Zašto treba da posetite Berlin

Nijedan grad na svetu ne podseća toliko na Beograd kao Berlin. OK, možda i Barselona, ali Berlinu ćete prepoznati tu energiju grada koji nikada ne spava. On je poznat je po apsolutnom hedonizmu i neverovatnim prizorima. Mi vam otkrivamo zbog čega treba da otputujete u ovaj grad i zašto će vam boravak u njemu zauvek promeniti mišljenje o Nemačkoj.


Unter den Linden ulica

Berlinska istorija u jednoj ulici
Počnite obilazak šetnjom ispod lipa, bulevarom koji je po ovom mirisnom drveću i dobio naziv (Unter den Linden). Njegov put prati evoluciju grada od Hoencolern dinastije, preko Vajmarske republike i Trećeg rajha, do Nemačke demokratske republike. Centralna tačka je Brandenburška kapija, trijumfalni luk sa kvadrigama na vrhu, podignut kao simbol pruske prestonice 1791. Zapadno od kapije je Zoološki vrt, a na severnoj strani Rajhstag (Raichstag), dom nemačkog parlamenta. Prema jugu je glavna ulica za šoping, Fridrihštrase (Friedrichstrasse), a istočno Muzejsko ostrvo (Museum Island).



Muzejsko ostrvo

Osvojite Muzejsko ostrvo
Ukoliko se stojite na istočnom kraju Unter den Linden, nalazite se na korak od pet muzeja smeštenih na ostrvu na reci Špreji (Spree), nazvanom Museumsinsel ili Muzejsko ostrvo.
Dizajnirano kao svetilište za umetnost i nauku po uzoru na model stare Grčke, obuhvata prvi javni muzej u Pruskoj, Stari muzej (Altes Museum) iz 1830.
Ubrzo su ostrvo naselile brojne slične institucije - Stara nacionalna galerija (Alte Nationalgalerie), Bode muzej (Bode Museum), Novi muzej (Neues Museum) i Pergamski muzej (Pergamonmuseum).
Blaga Pergamskog muzeja ne biste smeli da propustite - veličanstveni oltar i friz datiraju iz drugog veka pre Nove ere i predstvaljaju jednu od najznačajnijih zaostavština klasične antike.



Lenčarenje na Potsdamer Platz
Južno od Zoološkog vrta nalazi se tržni centar Postdamer Platz Arkaden. 20-ih je Postdamer plac bio jedan od najprometnijih u Evropi. To je ujedno i mesto na kom je postavljen prvi semafor, 1924. a čija se replika i danas može videti. Za vreme Drugog svetskog rata, sravnjen je sa zemljom, a zatim podeljen zidom.
Danas se na Postdamer placu svakog februara održava čuveni međunarodni filmski festival - Berlinale. Sa tradicijom od 60 godina, predstavlja jednu od glavnih svetskih filmskih manifestacija.



Prošetajte pored berlinskog zida
Pad Berlinskog zida bio je najava kraja podeljenosti Nemačke. Većina zida je srušena u periodu između juna i novembra 1990, ostao je samo jedan mali deo na južnoj granici.
Duž puta možete videti restaurirane segmente kod Gedenkstätte Berliner Mauer, odmah do dokumentacionog centra gde se čuvaju priče o pokušajima bekstva na drugu stranu Zida.
Na Sandkrug mostu (Sandkrugbrücke) gde je ranije bio granični prelaz postoji komemorativna ploča posvećena prvoj osobi koja je ubijena u pokušaju da pobegne na Zapad.
Napravite pauzu kako biste videli Haus am Checkpoint Charlie, koja je bila jedino mesto otvoreno za prelaz isključivo stranaca.



Plivajte u Grunevald šumi
Da, u šumi, dobro ste čuli. Najbolje mesto za osveženje tokom toplog nedeljnog popodneva. Nalazi se na zapadu Celendorfa (Zehlendorf). Idealna je za vožnju bicikla, šetnju, kupanje i jahanje konja.
U severnom delu je mali ali veoma zanimljiv Most muzej (Brücke-Museum) posvećen grupi ekspresionističkih umetnika koja je pod ovim nazivom stvarala u 20. veku.



Gledajte ga s visine
Pogled na Berlin predstavlja mešavinu istorijske i savremene arhitekture kojoj je najbolje diviti se sa visine. Kada se već nađete kod zgrade Rajhstaga, obavezno se popnite do vrha kupole.
Za duže uzivanje u pogledu popnite se na brdo gde se nalazi park Viktorija (Viktoriapark) u Krojcbergu (Kreuzberg).
Ukoliko ste kratki sa vremenom posetite Panaramapunkt na Postdamer trgu koji če vas pozdraviti najbržim liftom u Evropi.



Prošetajte kraljičinim parkom
Iskoristite sunčan dan da posetite kompleks zamka Šarlotenburg, koji je u 17. veku podigao Fridrih III kao letnju rezidenciju za svoju ženu, kraljicu Sofi-Šarlotu. Najinteresantnije je novo krilo (Neue Flügel) gde se nalazi Frederikov rokoko apartman. Tu se nalazi i paviljon koji je dizajnirao Šinkel, arhitekta Starog muzeja.



Bez kafe i kolača kao da niste ni bili
Popodnevna kafa uz kolače je berlinska tradicija. Kafić Anna Blume istovremeno je i cvećara, a ime je dobio po dadaističkom pesniku. Možete uzivati na njegovoj terasi okruženi cvećem.


