Najoriginalniji bioskopi u svetu

Zahvaljujući braći Limijer, prvim režiserima u istoriji filma, filmovi počinju naglo da se proizvode i prikazuju. A kao što uglavnom sve počinje u kafani, mesta na kojima su uz čašicu nastajale prelepe pesme i svetski izumi, tako je i sa bioskopskim predstavama. One su se u početku davale u kafanama, a s obzirom na to da su prvi bioskopi bili putujući, danas zabavu ovakvog tipa imamo širom sveta.



Biskop Raj Mandir foto: Vincent Desjardins/flickr.com

Standardna je pojava da uz veliko pakovanje kokica, sedeći na udobnoj stolici moderno opremljenog bioskopa, uz prisustvo dragih ljudi, uživate u premijeri nekog novog filma. Ništa vam više od toga i ne treba! Pogledajte kako to izgleda u najoriginalnijim bioskopima u svetu.



Bioskop „Raj Mandir“ u Džajpuru, Indija

Ovaj bioskop najpoznatiji je u Džajpuru, a i šire. Slobodno se može reći da je on simbol grada, a sagrađen je 1976. godine. Bioskop Raj Mandir lako je pronaći i prepoznati, jer je fasada nežno roze boje, a i unutrašnjost je podjednako interesantna: veliki hol podseća na balske dvorane (urađen je u pastelnim bojama), a sekcije za sedenje nisu numerisane, već su nazvane po dragim kamenjem: smaragd, dijamant...



Bioskop Alamo Drafthouse foto: silas216/flickr.com

Bioskop „Alamo Drafthouse“ u Ostinu, Teksas

Ovaj bioskopski lanac osnovan je 1997. godine, širom Teksasa otvoreno je 9 ovakvih bioskopa, a jedan u Vinčesteru. Interesantno je da u ovaj bioskop ne mogu ući deca koja imaju manje od šest godina, kao ni maloletnici, a zabranjeno je i pričati ili kucati poruke u toku filma. Možda su ova pravila preoštra, ali neuobičajeni šarm bioskopa učiniće da se na to brzo zaboravi. Često se prilikom projekcije organizuju zanimljive stvari za publiku, tako je, na primer, publika prilikom emitovanja trilogije „Gospodar prstenova“ smela da jede samo kada i glumci, a nekad se u toku projekcije pojedinačno pozivaju posetioci i oblače se kao glavni glumac filma.



Bioskop „Sun Pictures“ u Brumu, Australija
Ovaj bioskop sagrađen je od gvožđa i drveta 1916. godine, sa željom da zabavi meštane ovog grada. Ovo je najstariji bioskop na otvorenom, koji je sačuvan u originalnom obliku i dan-danas radi. Sedišta ovog simpatičnog bioskopa napravljena su od ležaljki.



Francuska kinoteka foto: jean-louis zimmermann/flickr.com

Francuska kinoteka“ u Parizu, Francuska

Francuska kinoteka ima jednu od najvećih arhiva filmova na svetu. Ova bogata kolekcija nastala je kao želja da se u toku Drugog svetskog rata sačuvaju filmovi koji su izašli pre 1937. godine. Ono što je počelo kao želja jednog čoveka, a to je da se sačuva ovaj vid zabave, pretvorilo se u najveći svetski arhivski filmski materijal. Svakog dana ovde se dva puta dnevno emituju projekcije filmova iz svih krajeva sveta.


Izvor:Sup.odmor

Beograđani retko idu u bioskop



U Beogradu postoji 49 filsmkih sala, ali samo osam imaju svakodnevne projekcije. Opstaju jedino moderni objekti, a najposećeniji su oni u šoping molovima

MOĆ velikog platna zamrla je među Beograđanima, a u velikoj većini od 49 bioskopskih sala, koliko ih trenutno ima u prestonici, ugašeno je svetlo. Privremeno ili trajno.

