"Um je beskonačan, on vlada sobom i ne meša se ni sa jednom stvari, nego je jedan sam za sebe. Jer on je ono što je najtanje i najčišće od svih stvari, i o svemu poseduje svako znanje i moćan je u najvećoj meri. I sve što ima dušu – bilo da je najveće bilo da je najmanje – potpada pod vlast Uma. Um je zavladao i nad čitavim kružnim kretanjem, tako da je tom okretanju dao početak i prvo sebe stavlja u kružno kretanje počinjući od malog, potom širi to kružno kretanje, da bi najzad sve stavio u kružno kretanje. A sve što je smešano zajedno, sve što je razdvojeno i razloženo – sve je to Umu poznato: i kako je trebalo biti i kako je bilo ono što sada nije i ono što sada jeste i kako će biti, sve je uredio Um, i to kružno kretanje koje sada vrše i zvezde i Sunce i Mesec i vazduh i etar koji se razdvajaju; i gusto se odvaja od retkog, i toplo od hladnog, i svetlo od tamnog, i suvo od vlažnog. A u mnogo stvari je mnogo delića. Ali ništa se potpuno ne izdvaja jedno od drugog, osim Uma. A čitav Um je sebi sličan, kako onaj veći tako i manji; ali ništa drugo nije jednako ničemu, nego svaka pojedina [stvar] jeste i bila je najočitije ono čega je u njoj najviše"

Anaksagora

Wikipedia

Šta mislite da li je um ograničen ili beskonačan?

Koliko u njega može stati informacija?

Da li i kad zamišljamo neke stvari mi proširujemo um ili potiskujemo predhodne informacije svojim zamišljanjem jer u njega ne može sve stati?

Ja jesam moj um.
Ponosim se svojim umom.
Jedino po čemu želim da me ljudi pamte je moj um.
Iz moga uma proizlazi moje djelovanje.
Sve što imam i što jesam je rezultat mojega uma.
Nažalost, nije beskonačan.
Svjestan sam svojih ograničenja.
Kroz život je moj um upio enormnu količinu informacija.
Neke je i zaboravio na tom putu.
Mislim da ih je selektirao i ocijenio kao nevažne pa obrisao.
Najvažnije pamti.

Um je vid intelekta i svesnosti izražen kombinacijom misli, shvatanja, pamćenja, osećaja, volje i mašte, uključujući sve nesvesne kognitivne procese. Izraz je često korišten za misaone procese razuma. Um se očituje subjektivno kao tok svesnosti.

Teorije uma i njegove funkcije su brojne. Najranije zabilježene spekulacije daju Zarathuštra, Buda, Platon, Aristotel, Adi Šankara i drugi starogrčki, indijski, te kasnije islamski filozofi. Prednaučne teorije temeljene na teologiji su se koncentrirale na navodnom odnosu između uma i duše, naše nadprirodne, božanstvene ili bogom dane esencije. Većina savremenih teorija koje polaze od naučnih istraživanja mozga teoriziraju da je um epifenomen mozga koji poseduje i svesne i nesvesne aspekte.

Uveliko se raspravlja koje osobine čine um. Neki tvrde da um sačinjavaju isključivo više intelektualne funkcije, ponajviše razum i pamćenje. U ovakvom stavu emocije - ljubav, mržnja, strah, radost - su po prirodi primitivnije, odnosno subjektivnije, i na njih bi se trebalo gledati odvojeno od uma. Drugi tvrde da razna racionalna i emocionalna stanja ne mogu biti tako razdvojeni, da su iste prirode i porijekla, te da bi stoga trebala biti smatrana dijelom onog što nazivamo umom.
S obzirom na to da mozak ima mogucnosti uskladistenja, i procesiranja ogromne kolicine informacija, i da maksimum kapaciteta nije definisan, onda bi um bio beskonacan

S obzirom na to da mozak ima mogucnosti uskladistenja, i procesiranja
ogromne kolicine informacija, i da maksimum kapaciteta nije definisan,
onda bi um bio beskonacan

Mogu se složit s ovom konstatacijom jeste um beskonačan , svega tu stane a to bude velika količina informacija,osećanja, ljubavi ,radosti , tuge , jedino što kod mene recimo jedna informacija potiskuje drugu pa ima mesta koliko 'oćeš jer je to beskonačan cirkular kroz glavu

Što je sa zaboravom?
Da li je zaborav dio uma?
I što je ustvari zaborav?
Da li je zaborav sredstvo kojim um selektira nevažne informacije, pa ih jednostavno izbriše?
Ili je zaborav pokazatelj da um nije beskonačan, pa mora napraviti mjesta za nove onformacije?
Ili se može reći da se um jednostavno zahebo, pa mu se omaklo?