Kupujte, kupujte i samo kupujte
Lokalna dizajnerska imena pronaćićete u Berlinomat-u, na istočnom kraju Fridrihšajna. Vlasnici Tereza Majrer i Jorg Vihman prodaju nameštaj, garderobu, nakit i aksesoare preko 140 berlinskih brendova, po ceni od 1 - 700 evra

Izvor:Super Odmor

Destinacija za ljubitelje čokolade



Muzej čokolade u Kelnu ima jedinstvenu kolekciju koja posetiocima omogućava da uplove u slatko putovanje kroz tri hiljade godina istorije čokolade: od božanskog jela Asteka do modernog industrijskog proizvoda.
Muzej posvećen čokoladi u Kelnu

Jedno je sigurno: čokolada nas čini srećnim! Da li je to zbog njenih sastojaka ili zbog toga što je neverovatno ukusna, nije ni bitno. Jer, ona je jedan od najomiljenijih slatkiša na svetu.

U Kelnu postoji čitav čokoladni svet - Muzej čokolade. Hans Imhof, nekadašnji šef "Štolverka", velikog koncerna za proizvodnju namirnica, ispunio je sebi 1993. godine dugogodišnju želju i otvorio neobičan muzej u kojem se sve vrti oko čokolade.

Posetilac muzeja može uživati u nesvakidašnjoj izložbi o istoriji čokolade na tri sprata. Putovanje počinje u "tropskoj kući", stakleniku u kojem se može videti originalno drvo kakaovca i u pravom smislu reči osetiti tropska klima. Tu se leži odgovor na pitanje kako nastaje kakao i kako izgleda put od tog sastojka do čokolade.



Švajcarsko carstvo čokolada "Lindt"

Put posetioce dalje vodi do proizvodnih postrojenja - tačnije do švajcarskog proizvođača za čokoladu Lindt&Schungli, koji je od 2006. partner Muzeja čokolade. Drugim rečima, na relativno malom prostoru postavljena je mala fabrika čokolade. Tu na licu mesta može da se doživi kompletan proizvodni proces, pošto su sve mašine opremljene prozirnim zaštitnim okvirima.

Glavna atrakcija muzeja je tri metra visoka "čokoladna fontana", pored koje uvek stoji neko od osoblja i umače biskvite u čokoladu, a zatim ih deli posetiocima. Svako može da računa na jedan sveže pripremljen čokoladni biskvit, mada se zaposleni u Muzeju neće preterano uzbuditi ako primete da neki posetioci i više puta "zalutaju" do čokoladne fontane.

Do 31. oktobra 2008, kada je proslavio 15 godina postojanja, Muzej čokolade posetilo je oko 7,5 miliona ljudi. Godišnje ovaj neobičan svet čokolade poseti oko 650 000 ljudi, tako da se Muzej čokolade ubraja u deset najposećenijih muzeja u Njemačkoj.

Na drugom spratu muzeja posetioci mogu da saznaju nešto više o počecima kulturne istorije čokolade pre 3.000 godina u Srednjoj Americi. Narod koji je prvi koristio kakao i od njegovih zrna pripremao pitku čokoladu, bili su Olmeki.Kasnije su to činila i plemena Maja i Asteka. Nakon što je otkrivena Amerika, Španci su doneli kakao u Evropu. Iako je na početku predstavljao luksuzni proizvod koji je bio dostupan samo povlašćenima, na dvorovima evropskih vladarskih porodica, kakao je vremenom postao pristupačan svima, prenosi "Dojče vele".



Izvor:SuperOdmor

Uživanje u arhitekturi, hrani i zabavi - Diseldorf

Nemački grad Diseldorf važi za nemački centar visoke mode, a karakteriše ga i bogata umetnička scena, pre svega moderna arhitektura, koja se savršeno meša sa starim stilom gradnje.
Pogled na most i toranj





Diseldorf je glavni grad provincije Severna Rajna - Vestfalija u zapadnom delu Nemačke. On predstavlja jedan od najvećih industrijskih centara u Evropi i važnu luku na reci Rajni. Diseldorf je deveti po veličini grad u Nemačkoj sa oko 600.000 stanovnika. Većim delom se nalazi na desnoj obali Rajne, na mestu gde se u nju uliva reka Disel, pa otuda i ime grada “Düsseldorf “ ili “selo na reci Disel”.

Grad je podeljen Rajnom na dva dela, ali uz pomoć pet mostova cirkulisanje sa jednog na drugi deo grada ne predstavlja problem.



Toranj “Rheinturm”


Panaorama grada

Najlepši pogled na grad pruža se sa tornja “Rheinturm” koji se nalazi u centru grada. Toranj je visok 240 metara, a na 168 metru se nalazi vidikovac na koji se liftom stiže za 46 sekundi, i odakle turisti imaju pogled na celokupnu panorama gada. Ulaz na toranj košta 3,80 evra. Na 172 metru nalazi se restoran sa 180 mesta do prozora, pa se uz kafu, ručak ili pivo može uživati u predivnom pogledu na ceo grad.


Duž obale reke Rajne nalazi se šetalište “Rajneferpromenade” koje vodi do luke. Dugo je 1,5 kilometara, sagrađeno 1995. godine i predstavlja idealno mesto za lagane šetnje ili vožnju bicikla na specijalno obeleženoj stazi koja je odvojena od šetališne.


Centar grada nije veliki i sve je na dohvat ruke, tako da se sve bitnije lokacije mogu obići peške. Uskim ulicama dominiraju pivare, restorani i butici. Gradom najviše cirkulišu tramvaji, a do udaljenijih delova se može koristiti metro.



Pogled sa mosta

U starom delu grada poznatijem pod imenom Altštat dominira neformalna atmosfera sa restoranima, kafeima, obnovljenim crkvama, velikim parkovima i mnogobrojnim prodavnicama. Inače, ovaj deo poznat je i kao “najduži bar na svetu” zbog lanca od 300 barova pabova koji se nižu jedan za drugim. U ovom delu nalazi se stara bazilika “St Lambertus” koja predstavlja mirnu oazu u ovom delu grada.


