Konflikti – pokretači razvoja

Pošto značenje reči konflikt potiče iz latinskog i u prevodu znači udar, šok, može se shvatati šire nego što je uobičajeno. Naime, u ranom detinjstvu, bez izvesne vrste šoka nema ni napretka. Svaka razvojna faza nosi poneki šok. Bebi je šok kada je gladna, a majka istog trenutka nije tu da je nahrani. Međutim, ovaj šok, odnosno mala frustracija, pomaže bebi da vremenom shvati da majka nije deo nje, njeno oruđe za hranjenje, i da počne da uvažava činjenicu da postoji na ovom svetu neko osim nje. Bez ove vrste šoka, beba ne bi bila u stanju da se normalno razvija. Ako odemo malo dalje u detinjstvo, kada dete već ima svest, nameru i mogućnost rasuđivanja, nailazimo na mnoge druge korisne «šokove» koji pospešuju razvoj.

Na primer, polazak u vrtić je jedna vrsta šoka. Tada dete uči da se postepeno odvaja od roditelja, dolazi u situaciju da bazičnu sigurnost stečenu u svom domu, menja za jedno mnogo nesigurnije mesto, ali na tom mestu ono dobija šansu za učenje novih veština. Kada dete prihvati da je obdanište mesto na kom će provoditi neko vreme, ono pokušava da se uklopi u grupu dece. Tada uglavnom nastaju novi konflikti. Deca nemaju potrebe da izlaze u susret pridošlici na način na koji to rade topli roditelji. Deca se često međusobno sukobe, želeći da zadovolje svoje potrebe, a neobazirući se na tuđe.

Ovo je još jedan konflikt koji najčešće rezultira pozitivno – sazrevanjem i uviđanjem da u životu moramo praviti izvesne kompromise, ako želimo da se slažemo s drugima. Ili, s druge strane, da moramo učiniti nešto veoma važno ako želimo da postanemo vođa u grupi vršnjaka, te broj kompromisa svesti na minimum. Generalno, ovakvi sukobi mogu da motivišu dete da se bori za svoje mesto.Međutim, ako nije bilo dovoljno «konflikata» u prethodnim fazama, moguće je da se dete ni u ovom neće snaći dobro.


Da li je bolje sprečavati razne konflikte deteta u detinjstvu, ranoj mladosti, ili je po vašem mišljenju bolje pustiti ga da sam rešava svoje probleme, bez obzira kakve sve posledice mogu biti?