Na popularnim mestima kao što su bili "Kozara", "Jadran", "Balkan, "20. oktobar", stavljen je katanac. Razlog tome je samo delimično loša privatizacija, a mnogo više opredeljenje stanovnika Beograda da omiljena filmska opredeljenja gledaju u toplim domovima na malim ekranima, putem kućnih bioskopa, ili pak u nekom od super modernih sinepleksa koji su se pojavili poslednjih desetak godina.

- Filmovi se danas lako mogu skinuti sa interneta, pa ih najčešće gledam iz fotelje - kaže Bane Marković, student. - Karte su skupe, jedino ponekad pogledam film u 3D projekciji, kao poslednji put kada sam uživao u "Avataru" pre više od godinu dana.

Neke od prestoničkih opština nemaju nijedan bioskop. Razlog je "gašenje" mreže "Beograd filma" koju su činili bioskopi "Kozara", "Zvezda", "Jadran", "Balkan", "Odeon", "20. oktobar", "Kosmaj", "Central", "Slavica", "Avala", "Jedinstvo", "Drina", "Partizan" i "Voždovac", koji su i dan danas pod ključem.

- Građani Zemuna već više od deset godina nemaju nijedan bioskop, a nekada ih je postojalo šest, "Jedinstvo", "Sloboda", "Central", "Sutjeska", "Kino-bašta" i bašta Doma vazduhoplovstva - seća se Jelena M., sugrađanka iz Zemuna. - Neki od ovih objekata pretvoreni su u tržne centre, a većina ih je zapuštena. Rado se sećam kada sam kao devojka odlazila sa društvom na najnovije projekcije.

Jedan od onih koji su preživeli su sale u sklopu "Akademije 28" koje su počele sa radom pre više od 50 godina. Danas su na raspolaganju tri sale za oko 500 gledalaca.

- Broj posetilaca nije veliki, najviše ljudi dolazi vikendom - kaže Jelena Balević, iz "Akdemije 28". - Ulaznica košta 250, dok je sredom cena 150 dinara. Pored toga, često organizujemo i akcije, poput prednovogodišnje nedelje kada je ulaznica za sve filmove koštala 150 dinara.

Prema njenim rečima, najveću gledanost u 2011. godini imali su domaći filmovi "Montevideo", "Tilva roš", "Šišanje", "Kako su me ukrali Nemci", "Zajedno" i "Težina lanaca".

- Ove nedelje posetioci mogu da pogledaju filmove "Besmrtnici", "Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem", "Težina lanaca" i "Sumrak saga - Praskozorje" - kaće Balević.

Neki od najpopularnijih i najposećenijih bioskopa su u isto toliko aktuelnim tržnim centrima. Jedan od njih je "Kolosej multipleks" u TC "Ušće" sa 11 sala i prvi je u našoj zemlji omogućio gledanje u 3D tehnici. Karta u ovom bioskopu može da se kupi za 160 do 410 dinara.

- Sa zadovoljstvom smo ove godine sarađivali i sa Festivalom autorskog Filma tokom kojeg smo prikazivali čak i filmove koji se nisu davali u ostalim bioskopima - kaže Vladimir Gordić, urednik filmskog programa. - "Kolosej" je put da se ljudi vrate u bioskope, a to ćemo postići komforom, kvalitetnim projekcijama i odličnim filmovima.

HRANA, PIĆE, POPUSTI KAO nikada ranije uprava popularnih bioskopa
ponudila je gledaocima da u njihovim prostorijama osim što mogu da
gledaju filmove, slave rođendane, kupuju diskove, raznovrsnu hranu i
piće. Kako bi privukli što veći broj posetilaca, ali i da bi parirali
konkurenciji, odobravaju se popusti karata i do 50 odsto, a neki rade i
od 10 časova.

