Sjedinjene Američke Države

Тенеси

Тенеси (енгл. Tennessee) је савезна држава САД, која се налази у њеном источном делу. Површина државе је 109.247 km², а број становника по попису из 2000. је 5.689.283. Главни град је Нешвил, други по величини, а највећи је Мемфис са 670,902 становника. Тенеси је ступио у САД 1796. године, као шеснаеста држава.

Тенеси се састоји од 95 округа. Убраја се у јужне савезне државе. Назив Тенеси од појма Танаси, назива једног индијанског насеља на реци Мали Тенеси. Један од надимака државе је Држава добровољаца. Овај назив потиче из времена Америчког рата за независност у којем су учествовали бројни грађани Тенесија као добровољци.

Географске одлике

Планински масив Апалачи доминира источним делом државе, а река Мисисипи означава западну границу државе. Држава Тенеси има 6.214.888 становника, по том критеријуму је 17. америчка држава, и површину од 42169 км² по том критеријуму је 36 држава. Тенеси граничи са осам савезних држава: Кентаки и Вирџинија су на северу; Северна Каролина на истоку; Џорџија, Алабама и Мисисипи на југу, те Арканзас и Мисури на западу. Клима је умерено континентална, а на југу прелази у суптропску. Годишња количина падавина је 1 000 мм. Главни водоток је река Тенеси с притокама и вештачким језерима, као лева притока Охаја у сливу Мисисипија. Тенеси је индустријско-пољопривредна земља. Има развијену металургију, црну и обојену (алуминијум), стројоградња, хемијска индустрија, гуме, текстили, прехрамбена индустрија и др. Преовладавају поседи средње величине - просечна величина: 56 ha. Развијена пољопривреда (памук, дуван, соја, кукуруз и др.). Рељеф је већином низински, осим на истоку где постоје нешто већа узвишења.

Историја

Подручје данашњег Тенесија су насељавала индијанска племена од пре 11.000 година. У времену између 1539. и 1543. године, подручје источно од реке Мисисипи је истраживао шпански истраживач Ернандо де Сото. Током насељавања европских колониста, већина домородаца је протерана према југу и западу, нарочито племена Мускоги и Yуцхи. До оснивања савезне државе Тенеси, подручје је било у склопу Северне Каролине, познато и као Југозападна територија. Дуго времена, ово подручје је важило као област у којој нема владавине закона, јер влада Северне Каролине није могла да успостави одрживу законодавну и судску власт. У периоду од 1785. до 1790. године уследили су први покушаји да се Тенеси прогласи савезном америчком државом. На северу данашњег Тенесија основан је град Франклин. Након пет година сталних свађа и препуцавања са владом Северне Каролине, те честих упада индијанских племена, новоформирана влада у граду Гренвил се распала, те подручје Тенесија поново потпада под власт Северне Каролине.

Тенеси постаје савезна америчка држава путем одлуке Сената 1. јуна 1796. године као 16. држава. Између 1838. и 1839. године, око 17.000 Чероки Индијанаца који су преостали на територији Тенесија је протерана на запад Арканзаса. Овај чин је познат и као Стаза суза.

Као последња јужна држава која се одвојила од САД током америчког грађанског рата, Тенеси се 2. јуна 1861. године припојио Конфедеративним Америчким Државама. Након грађанског рата, донесен је нови Устав 22. фебруара 1865. године којим је укинуто ропство те је 18. јуна 1866. године ратифициран Четрнаести амандман на Устав САД. Тиме је Тенеси постао прва држава југа која се поново припојила Сједињеним Америчким Државама (24. јула 1866. године). На почетку 19. века, Тенеси је био држава из које су долазиле најпиторескније фигуре америчке историје: Дејви Крокет, Ендру Џексон и Сем Хјустон. У 20. веку, Тенеси је доживео снажни развој привреде и индустрије. 1960-их и 1970-их година, држава је била жариште покрета за људска права.

Становништво

Становништво чини 79,2% белаца, 16,8% афроамериканаца, 3,1% средњоамеричког и латиноамеричког порекла, 1,3% азијског порекла и 0,3% индијанског порекла.

Религије

Главне верске заједнице у 2000. години су биле: Јужна баптистичка конвенција са 1.414.199 верника, Уједињена методистичка црква са 393.994 верника, Христова црква са 216.648 верника , те Католичка црква са 183.161 верника. Постоји велики број других секти, углавном протестантски орјентисаних.

Старосна структура становништва

Старосна структура становништва Тенесија је следећа:

до 18 година старости: 1.447.050 (24,0 %)
од 18 до 64 године: 3.824.660 (63,3 %)
више од 65 година: 767.093 (12,7 %)

Просечна старост износи 37,2 године, док су 48,9% становништва мушкарци, а 51,1% жене.

