Drekavac – Čudovište, Mitsko Biće ili Sujeverje?



Svako ko je gledao Lepa Sela Lepo Gore čuo je za Drekavca, a ko nije gledao Lepa Sela Lepo Gore goreće u paklu. Šalu na stranu, Drekavac postoji u našoj mitologiji od kad je moja baba bila devojka, a to je bilo pre Isusa Krista, ili negde sredinom prošlog veka. Koliko god da smo istraživali priče o drekavcima i stare zapise i svedočenja, nismo uspeli da nađemo ništa pre drugog svetskog rata.

Jeste, Drekavac se spominje u slovenskoj mitologiji, ali viđanja istog ili priče ne, tek nakon drugog svetskog rata moja baba i ostale sujeverne osobe navučene zapadnim pojmom misterija (najverovatnije kada su prvi put čuli za Drakulu, da ne kažem Bram Stoker-a) počele su da šire priče o Drekavcu. Jedno je sigurno, niko nikada nije uhvatio, snimio ili slikao Drekavca i još uvek ne postoji dokaz da on postoji, ali takođe nema dokaza ni da mi znamo šta pišemo pa nas to ne sprečava. Za razliku od nekih koji snime emisiju o Drekavcu, ne kažu ništa, ne snime ništa, a odu kući zadovoljni! Nije Nego!



Drekavac druga verzija



Po mitologiji i predanjima Drekavac je nemrtvo stvorenje, nalik vampiru. Nastalo je od pokojnog nekreštenog deteta koje luta mrakom i vrišti zbog bolova poznatog samo nekrštenim dušama koje stoje na raskrnici između raja i pakla. Teatralnosti na stranu, oni koji tvrde da su videli drekavca (po verodostojnosti dotičnih pre bih poverovao da su videli Činčilu, ionako ne bi znali šta je) kažu da se mogu naći u blizini groblja (ume li neko da kaže „stereotip“?), reka i jezera i naravno vlažnih pećina (bez ikakvih insinuacija). Hobi Drekavca je skakanje na glavu, čupanje i grebanje, i naravno pevanje na nama neprijatnim frekfencijama (za one zatucane, neka bude vrištanje)!

S’obzirom da se radi o nemrtvom stvoru vrlo je logično predanje i da se Drekavac ne može ubiti. Jedini način da Drekavac napusti ovaj svet jeste da razreši svoje muke i nađe mir (kako god da to oni rade) ili da bude kršten (verujem da postoje poteškoće kod pronalaženja popa za ovakav poduhvat).

drekavac pozerJoš zanimljivih priča o Drekavcu govore nam da ga mogu videti samo oni koji su sanjali Drekavca, što je istovremeno i loš znak (kao da je nekada videti Drekavca bio dobar znak…) i takođe da ako se Drekavac pojavi u obliku deteta to je predskazanje smrti.

Ostale priče uključuju da Drekavci dave ljude u snu, uglavnom dave ljude koji su ih mučili za života (ako ste mučili pokojnu nekreštenu decu Bog neka vam oprosti, jer Drekavac očigledno neće). U nekim krajevima se veruje da su oni koji čuju vrisak drekavca na samo par dana od sopstvene smrti, i u određenim regionima (Bosna, Vlaška Krajna i Holivud) smatraju ga za vesnika smrti.

A moje omiljeno predanje je da Drekavac vrišti zato što ima predugačko krzno na koje često nagazi pa vrišti od bolova!

Da li postoji biće kao Drekavac na našim prostorima ili ne, ostaće još jedna od misterija balkanskog područja (ne smem ovde da kažem misterija sveta kad svet nema ništa sa time) za sada. Ako neko ima neke dokaze bili bi smo radi da ih vidimo, postujemo, promovišemo, i obogatimo se, ako nema, ništa, drugi put. A za kraj i moj uvid kako u stvari izgleda Drekavac, ili odakle našim ljudima ideje za njegov izgled!



pravi drekavac

Izvor:Misterije sveta

DRЕKАVАC
Drеkаvаc је zаprаvо dušа umrlоg nеkrštеnоg dеtеtа, kоја nоću lutа i drеči i оvо vеrоvаnjе nаrоčitо je pоznаtо u Šumаdiјi. Drеkаvcа је vеоmа оpаsnо srеsti i vidеti јеr nа kоgа, pri mеsеčini, pаdnе njеgоvа sеnkа, tај ćе sе rаzbоlеti i umrеti.Drеkаvcu је srоdаn, a vеrоvаtnо i idеntičаn, mаcаrul.

