Meteori

Opšte karakteristike meteorskog roja
Prikaz meteorskih rojeva u toku godine
Posmatranje meteora

Noću, na nebu pokrivenom zvezdama, moguće je zapaziti zanimljivu pojavu prolaska meteora ili, kako se to obično naziva, pojavu zvezde padalice. Tada neko, dok se trag te "zvezde" vidi, pomisli želju u nadi da će mu se ona ispuniti.

Zvezde padalice ustvari predstavljaju nebeske pojave koje se dešavaju u zemljinoj atmosferi prilikom prolaska parčića kosmičke materije kroz nju. Pojava svetlog traga se zove meteor (od grčkog meteoron što znači "vazdušna pojava"). U bezvazdušnom prostoru tela određene veličine i sastava, koja se ne mogu videti optičkim putem jer su suviše mala i koja kruže oko Sunca nazivaju se meteoroidi. Onog trenutka kada, krećući se oko Sunca, Zemlja preseče putanju meteoroida on ulazi u zemljinu atmosferu, sagoreva i pri tome emituje svetlost koju mi vidimo a pojavu nazivamo - meteor. Ako je meteoroidno telo bilo veliko te ako nije u potpunosti sagorelo u zemljinoj atmosferi, ono pada na Zemlju ostavljajući na njoj ožiljak u vidu kratera određene veličine. To telo koje padne na površinu Zemlje se naziva meteorit. Godišnje na našu planetu padne oko 20 000 tona meteorskog materijala ali najvećim delom u vidu fine prašine koja se ne vidi golim okom.

Da bi se lakše proučavali, meteori se dele po pripadnosti određenom meteorskom potoku ili roju. Meterski potok, sama reč kaze, predstavlja skupinu meteoroida, eliptičnog izgleda, koja kruži oko Sunca, a meteorski roj predstavlja zgusnutiji skup meteorskih tela koji se takođe kreće oko naše zvezde. Kada Zemlja preseče neki potok ili roj onda se čini, zbog perspektive, kao da svi meteori dolaze iz jedne tačke na nebu. Tu tačku nazivamo radijant (od latinskog radiare što znači "zračiti"). U zavisnosti od toga u kom sazvezđu (ili blizu koje zvezde nekog sazvezđa) se nalazi radijant, meteorski potoci i rojevi dobijaju imena: Perseidi, Leonidi, Geminidi, eta-Akvaridi (u blizini zvezde eta u sazvezdju Vodolije), gama-Drakonidi i sl. Meteori koji ne pripadaju ni jednom potoku ili roju nazivaju se sporadici, a izuzetno sjajni meteori (nekad sjajniji i od punog Meseca) koji zaparaju nebo ( neki se mogu videti i danju!) uz zaglušujuću buku se nazivaju bolidi.

Inače brzine meteora variraju od 11 km/s do 72 km/s u zavisnosti od njihovog kretanja u odnosu na Zemlju neposredno pred ulazak u njenu atmosferu. Vidljivi trag najvećeg broja meteora koji se lako mogu uočiti na noćnom nebu (to su meteoroidi veličine zrna graška koji sagorevanjem i jonizacijom okolne atmosfere stvore vidljivi trag više desetina pa i stotina puta veći nego što je prečnik prvobitnog tela) nastaje negde na 130 km od površine Zemlje, a trag mu prestaje negde na 70 km. Komete tj. "zvezde repatice" prilikom prolaska kroz sunčev sistem ostave deo svog materijala koji se kasnije grupiše u meteorske potoke ili rojeve pod uticajem gravitacije okolnih tela (planeta, Sunca,...). Dešava se da se kometa u potpunosti raspadne i tada se oformi potok koji sadrži puno meteorskog materijala tako da kada Zemlja prođe kroz njega posmatrači uočavaju da svake sekunde neki sjajni meteor zapara nebo.Ta pojava je veoma zanimljiva ali i retka. Meteorski materijal je, pored kometskog, i asteroidnog porekla a ima dokaza da neki meteoriti, nađeni na Zemlji, potiču sa Marsa!