Етничке групе

Највећи градови

Образовање

У Теннессееију постоји неколико значајних високошколских установа, као што су:

Аустин Пеаy државни универзитет
Источни Тенесијски државни универзитет
Средњи Тенесијски државни универзитет
Тенесијски државни универзитет
Тенесијски технолошки универзитет
Универзитет Мемфиса
Универзитет Тенесијског система
Вандербилт универзитет (приватни)

Политика

Тенесија је 60-их година 20. века био средиште покрета за грађанска права црнаца, који је досегао свој врхунац 1968. године атентатом на Мартина Лутера Кинга у Мемфису. Политичка атмосфера у Тенесију се променила раније него у другим јужњачким државама. Путем владине организације Теннессее Валлеy Аутхоритy омогућена је ранија индустријализација, а тиме и модерније уређено друштво, више него у Мисисипију и Алабами. Јужњачки конзервативни демократи су изгубили политичку моћ у Тенесију већ у време покрета за грађанска права. Оснаживање републиканаца је отпочело с председничким изборима 1952. Од тада, демократи су освојили изборе само 1964., 1976., те у време мандата Била Клинтона 1992. и 1996. године. Матична земља Ала Гора, данас се сматра претежно конзервативна. Изборно тело Тенесија при председничким изборима чини једанаест гласова. Пре 1980. године било их је десет.

Привреда

Реални бруто домаћи производ по становнику је 2006. године износио 33.825 долара (државни просек: 37.899 $, по ГДП међу 50 савезних држава Тенеси је на 31. месту). Битан економски потицај је дошао од стране Теннессее Валлеy Аутхоритy, што је довело до развоја производње електричне енергије, инфраструктуре и индустријализације. Нарочито су доста развијене хемијска, машинска и аутоиндустрија, текстилна и дрвна индустрија, узгој дувана, памука, соје и кукуруза, шумарство и рударство, највећим делом копају се руде цинка, фосфати, угаљ и пирит, а у великој мери развијен је и туризам.

Култура

Тенеси се сматра „колевком“ блуза и рокенрола (Мемфис), као и кантри музике (Нешвил). Познат је и по чувеним типовима вискија (Џек Денијелс и Џорџ Дикел). Своје прве радове током 1950-их снимили су музичари попут; Елвиса Преслија, Џонија Кеша, Карла Перкинса, Џерија Ли Луиса, Роја Орбисона и Чарлија Рајха.

Главни град Нешвил
Највећи град Мемфис
Гувернер Бил Хаслам
Службени језик енглески
Површина 109.247 km²
- Копнена 106.846 km²
- Водена 2.400 km²
Становништво 2008.
- Број 6.214.888
- Густина становништва 53,29 ст./km²
Временска зона Eastern: UTC-5/-4 (источни део)
Central: UTC-6/-5(средњи и западни део)
Проглашење за савезну државу САД
- Датум 1. јун 1796.
- Поредак 16.
Географска дужина 81°39′W — 90°19′W
Географска ширина 34°59′N — 36°41′N
Ширина 195 km
Дужина 710 km
Висина
- Највиша 2026 m
- Најнижа 54 m
Скраћенице
- Поштанска TN
- ИСО 3166-2 US-TN

Флорида

Флорида је савезна држава САД, која се налази у њеном југоисточном делу. Површина Флориде износи 170.304 km², а број становника по попису из 2011. је 19.057.542. Главни град је Талахаси.

Флорида је држава на југоистоку САД а често ју називају и Sunshine State, што значи сунчана држава. Када су је „открили“, у време Ускрса, Шпанци су јој дали име које носи и сада, а на шпанском језику дословно значи „пун цвећа“ (Шпанци предускршње дане и сам Ускрс називају Pascua Florida).

Скраћеница Флориде је FL, а њен заштитни знак је белоглави орао-рибар. Главни град ове државе која је омиљено летовалиште је Талахаси. На копно Флориде надовезује се низ острва које називају "Keys" (од Сп. cayo, у пл. cayos; у значењу острвца), а задњи у том низу је Ки Вест од којег је до Кубе још само 90 миља, што је истовремено и најјужнија тачка САД.

Клима и велики број пешчаних плажа учинили су Флориду привлачним одредиштем за одмор посетиоцима из целог света. И различити забавни паркови, као Дизниленд, Universal Studios и други у близини Орланда су велики магнет за бројне туристе.

Поред туризма, врло снажна грана је и производња агрума (половина потрошње САД) укључујући и производњу сокова.

Врло је снажан и сектор финансија. Поред тога, има и налазишта фосфата.

Флорида, а нарочито град Мајами, има велики економски значај на Карибима

Историја

Првобитни становници

Трагови људског присуства на Флориди су стари 12.000 година. Разноврсно окружење током праисторије омогућило је да се на овој територији развије велики број биљака и животиња. Већина данашњих сисара је живела током праисторијског периода на Флориди. Штавише, велики сисари од којих су неки изумрли (као што су сабљозуби тигар, мастодонт, велики оклопник и камила) су тумарали овим подручјем.

Обала Флориде дуж Атлантског океана и Мексичког мора пре 12.000 година је била другачија. Ниво мора је био знатно нижи него данас. Као последица тога полуострво Флорида је било двоструко веће него што је данас. Људи који су настањивали Флориду у то време су били ловци и сакупљачи. Савремени истраживачи сматрају да су се ондашњи становници Флориде хранили малим животињама, биљкама, орасима и љускарима. Први становници Флориде су се настанили у областима где су имали сигурне изворе питке воде, камење неопходно за израду алата и дрва за ложење. Током векова ови урођеници су развили напредне културе. За време раздобља пре контакта са Европљанима, урођеници су се организовано бавили пољопривредом, трговали су са становницима данашњег југоистока САД, и развили су друштвену организацију, која се огледа у великим храмовима у облику хумки и комплексима села.