MАCАRULI
Mаcаruli su pоznаti u zаpаdnim krајеvimа i tо su dеcа kоја umru nеkrštеnа, pоsеbnо kо su јоš nеzаkоnitа (vаnbrаčnа), pа u grоbu оživе i izlаzе оtudа te mučе i dаvе mаlu dеcu. Оni «nоću idu u društvu, i svаkоmе nаvrh glаvе gоri mаlа svеćа, а оni pljеštu rukаmа i pоdvikuјu»(Vuk S. Kаrаdžić).

Sličnо nаšеm, i prеmа sаksоnskоm vеrоvаnju, јаvljајu sе dušе nеkrštеnе dеcе nоću u prоlеćnе i јеsеnjе rаvnоdnеvnicе uz pеsmu. Nа kоgа pri mеsеčini pаdnе njihоvа sеnkа, rаzbоlеćе sе.

Drekavac spada u manje poznate demone srpske mitologije (džini, psoglavi, karakondžule, demon vode, babice, macaruli,drekavac)

NEKRŠTENAC - umrlo nekršteno dete (umoreno prekidom trudnoće ili odmah po rođenju, ili umrlo usled prerane smrti —» trudnice) koje se, po narodnim verovanjima, pretvara u demona i najčešće napada porodila i njihovu decu. Verovanja o n. poznata su kod svih slovenskih naroda, ali su najizrazitije zastuplјena kod Južnih Slovena. Mitološko biće igoša, jedna vrsta kućnog duha, po verovanju Rusa, može nastati od mrtvorođenog deteta. U okolini Novgoroda pominju poluverce, za koje veruju da žive u jamama i starim —» grobovima, i smatraju da to mogu biti —> duše umrle nekrštene dece. U Ukrajini dete umrlo pre krštenja nazivaju potoroča, ili poterča (od poterяtь - "izgubiti", poternoe - "izgublјeno"). Po verovanju Poljaka, duša nekrštenog deteta pretvara se u crnu pticu, koju nazivaju latawiec, a smatraju da njeno perje privlači munje.

Kod Južnih Slovena, po osobenostima koje se vezuju za n., međusobno se razlikuju kontinentalna i primorski (jadranska) zona. U kontinentalnom prostoru, nekrštence najčešće opisuju kao ptice, a na primorju ih zamišljaju u vidu usamljenog malog deteta s crvenom (crnom) kapicom. Postoje podudaranja između verovanja posvedočenih u prostoru istočne Srbije, zapadne Bugarske i Makedonije, s jedne strane i Slovenije, s druge. Sreće se i zajednički naziv za n. - pav (navje): bug. navяk, navlяk, navi, navie; mak. šve, navi, navщe, navjaci; srp. navi, navivje, navje, navka; slov, navje, mavje, movje.

