Kako poticati razvoj emocionalne inteligencije djece

Kako poticati razvoj emocionalne inteligencije djece





Iskustva pokazuju da sve više nove generacije djece imaju sve viši kvocijent inteligencije, dok su sve manje „emocionalno inteligentni" .
To znači da djeca sve manje znaju surađivati s drugima u rješavanju problema, prijateljski, ljubazno se ponašati i poštivati druge ljude i suosjećati s njima, odgoditi svoje zadovoljstvo (nagradu), biti uporna, razumijeti svoje osjećaje i izraziti ih tako da ih drugi razumiju, a ne povrijediti ni sebe ni druge, njegovati „pozitivan stav“.

Da biste svoje dijete ipak dodatno potaknuli da razvija emocionalnu inteligenciju pratite sljedeće sugestije:

• Budite iskreni prema djetetu i to zahtijevajte i od njega

• Ne skrivajte probleme od djeteta. Uz objašnjenje životne situacije dijete će nešto naučiti iz svega. Ne tajite da se ne slažete s bračnim partnerom ili da se razvodite, jer dijete ionako sve vidi. Ne skrivajte da ste ostali bez posla, no objasnite djetetu da su to vaši problemi koje ćete riješiti, i da ono nije ništa krivo za nastalu situaciju.

• Potičite dijete u stvaranju i održavanju prijateljstva s drugom djecom, no isto tako ne budite previše kritični prema njegovom izboru prijatelja.

• Zahtijevajte od djeteta ljubazno ponašanje prema drugima

• Potičite ih da učine nešto za starije, nemoćne ili bolesne, za one koji su slabiji, siromašniji i sl.

• Budite autoritativni. Ne popuštajte u stvarima koje vi smatrate važnima

• Ne rješavajte probleme djeteta (ne pišite mu zadaću, ne uplićite se u njegove sukobe s drugom djecom, osim ako se radi o zlostavljanju)

• Pred djetetom je potrebno govoriti i o svojim nedostacima, a ne samo o tome kako smo mi bili bolji u svemu. T će nas učiniti bliskijima i povećati naš autoritet.

• Ne dopustite djetetu da provodi puno vremena pred tv, kompjuterom, Internetom

• Svakodnevno nađite barem malo vremena za igru, druženje, razgovor s djetetom

• Njegujte humor

• Učite dijete optimizmu i pozitivnom razmišljanju. Za svaki problem postoji rješenje

• Potičite dijete da slobodno izrazi što osjeća i ne objašnjavajte mu kako se tako ne bi trebalo osjećati – osjećaje ne biramo.

• Učite dijete zdravom životu, pravilnoj prehrani, fizički budite aktivni zajedno s djecom.

(Jutarnji.hr)

Faktori koji uticu na razvoj emocija
Poznato je da se emocije ne javljaju proizvoljno, nego ih nesto podstice ili izaziva. Da bi mogli da kontrolisemo decije emocije, neophodno je da znamo faktore, koji ih izazivaju ili sprecavaju. Na pojedine emocije uticu:

1. Umor
Kada je dete umorno ono je lako svadljivo i placljivo. Nije bitno da li je dete umorno zbog nedostatka sna, preterane igre, velikog uzbudjenja i sl. Ako je dete mladje tada na njega i na njegovo raspolozenje umor ima veci uticaj.
2. Slabo zdravstveno stanje
Bolest na decu utice negativno na raspolozenje, kao i kod odraslih. Ako je dete sklono kvarnim zubima, slabom vidu, ako ima problema sa krajnicima ili ishranom, sve to jednako utice na decije emocije i podstice razdrazljivost.
3. Dogadjanja
U neko doba dana dete pokazuje jace emocionalne reakcije, nego inace. Kod manje dece to je obicno pre spavanja ili obroka. Ako se redosled hranjenja i spavanja poremeti, to dovodi do preteranog ispoljavanja emocija.
4. Stav roditelja
Najvazniji, a cesto i presudan faktor kod razvoja emocija. Negativne emocije se javljaju ako je dete previse zanemareno ili mu se poklanja previse paznje. Zanemarena deca su obicno mirna, nepoverljiva, pakosna, dok druga deca kojima je bila pruzena i preterana zastita roditelja, drugim recima "razmazena deca" , sklona su nervozi i ne mogu da se uzdrze u ispoljavanju svojih emocija.
5. Drustvena sredina
Ovo je takodje jedan od veoma vaznih faktora koji utice na emocionalnost deteta. Sredina u kojoj dete raste, prenosi na njega svoje uticaje. Emocionalnost drustvene sredina dosta je ustaljena. Zavisno od porodice do porodice razlikuje se popustljivost prema deci.
Lakoca ili teskoca pri ispunjavanju njihovih zelja je vazna za detetovu emocionalnost. Boravak sa osobom koja je razdrazljive prirode utice na razdrazljivost deteta, a ako zivot provodi u blizini smirene osobe dete ce nauciti da ne bude sklono razdrazivanju.