Долазак Европљана и колонизација

Хуан Понсе де Леон

Писани докази о животу на Флориди почињу са доласком шпанског истраживача и авантуристе Хуана Понсе де Леона 1513. године. Негде између 2. и 8. априла те године, Понсе де Леон је пристао уз североисточну обалу Флориде, вероватно негде близу данашњег Сент Огастина. Он је ову област назвао ла флорида (шп. la florida) у част празника пасква флорида (шп. Pascua florida), шпанске васкршње прославе.

На следећем путовању 1521. године, Понсе де Леон се заједно са две стотине педесет људи, педесет коња и бројним зверима искрцао на југозападној обали полуострва. Његов покушај колонизације је убрзо пропао због напада урођеника. Међутим, његов боравак овде је послужио да прикаже Флориду као погодно место за истраживаче, мисионаре и трагаче за благом.

Ернандо де Сото је 1539. повео експедицију у потрази за златом и сребром. С њом је обишао не само Флориду већ и комплетан југоисток САД. Током четири године он се надао да ће пронаћи огромно благо индијанског народа. Де Сото и његови војници су провели пет месеци на месту данашњег Талахасија. Он је умро 1542. у близини реке Мисисипи, док су преживели из његове експедиције наводно стигли до Мексика.

Нико од шпанских конкистадора није пронашао благо на Флориди, међутим њихове приче су утицале на Европљане да Флориду доживе као места слична Куби, Мексику и централној и јужној Америци, одакле су Шпанци редовно доносили злато, сребро и друге производе. Тристан де Луна и Арељано је 1559. године предводио још један покушај колонизације Флориде. Он је основао колонију у заливу Пенсакола али је због великих неприлика морао да одустане од колонизације након две године.

Поред Шпаније и Француска је покушала да колонизује ову територију. Француски протестант Жан Рибо је истражио Флориду 1562. године, да би две године касније, такође Француз, Рене Гулен де Лодонјер основао насеобину Форт Каролин на ушћу реке Сент Џонс, у близини данашњег Џексонвила.

Прва шпанска владавина

Ови француски авантуристи су подстакли Шпанију да убрза планове за колонизацију. Педро Менендез де Авилес је прешао Атлантик са циљем да уклони Французе и створи шпанску насеобину. Менендез је 1565. стигао до места које је назвао Сан Аугустин (Сент Огастин) и основао прву сталну европску насеобину на територији данашњих Сједињених Држава. Остварио је циљ да протера Французе јер је напао и побио све колонисте осим оних који му се нису супротставили и који су заклели на верност римокатоличкој цркви. Менендез је заузео и Форт Каролин и преименовао га је у Сан Матео.

Одговор Француза на ове догађаје је стигао две године касније, када је Доминик де Гургије заузео Сан Матео и побио шпанске војнике. Међутим овај инцидент није спречио шпанска напредовања. Њихов план за изградњу утврђења и католичких мисија је настављен. Шпанске мисије које су организоване код урођеника су се убрзо прошириле целом северном Флоридом и даље на север све до данашње Јужне Каролине.

Енглези, такође жељни америчког блага, су се све више сукобљавали са нарастајућом шпанском империјом. Године 1586. енглески капетан сер Франсис Дрејк је опљачкао и спалио Сент Огастин али тиме није угрозио шпанску контролу над Флоридом.

Штавише, 1600. године шпанска владавина над данашњим југоистоком САД је била неупитна. Када су енглески колонисти дошли у Америку они су своје прве колоније основали знатно северније у Џејмстауну (у данашњој Вирџинији) 1607. године и Плимуту (у данашњем Масачусетсу) 1620. године. Енглески колонисти су желели да овладају природним добрима континента па су постепено померали границу са Шпанцима према југу, до данашњег јужне Џорџије. У исто време француски истраживачи су се кретали долином реке Мисисипи и источно дуж обале Мексичког мора.

Енглески колонисти у Северној и Јужној Каролини су били изузетно непријатељски настројени према Шпанији. Зато су под вођством пуковника Џејмса Мура и савезника из редова индијанског племена Крик напали шпанску Флориду 1702. године и уништили град Сент Огастин али не и тврђаву Кастиљо де Сан Маркос (шп. Castillo de San Marcos). Након две године уништили су шпанске мисије између Талахасија и Сент Огастина. Том приликом су убили и заробили велики број урођеника. Французи су нападали западну границу шпанске Флориде а 1719. године су заузели Пенсаколу.

Џорџија је основана 1733. од стране Енглеза а 1740. њени становници су опседали тврђаву Кастиљо де Сан Маркос у Сент Огастину скоро месец дана. Иако напад није био успешан он је указао на велике слабости шпанске Флориде.

Британска владавина

Британија је овладала Флоридом 1763. године када је уступила Хавану на Куби, коју је добила од Шпаније након Француског и индијанског, односно Седмогодишњег рата (1756—1763). Након размене територија Шпанија је евакуисала своје становништво чиме је Флорида практично остала без становништва. У то време Сент Огастин је још увек био мали гарнизон са мање од пет стотина кућа, као и Пенсакола.

Британци су имали амбициозне планове за Флориду. Као прво они су је поделили на два дела: Источну Флориду, са престоницом у Сент Огастину; и Западну Флориду са седиштем у Пенсаколи. Њихови геометри су премерили највећи део земљишта и обале а власти су покушале да развију односе са групом индијанских племена која су долазила у ову област са севера. Ови Индијанци потомци Крика су названи Семиноле. Британија је покушала да привуче беле колонисте у ове крајеве нудећи им земљу на којој би могли да се настане и помагала им је у производњи намењеној извозу.