U Altštatu se nalazi i najpoznatija trgovačka ulica Kenigsale u kojoj se nalaze otmene i skupe radnje, male juvelirnice i antikvarnice. Za one sa skromnijim materijalnim mogućnostima tu je Šedouštrase, jedna od nemačkih trgovačkih ulica u kojima se ostvaruje najveći promet.

Grad obiluje različitim stilovima arhitektonske gradnje. U isto vreme, to je grad tradicije i opuštenosti, po kojoj je ova oblast u Nemačkoj naročito poznata. Svaka zgrada može se posmatrati sama za sebe, ali i zajedno sa drugim zgradama, a to je suština lepote ovog grada.

Pivo i kobasice

U Diseldorfu kao i drugim nemačkim gradovima postoji tradicija ispijanja piva. Najpoznatije pivo je tamno “Altbier”. To je gorko pivo koje podseća na engleska piva, ima ga u svakom pabu, a cena je od 2,5 do pet evra u zavisnsti od veličine. Pored piva, treba probati kobasice, kolenice u kupusu, krem čorbu od povrća, teleće meso iseckano na sitne komade sa slatkim sosom od suvog grožđa i badema. “Reibekuchen” su ukusne palačinke sa krompirom. Kao poslasticu obavezno treba probati domaću pitu od jabuka sa sosom od vanile i karamel prelivom.



Ulični karneval

Karneval

Veći gradovi u Nemačkoj vekovima neguju tradiciju održavanja uličnih karnevala koji traju po četiri, pet dana. Za vreme karnevala, koji je ove godine trajao od 10. do 14. marta đaci ne idu u školu, radnici uzimaju odmor i po ceo dan kompletno maskirani uživaju na ulicama igrajući uz muziku. Karneval je sam po sebi komičan jer su ljudi na ulicma obučeni u najraznovrsnije kostime vikinga, klovnova, veštica i sl. Ljudi se često oblače kao političari i nose transparente sa porukama koje se odnose na političke i ekonomske probleme sa kojima se zemlja nosi.

Kako stići

Automobilom: za put dug 1.515 kilometara potrebno je oko 13 i po sati vožnje autoputevima. Za benzin je potrebno oko 140 evra, za putarine 33, a porez za korišćenje puteva je 30 evra.

Avionom: se putuje dva sata i 20 minuta. Povratna karta košta oko 18.000 dinara.


Info

Vremenska zona: ista kao u Srbiji

Valuta: evro

Obratite pažnju: Radno vreme banaka je od ponedeljka do petka 8.30 do 15.30, a pojedine su otvorene i do 18 časova, tokom vikenda su zatvorene

Bakšiš: Taksisti, frizeri, portiri očekuju neku vrstu nadnice za svoje usluge. U restoranima se račun obično zaokruži na punu cifru, a 10 odsto od računa će skoro uvek biti uračunato.

Isti izvor

Minhen



Minhen, grad u Bavarskoj, verovatno je najpoznatiji po svom festivalu piva - Oktoberfestu, nastalom pre skoro 200 godina. Danas je to najposećeniji sajam na svetu, koji pruža ovom gradu veselje tokom čitave godine. Dođite na Theresienwiese (Terezijine livade), smestite se u jedan od petnaestak šatora, od kojih je verovatno najpoznatiji Schottenhamel, i uz Maß (krigla od jednog litra) i pšenično pivo probajte najbolje bavarske delikatese, kao što su Weisswurst, Spätzle ili Leberkäse. Imajte na umu da su sobe za vreme ovog festivala rezervisane mesecima unapred i zato svoje mesto treba potražiti mnogo ranije.



Naravno, pošto festival prođe, možete krenuti do grada i pogledati šta sve Minhen pruža. Najpoznatiji trg je Marienplatz, gde se nalazi Gradska većnica - Neues Rathaus, i najlepši sat s kukavicom na svetu - Glockenspiel, koji svakog dana u 11 časova ima svoju "predstavu". U neposrednoj blizini su i "vrt piva", Hofbrauhaus, toranj stare većnice, Alter Rathausturm, zatim gradske crkve Theatinerkirche i Frauenkirche, čija su dva tornja postala simbol grada, a prozori, koji se ne vide pri ulazu u crkvu, već su deo legende. Svake godine na Marienplatz-u se odvija i Christkindlmarkt, bajkoviti božićni sajam, koji je već vekovima prava bavarska tradicija.



Karlsplatz je poznat po jednim od retkih sačuvanih vrata starog grada, Karlstor, u čijoj blizini se nalaze Palata pravde - Justizpalast, i pešačka zona s brojnim prodavnicama. S druge strane centra grada je Residenz, bivša rezidencija bavarske aristokratije, danas preuređena u muzej. Kad smo već kod kulture, postoji ceo kvart oko Königsplatz-a, Kunstareal, gde su najpoznatiji muzeji u Minhenu - tri Pinakoteke (stara, nova i moderna) i Glipoteka. Ludwigstrasse je jedna od četiri kraljevske avenije. Tu se nalazi Trijumfalna kapija, Siegestor, spomenik veoma sličan pariskom i rimskom. Maximilianstrasse je pojam za luksuzne trgovine, ali i za Maximilianeum, palatu Bavarskog parlamenta, koja je smeštena s druge strane reke Isar.