Porodica i emocije

Kao sto je vec napomenuto, jedan od vaznih faktora za emocionalni razvoj deteta su roditelji. Za zdrav deciji emocionalni razvoj vazna je zdrava osecajna atmosfera u porodici, dobri odnosi izmedju clanova porodice, a posebno odnosi ljubavi i postovanja medju roditeljima i razumevanje razvoja samoga deteta.
Roditelji cesto znaju, da svojom prevelikom brigom onemoguce razvoj decije samostalnosti, incijative, jer roditelji nastoje da sve urade za svoju decu, pa i ono sto bi ona mogla sama. Za deciji emocionalni razvoj potrebna je uravnotezena roditeljska ljubav. Pri tom odnosu razvija se srdacna i topla porodicna atmosfera.
U porodici se ne razvijaju emocionalno samo deca, nego i roditelji, pa prilikom toga cesto dolazi do teskoca. Roditelji moraju da se prvenstveno naviknu na odgovornost za svoju decu. Kada oni zauzmu takav stav, deca pocinju da se osamostaljuju. Tu nastaju problemi.
Kada roditelj nesto zeli da uradi za dete, a ono opet zeli da to uradi samo, roditelji obicno to komentarisu, kako su deca nezahvalna i drska, a deca tada roditelje smatraju gnjavatorima. Dete takodje, treba da se oseca zasticeno. Da bi se tako osecalo potrebna mu je roditeljska kontrola. Poznato je da dete kontrolu shvata kao zastitu, ako su razumno zadovoljene i shvacene njegove osnovne potrebe.
Ako se dete emocionalno ne razvija kako treba, kod deteta se moze javiti problematicno ponasanje. Ali treba znati da svako takvo ponasanje nije narocito ozbiljno, sem ako nije ucestalo. Ako je to ponasanje cesto onda to obicno se povezuje sa napetoscu.
Napetost se ispoljava kroz grizenje nokata, zamuckivanje, jogunstvo, prkosenje itd. Takvo ponasanje se ne leci galamom i napadom na dete, jer sto se vise roditelji uzbudjuju, nerviraju i iskaljuju svoj bes nad detetom strogom disciplinom, to je veca mogucnost da se to ponasanje zadrzi.
Kao prvo treba utvrditi da li su uzrok takvom ponasanju ucenje novih vestina, preuranjenost sa novom prilagodljivoscu pred kojom se dete nalazi ili su ipak uzrok unutrasnje napetosti. Roditelji treba da imaju u vidu da svako ucenje za dete predstavlja napor i da sva deca ne uce lako. Nekima treba vise vremena, a nekima manje. Stoga vaspitanje mora da nastoji da i emocionalno sto je moguce povoljnije utice na razvoj deteta.
Pozitivni osecaji su narocito znacajni za deciji razvoj.Roditelji treba da budu strpljivi sa decom. Svojim nerazumevanjem ne smeju da cine nasilje nad razvojem deteta i njegovim teskocama pri ucenju. Time oni ubijaju volju kod deteta i postizu kontra-efekat.
Dete ne treba da poistovjecuju sa odraslima, ali ne treba ni stalno da ga porede sa nekom igrackom. za emocionalni razvoj vazno je da se osecanja obogacuju i jacaju kada ih dete dozivljava u praksi. Nove aktivnosti kod dece menjaju njihove emocionalne odnose i njihovu licnost.
Pozitivni osecaji su narocito znacajni za deciji razvoj.Roditelji treba da budu strpljivi sa decom. Svojim nerazumevanjem ne smeju da cine nasilje nad razvojem deteta i njegovim teskocama pri ucenju. Time oni ubijaju volju kod deteta i postizu kontra-efekat.
Dete ne treba da poistovjecuju sa odraslima, ali ne treba ni stalno da ga porede sa nekom igrackom. za emocionalni razvoj vazno je da se osecanja obogacuju i jacaju kada ih dete dozivljava u praksi. Nove aktivnosti kod dece menjaju njihove emocionalne odnose i njihovu licnost.
Da bi emocionalni razvoj bio sto uspesniji, potrebno je u porodici formirati i odrzavati pozitivnu emocionalnu atmosferu.