Током Америчког рата за независност (1776-83) и Источна и Западна Флорида су остале верне британској круни. Међутим, Шпанија је индиректно учествовала у рату као савезник Француске заузевши Пенсаколу од Британаца 1781. године. Шпанија је остварила поновну контролу над целом територијом Флориде 1784. године захваљујући мировном споразуму којим је окончана Америчка револуција.

Друга шпанска владавина

Након евакуације Британаца са Флориде, почињу да пристижу шпански и колонисти из новоформираних Сједињених Држава. Велики број нових становника је био примамљен условима које је Шпанија нудила за стицање власништва над земљом. Остали становници су били одбегли робови, који су покушавали да дођу до места где њихови господари из САД неће моћи ухватити. Због тога се Флорида све више американизовала уместо да се оријентише ка Шпанији. Коначно, након неколико званичних и незваничних војних експедиција САД послатих на ову територију Шпанија је формално уступила Флориду Сједињеним Државама 1821. године, на основу споразума Адамс – Онис.

Статус Територије

Ендру Џексон је 1821. дошао на Флориду да би успоставио власт у име Сједињених Држава. Тамо је затекао дивљину са ретким насеобинама Индијанаца, Афроамериканаца и Шпанаца.

Као територија Сједињених Држава, Флорида је била посебно атрактивна за људе са старих јужњачких плантажа у Вирџинији, Северној и Јужној Каролини и Џорџији, који су дошли у великом броју. Пошто је одобрен статус Територије, две Флориде, Источна и Западна, су спојене у један ентитет са престоницом у Талахасију. Овај град је основан 1824. године а изабран је за престоницу зато што се налазио на половини пута између постојећих административних центара Сент Огастина и Пенсаколе. Пораст броју становника, узрокован имиграцијом, је приморао федералну владу да протера Индијанце са њихове земље. Индијанци су углавном били припадници Крик и Микосаки народа али је и велики број црнаца, који су побегли од ропства, живео са њима. Протеривање Индијанаца је било популарно међу белим досељеницима јер су урођеници настањивали земљиште које је било интересантно белцима. Такође индијанске насеобине су представљали уточишта за одбегле робове из севера.

Плановима исељавања Индијанаца се супротставио Осеола, вођа Семинола. Семиноле, познате по својим ратничким вештинама, су уживале поштовање међу америчким војницима због њихове храбрости, чврстине и способности да се промене новонасталој ситуацији током Другог рата са Семинолама (1835—1842). Овај рат, најзначајнији од три сукоба између Индијанаца и америчких трупа на Флориди, је почео због питања око пресељења Семинола на запад преко реке Мисисипи у данашњу Оклахому.

За време мандата Ендруа Џексона на месту председника САД потрошено је 20 милиона долара за ратне операције. Протеривање Семинола коштало је живота велики број Индијанаца, америчких војника и колониста. На крају, исход није био онакав какав је влада САД желела. Неки Индијанци су се „добровољно“ иселили, неки су заробљени и послати на запад под војном пратњом а остали су успели да побегну до Еверглејдса где су организовали живот без контаката са белим људима.

Данас на Флориди постоје индијански резервати у Имокали, Холивуду, Брајтону (близу града Окичоби) и дуж мочваре Биг Сајпрес. Поред народа Семинола на Флориди постоји и племе Микосаки.

Од 1840. године бели становници Флориде су се посветили развоју територије и стицању статуса савезне државе. На Флориди је тада живело 54.477 становника, од тог броја скоро половина су били црни робови. На рекама Апалачикола и Сент Џонс је успешно функционисао паробродски саобраћај, док је изградња железнице била у плану.

У то време Флорида је неформално била подељена на три области: источну Флориду, од Атлантског океана до реке Сувани; средња Флорида, од реке Сувани до реке Апалачикола; и западна Флорида, од реке Апалачикола до реке Пердидо. Јужни делови Флориде (јужно од данашњег Гејнзвила) су били ретко настањени белцима. Економија се углавном заснивала на пољопривреди. Плантаже су биле смештене у средњој Флориди а њихови власници су били политички најутицајнији на Флориди све до завршетка Америчког грађанског рата.

Осеола вођа Семинола

Државност

Флорида је 3. марта 1845. постала двадесет седма савезна држава САД. За првог гувернера изабран је Вилијам Д. Мозли а Дејвид Ливај Јули, један од водећи заговорника државности, је постао амерички сенатор. До 1850. број становника је порастао на 87.445 од којих је око 39.000 било црних робова и хиљаду слободних црнаца.

Питање робовласништва је било главно политичко питање нове савезне државе. Већина гласача на Флориди, који су били бели мушкарци, старији од двадесет једне године се није противила робовласништву. Међутим они су били забринути због нарастајућег расположења против робовласништва на северу САД, па су током 1850-их гледали на новоформирану антиробовласничку Републиканску странку са подозрењем. На председничким изборима 1860. ниједан становник Флориде није гласао за Абрахама Линколна, иако је он победио на изборима у САД. Убрзо након његовог избора за председника, на посебној конвенцији, одржаној 10. јануара 1861, је донета одлука да Флорида иступи из уније. Убрзо се Флорида придружила осталим јужњачким државама и формирала Конфедеративне Америчке Државе.