Minhen je grad zelenila i parkova. Najpoznatiji su Hofgarten i Engleski parkovi - Englischer Garten, koji su po svojoj veličini drugi najveći park u Evropi. Odlična mogućnost za dan proveden u prirodi, to je ono čega u Bavarskoj zaista ne nedostaje. Možete izabrati jedan od mnogih predivnih dvoraca, kao što su Neuschwanstein, Nymphenburg ili Linderhof, ali i posetu nekom od slikovitih gradića, kao što je Rothenburg ob der Tauber.



I ljubitelji sporta moći će da uživaju u Minhenu. Allianz Arena, dom dva gradska fudbalska rivala, pravo je remek-delo sportske arhitekture, a tu je i Olimpijski park, u kojem uz stadion možete obići i Olympiaturm, najviši toranj u gradu. Na njegovom vrhu se možete smestiti u restoran, uživati u pogledu na grad i obližnje Alpe, a dok se platforma lagano vrti oko svoje ose, vi možete da uživate uz svoje piće i da razmišljate o tome kako je život zaista lep.

Upoznajte Berlinski zoološki vrt

Berlinski zoološki vrt jedan je od najvećih zooloških vrtova u Nemačkoj, i najstariji. Nalazi se u centru Berlina, u opštini Tirgartena, a zauzima površinu od 34 ha. Zoološki vrt u Berlinu otvoren je 1. avgusta 1844. godine, jedan je od glavnih gradskih turističkih atrakcija i simbol grada.



Sivi vuk


Berlinski zoološki vrt nastao je tako što je kralj Fridrih Vilhelm IV iz svoje kraljevske kolekcije premestio preko 800 životinja u novu baštu. Kasnije, tokom jednog i po veka postao je vodeći u svetu, jedan od najvećih, sa oko 15.000 životinja od oko 1.400 različitih vrsta. Takođe, jedan je od najpopularnijih, jer ga godišnje poseti oko 3.000.000 posetilaca.



Dvogrba kamila

Tokom Drugog svetskog rata zoološki vrt je kompletno uništen, a od 3.175 životinja, koliko se tada u vrtu nalazilo, preživele su samo 90. Nakon toga, vrt je obnovljen, ojačan sa kulama. Tada je rekonstruisan i akvarijum, koji je izgrađen 1913. godine. Od dana kada je otvoren, akvarijum važi za jedan od javnih akvarijuma sa najvećim biodiverzitetom na svetu.



Mungos

Ukupan kapacitet akvarijuma je 25.000 l, a preko 9.000 životinja prikazano je na tri sprata. Ovde se nalaze tropske ribe, meduze, širok spektar vodozemaca i gmizavaca; tu je i Komodski zmaj, najveći živi gmizavac iz reda guštera, brojne interesantne ajkule.



Džinovska panda Bao Bao

Berlinski zoološki vrt krase istorijske životinjske kuće i veliki broj starog drveća. Ali, ono što je primarno jesu njegovi stanovnici - preko 15.000 životinja smešteno je u kućicama koje su specijalno dizajnirane i napravljene da liče na njihovo prirodno stanište. Atrakcija vrta ja džinovska panda Bao Bao, vrsta koja se može videti u još samo nekoliko zooloških vrtova u svetu. Džinovska panda pripada grupi ugroženih, procenjuje se da se u divljini nalazi još samo 2.000 pandi (sreća, broj je u porastu) i preko 180 koje žive u zatočeništvu u Kini.



Afrički divlji pas

Ovde se nalaze gauri, nilski konji, lavovi, žirafe, azijski slonovi, crni i indijski nosorog, retki jeleni i svinje, pingvini, crveni kengur, dvogrba kamila, sivi vuk... U karnivoj kući nalaze se sve velike mačke i brojni retki mali predatori, interesantni madagaskarski mungosi, a u podrumu možete videti svet noćnih životinja.



Slon kapija

U kući za ptice nalazi se nekoliko vrsti kljunorošaca, papagaja, tu su smeštene čaplje, primorske ptice... Berlinski zoološki vrt je jedan od retkih u kojima se izlaže tuatara.


Berlinski zoološki vrt otvoren je tokom cele godine, i do njega se lako može doći javnim prevozom. Možete ući kroz simpatičnu „Slon kapiju“ koja se nalazi pored akvarijuma u Budimpeštanskoj ulici, ili kroz „Lavlju kapiju“ iz Hardenbergplaca.

Oktoberfest: Šta propuštate



Na Oktoberfestu koji se održava u Minhenu vlada odlična atmosfera. Do sada je više od milion ljudi posetilo ovo tradicionalno okupljanje. U isto vreme, navode organizatori, popijeno je više od milion litara piva.

Čast otvaranja 179. Oktoberfesta imao je Kristijan Ude, gradonačelnik Minhena, koji je svim posetiocima poželeo dobrodošlicu i ugodan boravak u Minhenu.

Najveći festival piva trajaće do 7. oktobra, a organizatori predviđaju kako će, uprkos ekonomskoj krizi, ovo biti do sada najveće okupljanje pivopija sa oko šest miliona učesnika.

Prošle godine popijeno je više od osam miliona litara piva. Cena litra piva je od 9,1 do 9,5 evra.

Festival je održan prvi put prije 202 godine u čast venčanja princa, a kasnije kralja Ludwiga.

Slični festivali održavaju se i u mnogim zemljama širom sveta. Tako hiljade ljubitelja festivala na jednom mestu možemo videti u SAD-u, Kini, Kanadi, Brazilu, Australiji, Rusiji...



B92

Raskoš i sjaj dvoraca Bavarske

Bavarska je jedna su od najatraktivnijih evropskih turističkih destinacija za turiste iz celog sveta. Glavni "krivci" za to su naravno prelepi gradovi Minhen i Salcburg, kao i čuveni dvorci Bavarske – Nojšvanštajn, Linderhof, Herenkimze i Nimfenburg. Raskoš koja ostavlja bez daha...