Podela po sastavu ovih tela bi bila na kamene (kojih je najviše), gvozdene i kameno-gvozdene, a u okviru ove tri kategorije postoji mnogo podkategorija koje preciznije opisuju pojedine meteorite. Pronalaženje meteorita otežava i činjenica da 70% površine Zemlje čini voda, a meteoriti ne biraju mesto gde će da padnu. Srećom, do sada (nadajmo se da će i od sada) veći komadi su padali van naseljenih područja (smatra se da je Sibirska eksplozija iz 1908. godine nastala udarom meteorita).



Kameni meteoriti se dele u dve osnovne grupe: hondrite i ahondrite. Najveći broj meteorita spada u grupu hondrita i oni su nastali za vreme ili kratko nakon rođenja Sunca i ostali su nepromenjeni 4.56 milijardi godina te zato predstavljaju dokaze ranog razvoja sunčevog sistema. Smatra se da neki hondriti predstavljaju ostatke neke susedne zvezde koja je davno završila svoj život kao supernova. Ahondriti su imali hondritsku strukturu pre nego što im je ona promenjen usled zagrevanja i udara o tlo. Oni su znatno ređi od hondrita i neki vode poreklo od asteroida Veste (eukriti) pa čak postoje i uzorci za koje se veruje da potiču sa Marsa (SNC meteoriti).

Određen mali broj meteorita (Marcinsonov meteorit-Murchinson) koji su pronađeni sadrže, pored gvozđa, silicijuma i magnezijuma, i kiseonik, azot, vodonik, ugljenik pa i vodu tako da ovi meteoriti mogu biti uzročnici pojave okeana, atmosfere te stoga i života na Zemlji. Kako izgleda jedan kameni meteorit može se videti na slici. To je meteorit koji je pao u Meksiko blizu mesta Aljende (Allende) 8. februara 1969. godine. Ovaj meteorit je nastao tokom vremena postojanja solarne magline pre 4.56 milijardi godina i bogat je međuzvezdanim zrncima (ostacima neke zvezde koja je živela i eksplodirala pre nastanka našeg Sunca)



            

             
Sjajni meteor (bolid) koji
           pripada potoku Leonida snimljen iz
           Kalifornije 18. novembra 1995. godine u 11h45m22s UT.
           
           
             


             
Gvozdeni meteor



Gvozdeni meteoriti predstavljaju delove raspršenih jezgara asteroida a, kako im ime kaže, sastoje se najvećim delom od gvozđa (90%), sa primesama nikla, kobalta i drugih metala. Po udelu nikla dele se na tri grupe (ovde poređane po rastućem sadržaju nikla): heksahedriti, oktahedriti i ataksiti. U istočni Sibir (Rusija) 12. februara 1947. godine pao je najveći meteorit zabelezen u modernoj istoriji. To se desilo u sred bela dana u 10 sati i 38 minuta po lokalnom vremenu. Vatrena lopta se kretala brzinom od 14.5 km/s i raspala se u zemljinoj atmosferi na visini od, otprilike, 6 km, a zemlja je bila posuta sa 20000 kg meteoritskog materijala (slika). Ovaj meteorit je poznat pod nazivom Sihote - Alinski meteorit.
Od kameno-gvozdenih meteorita najviše ima mezosiderita i palasita a sadrže određeni procenat gvozđa, nikla ali i kiseonika, ugljenika, azota i sličnih hemijskih elemenata. Od ove vrste meteorita zanimljiv je Brenamski meteorit (Brenham, Kansas, USA) koji spada u klasu palasita, i nađen je 1882. godine. Slika prikazuje tanke listiće ovog meteorita kroz koje je propuštena svetlost.

U veoma retke meteorite spada Ebi meteorit (Abee, Alberta, Canada) i prikazan je na slici. Ovaj meteorit je enstatskihondrit i sadrži veoma malo kiseonika jer u vreme kada je nastao, pre 4.49 milijardi godina, on se nalazio u delu solarne magline koja je bila siromašna kiseonikom. Zbog navedene činjenice i poznavanja sadašnjeg sunčevog sistema, smatra se da je ovaj meteorit nastao negde u blizini planete Merkur.

Najveći do sada otkriveni meteorit nalazi se u Namibiji nedaleko od mesta Grutfontejna (Grootfontein). Meteorit je dobio naziv Hobo po farmi Hobo na kojoj leži zariven jedan meter u zemlju. Hobo je otkriven 1920. godine, težak je oko 60 tona, a dimenzije su mu 295 x 284 cm (ima oblik nepravilnog četvorougla).