Грађански рат и обнова

Током Америчког грађанског рата, Флорида није разрушена као што је то био случај са другим јужњачким државама. Штавише, ниједна важна битка није вођена на њеној територији. Иако су снаге уније окупирале бројне обалске градове и утврђења унутрашњост Флориде је била под контролом војске конфедерације.

Флорида је током рата послала око 15.000 војника и значајне количине памука, хране, пре свега соли, говедине, свињетине за циљеве конфедерације. Међутим, више од две хиљаде становника Флориде, афроамериканаца и белаца, се придружио војсци уније. Талахаси је био једини главни град неке јужњачке савезне државе источно од реке Мисисипи који није био освојен током рата, захваљујући победама јужњака код Оластија (1864) и Нетјурал Бриџа (1865). На крају, Југ је поражен и федералне трупе су окупирале Талахаси 10. маја 1865.

Пре грађанског рата, Флорида је била на добром путу да постане још једна јужњачка држава са развијеном производњом памука. Ипак након рата дошло је до великих промена. Луке Пенсакола и Џексонвил су доживеле процват због велике тражње за дрветом и производима од дрвета који су били намењени обнови градова широм земље. Робови су постали слободни грађани. Власници плантажа су покушали да остваре предратну производњу унајмљујући бивше робове. Међутим, ти покушаји нису успели па је велики део земљишта обрађиван од стране ситних земљопоседника како белаца тако и црнаца. Почевши од 1868, федерална влада је увела програм „обнове“ Флориде и осталих јужних држава. Током овог раздобља републиканци су покушали да издејствују промене које су биле углавном усмерене ка побољшању услова живота афроамериканаца.

На председничким изборима 1876. изабран је републиканац Радерфорд Б. Хејз. Међутим на Флориди су демократе у довољној мери контролисале државне органе да би могли да окончају владавину републиканаца на Флориди и изгласају повлачење федералних трупа. Након тога конзервативни белци су успели да донесу законе којима су смањена права гласа за афроамериканце и сиромашне белце.

Битка код Оластија је била једина значајнија битка током грађанског рата.

Развој Флориде

Током последњих двадесет пет година 19. века дошло је до снажног развоја пољопривреде, нарочито што се тиче узгоја стоке и производње јужног воћа, док су имигранти почели да развијају дуванску индустрију. Развој индустрије широм Флориде захтевао је изградњу путева и железница у велико обиму. Почетком 1870-их, становници северних држава САД су почели да посећују Флориду као туристи да би уживали у њеној благој клими и природним лепотама. Нарочито су биле популарне вожње паробродима на рекама Флориде. Са избијањем Шпанско-америчког рата 1898. године пажња целе нације је усмерена ка Флориди. Лучки град Тампа је служио као главна ратна лука америчке војске за рат на Куби. Велики број становника Флориде је подржавао жеље Кубанаца да се ослободе шпанске владавине. До краја 19. века број становника Флориде и доходак по становнику су значајно порасли, а могућности „сунчане државе“ су изгледале као неисцрпне.

Велика депресија на Флорида

Економски балон на Флориди је пукао 1926. када је понестало новца и кредита а банке и инвеститори више нису имали поверења у „папирнате“ милионере. Снажни урагани су погодили Флориду 1926. и 1928. наносећи још већу штету економији. Флорида је већ увелико била суочена са економским проблемима када се остатак САД суочио са Великом економском кризом 1929. Године 1929. дошло је до инвазије медитеранске воћне муве која је направила велику штету производњи агрума. Производња је смањена за шездесет процената.

Жене су добиле право гласа 1920. када је 19. амандман Устава САД постао важећи. Године 1937. је укинута обавеза гласача за плаћањем „таксе за гласање“ што је омогућило сиромашним афроамериканцима и белцима да остваре већи утицај на власт. Врховни суд САД је 1944. укинуо систем по ком су на примарним изборима могли да учествују само белци.

Други светски рат и послератна експанзија

Други светски рат је подстакао привредни развој Флориде. Због пријатне климе Флорида је била један од главних обучних центара за америчке и савезничке војнике, морнаре и авијатичаре. Убрзана је изградња аеродрома и ауто-путева, па је на крају рата Флорида имала изузетно развијену саобраћајну инфраструктуру.

Један од најзначајнијих трендова у послератној ери је стабилан раст броја становника. Он је узрокован првенствено великим миграцијама становништва САД и из земаља западне хемисфере, највише са Кубе и Хаитија. Флорида је данас по броју становника четврта савезна држава САД. Током 1950-их захваљујући гувернеру Лироју Колинсу прекинута је расна дискриминација афроамериканаца у школама и другим институцијама. Након Другог светског рата дошло је до значајне диверсификације привреде на Флориди. Развијана је производња пластике, електронике, грађевинарство, трговина некретнина и банкарство.

Положај

Флорида је полуострво који се пружа од америчког континента у смеру југ-југоисток. Уз источну обалу се налази Атлантски океан, док је на западу и југу Флориде Мексички залив. На северу Флорида се граничи са савезним државама Џорџија и Алабама. У близини су Куба и Хаити. Након Хаваја, то је најјужнија држава САД.