U istočnoj Srbiji (okolina Pirota), navje zamišljaju kao ptice koje lete u jatu i oglašavaju se plačljivim glasom. Napadaju nekrštenu decu i piju im krv, a porodiljama mleko. U Sloveniji navje, mavje, movje zamišljaju kao velike crne ptice, koje noću lete i zvižde. Ako neko pokuša da oponaša njihove glasove, odmah dolete i ogrebu ga. Ako bi se čovek nalazio pored -> vatre, raskopale bi i —» ognjište, a vatru ugasile. Sutradan na pepelu ognjišta, kako se verovalo, mogli su se prepoznati tragovi dece. Naziv nav (-» navi) u slovenskim srednjovekovnim pisanim spomenicima označava pokojnika. Na jugozapadu Rusije četvrtak uskršnje nedelje nazivaju Navskiй velikdenъ, ili "Uskrs pokojnika". Kod Ukrajinaca, mitološka bića, slična rusalkama, nazivaju -> mavke, a veruju da vode poreklo od umrle nekrštene dece: "Mene matы porodila, nekreщenu shoronila!" ("Mene majka rodila, nekrštenu sahranila!"). U nekim selima u okolini Pirota nazivom navće označavane su samovile (-> vila): "Navće, to su samovile, nekrstena deca". Na Ruskom Severu pominju mitološko biće (koje ljude u snu pritiska i ostavlja im modrice), koje nazivaju namnoй.Pošto se n. u vidu ptica oglašavaju zviždukom, u južnoj Srbiji (okolina Vranja) i u Makedoniji (Kratovo), nazivaju ih svirci. U okolini Kratova svirce su opisivali kao velike ptičurine s oštrim kandžama i jakim kljunovima, koje su međusobno povezane lancima (-> todorci). Po drugom podatku iz istog kraja, svirci lete u periodu od dvanaest noći, od -> Božića do -> Bogojavljenja (-» karakondzula, -> šudikuni), i ako se nekršteno dete tada ne čuva, mogu da mu oduzmu dušu i ono postaje svirac. U istočnoj Srbiji (Lužnica), postojalo je verovanje da naročito treba čuvati dete rođeno u —> nekrštene dane "da ga ne bi ustrelili nekrštenci". I u okolini Skopja nekrsteni se javljaju samo noću od Božića do Bogojavljenja. U okolini Vranja,svirce su zamišljali kao male ptice, veličine šake, koje imaju neke delove tela slične dečjim. Ako ih čuje trudnica, izgubiće dete. I u okolini Leskovca se verovalo da su svirci ptičice, koje napadaju ovce i "ispijaju" im dzigerice. U Bugarskoj (Burgaski kraj), biće koje se hrani krvlju stoke, a vodi poreklo od umrlog nekrštenog deteta (začetog i umrlog u —»subotu), nazivaju ustrel. U Crnoj Gori (Paštrovići), verovalo se da se nekršteno dete može "potenčiti" (povampiriti) i potom pojavljivati u obliku ->deptira, ili u vidu olujnog -> vetra s kišom. I u Hercegovini se verovalo da dete koje majka po rođenju udavi postaje vampir: ono noću izlazi iz groba i obilazi majčinu kuću plačući, pa ga zbog toga nazivaju plakavac.

U okolini Pirota, demoni nastali od umrle nekrštene dece nazivaju se i nekrštenici, popiletije, kukumavpe, morete, u okolini Skoplja - nekrsteni, na Baniji, kod Hrvata - nekršteniki; u okolini Ohrida u Makedoniji - hunapi; u Dobruci i južnoj Bugarskoj - armenki, armenci,ermenki, ermenlijki, jermijki, s'rmjani (sъrmяni); u sev. Bugarskoj i u središnjem delu Stare planine - leusi, lehusnici, lausi, lauski, lafusi, lafuti; u Rodopima -šumnici, u Trakiji i Strandži - evrejčeta. U Slovenij(Prekomurje), verovali su da se umrlo nekršteno dete uveče prikazuje u vidu lutajućeg svetla, slično zapaljenoj sveći koja lebdi iznad zemlje, i nazivali su ga bräzglaväc. Slično verovanje postojalo je i u Samoboru u Hrvatskoj,gde su nekrštence opisivali kao leteću svetlu klupčad veličine dečje glave; tamo su ih nazivali i nevidinčipi, nevidimići.