NIKO KAO "MONTEVIDEO"

U GOTOVO svim prestoničkim bioskopima, najgledaniji film u 2011. godini bio je "Montevideo, Bog te video", a zatim "Parada" koji se još uvek prikazuje u pojedinim salama. Slede "Štrumpfovi", "Mamurlik u Bangkoku", "Rio", "Pirati sa Kariba: Na čudnim plimama", a pred sam kraj godine veliku gledanost zabeležio je film "Nova godina u Njujorku".


H

Ostalo devet bioskopa - od 47

Beograd je sedamdesetih imao 47 sala i, iako su devedesetih kultni bioskopi odumirali, u prestonici su, ipak, opstajale dvorane gde su filmovi prikazivani na velikom platnu. Na početku novog milenijuma bilo ih je 30, da bi 2013. godine preostalo svega devet bioskopa koji još nisu pod katancem.



Odlazak u bioskop nekada je bio na redovnom repertoaru izlazaka, a napuštena i zaboravljena ruševina bez prozora s fasadom prepunom grafita, sada je prosečna slika beogradskog bioskopa.

Ne računajući „Kolosej” koji je, kako se saznaje, samo privremeno zatvoren zbog raskida ugovora zakupca i šoping mola, bioskopska knjiga u Beogradu spala je na devet slova. Piraterija, nemaština i nove tehnologije uticale su na smanjene broja bioskopske publike, ali su i nebriga i privatizacija koja je na ovim prostorima pokazala svoje najtamnije lice, doveli do toga da nekada kulturni prostori zamru, propadnu ili se pretvore u kafiće, poslastičarnice, kockarnice...

- Bioskopi su devedesetih počeli da nestaju zbog embarga i slabije distribucije iz inostranstva, a onda je došla privatizacija „Beograd filma”, i sada imamo ruglo u centru grada i šire. Bioskop je kolektivni čin, ljudi dele emociju, i ne može ga zameniti televizija ili gledanje filma kod kuće. Ovo je sistemsko pitanje i od važnosti za domaću kinematografiju koja zbog svega trpi - ističe glumac Gordan Kičić.

„Beograd film” privatizovan je 2007. zajedno sa 14 najpoznatijih bioskopa u gradu. Otkupljeni od države, na bioskopima su se ubrzo pojavljivali katanci na vratima. Šest godina pošto je preuzeo većinsko vlasništvo nad „Beograd filmom“, Nikola Đivanović je u nagodbi sa tužilaštvom priznao da je u privatizaciji bilo nezakonitosti.

- Nestajanje bioskopa ne utiče samo na kulturnu ponudu samog grada već i na uslove za razvoj nacionalne kinematografije. Ono što se nameće kao pitanje samom društvu jeste da li želi i na koji način može da sačuva sopstvene interese (u ovoj sferi) u kontekstu tržišne ekonomije?”, suštinsko pitanje postavlja svojim kreativnim akcijama već dve godine grupa Povratak otpisanih.

Šta se desilo sa kultnim bioskopima

ZVEZDA - Najstariji bioskop u Beogradu, podignut 1911. Zatvoren već godinama.
VOŽDOVAC - Šest godina u njemu radio salon automobila. Ruiniran čeka dalju sudbinu.
JUGOSLAVIJA - Odlučeno da se sanira i ustupi MP „Duško Radović“.
KOZARA - Uz još četiri bioskopa „Kozaru“ je još 2008. kupio hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik lanca „Idea”. Nezvanično, zgarište nekada najlepše sale u gradu rekonstruiše se i pretvara u supermarket.
ODEON - Nakon zatvaranja 2007, na njegovom ulazu su rešetke iza kojih povremeno prespavaju beskućnici.
JADRAN - Izgrađen na Trgu Republike 1930. Rasprodat i već godinama prepoznatljiv kao poslastičarnica.
BALKAN - 1899. održana jedna od prvih filmskih projekcija, a 1912. otvoren je prvi stalni bioskop Grand. Od 2008. radio je zahvaljujući Darku Bajiću, dve godine kasnije zatvoren je zbog hitne rekonstrukcije koja je ubrzo obustavljena



svevesti.