Административна подела

Флорида је подељена на 67 округа:

Округ Алачуа
Округ Беј
Округ Бејкер
Округ Брадфорд
Округ Брауард
Округ Бревард
Округ Вашингтон
Округ Вокала
Округ Волтон
Округ Волуша
Округ Гадсден
Округ Галф
Округ Гилкрист
Округ Глејдс



Округ Десото
Округ Дикси
Округ Дувал
Округ Ескамбија
Округ Индијан Ривер
Округ Јунион
Округ Калхун
Округ Клеј
Округ Коламбија
Округ Колијер
Округ Лафејет
Округ Лејк
Округ Ли
Округ Либерти



Округ Ливи
Округ Лион
Округ Манати
Округ Марион
Округ Мартин
Округ Мајами-Дејд
Округ Медисон
Округ Монро
Округ Насо
Округ Окалуса
Округ Окичоби
Округ Оринџ
Округ Осиола
Округ Палм Бич



Округ Паско
Округ Патнам
Округ Пинелас
Округ Полк
Округ Самтер
Округ Санта Роса
Округ Сарасота
Округ Семинол
Округ Сент Џонс
Округ Сент Луси
Округ Ситрус
Округ Сувони
Округ Тејлор
Округ Флаглер



Округ Френклин
Округ Хамилтон
Округ Харди
Округ Хајландс
Округ Хендри
Округ Хернандо
Округ Хилсборо
Округ Хоумс
Округ Џексон
Округ Џеферсон
Округ Шарлот

Становништво

Према процени Бироа за попис становништва Флорида је 1. јула 2011. имала 19.057.542 становника, што представља повећање од 1,36 % у односу на попис који је обављен 2010. На основу последњих процена кретања броја становника Флорида је на тридесетом месту по расту становништва. Године 2005. Флорида је имала највећи годишњи раст броја становника у историји од 2,2 % и тада је била на петом месту у САД. Око две трећине становника Флориде је рођено у некој другој савезној држави, што је сврстава на друго место у САД. По броју илегалних имиграната Флорида је 2009. године била на трећем месту у САД. У 2010. години илегални имигранти су чинили 5,7 % становника, што је Флориду сврстало на шесто место у САД иза Неваде, Аризоне, Њу Џерзија, Калифорније и Тексаса. Процена је да је 2009. било око 720.000 илегалних имиграната на Флориди.

Расне и етничке групе

Према попису становништва из 2010. Флорида је имала 18.801.310 становника. Према расној и етничкој структури било је:

75,0 % белаца
16,0 % афроамериканаца
0,4 % Индијанаца
2,4 % људи пореклом из Азије
0,1 % људи пореклом са пацифичких острва
3,6 % припадника неке друге расе
2,5 % мелеза
латиноамериканци су чинили 22,5 % становништва.

Највећи градови

Политика

Флорида има дводоми систем са Сенатом од 40 чланова и дом са 120 чланова. Тренутно је гувернер Флориде републиканац Рик Скот.

Традиционално је Флорида наклоњена демократима, али је због великог досељавања становништва задњих година дошло до промене политичког расположења у корист републиканаца. Тренутно је однос између републиканских и демократских бирача отприлике 1:1. Како Флорида има велики број становника, па с тим и електора, Флорида се сматра одлучујућом државом у изборима за Председника САД.

У Мајамију либералним демократима конкуришу богати избегли Кубанци који су присталице републиканаца. Тампа која је била центар демократа, у задње вријеме се развила у прорепубликанско језгро.

Занимљивости

Већи део сервера на којима се покреће Википедија се налазе на Флориди

Главни град Талахаси
Највећи град Џексонвил
Гувернер Рик Скот
Службени језик енглески
Површина 170.304 km²
- Копнена 139.819 km²
- Водена 30.484 km²
Становништво 2011.
- Број 19.057.542
- Густина становништва 111,9 ст./km²
Временска зона Eastern: UTC-5/DST-4

Central: UTC-6/DST-5
Проглашење за савезну државу САД
- Датум 3. март 1845.
- Поредак 27.
Географска дужина 79°48'W - 87°38'W
Географска ширина 24°30'N - 31°N
Ширина 260 km
Дужина 800 km
Висина
- Највиша 105 m
- Најнижа 0 m
Скраћенице
- Поштанска FL
- ИСО 3166-2 US-FL

Хаваји

Хаваји (енгл. Hawaii, хав. Moku‘āina o Hawai‘i) су америчка савезна држава. У састав Сједињених Америчких Држава примљени су 21. августа 1959. као последња педесета чланица. Једина је америчка савезна држава коју искључиво чине острва. Хаваји су архипелаг у централном делу Пацифика, југозападно од континенталног дела САД, југоисточно од Јапана и североисточно од Аустралије.

Природне лепоте, топла тропска клима, бистро море и таласи, и активни вулкани чине Хаваје популарним одредиштем за туристе, сурфере, биологе и вулканологе. С обзиром да су смештени у централном Пацифику на Хавајима је присутан утицај како северне Америке тако и Азије, као и сопствене домородачке културе. Хаваји имају више од милион сталних становника, као и доста туриста и припадника Војске САД. Главни град Хаваја је Хонолулу који се налази на острву Оаху. Хаваји обухватају практично цео вулкански Ланац хавајских острва који се састоји од стотина острва у распону од 2.400 километара. На југоисточном крају архипелага се налази осам тзв. главних острва Нијхау, Кауај, Оаху, Молокај, Ланај, Кахолаве, Мауи и Хаваји. Острво Хаваји је далеко највеће и често се назива „Велико острво“ да не би било побркано са савезном државом. Архипелаг је део Полинезије.