U Sloveniji nekrštenci su još nazivani i žive. U Šumadiji i jugozapadnoj Srbiji, biće nastalo od umrlog nekršte nog deteta nazivaju -> drekavac. Opisuju ga kao dlakavo dete s izduženim telom i velikom glavom, a na Kosovu kao pticu.U mnogim slovenskim krajevima rašireno je verovanje da umrla nekrštena deca noću izlaze iz grobova i dozivaju ljude, moleći da ih krste (Rusija, Ukrajina, ukrajinska manjina u Čelincu kod Banja Luke, Česi u Moslavini u Hrvatskoj itd.). Tako se kod Slovaka u istočnoj Slavoniji (Lipovljani) pripovedalo kako je žena, prolazeći pored -> groblja, čula dozivanje nekrštenog deteta, koje je vikalo: "Krsta! Krsta!". Ona je rukom prekrstila u vazduhu i rekla: "Ako si dječak budi Adam, ako si djevojčica onda budi Eva!" Kada je ponovo prošla pored groblja, to dete joj je doviknulo: "Zahvaljujem ti najljepše, krstna mamičko, da si me osdobodila od smrtnog i djedovskog grijeha!"(prema zapisu D. Nožinića 1989. g.).Drugi način "krštenja" n. sastojao se u tome da čovek baci neki predmet (maramicu, komad odeće, —> krst od grančice) u pravcu odakle je začuo poziv i da detetu nadene —> ime. Ovakva verovanja raspostranjena su i kod današnjih Grka.U primorskoj zoni o umrloj nekrštenoj deci najčešće govore u jednini, a pridaju im lik malog deteta s crvenom ili crnom kapicom koje luta noću. U Boki Kotorskoj, okolini Dubrovnika i na Pelješcu takvo biće nazivaju tintilin(tintilinić, titilin, tinto).

Na istom prostoru je postojalo i verovanje da se ovo biće moglo izleći iz kokošjeg jajeta koje čovek tajno drži četrdeset dana ispod pazuha. Nэegov naziv verovatno dolazi od ital. tentellino "kućni duh". Na ostrvu Mletu i u Konavlima tintilin se noću prikazivao u vidu lutajućeg svetla.U Boki Kotorskoj demona nastalog od umrlog nekrštenog deteta nazivju i macarul (macaruo, maciruo). Verovatno je naziv došao kao pozajmica iz italijanskog, gde se sreću mitološka bića sličnih naziva: mazzamauro, mazzariol, azzemarielle,massariol i el. Po predanju, macaruli su semogli videti noću oko crkve; svako od njih bi nosio svećicu u ruci. U srednjoj Dalmaciji, oko ostrva Hvara, Vrača, u Poljicama, na poluostrvu Pelješcu, na Korčuli, umrlo nekršteno dete, kao i demona nastalog iz jajeta, nazivaju -» macić (matić, macaklić, mačić). Ono ljudima može donositi novac, ali ako ga progone, trči i ispušta vetrove; noću i u podne pretvara se u magarca: ako ga ko uzjaše, trči i pušta vetrove i, na kraju,zbaci čoveka. Po tome što se pretvara u magarca i navodi ljude da ga uzjašu sličan je manjinjorgu (okolina Splita), ->orku, ili orhu marinu (ostrvo Vrač). U severno} Dalmaciji, Istri, pa sve do Samobora i zapadne Slavonije sreće se naziv za n. - malik (malecić, malicić, maličić,malić, maličac, mališac, malizaz, maljak,malik, maslak). U Sloveniji, u njemu vide dobroćudno mitološko biće, ali od Istre pa južnije, pod tim nazivom podrazumevaju umrlo nekršteno dete. Na Jadranskoj obali i ostrvima mogu se sresti i neki hibridni nazivi za n., kao što su: masmalić, masvalić, mamalić itd. U Prigorju u Hrvatskoj nekrštence nazivaju medivančići, a zamišljaju ih kao malu decu s kapicama na glavama, koja po noći viču:"Ćaća-mama, ćaća-mama-jaj-jaj-jaj-jaj".Kod Južnih Slovena rasprostranjeno je shvatanje da tamo gde je zakopano umoreno nekršteno dete nastupa nepogoda, praćena —> gradom (u Bugarskoj šumnik, u Istri zadavčić itd.).

Radi zaštite porodilje i njenog deteta od n. primenjivana su različita sredstva: u Bugarskoj bi mesto gde je ležala porodilja s detetom ograđivali užetom,a pored njih bi ostavlяli -» metlu "da ih čuva"; pored glave porodila stavljali su srp, —> beli luk, ribarsku —> mrežu,-> sekiru, makaze itd. U istočnoj Srbiji (okolina Pirota) porodilja se mazala tucanim belim lukom, držeći pored sebe nož-preklapač, iglu itd.

Drekavac terorizira selo u BiH, vrišti i najavljuje skoru smrt...

Mještani sela Gornja Dragotinja kraj Prijedora u BiH godinama slušaju jezive krikove Drekavca. Javlja se noću između ponoći i dva sata. No, kada utihne netko umre...