Najveći meteorit koji je pomeren sa mesta na koje je pao nalazi se u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku. Ovaj meteorit, težak nešto više od 34 tone, je 1897. godine admiral Robert Pirij (Robert Peary) doneo sa Grenlanda.


izvor:astrosvet.com

Meteorska kisa - Perseidi

Svake godine, oko 12. avgusta moguće je posmatrati tzv. kišu meteora poznatih kao Perseidi. Tako je i ove godine. Maksimum aktivnosti predvidjen je za 12. avgust, pa ako ste tada napolju i bude lepo vreme mozda i vidite neku zvezdu padalicu (i obavezno zamislite zelju )

Dok se kreće po orbiti oko Sunca, Zemlja često nailazi na zrna prašine i sitne kamenčiće. Kada neki od tih kamenčića uleti u našu atmosferu on se, zbog velike brzine i trenja, zagreva i počinje da gori i svetli. Kada neko vidi tu svetlost na Zemlji on je zapravo video meteor, ili zvezdu padalicu.

Zvezda padalica ima mnogo. Tokom vedre noći, bez Meseca, daleko od gradskog svetla moguće je vidieti u proseku desetak meteora na sat, ali postoje noći kada je taj broj mnogo veći, dostiže nekoliko stotina, hiljada, a bilo je i noći kada je vidjeno i po desetak hiljada meteora na sat! (naravno tolika aktivnost traje vrlo kratko, nekoliko minuta, ali preračunato na čitav sat dobije sa ta vrednost). Takvi periodi poevećanja aktivnosti nazivaju se kiše meteora (ako je broj meteora mnogo veliki onda je to meteorski pljusak), a nazive dobijaju prema sazveždju gde se nalazi prividan izvor (tzv. radijant) iz koga se meteori pojavljuju. Tako imamo meteorkse kiše koje se zovu Leonidi (u sazveždju Lava), Drakonidi (sazveždje Zmaj), Liridi (u Liri), Orionidi, Akvaridi, ... i naravno pomenuti Perseidi u sazveždju Persej.

Cestice koje sagoreavju u atmosferi nase planete najčešće potiču od neke komete ili asteroida koji je nekada presekao orbitu naše planete i ostavio deo svog materijala. Ako materijal vodi poreklo sa neke periodične komete (kao što je slučaj kod Persedia) kiša meteora menja intenzitete u zavisnosti od toga koliko vremena je proteklo od poslednjeg prolaska komete, što više vremena je proteklo meteora ima sve manje i manje, ali relativan broj sjajnih meteora je sve veći.

Persedidi su verovatno kiša meteora koja je najzahvalnija za posmatrače početnike. Skoro nikada nisu iznenadili, i razočarali posmatrače. Njihov broj se kreće oko nekoliko desetina na sat, a nekada i više od sto (ovo važi za dobre uslove, iz grada je taj broj mnogo manji). Najčešće su plavicaste boje a njihova brzina je dosta velika, ali su često dosta sjajni.

Za posmatranje meteora nije potrebno ništa drugo osim dobre volje i sreće. Na žalost, šansa da vidite neki meteor iz grada je vrlo mala, ali nije nemoguće, ove godine situaciju ce dodatno otezati i Mesec, koji je, u posmatračkoj astronomiji zadužen da vam zagorča život! U svakom slučaju ako ste noćas napolju ili blizu prozora, pogledajte ka nebu, negde posle 21h u prvacu severoistok/jugoistok. Možda imate sreće i ugledate neku sajnu zvezdu padalicu

Milan Milošević /creemaginet.com

Kiša meteora nad Evropom i Azijom


"Kiša meteora" biće večeras vidljiva u Evropi i Aziji, što je redak događaj kakav se neće ponoviti 40 godina, najavila je Pariska opservatorija.



Astronomi kažu da će, ako bude vedro, moći da se vidi 60 do 600 "zvezda padalica" na sat, ili jedna do deset u minutu.