После Аљаске, Флориде и Калифорније, Хаваји имају по дужини четврту обалу међу америчким савезним државама, која се простире у дужини од приближно 1.200 километара.

Хаваји су поред Аризоне једина савезна држава која не примењује летње рачунање времена.

Географија

Топографија

Хавајска острва смештена у централном делу Пацифика

Овај архипелаг се налази неких 3200 километара југозападно од Северне Америке, Хаваји су најјужнија америчка савезна држава и друга најзападнија савезна држава после Аљаске. Хаваји и Аљаска су једине савезне државе које се не граниче са неком другом савезном државом.

Хаваји се од других савезних држава САД разликују у следећим стварима:

географски се не налазе у северној Америци;
на њима се узгаја кафа;
у потпуности су окружени водом;
у потпуности су архипелаг;
имају краљевску палату;
ниједан део границе се не поклапа са линијама географске ширине и дужине.

Највиша планина на Хавајима је Мауна Кеа чији је највиши врх висок 4.204 метара Осам главних острва, Хаваји, Мауи, Оаху, Кахолаве, Ланај, Молокај, Кауај и Нијахау, окружује већи број мањих острва. Северозападна хавајска острва су група од девет малих острва, која се пружају од острва Нихоа до атола Куре. Она представљају остатке некадашњих знатно већих планина вулканског порекла. Такође тамо се налази више од 100 хриди и острваца, као што је Молокини, која су или вулканског порекла или су настала ерозијом.

Геологија

Сва хавајска острва су вулканског порекла. Због померања тектонских плоча испод Пацифичког океана ка северозападу, врућа тачка се не помера и полако ствара нове вулкане. Због локације вруће тачке једини активни вулкани се налазе у јужној половини Великог острва. Најновији вулкан Лојхи симаунт, се налази јужно од обале Великог острва.

Последња вулканска ерупција ван Великог острва је била ерупција вулкана Халеакала на острву Мауи. Према неким проценама она се десила крајем осамнаестог века мада има и процена да се десила и неколико стотина година раније. Године 1790. вулкан Килауеа је прорадио и проузроковао најсмртоноснију вулканску ерупцију (у савременом добу) која се десила у данашњим Сједињеним Државама. Тада је погинуло 5.405 ратника и чланова њихових породица који су се кретали ка Килауеи.

Вулканска активност и ерозије које су уследиле су створиле импресивне геолошке облике. Велико острво има трећи по висини врх међу свим острвима на свету. Нестабилност падина вулкана утиче на појаву разорних земљотреса уз пратеће цунамије, посебно 1868. и 1975.

Флора и фауна

Удаљеност Хаваја од других континената је условила да живот на ова острва дође на три начина: путем ветра, таласима, помоћу птица, инсеката и свега другог што је дошло с њима. Изолованост и разнолики крајолик (велике надморске висине, тропска клима) произвели су огроман број ендемских биљних и животињских врста. За Хаваје је карактеристично да имају више угрожених врста биљака и животиња него било која савезна држава, такође имају и највећи проценат изумрлих ендемских врста у САД.

Клима

Хаваји имају тропску климу, с тим да температура и влажност ваздуха нису толико екстремни због практично сталног деловања пасата из правца истока.

Највише дневне температуре током лета се крећу око 31 °C а ноћне температуре око 24 °C. Током зиме највише дневне су око 28 °C а ноћне око 18 °C.

Иако тропске крајеве не карактеришу снежне падавине на планинама Мауна Кеа и Мауна Лоа снег се може наћи на висинама од 4.205 метара током зимских месеци. Снег ретко пада на Халеакали. Планина Вајалеале, на острву Кауај, је са годишњом количином од 1.170 центиметара падавина на другом месту у свету. Већи део Хаваја има само два периода: суви период од маја до октобра и кишни период од октобра до априла.

Највише и најниже месечне температуре хавајских градова.

Град јануар фебруар март април мај јун јул август септембар октобар новембар децембар
Хило 17,8°C 17,8°C 18,3°C 18,9°C 19,4°C 20,0°C 20,6°C 20,6°C 20,6°C 20,0°C 19,4°C 18,3°C
26,1°C 26,1°C 26,1°C 26,1°C 27,2°C 27,8°C 27,8°C 28,3°C 28,3°C 28,3°C 27,2°C 26,7°C
Хонолулу 18,9°C 18,3°C 19,4°C 20,0°C 21,1°C 22,2°C 23,3°C 23,9°C 23,3°C 22,8°C 21,7°C 20,0°C
26,7°C 27,2°C 27,8°C 28,3°C 29,4°C 30,6°C 31,1°C 31,7°C 31,7°C 30,6°C 28,9°C 27,8°C
Кахулуи 17,2°C 17,2°C 18,3°C 18,9°C 19,4°C 20,6°C 21,7°C 21,7°C 21,1°C 20,6°C 20,0°C 18,3°C
26,7°C 27,2°C 27,8°C 27,8°C 28,9°C 30,0°C 30,6°C 31,1°C 31,1°C 30,6°C 28,9°C 27,8°C
Лихуе 18,3°C 18,9°C 19,4°C 20,6°C 21,1°C 22,8°C 23,3°C 23,3°C 23,3°C 22,8°C 21,7°C 20,0°C
25,6°C 26,6°C 26,6°C 26,1°C 27,2°C 28,3°C 28,9°C 29,4°C 29,4°C 28,9°C 27,2°C 26,1°C

