvali da se vratim kući i govorili mi da je to iskvaren svet, u meni se rađala sve jača i jača želja da ostvarim svoj san, a onda sam slučajno dobila ulogu u ostvarenju Desperado jer sam se nekako baš ja uklapala u taj lik. Film je postao veliki hit, čime je moj san počeo polako da se ostvaruje - tvrdi Selma.

Posle velikog uspeha u filmu Desperado, njena karijera krenula je uzlaznom putanjom, a samim tim i njen privatni život počeo je da interesuje javnost kojoj je prvi put postala zanimljiva početkom 1999. godine. Tada je otpočela romansu sa glumcem Edvardom Nortonom, sa kojim je bila u vezi četiri godine, ova ljubav ostala je zabeležena u njenom srcu kao uzbudljiva priča sa, kako Selma kaže, tužnim krajem.

- I kada sam bila mlađa, a i sada, imala sam veoma neobuzdan duh. Nikada nisam bila žena koja je išla iza svog muškarca ili koja je puštala svoje momke da donose odluke umesto nje. Svi moji partneri su znali da je moja reč poslednja. Edvard je izuzetno talentovan glumac, veoma strastveno biće i sa njim sam imala sve što sam želela, a onda smo oboje shvatili da smo podjednako sujetni i tvrdoglavi i da nas ne interesuje brak. Nikada mi nije bio dosadan, ali mi se čini da sam ga na neki način prevazišla. Bilo je teško voleti ga, sa njim nisam znala na čemu sam jer je on, kao i ja, vrlo promenjiv. Umela sam u jednoj sekundi da ga volim, a u sledećoj da uhvatim sebe kako smišljam način da ga ubijem. Ipak, žao mi je što smo se razišli jer smo zajedno mogli da ostvarimo mnogo toga, ali smo danas dobri prijatelji - otkriva popularna Meksikanka.

Sledeća njena velika ljubav bio je glumac Džoš Luk, za koga su mnogi tvrdili da je bila sa njim samo da bi prebolela Edvarda, a ta veza trajala je svega deset meseci. Iako je on kasnije dugo patio za njom, Selma je u intervjuima govorila da je on sladak, ali nedovoljno lud za njen ukus.

- Posle raskida sa Edvardom upoznala sam Džoša, i nije istina da sam ikada bila u uporednim vezama, iako su pojedini tabloidi to pisali. Nisam takva osoba, alergična sam na laž i to nikada ne radim, verujem u Boga i nikada ne bih mogla nikoga da prevarim. Od Džoša sam u svojoj glavi pravila idealnog muškarca, ali sam onda shvatila da je previše smiren i da ne ume da se izbori sa mojom naravi koja je često vrlo preka. Ne zameram mu, nisam ga ostavila, niti je on mene. Jednostavno smo bili suviše različiti, on je želeo brak i decu, a ja tada za to nisam bila spremna. Želela sam da se udam i budem majka tek onda kada uspem da trpim sebe i svoju nervozu. Mislim da je to najbolja odluka koju sam ikada u životu donela - kaže glumica.

Narednih nekoliko godina, vatrena Selma posvetila se samo poslu i dokazala se u nekoliko bioskopskih hitova, ali je odbijala da otkrije da li ima momka ili je sama. Pričala je kako je želela da se posveti sebi i nadgradnji svoje ličnosti.

- To je bio takav period. Smučilo mi se da ljude zanima sa kim sam, sa kim se viđam, sa kim spavam. Prerasla sam to. Slava mi više nije prijala. Bila sam sama dve godine i to mi je bilo preko potrebno. Imala sam udvarače, ali se nisam upuštala u emotivne odnose jer sam se osećala istrošeno. Nisam ja pola žene, ja sam cela žena i uvek se predajem u celosti. Ne verujem da je čovek sposoban da voli samo jednom. Ja sam sa svakim svojim muškarcem bila u ogromnoj ljubavi, tolikoj da bih žrtvovala svoj život zarad njih, a onda sam shvatila da to nije dobro i da se više ne osećam prijatno kad to radim. Kada izađete iz jedne veze, morate da budete sami i da shvatite šta želite. Te godine dok sam apstinirala od emocija, shvatila sam da sam dovoljno zrela jer sam se prvi put osetila voljeno i spoznala da me vole i prijatelji, porodica, ljudi na ulici, i da mi ljubav nekog određenog gospodina pravog uopšte nije potrebna - govorila je tada glumica koja je u martu 2007. godine objavila da je u drugom stanju sa Francuzom Fransoom Henrijem Pinoom i da se veoma raduje što će postati majka. Ova vest šokirala je javnost jer niko nije znao da je Selma u vezi sa ovim biznismenom. Krajem septembra iste godine rodila je ćerku Valentinu Palomu Pino.

- Kada sam upoznala Fransoa nisam verovala da ću sa njim imati nešto, a onda sam počela da verujem da je on idealan muškarac za mene. Ostala sam u drugom stanju i shvatila da je jedina stvar koju želim u životu ta da postanem majka. A kada se moja princezica rodila, postala sam stvarno srećna. Shvatila sam da ranijih godina to nisam bila, da sam bila usamljena, a otkako imam ćerku znam da više nikada neću biti sama - ističe glumica.

Iako su postali roditelji malene devojčice 2007. godine, Selma i izabranik njenog srca venčali su se tek sve godine kasnije i za tu priliku spremili dve svadbe, jednu u Parizu, a drugu u Veneciji.

- Prvo smo bili vereni, a onda smo raskinuli. Fransoa je počeo da me nervira i nisam mogla da zamislim da budem njegova supruga, a onda kada smo se na neko vreme rastali, shvatila sam da ga toliko volim da ne mogu bez njega. Zbog toga sam konačno rešila da se udam, a i da ne bih ostala usedelica, pošto je to ljudima iz moje domovine najstrašnija moguća kletva (smeh). Pravili smo dva venčanja, i oba puta je bilo predivno. Nikada nisam maštala o tom danu, a kada je on konačno došao shvatila sam zašto mu se devojke toliko raduju. Mogu da kažem da sam se sada sa četrdeset četiri godine konačno skrasila i odrasla. Iako sam oduvek želela da ostanem dete, konačno sam postala žena. Još se polako navikavam na tu ulogu i mogu da kažem kako mi nije nimalo interesantna, a ni laka - sa osmehom završava dama, jedan od najvećih boraca za prava žena koje su žrtve porodičnog nasilja.

Izvor: Story

Trejler za film „Promil do (k)raja“