Dvorac Nojšvajnštajn, inspiracija i čuveniom Voltu Dizniju



Nojšvanštajn

Dvorac Nojšvanštajn, koji je kralj Ludvig II počeo da gradi 1868. godine na steni okruženoj živopisnim planinskim pejzažom, trebalo je, kako je pisao svog prijatelju, kompozitoru Rihardu Vagneru, da bude sagrađen „u stilu pravih nemačkih viteških dvoraca“.



Pogled sa terase dvorca na obližnje selo

Nemačke arhitekte Eduard Ridel i Georg Dolman realizovali su zamisao slikara-scenografa Kristijana Janka. Dvorac je građen u stilu romanike 13. veka, dok su slike na zidovima delom inspirisane temama Vagnerovih muzičkih drama, kao što su „Tanhojzer“ i „Loengrin“.

„Muzička dvorana“ je koncipirana po uzoru na „Festivalsku dvoranu“ dvorca „Vartburg“, a zidovi su ukrašeni prizorima iz sage o Parsifalu.

„Prestona dvorana“, čija unutrašnjost podseća na sakralni objekat, inspirisana je vizantijskim građevinama sa kupolama, ali i „Crkvom Svih Svetih“ koja pripada kompleksu rezidencije u Minhenu. Ona simbolizuje ideju Ludviga II da se kraljevska titula stiče milošću Božjom. „Nojšvanštajn“ nije kopija srednjovekovnog dvorca, već osobeno delo istoricističke arhitekture.


Prilaz "Novom Versaju"



Herenhimze


Za bavarskog kralja Ludviga II, francuski „kralj Sunce“ Luj XIV bio je otelotvorenje apsolutističke vladavine. Njegov Novi dvorac Herenhimze, građen prema projektima Georga Dolmana i Julijusa Hofmana, predstavlja ostvarenje Ludvigove davnašnje želje da podigne „Novi Versaj“, kao simbol apsolutizma i svojevrsno delo istoricizma. Među dvadesetak raskošnih sala posebno se ističu „Dvorsko stepenište dobrodošlice“, „Velika galerija sa ogledalima“ i „Državna spavaća soba“.




Dvorski park je uređen prema planovima Karla fon Efnera i ima prepoznatljive versajske motive.

Muzej bavarskog kralja Ludviga II u Novom dvorcu - Sudbinu i životnu priču Ludviga II dokumentuju slike, biste i istorijske fotografije, ali i eksponati kao što su odeća za krštenje i plašt koji je nosio prilikom krunisanja.



Park koji ostavlja bez daha

Pored predmeta iz nekadašnjeg „Kraljevskog apartmana“ i „Zimske bašte Minhenske rezidencije“, u muzeju se mogu videti i projekti dvoraca „Nojšvanštajn“, „Linderhof“ i „Herenhimze“. U muzeju je izložen i veliki broj umetničkih predmeta.



Unutrašnjost dvorca

Poseban deo ovog objekta je posvećen prijateljstvu između kralja Ludviga II i kompozitora Riharda Vagnera. Ovde se mogu videti portreti, karikature, primeri partitura i makete kao što je model minhenske „Festivalske dvorane“, koju je projektovao Gotfrid Semper.

Turističke atrakcije zabava na vodi i vožnja kočijama su tokom zime obustavljene zbog vremenskih prilika.


Raskošni dvorac Linderhof



Linderhof

Dvorac Linderhof, „Kraljevska vila“ Ludviga II, nekada je bila „Lovačka kuća“ njegovog oca Maksimilijana II. Između 1870. i 1872. godine proširena je kompleksom zgrada u obliku slova „U“, u čijem se središtu nalazila „Državna spavaća soba“.



Oslikane tavanice dvorca

Novi deo je, kao i „Lovačka kuća“, građen kao laka drvena konstrukcija. Tek je 1874. godine spoljašnja fasada obložena kamenom, a stara „Lovačka kuća“ je „preneta“ u dvorski park. Na kraju su sagrađeni „Sala sa ogledalima“ i stepenište, koji su ukrašeni u stilu novog rokokoa.

Nimfenburg



Nimfenburg

Povodom rođenja prestolonaslednika, izborni knez Ferdinand Marija i njegova supruga Henrijeta Adelaida Savojska poverili su 1664. godine Agostinu Bareliju gradnju letnjeg dvorca zapadno od Minhena. Ova jednostavna kubična građevina je za vreme vladavine Maksa Emanuela i Karla Albrehta proširena prema projektima arhitekata Enrika Cukalija i Jozefa Efnera.

Po nalogu izbornog kneza Maksa III Jozefa, monumentalnu „Kamenu salu“ su u rokoko-stilu dekorisali Johan Baptist Cimerman i Fransoa Kivije Stariji.

„Galerija lepotica“, sadrži portrete lepih žena, od kojih su neke bile ljubavnice kralja Ludviga I i od kojih je većinu naslikao umetnik Jozef Štiler. Pored dvorca se nalazi veliki istorijski park.

Nemačka - zemlja kulture, kulinarstva, mode i zabave

Nemačka je Evropljanima na drugom mestu po omiljenosti u oblasti kulturnog turizma, a na petom
mestu u svetu u konkurenciji 50 nacija. Više od polovine stranih turista dolazi u Nemačku da bi
uživalo u kulturi, a nešto manje odpolovine da se – opusti.