Становништво

Хаваји су 2000. године имали 1.211.537 становника, од чега су 41,6 % (503.868) азијског порекла (Јапанци 201.764; Филипинци 170.635; Кинези 56.600; Корејци 23.637). Исте те године на њима живе 113.539 Полинежана (укључујући 80.137 Хавајаца), 22.003 Афро-Американаца, 3.535 досељених Индијанаца са Аљаске, 87.699 Латино-Американаца (Мексиканци, Порториканци, Кубанци) и 212.229 страно-рођених грађана. Домаће становништво очувало је свој етнички и културни идентитет, на чему и данас помно раде.

Култура

Култура је изузетна занимљива и привлачи пажњу туриста, а међу предметима се посебно истичу они направљени од полумеког дрвета званог Mya-Ma. То су углавном музички инструменти, различите посуде, оруђе и оружје. Такође чувен је трбушни плес који се изводи уз пратњу музике изведене Mya-Ma инструментима. За њега старије генерације Хавајчана причају да је то плес који одржава здравље због покретања тела којим се масира снажно трбушна дупља и самим тим обезбјеђује савршено, здравље. На Хавајима је много већа примена алтернативне медицине него што је то случај на западу, а Хавајчани уобичајено упражњавају своју хавајску алтернативну медицину. Чувају свој језик, културу и обичаје, и доприносе очувању шароликог Хавајског културног живота.

Туризам

Због развијеног туризма становништво се бави исључиво туризмом и угоститељством. Занимљиво је да не постоји бела куга и да се становништво стално повећава. Хавајчани имају за један од својих националних спортова занимљиво, Сумо рвање. Температуре су током године константно високе, с тим што је лети температура 32 целзијуса а зими преко 40 целзијуса што ово предивно острво чини најпогоднијим за посећивање зими. Острво је током протеклих 100 година натерало, због својих многобројних погодности, инвенститоре наручито из Сједињених држава да уложе огромне своте новца у његов развој.

Хаваји су такође стално поприште сурферских такмичења, и у ту сврху је намењена чувена Ваикики плажа, једна од најлепших плажа на свету. Настала је природним путем али је касније дограђивна због огромне навале туриста. Око плаже изграђени су ланци хотела, Хилтон, Хајат и други. На њој се одржавају чувена сурф такмичења и током целе године туристи су у могућности да гледају бравуре сурф мајстора.

Хавајска обала је цењена од стране сурфера због високих таласа који понекад достижу и висину од 8 метара али то је и мач са две оштрице зато што таласи знају да опустоше обалу, нарочито удружени са честим ураганима.

Главни град Хонолулу
Највећи град Хонолулу
Гувернер Нил Аберкромби
Службени језик енглески, хавајски
Површина 28.311 km²
- Копнена 16.638 km²
- Водена 11.672 km²
Становништво 2008.
- Број 1.288.198
- Густина становништва 72,83 ст./km²
Временска зона Hawaii-Aleutian: UTC-10
Проглашење за савезну државу САД
- Датум 21. август 1959.
- Поредак 50.
Географска дужина 154°48′W — 178°22′W
Географска ширина 18°55′N — 28°27′N
Дужина 2450 km
Висина
- Највиша 4205 m
- Најнижа 0 m
Скраћенице
- Поштанска HI
- ИСО 3166-2 US-HI

Џорџија

Џорџија (енгл. Georgia) је савезна држава смештена на југоистоку САД. Основана је 1732. као последња од тринаест првобитних колонија које су касније формирале САД, име је добила по краљу Џорџу II. Џорџија је 2. јануара 1788, као четврта савезна држава, ратификовала Устав САД. Отцепљење од САД је прогласила 21. јануара 1861, и била је једна од седам првобитних савезних држава Конфедеративних Америчких Држава. Након Америчког грађанског рата као последња је поново примљена у састав САД. По површини је 24. а по броју становника 9. савезна држава САД. Џорџија је позната као држава брескви (енгл. Peach State) и империјална држава југа (енгл. Empire State of the South). Главни и највећи град је Атланта.

Џорџија се према северу граничи са Тенесијем и Северном Каролином, према истоку са Јужном Каролином и Атлантским океаном, према југу са Флоридом а према западу са Алабамом.

Главни град Атланта
Највећи град Атланта
Гувернер Нејтан Дил
Службени језик енглески
Површина 153.909 km²
- Копнена 150.132 km²
- Водена 3.945 km²
Становништво 2011.
- Број 9.815.210
- Густина становништва 63,77 ст./km²
Временска зона Central: UTC-5/-4
Проглашење за савезну државу САД
- Датум 2. јануар 1788.
- Поредак 4.
Географска дужина 80°50'W - 85°36'W
Географска ширина 30°21'N - 35°N
Ширина 370 km
Дужина 480 km
Висина
- Највиша 1.458 m
- Најнижа 0 m
Скраћенице
- Поштанска GA
- ИСО 3166-2 US-GA

Njujork