Malo potkozarsko selo Gornja Dragotinja kraj Prijedora u Bosni i Hercegovini noću zadrhti od strašnih krikova koji se čuju u blizini kuća. Nitko ne zna što je to, kako izgleda, hoda li ili leti, samo svi kažu da ga je jezivo čuti.
Osim što se od krika nepoznatog stvorenja ledi krv u žilama, stanovnici sela sumnjaju da je to zloslutan znak nakon kojeg netko od mještana premine.

- Ne bih mogao opisati kakav je to krik, u njemu se sve pomiješalo, počinje kao da dijete zaplače, a onda se pretvara u bolan dugi krik. Kad krene, ne ostaje na jednome mjestu nego već se brzo premješta s jednog kraja na drugi kraj šume. Ponekad mi se učini da mi se nešto takvo slično javlja iz daljine, ali onda shvatim da je to jeka od ovih brda. Trudio sam se da vidim kakav je to stvor, ali do sada nisam uspio jer je uvijek mrkla noć, i to bez mjesečine. Bilo što da je, volio bih da ode što dalje od nas - rekao je Dragan Kantar (79) iz zaseoka Kantari u Gornjoj Dragotinji.

Kad ga čuju uvijek netko umre u selu

- Sigurno znam da to nije nikakvo dobro. U posljednje dvije godine kad god bi se to čudovište pojavilo, netko bi iz sela umro. Moj susjed koji živi dolje niže umro je prije godinu dana, samo dan nakon što su se čuli krici. Prije dva mjeseca umrla je majka mog prijatelja. Trenutačno je mir, ali ako se opet čuje, netko će od nas otići, a ionako nas ovdje više nema puno - rekao je Dragan.
Persa Zgonjanin (62) nema riječi kojima bi opisala krikove, ona smatra da oni ne potječu od ovozemaljskog bića.

Psi polude, počnu lajati, cvile i vrte se u krug kao da traže mjesto na koje bi se sakrili, ispričala je mještanka Persa Zgonjanin

- Ako i je, onda je priroda gadno pogriješila kad je nekom zemaljskom stvoru dala takav strašan glas. Obično se javlja noću između ponoći i dva sata ujutro. Vrijeme je to kad svi duboko spavamo, ali uzalud. Kad se čuje krik, iz kreveta se skače. Znatiželjna sam, skupim hrabrosti pa izađem na dvorište. Sve bude tiho, a onda krik, psi polude, počnu lajati i cviljeti, vrte se ukrug kao da traže mjesto na koje bi se sakrili, a ja trčim u kuću i zaključavam vrata. Imam dojam da u mraku ima nešto, jer se brzo kreće, sad je ovdje, a onda ondje. Neki misle da je neka neobična ptica, vukovi, ili da je u pitanju drekavac, o kojemu su nam pričali naši stari - kaže Persa.
Njihov puno godina mlađi susjed Mile potvrdio je sve njihove riječi.
- Sve je istina, i nisu oni jedini koji su to čuli. Čulo je to nas više iz sela i mogu reći da nikad takav krik nisam čuo. Toliko je bolno da imam dojam da se zemlja otvara. Ne daj Bože da se noću s tim sretnem na cesti kad se vraćam kasno kući. Mislim da bi me srce izdalo - rekao je Mile.
Slično stvorenje ne da mira ni mještanima Drvara
Mještani Dragotinje žive sa svojim nepoželjnim susjedom kojeg nisu upoznali, a kažu da ne bi ni voljeli. Bilo bi im puno draže kad bi netko uspio saznati o čemu je riječ ili, još bolje, kad bi to stvorenje otišlo dalje od njih u duboke šume planine Kozare.
Nešto slično dogodilo se prošle godine u rujnu u okolici Drvara. Neobično stvorenje krikovima je utjeralo strah u kosti mještanima u nekoliko sela. Zbog straha ljudi nisu slali djecu u školu. Lovački psi nisu htjeli ulaziti u šume. Na svu sreću, u oba slučaja neobično biće, pa što god da je, još nije naudilo ljudima i životinjama, za sada ih još svojim krikom samo plaši.




(24sata.hr)