Ove godine Nemačka je orijentisana ka mladima, a obeležava čak četiri značajna jubileja: 200. Rođendan Riharda
Vagnera, 150 godina od smrti braće Grim, 150. Rođendan Henri van de Veldea I 50 godina od Jelisejskih ugovora.
Berlinska nedelja mode, u julu ove godine pretvoriće ceo Berlin u modnu pistu svetske mode. Kao nigde u svetu
ovde se okupljaju svi dizajnerski šourumovi. Za one debljeg novčanika tu je ulica koja se smatra najekskluzivnijim
kilometrom u Nemačkoj – Ko u Dizeldorfu, gde možete pazariti sve od Armanija do Strenesea. Osim Berlina kao
centar svetske mode su I Hamburg I Minhen.






Ima više od 4.000 muzeja, a muzej Stadel, proširen prošle godine, postavlja nove standarde u pogledu moderne
umetnosti. U Frankfurtu ima oko 60 muzeja I izložbenih prostora, a mnogi najznačajniji objekti su pored ili u
blizini reke Majne, čineći “Obalu muzeja”, jedan od najvažnijih muzejskih centara Evrope. Hamburg je 2011.
Godine poneo laskavu titulu ekološkog glavnog grada Evrope, a usred grada nikao je novi deo grada Hafen siti
gde se sa izvanrednom arhitekturom udružila gradnja sa ciljem uštede energije. Univerzitetski grad Frajburg,
na obroncima Švarcalda takođe je ekološki i ceo centar grada je pešačka I biciklistička zona.





O nemačkom kulinarstvu svedoči i činjenica da su na listi 50 najboljih svetskih restorana dva upravo iz ove evropske
zemlje. Njihove vrhunske kuvare odlikuje originalnost i hrabrost da kombinuju najrazličitije proizvode i stilove kuvanja,
a neke od njih možete probati u restoranu u Grandhotelu Palate Bensberg kod Kelna, restoranu "Aqua" u Volfsburgu,
restoranu "Amador" u Majnhajmu.
Svoje putovanje možete da nastavite vožnjom u zabavnim parkovima Donje Saksonije među kojima je i najveći
rolerkoster na svetu u Soltauu. Heide park prostire se na 850.000 kvadrata i nudi više od 50 neverovatnih atrakcija
koje će zadovoljiti kako posetioce željne avanture i adrenalina, tako i cele porodice.





Ne treba podsećati da Nemačka ima najbolju saobraćajnu infrastrukturu u Evropi, 35.000 kilometara
pruga i više od 40 aerodroma.


uperodmor.rs

Drezden

Hamburg

Mesta koja treba posetiti u Nemačkoj

Više od polovine stranih turista dolazi u Nemačku da bi uživalo u kulturi, a nešto manje od polovine da se – opusti. Ne treba podsećati da Nemačka ima najbolju saobraćajnu infrastrukturu u Evropi, 35.000 kilometara pruga i više od 40 aerodroma.


Bavarska

Najposećenija u Nemačkoj je Bavarska oblast, sa predivnom prirodom, planinama i jezerima.


Severna Frizijska ostrva

Lanac niskih ostrva koji se proteže duž holandske i nemačke obale do ušća rele Labe. Periodična sleganja, oluje i poplave stovrile su ovaj dugi lanac ostrva odvojen od kopna uskim pojasom plićaka, što ovaj deo čini izuzetno zanimljivim.


Bolster Lang

Skijalište Bolster Lang je savršeno mesto za uživanje u prirodi, naročito ako želite da pobegnete od svega, vratite se sebi i svojim mislima.


Berlin

Berlin je najposećiniji grad u Nemačkoj. Svako ko je upoznao ovaj grad zaljubio se u njega, jer nudi za svakog ponešto.

Katedrala u Kelnu


Sa svojih 157 metara visine, Kelnska katedrala zauzima drugo mesto po visini, posle katedrale u Ulmu. Predstavlja izuzetan primer gotske arhitekture, a projektovana je u obliku latinskog krsta. Gradnja ove crkve počela je 1248. godine, a sa prekidima je trajala sve do 1880. godine.


Opera u Drezdenu

Semperoper je najpoznatija operska kuća u Nemačkoj. Ovo zdanje interesantnog oblika je ujedno i baletska kuća, a smeštena je u blizini reke Elbe. U ovoj zgradi su se odigrale mnoge premijere, uključujući najveća dela Riharda Vagnera i Riharda Štrausa. Prvu premijeru imala je 13. aprila 1841. godine sa delom Kala Marije fon Vebera.


Bogorodična crkva u Drezdenu

Reč je o protestantskoj baroknoj crkvi, čiju je gradnju započeo Georg Ber 1726. godine. Mnogi veruju da je ovo jedna od najlepših evangelističkih crkava u Nemačkoj. Crkva je potpuno srušena u bombardovanju saveznika u Drugom svetskom ratu, da bi tek 1989. godine građani Drezdena pokrenuli inicijativu za njeno obnavljanje. Ruševine stare crkve su ra+ščišćene 1994. godine, a rekonstrukcija je završena 2002. godine.


Muzej Mercedesa

Mercedesov muzej nalazi se u Štutgartu. Muzej predstavlja istoriju “mercedes-benca”. Zgrada muzeja nalazi se odmah ispred glavnog ulaza u fabriku Dajmler. Izložbeni prostor obuhvata 16.500 kvadratnih metara.

Nova većnica u Hanoveru

I sami građani Hanovera vole da dođu u obilazak gradske većnice, koja je sagrađena u obliku zamka, 1913. godine. Gradsku kuću lično je otvorio car Vilhelm Drugi. Tokom Drugog svetskog rata zdanje je bilo ozbiljno oštećeno.


Bremen

Bremen, koji se nalazi u severnom delu Nemačke je ujedno i arheološko nalazište. Bremen je takođe najmanja od 16 nemačkih država. Grad je poznat po svom univerzitetu, u okviru kog se nalazi i Umetnička akademija, a od nedavno i Univerzitet Jacobs.