Um ne gubi informacije. Novo znanje potire staro, i postoji razlika izmedju kratkotrajne i dugotrajne memorije, ali pod hipnozom, informacije kojih se osoba "ne seca", mogu da budu ozivljene

Ok, ovo je fino znati, jer ja sam mislila da su info iscurile iz moje glave nepovratno, al ono vidi vraga tu su

Samo svako ima svog hipnotizera i stvar je riješena.
Vodiš ga sa sobom, da ti bude pri ruci.
Kad zatrebaš neki podatak.

Ali da nastavim.
Što je sa shvaćanjem?
Da li svaki um može sve shvatiti?
Ili samo neki?
Ili nijedan?
Da li je shvaćanje ili bolje rečeno, neshvaćanje, ograničenje uma?
Ja sam svjestan da sam ograničen.
Jer ne mogu sve shvatiti.
Da li sam ja iznimka?
A drugi sve shvaćaju?

U psihologiji ,"shvatanje" oznacava model svesnosti u kojem mozak/razum daje objektu razmisljanja samo dimenziju

nemo ::Um je vid intelekta i svesnosti izražen kombinacijom misli, shvatanja, pamćenja, osećaja, volje i mašte, uključujući sve nesvesne kognitivne procese. Izraz je često korišten za misaone procese razuma. Um se očituje subjektivno kao tok svesnosti.

Um je ograničen onoliko koliko ga sami ograničimo, a može biti i beskonačan ukoliko ga mi sami proširimo, učenjem , razmišljanjem , maštanjem i iskustvom koje nam se u životu desi.

wild filly ::Um je ograničen onoliko koliko ga sami ograničimo, a može biti i beskonačan ukoliko ga mi sami proširimo, učenjem , razmišljanjem , maštanjem i iskustvom koje nam se u životu desi.

Dopalo mi se kako si postavila definiciju uma. Ali.
Ok. Beskonačan.
A što je s onim što nisi učila, što nisi razmišljala, što nisi maštala i konačno, što nisi iskusila?
Kuda onda to spada?

Sve što ne znamo, što nismo promišljali, što nismo maštali i što nismo iskusili je razlika od našeg ograničenog uma do beskonačnosti.
A svaki čovjek ima "veliku rezervu".
Po mom skromnom sudu.

A svaki čovjek ima "veliku rezervu".

Slažem se da um ima praznog prostora koji vapi da se popuni nečim , zato je on beskonačan i raste kako ga sami popunjavamo.. ili se prazni kako zaboravljamo informacije koje su u njega unete..
Da je um ograničen ne bi bilo tih praznina jer bi bio popunjen svim novim informacijama potiskujući stare a mi imamo sećanja , uspomene ..znači da ima više mesta nego što mislimo da ima

Um je stvoren da bi bio bezgraničan i da bi u njega moglo stati mnogo različitih stvari. Na nama je hoćemo li ga ograničiti ili dopustiti da u njega uđu najrazličitije informacije. Da bi se imao otvoren um moraju se proširivati vidici i ostati otvorenog uma znači prihvatati i naizgled neobične ideje. Ako ne prihvatati,onda bar o njima porazmisliti.

Um je ograničen glupost je beskonačna

Kod nekih je beskonacno mali tako da se ne moze ograniciti...

Baš tako.
Od nas zavisi koliko ćemo sebe pothranjivati informacijama. U životu se sve uči pa i to, šta nam treba, a šta ne. Od samog početka, učimo da učimo i da odvajamo važno od nevažnog. Nakon toga i sam um se ''trenira'' i on obrađuje i skladišti ono što smo mu mi na neki način naredili da zadrži, a ''skladišti'' ono što nam ne treba trenutno ili propusti ono što nam je potpuno nebitno. To je ono kada nešto čitamo razonode radi, bez truda da to nešto i zapamtimo.
Ponekad nam se desi da zapamtimo nešto besmisleno i glupo pa se prosto zapitamo ''odakle nam to'', ali smo sigurno iz nekog razloga to nešto pročitali sa većom pažnjom zato nam se i zadržalo u našem umu. Postoje vežbe podsvesti koje ''čiste'' mozak od nebitnih informacija.
Ali jedno je sigurno, što je naše interesovanje za novim saznanjima veće, to se naš ume kreće ka beskonačnosti, što smo manje zainteresovani za bilo šta, to je naš um statičniji.

Mi zaista živimo u svetu beskonačnih mogućnosti. Ali, to ćemo moći da iskusimo, samo ukoliko prevaziđemo ograničenja našeg uma.

Kako? Evo nekih mojih ideja na tu temu. Uživajte u još jednom videu

Ograničen, nijedan um ne more sve šta postoji da svati. 

Mišljenja sam da je um beskonačan. Svakim danom se otkrije nešto novo, nepoznato, tajanstveno, nemoguće..
Nama muškima ipak um se rapidno ograniči, kada smo u neposrednoj blizini suprotnog pola..   tada mislimo samo na jedno.
..a vjerovatno je to slučaj i sa njima!   ili možda nije?

Um je beskonačno ograničen