Blic zena.

Tajna emocionalno inteligentne dece

Želeli biste da vaše dete bude samostalno, uporno i prilagodljivo, samopouzdana osoba koja razume svoja, ali i tuđa osećanja? Vi, ustvari, želite da ima visoko razvijenu emocionalnu inteligenciju (EI), koja je, kako poslednjih godina stručnjaci ističu, mnogo važnija za uspeh u životu nego IQ. Dobra vest je da se na razvoj emocionalne inteligencije kod deteta može uticati.
Uz ovaj mali upitnik shvatićete kako se razvija EI. Odgovorite na pitanja i poslušajte savete psihologa.

1. Skrivate li ozbiljne probleme od svoje dece?
Većina psihologa smatra da je to greška. Deca su mnogo otpornija no što se misli i realna objašnjenja za njih su korisnija od skrivanja.

2. Da li vaše dete gleda TV više od 12 sati nedeljno?
Pasivno gledanje TV-a i obilje nasilja ne podstiču razvoj EI.

3. Da li sebe vidite kao optimistu?
Dokazano je da dete razvija optimistički odnos prema svetu pre svega gledajući roditelje.

4. Provedete li dnevno 15 minuta s decom u igri ili druženju?
Tako stvarate kod deteta pozitivnu sliku o sebi i podstičete samopouzdanje.

5. Uskačete li kad dete ima problema?
Deca mogu mnogo ranije da počnu da rešavaju probleme, nego što mi mislimo. Pri tom stiču samopouzdanje i uče važne društvene veštine.

6. Da li prisiljavate dete da nastavi s pokušajima, čak i posle više uzastopnih neuspeha?
Uspešni ljudi su uporni. Upornost nas uči da savladamo osujećenja i neuspehe.

7. Da li ostavljate dete na miru kad ne želi s vama da razgovara?
Mada je teško privoleti dete da govori o svojim problemima, zadatak je roditelja da ih otkrije. Razgovor o problemima i izražavanje osećanja mogu da pomognu detetu da nauči da ne potiskuje probleme, već da ih shvati i da pokuša da ih reši.

8. Tražite li od deteta iskrenost, čak i u nevažnim stvarima?
Iskrenost se uči baš na malim stvarima. Velikih nema mnogo - na njima se proverava.

9. Držite li male porodične sastanke? Da li donosite s decom deo porodičnih odluka?
Razgovori i pokušaji da se do rešenja dođe dogovorom, a ne svađom, najbolji su način da dete nauči da funkcioniše u grupi.

10. Da li zahtevate od deteta da se pravilno hrani i da se dovoljno kreće?
To igra važnu ulogu u biohemiji dečjeg mozga i u razvoju. Osim toga, dete tako uči da brine o sebi i da ceni život.
Izvor Zena.

Test emocionalne inteligencije!

http://zena.blic.rs/Zdravlje/5657/Test_emocionalne_inteligencije