Bon

Zvanično, Federalni grad Bon nalazi se u regionu Rur, najvećoj gradskoj zoni Nemačke, sa preko 11 miliona stanovnika. Osnovan je još u prvom veku nove ere kao rimska naseobina i stoga predstavlja jedan od najstarijih gradova u Nemačkoj. Bon je od 1949. do 1990. godine bio de facto glavni grad Zapadne Nemačke.


Rotenberg Ob Der Tauber

Gradić Rotenberg Ob Der Tauber je kao grad iz neke dečije knjige. Predivna arhitektura, sa puno raznobojnog cveća u prozorima čine da ovaj grad izleda kao iz bajke. Dovoljno je samo šetati njegovim ulicama i naći se u nekom drugom vremenu.


Obala Severnog mora

Svakako treba videti kako izgleda obala Severnog mora, i uporediti je sa obalama na jugu Evrope.


Vitenberg

Vitenberg je prekrasan srednjovekovni grad, a najpoznatiji je po Martinu Luteru i njegovih 98 teza koje je zakačio za crkvu, čime je pokrenuo protestantsku reformaciju katoličke crkve. Vitenberg je bio značajan trgovinski centar zbog svog dobrog geografskoj položaja. U njemu je 1502. godine osnovan Univerzitet.

Plaža u Rostoku

Rostok se nalazi u pokrajini Maklenburg-Zapadna Pomeranija. Ima blizu 200.000 stanovnika, a pored Kila i Libeka, najveća je luka na nemačkoj obali Baltika.


super odmor

Berlin: Istinite laži o nemačkoj metropoli


Glavni grad jedne od najnaprednijih država sveta pun je priča iz davnina. Ipak, dobar deo njegove istorije pogrešno se prepričava već generacijama…



Koje to stvari mislimo da znamo o Berlinu, a zapravo ne znamo? Pročitajte par glavnih zabluda i urbanih legendi o ovom predivnom gradu.

Džon Kenedi je sam sebe nazvao - krofnom

“Berliner“ je zaista krofna, i Kennedi je tokom posete Nemačkoj zaista rekao „Ich bin Ein Berliner“. Gramatički gledano, rečenica koju je američki predsednik izgovorio je tačna (izvorni govornik bi izostavio “ein“, ali ni Kenedijeva verzija nije pogrešna), i niko tada prisutan nije pomislio da je sebe proglasio krofnom. Svejedno, neke priče uvek nađu put do onih koji žele da ih čuju, tako da je Kenedi ubrzo postao i ostao – krofna!


********* u kafićima je dozvoljeno

Tačno je da je Berlin otvoren grad u kom možete videti i probati sve i svašta. Ali ovo je ipak Nemačka, koja strogo zabranjuje ********* u kafićima, tako da ni njihov glavni grad nipošto nije i ne može biti iznimka.

Doner Kebab je izmišljen u Berlinu

E pa nije, iako i službena veb stranica grada tvrdi da jeste. Čovek po imenu Kadir Nurman počeo je da prodaje kebab kakav danas znamo 1972. godine u Berlinu, ali to nije bilo ništa drugo nego prilagođena verzija jela koje se spominje u evropskim putopisima iz 19. veka.


Stanovnici su nepristojni

U pitanju je samo stereotip. Tačno je da su direktni i bez dlake na jeziku, nekad čak i van uobičajenih normi, ali većina turista smatra da nije istina da su nepristojni.

Grad je relativno malen

Geografski gledano, ogroman je. Berlin je devet puta veći od Pariza. Da, dobro ste pročitali - devet, i njegova površina odgovara površini Bangkoka.


Izvor: punkufer.hr

Bavarska bajka na putu romantike


Rotenburg, najbolje očuvani srednjevekovni grad u Evropi, "preživeo" je Drugi

svetski rat i dočeka 21. vek sa 42 kapije i tornja opasanih zidom dugačkim tri

kilometra. Svakog proleća se organizuju brojni festivali.






NAŠE nekadašnje siromaštvo danas nam je bogatstvo! Ovim rečima, vodič turistima najkraće opisuje istoriju bavarskog gradića Rotenburga. Varoš u donjoj Saksoniji, ima manje od 22.000 stanovnika, ali je jedno od najčuvenijih mesta u Nemačkoj, koje posećuju turisti iz čitavog sveta. U srednjem veku su ga pustošile vojske i kuga, a danas, Rotenburg je nemački simbol za romantiku.

Razlog nije samo činjenica da se nalazi na "Romantičnom putu", već i zato što je reč najbolje očuvanom srednjovekovnom gradu Evrope. Unutar starih zidina, ušuškane su kuće i crkve besprekorno očuvani, a ulice uređene cakum-pakum. Uspeo je Rotenburg da "preživi" Drugi svetski rat i dočeka 21. vek sa 42 kapije i tornja opasanih zidom dugačkim tri kilometra. Noćni čuvar koji svako veče "zaključa" kapije grada, daje posebnu atmosferu ovom mestu.

U najromantičnijem gradu Nemačke vreme kao da stoji. Osnove crvene tvrđave (roten burg) nad rekom Tauber postavljene su 1070. godine. Narednih sto godina pod dinastijom Štaufer grad je dobio današnje obrise. Prvo je izgrađena osnova današnje tvrđave, zatim crkva svetog Jakuba, a polako su podizane i kule. Najpre su izgrađene Bela i Markusova kula sa Rderovim lukom. Red dominikanaca i svetog Jovana podigli su manastir, a stigli su i prvi jevrejski majstori, pravnici, draguljari...