Najviše će ih biti od 17:09 GMT (19:09 po srednjeevropskom vremenu) i od 19:57 GMT (21:57 po srednjeevropskom vremenu), najavio je Institut za nebesku mehaniku (IMCCE/Pariska Opservatorija).

Očekuje se da će se jaka "kiša meteora" nastaviti do oko 21:00 GMT (23:00 po srednjeevropskom vremenu).

Planeta Zemlja će u subotu rano uveče ući u oblak "otpada" komete "21P/Đakobini-Ziner" (Gicobini-Zinner), otkrivne 1900. godine.

"Milioni zrna prašine, ulazeći u atmosferu brzinom od 80.000 kilometara na čas, omogućiće nam da vidimo do 600 meteora u jednom satu" što će se ponovo desiti kroz 40 godina, kada Zemlja ponovo prođe kroz taj deo oblaka, objasnila je Pariska opservatorija.

Kada zrna prašine prodru u atmosferu, trenje o vazduh ih toliko zagreje, da ispare u bljesku što se sa zemlje vidi kao "zvezda-padalica".



Manje poznate od "Perseida" - "kiše meteora" koja se vidi avgusta svake godine, "Drakonide" koje su večeras, nisu svaki put pođednako guste - to zavisi kroz koji deo oblaka kometine prašine će Zemlja proći.

Tako su 1933. i 1946. godine bile "istorijske kiše Drakonida", sa više od 10.000 meteora na sat.

Pošto se večeras očekuje "gusta kiša meteora", biće poslat avion sa 12 kamera koji će osam sati leteti na severu Norveške i snimati "zvezde-padalice".

Kometa "21P/Đakobini-Ziner" prolazi svakih 6,6 godina kraj Zemlje i Sunca. Prethodni put je prošla 2. jula 2005, a naredni put dolazi 11.
februara iduće, 2012. godine.

(Beta)

Stižu "zvezde padalice"

Na nebu je ovih dana "aktivan" čuveni meteorski roj Perseidi, pa pripremite listu želja za trenutak kada ugledate „zvezdu padalicu“.


foto:NASA

Ako pitate ljubitelje astronomije koji im je omiljeni „pljusak meteora“, sigurno će vam reći da je reč o Perseidima.

Ovogodišnji šou koji nam „zvezde padalice“ priređuju biće značajno uspešniji od prethodnih, jer ovog puta mesec ne bi trebalo da ometa posmatranje neba.

Inače, Perseidi krase nebo svake godine od 25. jula do 18. avgusta. Najveći zenitski prosek po času (ZPČ) očekuje se u noći između 12. i 13. avgusta.

Prosečan ZPČ za Perseide je 80 meteora, ali se dešavalo da taj broj bude i preko 100.

Prema prognozi sajta spacedex.com, za Srbiju se očekuje ZPČ u noći maksimuma oko 30.

Perseidi su nastali od ostataka repa komete Svift-Tatl, koja obiđe Zemlju jednom u 135 godina, pri čemu je najbliža Suncu u skorije vreme bila 1992. godine.

Tada je meteorska aktivnost bila najintenzivnija i u idealnim uslovima moglo se videti i 500 meteora u sat vremena.

b92.net

Метеор (грч. μετέωρον — атмосферски феномен) је светлосна појава настала јонизацијом атмосфере кроз коју пролази метеороид. Сјајни метеори се називају болиди. Метеороиди који потичу од истог објекта (комете или астероида) имају паралелне путање па метеори који од њих настају изгледају као да потичу из истог дела неба (радијант). У овом случају говори се о метеорском роју. Током године постоји више од 50 метеорских ројева. Метеориди који не припадају ниједном роју су спорадици.

Ако метеороид преживи пролазак кроз атмосферу и падне на површину небеског тела, назива се метеорит. Метеор који падне на Земљу или друго небеско тело може направити ударни кратер. Истопљени материјал избачен из ударног кратера може да се охлади и очврсне и тако формира тело које се назива тектит.

Услед трења метеороида у атмосфери долази до екцитације како атома у метеороиду тако и атома и молекула атмосфере. При њиховој деексцитацији јавља се светлост коју видимо као метеор. Температура у ударном таласу који претходи већој метеороидској честици износи више од 10.000 °C.



Метеори се у народу називају и „звезде падалице“.