Srednji vek je u početku mazio Rotenburg, jer su u 13. veku od kralja Rudolfa Habsurškog dobili status "slobodnog imperijalnog grada". To je značilo da sami sakupljaju porez i odgovaraju samo kruni. Ubrzo su osnovane tri važne pijace, trgovci su se doseljavali, cvetala je mala privreda. Izgrađeni su franciskanski manastir i bolnica, stizali su hodočasnici, putnici. Zemlja je u okolini plodna, pa je u jednom trenutku Rotenburg imao čak 14.000 stanovnika.

.............

Onda se 1356. godine dogodio zemljotres. Oporavili su se, ali od tridesetogodišnjeg rata u 17. veku - nisu. Naime, grof od Tilija planirao je da 40.000 katoličkih vojnika smesti u protestantski Rotenburg. Grad je zaključao sve kapije. Možda bi grof Tili uspeo da pokori grad, ali je činjenica da je Rotenburg pao jer je vojnik ušao u barutanu sa bakljom, pa su zidovi - probijeni. Tili je na proleće napustio grad, potpuno opustošen, sa izgladnelim i osiromašenim stanovnicima. Stigla je kuga i Rotenburg je na neko vreme pao u zaborav.

Romantični umetnik Karl Špicveg krajem 19. veka putovao je Bavarskom i oduševljen napravio seriju akvarela iz Rotenburga. Prelepe slike su privukle brojne putnike da otkriju ovaj romantični grad. Na sreću, i roditelji američkog političara Džona Mekloja videli su ove slike i otišli na medeni mesec u Rotenburg. To se pokazalo od presudnog značaja tokom Drugog svetskog rata, jer su se nacistički vojnici sakrili unutar zidina. Mekloj je odbio da teška artiljerija bombarduje Rotenburg, pa je poslao 12 vojnika da pregovaraju oko predaje nacista.

Zahvaljujući burnoj prošlosti, ovo majušno mesto svake godine posete milioni turista iz čitavog sveta. Zaljubljeni parovi vole da se izgube u uskim uličicama i zadivljeno zagledaju cveće u prozorima, koji su prava umetnička dela.

U Rotenburgu je nedavno završen festival buđenja proleća, kada se otvaraju fontane i čitav grad je ukrašen cvećem. Tih dana se, baš kao i u ostalom delu Frankonije (oblast u Bavarskoj), tradicionalno jede jagnjetina.




Svima je u obilasku grada polazna tačka neobično velika Gradska kuća čiji je gotski deo izgrađen 1250, a renesansni dodat 1572. godine. Kula je visoka 61 metar i sa njenog vrha pruža se divan pogled na krovove varoši i okolinu. Odatle se ide do protestantske crkve svetog Jakoba, koja je deo idolopokloničke evropske rute. Zanimljiva je po tome što ispod nje prolaze automobili. Grad je mali, ali prepun muzeja. U blizini su Imperijalni i muzej katanaca, Muzej kriminala i sprava za mučenje, ali i porcelanskih lutki.

U Rotenburgu je svaki dan Božić, jer se preko puta Gradske kuće nalazi muzej Božića Kate Volfart. U njemu se tokom čitave godine prodaju ručno izrađeni ukrasi za novogodišnju jelku. Naravno, specijalitet ovog grada je snežna kugla od šećera ili čokolade.

Možda je još zanimljive poći okolnim putem - hodajući tri kilometara dugačkim zidom koji opasuje grad. Duž čitavog zida mogu se čitati imena donatora koji su pomogli da se rekonstrušu i očuvaju zidine, a zauzvrat su postali "vlasnici" jednog ili deset metara ove građevine.

Jedna od najzanimljivijih kuća nalazi se na glavnom trgu iza fontane svetog Đorđa. "Kuća mesa i plesa" je izgrađena na temeljima stare gradske kuće koja je izgorela 1240. godine. Ima crvene grede i poznata je kao najslikanija kuća u Bavarskoj. U prizemlju su mesari prodavali meso, a na spratu su uveče organizovane igranke, svadbe i veselja.



Najlepša renesansna zgrada pripadala je Leonardu Vajdmanu koji je bio veliki građevinski preduzimač. U kući se danas nalazi restoran, a na fasadi su ostale stare poruke: mudrost, pravda, hrabrost, materinstvo, nežnost, ali i pohlepa, prevara, proždrljivost...

Ipak, najzanimljiva kuća Rotenburga se nalazi van zidina. "Hegeriterhaus" je sa uskom okruglom kulom i biber crepom jedno od najromantičnijih evropskih zdanja. I ovo je delo Vajdmana.

Uostalom, šetnja među gotske, renesansne i barokne kućice sa kamenim osnovama i spratom koji podupiru drvene grede je poput bajke. Rotenburg je snen, živi sporim ritmom i u njemu se pije odlično pivo "tušer".

Pravi utisak dobija se noću u šetnji sa noćnim čuvarom. Ogrnut crnom pelerinom sa lampom i naoružan helebardom, on vodi turiste do fontane svetog Đorđa, kule Klingentor iz 14. veka koja bila i vodeni toranj, pokazuje najstariju kuću, otvara vratanca za one koji zakasne i uz šaljive priče završava turu kod najstarijeg restorana "Pakao".

PINOKIO

Ovaj prelepi grad "glumio" je u nekoliko filmova, a svetsku slavu doneo mu je Diznijev "Pinokio" koji trči ulicom na kojoj se vide dva najpoznatija tornja. I poslednja scena poznatog dečijeg filma "Čarli i fabrika čokolade", odigrava se u Rotenburgu. Grad je inspirisao i tvorca "plejmobila", jedinih igračkaka koje se proizvode u EU, da napravi čitav grad po ugledu na Rotenburg.

b92.net